Dragan Nikolić

[Ana_ana]

Dragan Nikolić

Rođen je u Beogradu 20. avgusta 1943. godine. Diplomirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.

Filmsku karijeru otpočinje 1964. godine manjom ulogom u filmu "Pravo stanje stvari", tada je potpisan krštenim imenom Dragoslav Nikolić. Zasluge za izmenu nadimka na mestu imena duguje greški na kraju televizijske serije "Dovoljno je ćutati" iz 1965. godine kada mu je u kaironu za uloge umesto imena stavljen nadimak koji će obeležiti njegovu karijeru.

Prvu značajniju glavnu ulogu ostvario je ulogom sezonskog radnika labilnog morala koji pogine, a da nije našao svoje mesto u društvu i u životu (značajke i mnogih njegovih kasnijih likova) u filmu "Kad budem mrtav i beo" (1967) Živojina Pavlovića, za koju je (s onom u filmu "Tri sata za ljubav", (1968) F. Hadžića) nagrađen diplomom na festivalu u Puli 1968. Glumačko sazrevanje, sa nizom uspelih kreacija likova iz svoje generacije, donosi mu 1985. Oktobarsku nagradu grada Beograda za „kreativnu sposobnost da uzbudljivo predoči lik velikog psihološkog raspona“ (uloga nasilnika Gare u filmu "Život je lep" B. Draškovića).

Glavne i veće sporedne uloge ostvario je u više od trideset filmova; ističu se još „Horoskop“ (B. Drašković, 1969); „Bube u glavi“ (M. Radivojević, 1970), „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ (B. Čengić, 1971), "Mlad i zdrav kao ruža" (J. Jovanović, 1971), „Beg“ (M. Radivojević, 1972, Car Konstantin u Nišu), „Kičma“ (V. Gilić, 1975), "Nacionalna klasa" (G. Marković, 1979, Car Konstantin), "Ko to tamo peva" (S. Šijan, 1980), „Banović Strahinja“ (V. Mimica, 1981), gde je za ulogu turskog pljačkaša Alije nagrađen Zlatnom arenom u Puli, „Sezona mira u Parizu“ (P. Golubović, 1981), „Nešto između“ (S. Karanović, 1983), "Balkan ekspres" (B. Baletić, 1983), „Obećana zemlja“ (V. Bulajić, 1986), "Poslednji krug u Monci" (A. Bošković, 1989), "Original falsifikata" (D. Kresoja, 1991).

Nastupa i u kratkim igranim filmovima te na televiziji; veliku popularnost kod mlađe publike doneo mu je lik Prleta iz filmova i televizijskih serija "Otpisani" (1974) i "Povratak otpisanih" (1976), režisera Aleksandra Đorđevića, a istakao se i u seriji šou programa "Obraz uz obraz", zajedno sa suprugom Milenom Dravić.

Godine 2000. dodeljena mu je Nagrada „Pavle Vuisić“, koja se dodeljuje glumcu za životno delo.

Od septembra 2011. godine, na TV Pink, voditelj je popularnog svetskog kviza „Multimilioner“.

Kao član Beogradskog dramskog pozorišta i Ateljea 212, u kojem je od 1969. tumačio više od dvadeset uloga, izgradio je i vrlo uspešnu pozorišnu karijeru. U sezoni 1982/1983. učestvovao je ulogom lopova Vaske Pepela u drami „Na dnu“ Maksima Gorkog u eksperimentu rumunskog reditelja L. Pintilijea, u pariskom -''Theatre de la Ville'' Isusa Hrista, u Majstoru i Margariti M. A. Bulgakova u režiji M. Serbana.

Preminuo je 11. marta 2016. godine u Beogradu, u 73. godini.

wikipedia






Filmografija:



Pravo stanje stvari (1964)
Dovoljno je cutati (1965)
The One Eyed Soldiers (1966)
Visocka hronika (1967– )
Kad budem mrtav i beo (1967)
Ljubavni je ceo svet (1967)
Ljubav na plajvaz (1967)
Deca vojvode Smita (1967)
Tri sata za ljubav (1968)
Severno more (1968)
Nevolje jednog Bobana (1968)
Nas prijatelj Pepi (1968)
Mladici i devojke 1 (1968– )
Ljubitelj golubova (1968)
Ilustrovani zivot (1968)
Evgenija na zrnu graska (1968)
Epidemija zdravlja (1968)
Becarska revija (1968)
Horoskop (1969)
Tuberkuloza (1969)
Tragedija na splavu (1969)
Snaha (1969)
Akvarijum (1969)
Maksimetar (1970–1972)
Bube u glavi (1970)
Homo homini (1970)
Hajducija (1970)
Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji (1971)
Mlad i zdrav kao ruza (1971)
Poslednja postaja (1971)
Haleluja (1971)
Ubistvo u nocnom vozu (1972)
Kako su se volele dve budale (1972)
Dervis i smrt (1972)
Bez reci (1972)
Obraz uz obraz (1972– )
Pozoriste u kuci (1972–1984)
Otpisani (1974)
Njurci (1974)
Otpisani (1974– )
Dragi, budi mi nepoznat (1975)
Sinovi (1975)
Dvosobna kafana (1975)
Kicma (1975)
Vaga za tacno merenje (1975– )
Devojacki most (1976)
Povratak otpisanih (1976)
U banji jednog dana (1976)
Povratak otpisanih (1976– )
Ljubavni zivot Budimira Trajkovica (1977)
Nedeljom po podne (1978–1979)
Tren (1978)
Razmena (1978)
Otpisani (1978)
Obraz uz obraz: Novogodisnji special (1978)
Cardak ni na nebu ni na zemlji (1978– )
Nacionalna klasa (1979)
Mostarske kise (1979)
Ko to tamo peva (1980)
Tren (1980)
Vruc vetar (1980– )
Prestop (1980)
Poletarac (1980– )
Neka druga zena (1981)
Sezona mira u Parizu (1981)
Banovic Strahinja (1981)
Pocnimo zivot iz pocetka (1981)
Lov u mutnom (1981)
Sijamci (1981)
Poslednji cin (1981– )
Idemo dalje (1982)
Balkan ekspres (1983)
Osvajanje srece (1983– )
Pereat (1983)
Nesto izmedju (1983)
Cudo nevidjeno (1984)
Nesto izmedju (1984– )
Balkan ekspres (1984– )
Groznica ljubavi (1984)
Divlja patka (1984)
Sivi dom (1984– )
Zivot je lep (1985)
Price iz becke sume (1985)
Jack pot (1985)
Protestni album (1986)
Svecana obaveza (1986)
Obecana zemlja (1986)
Miss (1986)
Waitapu (1987)
Lutalica (1987)
Bolji zivot (1987–1991)
Cavka (1988)
Kako zasmejati gospodara (1988)
Il colpo (1989)
Sabirni centar (1989)
Seobe (1989)
Seobe II (1989)
Sveti Georgije ubiva azdahu (1989)
Poslednji krug u Monci (1989)
Happy end (1989)
Gospodja ministarka (1989)
Metla bez drske (1989– )
Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove (1990)
Pilot u travi (1991)
Velika mala matura (1991)
Original falsifikata (1991)
Obraz uz obraz: Novogodisnji special (1991)
Mala sala (1991)
Teatar u Srba (1991– )
Tito i ja (1992)
Velika frka (1992)
Tri karte za Hollywood (1993)
Broz i ja (1993– )
Obracun u kazino kabareu (1993)
Bice bolje (1994)
Ni na nebu ni na zemlji (1994)
Underground (1995)
Urnebesna tragedija (1995)
Love & Hate - European Stories 3: Pigs and Pearls (1995)
Dvoboj za troje (1995)
Bila jednom jedna zemlja (1995– )
Filumena Marturano (1996)
Filomena Marturano (1996)
Svastara (1997)
Bure baruta (1998)
Place Vendôme (1998)
Kod Lude ptice (1998– )
Porodicno blago (1998–2002)
Noz (1999)
Belo odelo (1999)
Lovers (1999)
Izabranik (2000)
Virtualna stvarnost (2001)
Ona voli Zvezdu (2001)
Den serbiske dansker (2001)
Sa mère, la pute (2001)
Belgrado Sling (2001)
Lavirint (2002)
Zona Zamfirova (2002)
Zona Zamfirova (2002– )
Noc uz video (2002)
Akcija Tigar (2002)
Kuca srece (2003)
M(j)esoviti brak (2003– )
Pljacka Treceg rajha (2004)
Zvezde ljubavi (2005)
Potera za Srec(k)om (2005)
Ivkova slava (2005)
Imam nesto vazno da vam kazem (2005)
Sejtanov ratnik (2006)
Crni Gruja i kamen mudrosti (2007)
Pozoriste u kuci (2007– )
Promeni me (2007)
Crna Zora (2007)
Cetvrti covek (2007)
Vratice se rode (2007– )
Selo gori, a baba se ceslja (2007– )
Na lepom plavom Dunavu (2008)
Turneja / The Tour (2008)
Drvo, kamen, oblak (2008)
Ranjeni orao (2008– )
Sveti Georgije ubiva azdahu (2009)
Ranjeni orao (2009)
Na lepom plavom Dunavu (2009– )
Zgariste (2009)
Ono kao ljubav (2009– )
Selo gori... i tako (2009)
Sva ta ravnica (2009– )
Sedamdeset i dva dana (2010)
Tamarin izostanak (2011)
Turneja (2011– )
Albatros (2011)
Vir (2012)
Jagodici (2012– )
Montevideo, Bog te video! (2012– )
Montevideo, vidimo se! (2014)
Nesto lepo (2014)
​

 

[maja_jevtic]

PREBRODIO KRIZU Dragan Nikolić ponovo samostalno diše
Blic online
Glumac Dragan Nikolić (71), velikan srpske glumačke scene, prebrodio je krizu, počeo je samostalno da diše i skinut je sa aparata, nakon što je primljen u bolnicu, saznaje "Alo".

Nikolić je i dalje u teškom zdravstvenom stanju, međutim lekari su uspeli da mu pomognu da prebrodi krizu.

Glumac već neko vreme boluje od teške bolesti.

Nikolića je u februaru ove godine, na Klinici za digestivne bolesti Kliničkog centa, operisao vrhunski stručnjak, prof. dr Zoran Krivokapić.

 

[Torrent Maniak]

Umro Dragan Nikolić - legenda srpskog glumišta
Izvor : Studio B,
Legendarni srpski glumac Dragan Nikolić (72) preminuo je jutros u bolnici u Beogradu posle duge i teške bolesti.

Rođen je 20. avgusta 1943. godine u Beogradu. Nakon završene osnovne škole upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju koju nije završio jer je bio premešten u Ekonomsku školu.

Posle dve godine provedene u srednjoj školi polagao je i položio prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju i tada kao sedamnestogodišnjak bio najmlađi student.

Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Filmsku karijeru započeo je 1964. godine manjom ulogom u filmu "Pravo stanje stvari", a prvu značajniju glavnu ulogu ostvario je 1967. u filmu "Kad budem mrtav i beo" Živojina Pavlovića, za koju je nagrađen diplomom na festivalu u Puli 1968.

Zapažene uloge ostvario je u više od trideset filmova, kao što su "Horoskop" "Bube u glavi", "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji", "Mlad i zdrav kao ruža", "Bez reči", "Kičma", "Nacionalna klasa", "Ko to tamo peva", "Banović Strahinja", "Sezona mira u Parizu", "Nešto između", "Balkan ekspres", „Obećana zemlja", "Poslednji krug u Monci", "Original falsifikata".

Nagrada „Pavle Vuisić" za životno delo dodeljena mu je 2000. godine.

Dragan i njegova supruga Milena Dravić su se upoznali 1972. kada su zajedno vodili šou program "Obraz uz obraz" i na jednoj pauzi između snimanja, 31. decembra, otišli su u opštini da se venčaju. Milena je do poslednjeg dana bila uz supruga i brinula o njemu.

 

[maja_jevtic]

ODLAZAK LEGENDE Umro Dragan Nikolić
RTS ,BlicOnline

Legenda srpskog glumišta Dragan Gaga Nikolić preminuo je danas u 72. godini života posle duge borbe s teškom bolešću, potvrđeno je "Blicu".

Foto: RAS Srbija

Nikolić je preminuo je jutros u bolnici u Beogradu.


Dragan Nikolić je operisan u februaru 2015. godine na Klinici za digestivne bolesti Kliničkog centra. U maju mu se stanje pogoršalo i primljen je u Klinički centar u teškom stanju, ali su lekari uspeli da mu spasu život.


Od tada je, uz manje prekide, bio na stalnom bolničkom lečenju.

Rođen je 20. avgusta 1943. godine u Beogradu.

U 50 godina dugoj karijeri Dragan Nikolić ostvario je blizu 180 uloga na filmu i televiziji, a najviše su mu „ležali” likovi manupa-šmekera.

Debitovao je kao vojni policajac 1964. u filmu „Pravo stanje stvari” Vladana Slijepčevića, a poslednji put pred kamerama se pojavio prošle godine u „Montevideo, vidimo se”, tumačeći predsednika Fife Žila Rimea.

Tihi Voja Brajović, Prle Dragan Nikolić i Čibi Aleksandar Berček

Evo još nekih likova po kojima ćemo pamtiti Lepog Gagu:

Džimi Barka (Kad budem mrtav i beo), 1967.

Ovo mu je bila prva značajnija uloga. Tumačio je sezonskog radnika labilnog morala koji gine pre nego što će pronaći svoje mesto u društvu i životu. Za tu i ulogu Rikija (Tri sata za ljubav) nagrađen je diplomom na Filmskom festivalu u Puli 1968.

Prle („Otpisani” 1974. i „Povratak otpisanih” 1976)

Polovina čuvenog tandema Prle i Tihi (Voja Brajović), mladih ilegalaca-skojevaca koji su organizovali akcije protiv fašista u okupiranom Beogradu za vreme Drugog svetskog rata. Prleta je tumačio u 26 epizoda.

Branimir Mitrović „Flojd” (Nacionalna klasa), 1979.

Mladić iz beogradskog predgrađa, vozač auto-trka u nacionalnoj klasi i veliki ljubavnik, ima ambiciju da pređe u višu trkačku klasu. Da bi u tome uspeo mora da izbegne odlazak u vojsku, istovremeno pokušavajući i da izbegne brak sa „zvaničnom” devojkom Šiljom (Gorica Popović) koja je u drugom stanju. Flojd mu je doneo nagradu Car Konstantin na Filmskom festivalu u Nišu.

Alija (Banović Strahinja), 1981.

Igrao je glavnog negativca u ekranizaciji narodne pesme o Banović Strahinji (Franko Nero). Vlah-Alija bio je jedan od turskih odmetnika iz 14. veka koji je opljačkao dvor srpskog plemića Banovića Strahinje i oteo njegovu ženu Anđu (Sanja Vejnović) koju je potom pokušao da zavede. Za ovu ulogu Nikolić je nagrađen Zlatnom arenom u Puli.

Miloš (Idemo dalje), 1982.

Mlad učitelj, partizan Miloš dolazi da predaje u jedan tek oslobođen gradić u Srbiji. Njegov partizanski pristup sukobljava se sa starom školskom pedagogijom, ali su deca na strani svoga učitelja.

Foto: Promo

Marko (Nešto između), 1983.

Imućni plejboj i veliki zaljubljenik u filmove, Marko je bio deo ljubavnog trougla između svog prijatelja Janka (Miki Manojlović) i američke novinarke Eve (Karis Korfman).

Popaj (Balkan ekspres), 1983.

Šarmantni Popaj deo je grupe sitnih džeparoša i varalica koja luta po okupiranoj Srbiji tokom Drugog svetskog rata prerušena u muzički sastav „Balkan ekspres”, pokušavajući da sačuva živu glavu i istovremeno profitira.

Gara (Život je lep), 1985.

Jedan od bandita-siledžija koji se našao u kafani u sred nedođije prepunoj putnika iz voza zaustavljenog bez naročitog razloga. Uloga nasilnika Gare donela mu je Oktobarsku nagradu 1985. za „kreativnu sposobnost da uzbudljivo predoči lik velikog psihološkog raspona”.

Urke (Poslednji krug u Monci), 1989.

Autsajder, večiti pobunjenik, nezadovoljan sistemom i ljudima koji ga okružuju, želi da uspostavi put sopstvene pravde. Kao član beogradske mafije završava u zatvoru ali uspeva da pobegne. Napušta zemlju i jedine dve osobe koje ga vole (majku i devojku) i odlazi u Italiju gde postaje šef jugoslovenskih mafijaša...

 

[bind]

Jednog kisnog jutra ode i Dragan , neka ti je laka crna zemlja , pocivaj u miru , hvala ti za sve , a mi "Idemo dalje!"

 

[benes]

R.I.P. pocivaj u miru , hvala ti za sve !!!!

 

[Jokso69]

Počivaj u miru legendo..."Idemo dalje".

 

[radja71]

Legendo Juge.
Laka ti crna zemlja

 

[crvendac_011]

Suze su mi krenule kad sam videla... nekad i navijači urade pravu stvar.

Pokoj ti dušici divni čoveče i pozdravi mi Mecu