Don Kihot jaše Knezom

[crvendac_011]

Don Kihot jaše Knezom

Obeležavanje 400 godina od smrti velikana, Servantesa i Šekspira, u Srbiji i svetu. Jubilej španskog pisca biće obeležen u Kinoteci, na Trgu republike...

Radovi istaknutih španskih ilustratora u galeriji Instituta Servantes

SVETSKI dan knjige, 23. april, biće ove godine u znaku obeležavanja četiri veka od smrti Migela de Servantesa (1547-1616) i Vilijama Šekspira (1564-1616).

Ciklusom filmova pod nazivom "U poseti Servantesu", u Jugoslovenskoj kinoteci, juče je počeo program u čast autora "Don Kihota", zvanično najboljeg romana svih vremena, dok će centralnu manifestaciju organizovati beogradski Institut Servantes.

Od 21. aprila do 17. maja u Institutu će biti prikazivana serija "Servantesov život", koja obrađuje poslednje dane piščevog života. Pred publikom će, 22. aprila, biti i dokumentarni film "Servantes i legenda o Don Kihotu", u kojem značaj ovog romana tumače nobelovci Ginter Gras, Žoze Saramago i Mario Vargas Ljosa, kao i bivši premijer Španije Felipe Gonsales.

U galeriji Instituta svečano će biti otvorena izložba ilustracija "Migel u Servantesu", 21. aprila. Migelanćo Prado i David Rubin, jedni od najistaknutijih španskih ilustratora i strip-crtača, upotrebili su jezik stripa da dočaraju piščev život.

Trg republike biće 23. aprila pozornica uličnog performansa, u izvođenju umetnika udruženja Cirkusfera i POD teatra. U ovoj predstavi na otvorenom, koja će se nastaviti Knez Mihailovom, Don Kihot odbacuje nove tehnologije u potrazi za istinom i jednom sasvim posebnom Dulsinejom.

Uz muzičku pratnju i igru, nastup će pratiti situacije iz knjige u kojima se Don Kihot i Sančo Pansa nalaze.

Vilijamu Šekspiru pažnju će posvetiti Britiš kansil nizom manifestacija. Objavljen je konkurs Share Shakespeare, otvoren za sve stvaraoce iz Srbije i celog sveta koji se bave pozorištem, filmom, vizuelnom umetnošću, književnošću...

Pobednik konkursa će na raspolaganju imati budžet od 8.000 funti kako bi svoju ideju pretvorio u stvarnost. Organizatori preporučuju i Bi-Bi-Sijev vebsajt za festival Shakespeare lives, koji će od 23. aprila ponuditi prenose uživo istaknutih britanskih predstava.

Obeležavanju 400 godina od Servantesove i Šekspirove smrti priključiće se tokom godine i SANU, dvema svečanim akademijama, a ona posvećena španskom piscu biće na temu "Servantes i Srbi".

SPORNI DATUMI

UNESKO je 1995. proglasio 23. april za Svetski dan knjige i autorskih prava. Taj simboličan datum za svetsku književnost izabran je budući da se podudara sa datumom kada su, kako se veruje, 1616. godine umrli Servantes i Šekspir. Poznato je, međutim, da dva pisca nisu napustila svet u istom danu te godine. Španija je u to vreme već prešla na gregorijanski kalendar, dok je Engleska i dalje koristila stari julijanski, pa je Šekspir, po toj računici umro 3. maja. Istovremeno, savremeni istoričari književnosti tvrde da je Servantes preminuo 22. aprila, a da je dan kasnije sahranjen.

(Novosti)

 

[Torrent Maniak]

Don Kihot jaše Knezom


SPORNI DATUMI

UNESKO je 1995. proglasio 23. april za Svetski dan knjige i autorskih prava. Taj simboličan datum za svetsku književnost izabran je budući da se podudara sa datumom kada su, kako se veruje, 1616. godine umrli Servantes i Šekspir. Poznato je, međutim, da dva pisca nisu napustila svet u istom danu te godine. Španija je u to vreme već prešla na gregorijanski kalendar, dok je Engleska i dalje koristila stari julijanski, pa je Šekspir, po toj računici umro 3. maja. Istovremeno, savremeni istoričari književnosti tvrde da je Servantes preminuo 22. aprila, a da je dan kasnije sahranjen.

(Novosti)

e ovo nisam znao,za Servantesa i šekspira,i za dan knjiga.......

 

[radja71]

E zna crvendac svake jade

Poslato sa Huawei P8 lite

 

[crvendac_011]

Moram da znam, ja sam bivši student Instituta Servantes.

Sent from my Tab2A7-10F using Tapatalk

 

[Bazlik]

Zanimljivo je da je okolo kruze glasine da Shakespeare, zapravo i nije bio autor pomenutog dela. Iz zapisa tog vremena, Sekspir se vodi kao stalar, znaci radio je u konjusnici. Potpis je udarao tako sto udari krst na papiru ili otisak prsta. Sumnja se da je originalni pisac zapravo bio Francis Bacon, esejista, naucnik i filozof toga vremena. Kasnije dokazan kao pripadnik masonske loze, pa je to mozda i jedan od razloga zasto je za slagvort dublera, odabrao svoga porilicno zakazalog frenda - da bi se maskirao i ne ispadne smesan pred grofovima. Svejedno, salio se on ili ne, Sekspiru ostade slava, a za ovog potonjeg, ispade da niko nije ni cuo.
Naravnoucenije, ko hoce da postane slavan, neka cuva konja i jednog ovna - modrog.

 

[crvendac_011]

@Bazlik
Baz, hvala za ovu pričicu, nisam je znala. Zanimljivo, a možda stvarno i jeste tako i mislim da to nije usamljen slučaj u istoriji.

A pošto mi je dragi kolega @BUGILIJU našao i ovaj članak, da ubacimo i njega u priču...

MISTERIJA: KO JE USTVARI NAPISAO ŠEKSPIROVA DELA?

Vilijam Šekspir, jedan od najpopularnijih dramskih pisaca svih vremena, rođen je 1564. godine u malom mestu Stratford, severozapadno od Londona. Napisao je 37 drama, od kojih su 12 remek dela, i 154 soneta.
Međutim, u IXX veku se prvi put, s obzirom na njegovu autobiografiju, ispituje da li je on napisao sva ta dela ili je samo, iz nekog razloga, štitio pravog autora.

Mnogi nisu mogli da spoje njegovo poreklo i život sa njegovom sposobnošću da stvori sva ta dela. Stratford je bilo mestašce poznato po odgajanju ovaca zbog čega su mnogi smatrali da neko kao Šekspir, ne može da vodi poreklo iz takvog mesta.

O njegovom životu se inače malo zna, a praznine koje postoje smatraju se dokazom da on ipak nije autor svih dela za koje se verovalo da jeste. Poznato je da se oženio sa 18 godina i imao troje dece. Potom se preselio u London i postao glumac.

Smatra se da je napisao samo nekoliko pozorišnih komada. Potom se opet vratio u rodno mesto gde je kupio imanje na kom je živeo do svoje smrti 1616. godine.

Njegova smrt je prošla nezapaženo, što je takođe čudno. Svoje knjige i pozorišne komade nikad nije pominjao, čak ni u testamentu, tako da je sve to izazivalo sumnju u njegovo autorstvo. Ni jedan originalni rukopis njegove knjige nije sačuvan.

Takođe, nije postojao ni jedan dokumenat koji govori o njegovom obrazovanju pa zato mnogi smatraju da je bio nepismen. Dokaz za to su njegovi potpisi uzeti iz nekih dokumenata koji su nađeni u kojima se potpisivao kao: Villm Shakp, Vilijam Shaksper, Vm Shakspe, Villm Shakspere, Vilijam Shakspeare.

Međutim, postoji tvrdnja da je možda samo jedan od ovih potpisa njegov, a da ostalih pet pripada pisaru Frensisu Kolinsu, odnosno smatra se da se Kolins potpisivao umesto Šekspira jer on nije znao da piše.

Ono što je još čudno je što su svi ovi potpisi iz četiri poslednje godine njegovog života. Zato je teško poverovati da je sva ta brojna dela napisao ovaj čovek, jer onaj ko je pisao je bio odličan poznavalac geografije, stranih jezika, rimskog i engleskog prava i drugih oblasti što govori da je bio izuzetno obrazovan čovek.

Čak je teško poverovati da je to sve mogao da napiše jedan čovek jer bi to onda bio genije od čoveka. Njegova dela odlikuje veoma bogat rečnik, ona broje čak i po 21.000 reči što je mnogo i za današnje kriterijume jer se rečnik od 5.000-6.000 reči smatra bogatim.

Doktor Hol koji je bio njegov zet je govorio o njemu, kao i mnogi drugi, samo kao o glumcu. Ni jednom nije pominjao da je pisao popularne pozorišne komade niti bilo koje od njegovih dela.

Otkriveno je, čak i da su na njegovom spomeniku bile neke promene i da slika na njemu nije slika Šekspira koji je svima poznat.

Pisci, Bajron i Dikens su otvoreno pokazivali sumnju da je on autor svih tih dela. Njima su se pridružili i druge poznate ličnosti: Mark Tven, Čarli Čaplin, Sigmund Frojd i drugi.

Potom se javilo pitanje, ko je napisao sva ta dela ako nije Šekspir. Postojala je lista od pedeset i više mogućih kandidata. Jedan od njih je bio Frensis Bejkon jer se njihova dela dosta podudaraju. Međutim, poznati kriptolog, Vilijam Fridmen, je dokazao da Bejkon nije autor.

Zatim, tu je grof Retland za koga su mislili još u IXX veku da je autor jer je poznato da se družio sa Dancima koji su se prezivali Rozenkranc i Gildenstern, a to su imena ličnosti iz “Hamleta”.

Ali obzirom da je on bio mlađi od Šekspira to bi značilo da je neka dela pisao sa petnaestak godina što je opet teško moguće. Neki su pominjali da je mogući autor i Edvard de Vera, ali on je umro 1604. godine, a neka Šekspirova dela su se pojavila kasnije, tako da je i ta mogućnost odbačena.

Prema istraživanju nekih istoričara, Šekspir je bio agent tajne policije kraljice Elizabete Prve, poznat pod pseudonimom Vilijam Hol. On je, kao i drugi agenti, prisluškivao razgovore po pabovima, ispitivao boemske aristokrate i obaveštavao kraljicu.

Takođe je i putovao po drugim državama i dostavljao joj tajne poruke koje je dobijao tako što je podmićivao činovnike tih država.

Od svega ovoga on je, naravno, imao i ličnu korist. Zato je sve ovo još jedan razlog zbog kojeg se sumnja u njegovo autorstvo jer, s obzirom na njegovu posvećenost tajnoj službi, teško da je imao vremena da napiše sva ta brojna dela.

(Web-tribune.com)