- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.989
Dnevnik zabluda: Rušitelji protiv rušitelja
Danas je lakše uništiti kulturno dobro nego sačuvati ga. I zbog toga, sasvim je logičan zahtev za rušenje nečega lošeg, makar ono i nije do kraja izgrađeno
Na fotografiji: Generalštab (levo) i “Beograd na vodi” (desno)
Povodom najavljenog rušenja kompleksa zgrada Generalštaba u Beogradu arhitekte Nikole Dobrovića oglasila se Akademija arhitekture Srbije. Umesto uništenja ovog istorijskog arhitektonskog spomenika kulture, Akademija je pozvala na rušenje “čudovišta koja su se pomolila na desnoj obali Save”. U seriji poziva arhitektonske struke vlastima da ne grade “Beograd na vodi” u onom obliku kako su planirali, ovo je prvi javno izrečen zahtev za rušenje monstruoznih građevinskih objekata koji niču u Savskom amfiteatru. Međutim, da li je ovaj poziv za rušenje još neizgrađenih arhitektonskih “nakaza” realan i koliko je moguće u praksi primeniti ovaj zahtev?
Analizirajući stanje kompleksa Generalštaba koji je upisan u listu kulturnih dobara pod zaštitom države i kao takav doživeo sudbinu da je odlučeno njegovo rušenje, uočljiv je jasan i jednostavan princip. Danas je lakše uništiti kulturno dobro nego sačuvati ga. I zbog toga, sasvim je logičan zahtev za rušenje nečega lošeg, makar ono i nije do kraja izgrađeno. Jer, to je jeftinije od nastavka ulaganja novca u plan koji će izvesno izazvati trajno štetne posledice i potrebu novih ulaganja u saniranje lošeg arhitektonskog projekta.
Princip rušenja neodgovarajućih arhitektonskih objekata uveden na primeru Generalštaba treba dosledno primenjivati. A brojni su kandidati među katastrofalnim rešenjima koja zavređuju rušenje. Među njima je i Tržni centar "Rajićeva", poznat i kao “urbanistički monstrum” podignut u zaštićenom kulturnom području ulica Rajićeve i Knez Mihailove, autora člana pomenute Akademije arhitekture Srbije, čije rušenje jedino spasava našu istorijsku kulturnu baštinu. Među objektima koji zaslužuju rušenje je i neverovatna skalamerija - stambena zgrada u Pariskoj ulici br. 8, ruglo struke koje urušava ambijent zaštićenog područja neposredno pored Kalemegdana. Još jedan primer je pedesetospratnica pored Mostarske petlje na početku Ulice kneza Miloša, kompleks tri kule koji odudara od bilo kakve urbanističke logike, a koji će stanovnicima budućeg “čudovišta” doneti niz nevolja. Zamislimo situaciju u kojoj svako jutro više hiljada građana pokušavaju kolima da izađu iz ovog “luksuznog stambenog kompleksa” čekajući u koloni na izlaz iz garaže i prolaz do najbliže frekventne beogradske saobraćajnice! Život stanovnika ovog luksuznog “urbanističkog gorogana” vrlo brzo bi mogao da se iz sna o idealnom stanovanju pretvori u noćnu moru. Ovakva zastrašujuća iskustva decenijama imaju stanovnici “elitne” stambene zone u neposrednoj blizini Hrama Svetog Save, jer žive u pregusto naseljenoj sredini, bez sunca, sanjajući život na mestu gde mogu bez problema da parkiraju automobil i prošetaju ulicom kao normalan svet. I za ovu četvrt, danas je možda najhumanije rešenje ono po ugledu na Generalštab, a to je - rušenje.
Piše Slobodan Maldini
(Novosti)
Danas je lakše uništiti kulturno dobro nego sačuvati ga. I zbog toga, sasvim je logičan zahtev za rušenje nečega lošeg, makar ono i nije do kraja izgrađeno
Na fotografiji: Generalštab (levo) i “Beograd na vodi” (desno)
Povodom najavljenog rušenja kompleksa zgrada Generalštaba u Beogradu arhitekte Nikole Dobrovića oglasila se Akademija arhitekture Srbije. Umesto uništenja ovog istorijskog arhitektonskog spomenika kulture, Akademija je pozvala na rušenje “čudovišta koja su se pomolila na desnoj obali Save”. U seriji poziva arhitektonske struke vlastima da ne grade “Beograd na vodi” u onom obliku kako su planirali, ovo je prvi javno izrečen zahtev za rušenje monstruoznih građevinskih objekata koji niču u Savskom amfiteatru. Međutim, da li je ovaj poziv za rušenje još neizgrađenih arhitektonskih “nakaza” realan i koliko je moguće u praksi primeniti ovaj zahtev?
Analizirajući stanje kompleksa Generalštaba koji je upisan u listu kulturnih dobara pod zaštitom države i kao takav doživeo sudbinu da je odlučeno njegovo rušenje, uočljiv je jasan i jednostavan princip. Danas je lakše uništiti kulturno dobro nego sačuvati ga. I zbog toga, sasvim je logičan zahtev za rušenje nečega lošeg, makar ono i nije do kraja izgrađeno. Jer, to je jeftinije od nastavka ulaganja novca u plan koji će izvesno izazvati trajno štetne posledice i potrebu novih ulaganja u saniranje lošeg arhitektonskog projekta.
Princip rušenja neodgovarajućih arhitektonskih objekata uveden na primeru Generalštaba treba dosledno primenjivati. A brojni su kandidati među katastrofalnim rešenjima koja zavređuju rušenje. Među njima je i Tržni centar "Rajićeva", poznat i kao “urbanistički monstrum” podignut u zaštićenom kulturnom području ulica Rajićeve i Knez Mihailove, autora člana pomenute Akademije arhitekture Srbije, čije rušenje jedino spasava našu istorijsku kulturnu baštinu. Među objektima koji zaslužuju rušenje je i neverovatna skalamerija - stambena zgrada u Pariskoj ulici br. 8, ruglo struke koje urušava ambijent zaštićenog područja neposredno pored Kalemegdana. Još jedan primer je pedesetospratnica pored Mostarske petlje na početku Ulice kneza Miloša, kompleks tri kule koji odudara od bilo kakve urbanističke logike, a koji će stanovnicima budućeg “čudovišta” doneti niz nevolja. Zamislimo situaciju u kojoj svako jutro više hiljada građana pokušavaju kolima da izađu iz ovog “luksuznog stambenog kompleksa” čekajući u koloni na izlaz iz garaže i prolaz do najbliže frekventne beogradske saobraćajnice! Život stanovnika ovog luksuznog “urbanističkog gorogana” vrlo brzo bi mogao da se iz sna o idealnom stanovanju pretvori u noćnu moru. Ovakva zastrašujuća iskustva decenijama imaju stanovnici “elitne” stambene zone u neposrednoj blizini Hrama Svetog Save, jer žive u pregusto naseljenoj sredini, bez sunca, sanjajući život na mestu gde mogu bez problema da parkiraju automobil i prošetaju ulicom kao normalan svet. I za ovu četvrt, danas je možda najhumanije rešenje ono po ugledu na Generalštab, a to je - rušenje.
Piše Slobodan Maldini
(Novosti)