Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Digtalni unimeri

Diskusija u 'Elektronika' započeta od dobri nikola, 02.08.2015.

  1. dobri nikola

    dobri nikola Član

    Postova:
    154
    Zahvala:
    34
    Lokacija:
    svuda
    Dragi moji clanovi da krenemo sa upoznavanjem univerzanog ( visenamenskog ) mernog instrumenta pod nazivom UNIMER - MULTIMETAR.
    Za servisiranje raznih električnih uređaja u domaćinstvu, u radionici, ili za održavanje el. mašina u proizvodnim pogonima potrebno je meriti struje, napone i otpore. Pošto je nepraktično nositi više instrumenata konstruisan je univerzalni merni instrument – unimer ( naziva se i multimetar ). On je lako prenosiv, mehanički otporan i dovoljno tačan za rad na terenu, a njime se mogu meriti jednosmerni i naizmenični naponi i struje, i električni otpor. U prvom biće obrađen analogni instrument ( instrument sa kazaljkom) a zatim i digitalni instrument koji rezultat ispisuje u obliku brojki na LCD displeju.

    U analogni unimer se ugrađuje instrument sa kretnim kalemom. Između polova stalnog magneta ugrađen je kalem na kome je učvršćena kazaljka. Proticanje struje kroz kalem stvara magnetno polje. Uzajamno dejstvo ovog magnetnog polja i polja stalnog magneta dovodi do zakretanja kazaljke. Protivmoment stvaraju spiralne opruge i po prestanku struje vraćaju kazaljku na nulu.
    Ovakvim instrumentom mogu se meriti samo jednosmerne struje i naponi. Da bi unimer mogao da meri i naizmenične veličine u njega se ugrađuje ispravljač sa dve ili četiri diode koji naizmeničnu struju i napon pretvori u jednosmernu. Kada se mere naizmenične veličine instrument pokazuje efektivnu vrednost struje i napona.
     
    Bazlik se ovo sviđa.
  2. vranjin

    vranjin Član

    Postova:
    107
    Zahvala:
    11
    Da dopunim, instrumenti sa retnim kalemom, pored stalnog magneta postoje i instrumenti sa ukrstenim namotajem. tu je uumesto stalnog magneta namotaj i njegova prednost je ta sto je pokazivanje neosetljivo na variranje napona napajanja. Primer upotrebe,, pokazivanje goriva, temperature... na instrument tabli automobila.
     
    Bazlik se ovo sviđa.
  3. dobri nikola

    dobri nikola Član

    Postova:
    154
    Zahvala:
    34
    Lokacija:
    svuda
    Hvala na pomoci, nadam se da ce se jos neko ukljuciti i izneti nesto korisno nasim clanovima. Nego da nasavimo mi dalje, instrument se pretvara u voltmetar tako što se veliki kružni preklopnik postavi na područje označeno slovom V. Zavisno od toga da li merimo jednosmerni ili naizmenični napon preklopnik se postavi levo ili desno na odgovarajuću oznaku ( = ili ).
    Merenje se obavezno počinje sa najvećeg domašaja. Na taj način se sprečava uništenje instrumenta koje je lako moguće ako se merenje počne na malom domašaju a napon bude veći od očekivanog. U tom slučaju kazaljka naglo skreće, može da se iskrivi ili ispadne iz ležišta a u opasnosti je kalem u kretnom sistemu. Osigurač (ako postoji) i zaštitne diode nisu uvek dovoljno sigurna zaštita.
    Ako je skretanje kazaljke malo, ili se uopšte ne primeti, može se postepeno i vrlo oprezno smanjivati domašaj dok kazaljka ne skrene toliko da omogući normalno očitavanje. Biramo skalu u koju će mo gledati, određujemo konstantu instrumenta i očitamo skretanje kazaljke. Broj podeoka koji smo očitali množimo sa konstantom i dobili smo mereni napon. Na osnovu dobijenog rezultata videćemo da li se može još smanjiti merni opseg.
    Ako se meri jednosmerni napon tačka većeg potencijala ( ili npr. + baterije ) mora se dovesti na priključak +VAΩ. Ako se ovde pogreši kazaljka će skretati na pogrešnu stranu ( levo ). Kada se meri naizmenični napon ne mora se voditi računa o priključcima, ispravljač u instrumentu obezbeđuje da kazaljka uvek skreće udesno. Voltmetar se vezuje paralelno sa eleme-
    ntom na kome merimo napon. Unutrašnji otpor voltmetra je veoma veliki ( u idealnom slučaju beskonačan ) tako da kroz voltmetar praktično ne protiče struja.
     
    Bazlik se ovo sviđa.
  4. dobri nikola

    dobri nikola Član

    Postova:
    154
    Zahvala:
    34
    Lokacija:
    svuda
    MERENJE OTPORA UNIMEROM

    Veliki procenat merenja, možda i 90% su merenja otpora. Merenjem otpora grejača, prekidača namotaja motora i transfor-
    matora itd.. kao i nekih elektronskih komponenata može se doći do zaključka o ispravnosti delova uređaja bez prisustva na-
    pona i bez opasnosti po rukovaoca.

    Veliki preklopnik treba prebaciti u jedno od područja označenih sa a mali preklopnik udesno. Analognim instrumentima za merenje struje i napona nije potreban sopstveni izvor napajanja. Međutim, za merenje otpora baterija je neophodna. Većina instrumenata koristi jednu ili dve baterije od 1,5 V ( ima instrumenta koji koriste bateriju od 9V ). Instrument praktično kroz mereni otpor (preko preklopnika i pipalica) propušta struju iz baterije pa će kazaljka više skretati pri merenju manjih otpora. Zbog toga su način merenja otora i omska skala drugačiji nego kada se meri struja i napon.

    Očitavanje vrednosti otpora vrši se na posebnoj crnoj skali. Ova skala je drukčija od ostalih jer je obrnuta, tj. nula se nalazi na desnoj strani a na levoj strani je ∞ . Osim toga razmak između podeoka nije isti, prvi podeoci su dosta razmaknuti a zatim gledajući nalevo razmak je sve manji, da bi pri kraju bili toliko zbijeni da je tačno očitavanje nemoguće.

    Pre upotrebe ommetra treba priključke instrumenta kratko spojiti. Kazaljka mora skrenuti do kraja, odnosno mora pokazati nulu. Ako nije došla do nule, ili je možda prešla još udesno od nule, njen položaj se koriguje, tj. postavi se na nulu okretanjem okruglog dugmeta. Ovo podešavanje mora da se vrši povremeno zbog starenja i trošenja baterije u instrumentu.

    Vrednost merenog otpora se dobije kada se očitani broj podeoka pomnoži sa brojem koji pokazuje veliki preklopnik. Merenje otpora se ne mora početi sa najvećeg domašaja. Veliki preklopnik se postavi na više područja, a zadrži se u položaju na kome kazaljka stoji otprilike negde između 1/2 i 2/3 skale jer je u tom delu očitavanje najtačnije.
     
    Bazlik se ovo sviđa.
  5. dobri nikola

    dobri nikola Član

    Postova:
    154
    Zahvala:
    34
    Lokacija:
    svuda
    Dvestapetnaest pregleda a samo trinaest postova, mislim da smo za Ginisovu knjigu rekorda... Ali sta je tu je idemo dalje u nova osvajanja sa nasim mernim instrumentom: " unimerom ".

    Ampermetar se u strujno kolo vezuje redno. Unutrašnji otpor ampermetra u idealnom sličaju je jednak nuli a i u stvarnosti je vrlo mali, da ne bi menjao stanje u kolu. Unimer se pretvara u ampermetar postavljanjem velikog preklopnika na područje obeleženo slovom A.
    Merenje se počinje obavezno na najvećem domašaju, koji po potrebi veoma oprezno smanjujemo. Mali preklopnik se postavi na odgovarajuću oznaku za vrstu struje koja se meri. Ako se ukaže potreba za smanjenjem domašaja prvo se struja mora prekinuti na nekom prekidaču ili isključenjem napajanja, pa tek onda se preklopnik postavi u drugi položaj i prekidač se ponovo uključi.. Na ovaj način se sprečava da se struja prekida na kontaktima preklopnika i da on bude oštećen varničenjem.
     
    Bazlik se ovo sviđa.
  6. milosgranice

    milosgranice

    Postova:
    2
    Zahvala:
    0
    Lokacija:
    mladenovac
    Nidzo dobra tema, jel ce biti nesto o ubrizgavanju kod auta?
     
  7. dobri nikola

    dobri nikola Član

    Postova:
    154
    Zahvala:
    34
    Lokacija:
    svuda
    U praksi će biti retke situacije kada će se koristiti ampermetar. Često je nepraktično prekidati strujno kolo i redno u njega uba civati instrument, naime treba raskačiti postojeću vezu. Ponekad se bukvalno mora preseći žica ili odlemiti element iz ure-
    đaja.
    Pri proveri elektronskih sklopova često nam je potreban podatak ima li struje kroz neki element npr. tranzistor ili otpornik i kolika je ona. Da se ne bi odlemljivao otpornik i lemile dve žice za vezu sa ampermetrom, ( a po završetku merenja sve vraćalo na staro ) mnogo je praktičnije rešenje izmeriti napon na otporniku. Za merenje napona ništa se ne mora raspojiti, pipalice se stave na krajeve otpornika i time je ostvarena paralelna veza voltmetra.
    Kada se zna napon na krajevima otpornika podelićemo napon sa vrednošću tog otpora ( koja je zahvaljujući obojenim prstenovima poznata ) i tako smo saznali ima li struje kroz njega i kolika je.
     
  8. kobayashi

    kobayashi Član

    Postova:
    173
    Zahvala:
    51
    Što se tiče preporuka za kupovinu, pre 12-13 godina sam imao loše iskustvo sa jeftinijim digitalnim multimetrima da npr. ne pokazuju tačan napon ako je baterija pri kraju, tj. za monofaznu priključnicu je pokazivao 280V, a kad je zamenjena baterija bilo je normalno 230V. Do danas su valjda napredovali po tom pitanju.


    Pre nekoliko godina sam sticajem okolnosti imao priliku da prisustvujem prezentaciji firme Chauvin Arnoux (Šoven Arno), i navodno sa svim njihovim instrumentima se mogu raditi zvanična merenja (nešto slično atestima) gde je potrebna neka dokumentacija, ali zato najjeftiniji voltmetar košta 150e (da, voltmetar - meri SAMO napon!), a o malo ozbiljnijim intrumentima da ne pričam koliko koštaju. Mislim da je neki multimetar koštao oko 350e. Ne znam da li su sada izbacili neke modele za šire narodne mase, ali je činjenica: koliko para, toliko muzike!


    Kinezi (pošto se ionako sve kod njih proizvodi) mogu da naprave uređaje identičnog kvaliteta po pitanju hardvera, ali bi onda i cena bila slična, pa je pitanje ko bi ih onda kupovao, čak i da koštaju 60% cene modela neke proverene firme.

    Slična priča kao kad npr. za ozbiljnu mrežu (po pitanju opterećenja) kupite neki jeftiniji svič ili ruter, i stalno vam glavi i zeza, a kad se iskeširate za Cisco, mreža radi super i pri maksimalnom opterećenju 24/7. Naravno, ima i uređaja koji će relativno dobro raditi za neku srednju cenu, ali Cisco je ipak svima njima i mama i tata.

    Problem je što nije bitan samo hardver, bitan je i softver, naročito kod složenijih (pa i mernih) instrumenata i opreme.



    Naravno, u prethodnim porukama pominjani merni instrumenti su uglavnom za teren, za laboratorijske uslove se danas koriste akvizicione kartice (danas su to USB uređaji, a ne PCI kartice), pa čak i manje zahtevni osciloskopi postoje u obliku manjih USB uređaja.
    Kod svih tih uređaja je bitan hardver (koji i kinezi mogu iskopirati), ali je daleko važniji softver, a tu su u prednosti oni koji su više od 20 godina prisutni na tržištu (npr. National Instruments).


    =======================


    Da se vratim temi, nikad ne verujte u priče da instrument može imati 0.05% grešku (tzv. klasa tačnosti), jer je to u realnim uslovima nemoguće zato što vrlo retko merite npr. čist naizmenični napon koji ima samo jednu harmonijsku komponentu (50Hz u slučaju industrijskog napona), jer svaka viša harmonijska komponenta utiče na tačnost merenja.

    Često ćete videti kod proizvođača srednje i niže klase da navode minimalne vrednosti greške (npr. 0.05% best accuracy), što je u stvari maksimalna tačnost instrumenta, samo što proizvođač nije naveo u kojim uslovima i za koju merenu veličinu!

    Ako imate klasu tačnosti 0.5 (0.5%) i ako je greška merenja uvek manja ili jednaka 0.5%, onda je to dobar instrument. Na žalost, ovi koji navedu maksimalnu tačnost, ali ne navedu minimalnu, obmanjuju kupce.


    I kako očekivati za 50 ili 100e dobar merni instrument, kad malo bolja električarska klešta koštaju 30e (a nekad su koštala 50DEM)?

    Ja trenutno najčešće koristim neki džepni Sanwa koji mi je dovoljan, jer mi nije bitna ne znam kakva tačnost, samo da greška nije preko 10% (ne bavim se profesionalno elektrikom, tako da mi je takav uređaj dovoljan). Radi se o Sanwa PM3 multimetru, tačnost 0.7, kod nas je oko 2850din., a vidim da je na amazonu i nekim drugim sajtovima 40-50$, pa eto, da i kod nas nešto bude jeftinije nego na internetu.

    Imao sam solidan analogni instrument, ali sam ga zeznuo jednom prilikom mereći napone na trofaznoj priključnici, a pre toga sam merio neku otpornost i zaboravio da promenim mod, kako je to puklo.... na prvi pogled, stradao samo osigurač koji je praktično eksplodirao, ali zamenom se ispostavilo da je stradalo još nešto pa sam odustao od popravke (verovatno je otišlo nešto na pločici sa opsezima i modovima rada).


    A najbolji utisak odaju oni ogromni (u relativnom smislu, kućišta su zaista ogromna u poređenju sa današnjim džepnim uređajima) ruski voltmetri koje imate po elektrotehničkim fakultetima, a možda i u srednjim elektrotehničkim školama. Jednom rečju, neuništivi.


    =======================

    P.S. S obzirom da sam diplomirao energetiku, više me zanimaju merenja visokog napona i ispitivanje visokonaponske opreme, koliko tu ima začkoljica vezanih za merenje... ako ne obratite pažnju na neke sitnice koje su nebitne kod niskih napona, dobijete ogromne greške.
     
  9. dobri nikola

    dobri nikola Član

    Postova:
    154
    Zahvala:
    34
    Lokacija:
    svuda

    Ako bude bilo vremena i potrebe sto da ne...
     
  10. vranjin

    vranjin Član

    Postova:
    107
    Zahvala:
    11
    Za dobrim i korisnim informacijama uvek ima potrebe :)
     

Preporučite stranicu