- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.989
Milovan Ilić Minimaks (1938-2005)
DESET GODINA OD SMRTI Minimaks pisac:
Ko tebe aplauzom, ti njega odlikovanjem
Minimaksa zabavljača znaju milioni, za njegov književni dar retko ko. Minimaks pisac ostao je u senci Minimaksa zabavljača
Milovan Ilić Minimaks
Svaki pomen Minimaksa priziva nam njegov raskošni dar da nas zabavi i nasmeje. U sebi je spajao vrcavu duhovitost, polemički dar, slikovitost kazivanja... Minimaks je postao popularan već kao radio-novinar. Iako je TV bacio druge medije u zasenak, mnogi su hrlili sa TV na Drugi program Radio Beograda radi njegove emisije „Tačno u podne“, poznatije pod nazivom „Tup-tup“. To je bio karusel sa humorom osoljenim vestima. Emisija je trajala dvadeset dve godine! Njen duh sublimiran je kovanicom Mini-maks, što je značilo: minimum govora, maksimum muzike, čime je zaradio nadimak Minimaks. Prešavši na TV, Minimaks je postao megazvezda. Njegovi TV serijali „Od glave do pete“; „Maksovizija“; „Nedelja kod Maksa“, „Grand šou“... imali su milionsko gledalište.
Pisac u senci zabavljača
Pisao je „sve i svašta“ - od epigrama i komentara do parodija i humoresaka, a književno su mu najvredniji aforizmi i satirične pesme. Mada je kao pisac startovao relativno rano - prvu zbirku aforizama (Sitna razmišljanja) objavio je
1967, izgledalo je da će ostati samo usmena legenda - drugu knjigu objavio je tek nakon dve decenije. Zbirku aforizama „Iz malog mozga“ (1988) preporučio je čitaocima bard naše satire - Vlada Bulatović Vib: „Do ove knjige verovao sam da će Minimaks ostati samo usmeni pisac.“ Istu knjigu preporučio je i Aleksandar Spasić: „Ilićev humor nije sviftovska ni domanovićevska satira. I kad ugrize, on to čini blago, više da opomene nego da pusti krv.“ Nije se služio đonom.
Viši i niži žanrovi
Analizirajući estradnost Minimaksovih aforizama, Nikola Milošević je ukazao na predrasudu o nižim i višim žanrovima. Nema - naglašava profesor - dobrih i rđavih žanrova, ima samo dobrih i rđavih umetnika. Lakoća stila može čitaoca da zavede da je to igra na prvu loptu, a tu je reč - rekao bi Kundera - o nepodnošljivoj lakoći postojanja. Iza te lake koprene su slojevi drame u kojoj smo i akteri i gledaoci.
Prividno ležeran aforizam „Samo kad bismo prst obarača stavili na čelo“... simbolično evocira našu epsku tradiciju, koju zazivamo i kad joj vreme nije, kad se umesto puške treba latiti razuma i argumenata. Evo upečatljivog primera mitskog veličanja tradicije: „Pesma nas je održala, ali i psovka ima velike zasluge.“ Naoko je to grubi podsmeh ikoničnoj slavi tradicije, no Minimaksu je poznata i terapeutska uloga psovke u tegobnoj egzistenciji. Psovka je ovde i u funkciji demitologizacije tradicije.
Sklonost da sve krivice pripišemo drugima, Minimaks nam predočava efektnim kontrastom: „Niko nam nije ravan, svi su nam brdoviti.“ Naziremo u ovom ironičnom aforizmu unutarnju protivrečnost u poimanju svoje izuzetnost u svetu, ali i dvostruko senčenje te izuzetnosti - mi živimo na brdovitom Balkanu i tu brdovitost okrivljujemo za život u bedi; u isto vreme, paradoksalno, brdovitost svaljujemo na druge, na ravniji i srećniji svet. U znaku demitologizacije je i aforizam Prvi smo upotrebili viljušku, a poslednji ćemo prestati da upotrebljavamo nož.
Minimaks pod lupu stavlja i naše olako prizivanje vere, iluziju da je nebo na našoj strani bez obzira šta radimo: Bog je na našoj strani: i on voli da gleda cirkus. Zalazio je u ideološki zabran i u opasno vreme - već u prvoj zbirci čitamo: „Probudite me kad stignemo u komunizam.“ Grozio se jagme za bogatstvom: „U kapitalizam nadiru i iz feudalizma i iz socijalizma.“ Aforistički je osvetlio i dijapazon najkraće književne forme: „Aforizam je roman iz koga su izbačene suvišne reči.“
Najbolji aforizmi iz njegovih sedam knjiga uvršteni su u naše i strane antologije.
Minimaks aforističar
DESET GODINA OD SMRTI Minimaks pisac:
Ko tebe aplauzom, ti njega odlikovanjem
Minimaksa zabavljača znaju milioni, za njegov književni dar retko ko. Minimaks pisac ostao je u senci Minimaksa zabavljača
Milovan Ilić Minimaks
Svaki pomen Minimaksa priziva nam njegov raskošni dar da nas zabavi i nasmeje. U sebi je spajao vrcavu duhovitost, polemički dar, slikovitost kazivanja... Minimaks je postao popularan već kao radio-novinar. Iako je TV bacio druge medije u zasenak, mnogi su hrlili sa TV na Drugi program Radio Beograda radi njegove emisije „Tačno u podne“, poznatije pod nazivom „Tup-tup“. To je bio karusel sa humorom osoljenim vestima. Emisija je trajala dvadeset dve godine! Njen duh sublimiran je kovanicom Mini-maks, što je značilo: minimum govora, maksimum muzike, čime je zaradio nadimak Minimaks. Prešavši na TV, Minimaks je postao megazvezda. Njegovi TV serijali „Od glave do pete“; „Maksovizija“; „Nedelja kod Maksa“, „Grand šou“... imali su milionsko gledalište.
Pisac u senci zabavljača
Pisao je „sve i svašta“ - od epigrama i komentara do parodija i humoresaka, a književno su mu najvredniji aforizmi i satirične pesme. Mada je kao pisac startovao relativno rano - prvu zbirku aforizama (Sitna razmišljanja) objavio je
1967, izgledalo je da će ostati samo usmena legenda - drugu knjigu objavio je tek nakon dve decenije. Zbirku aforizama „Iz malog mozga“ (1988) preporučio je čitaocima bard naše satire - Vlada Bulatović Vib: „Do ove knjige verovao sam da će Minimaks ostati samo usmeni pisac.“ Istu knjigu preporučio je i Aleksandar Spasić: „Ilićev humor nije sviftovska ni domanovićevska satira. I kad ugrize, on to čini blago, više da opomene nego da pusti krv.“ Nije se služio đonom.
Viši i niži žanrovi
Analizirajući estradnost Minimaksovih aforizama, Nikola Milošević je ukazao na predrasudu o nižim i višim žanrovima. Nema - naglašava profesor - dobrih i rđavih žanrova, ima samo dobrih i rđavih umetnika. Lakoća stila može čitaoca da zavede da je to igra na prvu loptu, a tu je reč - rekao bi Kundera - o nepodnošljivoj lakoći postojanja. Iza te lake koprene su slojevi drame u kojoj smo i akteri i gledaoci.
Prividno ležeran aforizam „Samo kad bismo prst obarača stavili na čelo“... simbolično evocira našu epsku tradiciju, koju zazivamo i kad joj vreme nije, kad se umesto puške treba latiti razuma i argumenata. Evo upečatljivog primera mitskog veličanja tradicije: „Pesma nas je održala, ali i psovka ima velike zasluge.“ Naoko je to grubi podsmeh ikoničnoj slavi tradicije, no Minimaksu je poznata i terapeutska uloga psovke u tegobnoj egzistenciji. Psovka je ovde i u funkciji demitologizacije tradicije.
Sklonost da sve krivice pripišemo drugima, Minimaks nam predočava efektnim kontrastom: „Niko nam nije ravan, svi su nam brdoviti.“ Naziremo u ovom ironičnom aforizmu unutarnju protivrečnost u poimanju svoje izuzetnost u svetu, ali i dvostruko senčenje te izuzetnosti - mi živimo na brdovitom Balkanu i tu brdovitost okrivljujemo za život u bedi; u isto vreme, paradoksalno, brdovitost svaljujemo na druge, na ravniji i srećniji svet. U znaku demitologizacije je i aforizam Prvi smo upotrebili viljušku, a poslednji ćemo prestati da upotrebljavamo nož.
Minimaks pod lupu stavlja i naše olako prizivanje vere, iluziju da je nebo na našoj strani bez obzira šta radimo: Bog je na našoj strani: i on voli da gleda cirkus. Zalazio je u ideološki zabran i u opasno vreme - već u prvoj zbirci čitamo: „Probudite me kad stignemo u komunizam.“ Grozio se jagme za bogatstvom: „U kapitalizam nadiru i iz feudalizma i iz socijalizma.“ Aforistički je osvetlio i dijapazon najkraće književne forme: „Aforizam je roman iz koga su izbačene suvišne reči.“
Najbolji aforizmi iz njegovih sedam knjiga uvršteni su u naše i strane antologije.
Minimaks aforističar
- Imali smo mi i težih trenutaka, ali nisu trajali ovoliko godina.
- Ni smešnije zemlje, ni namrštenijih ljudi!
- Pravi ljudi na prava mesta. Ali, gde naći tolike zatvore?!
- Ako tvoji pobede, onda si heroj. Ako tvoji izgube, onda si - terorista.
- Evropo, ne možeš ti toliko da se ujediniš koliko mi možemo da se razjedinimo!
- Svet nas mrzi zbog vere: verujemo samo u sebe.
- I oni koji ćute mogu da pogreše.
- Ko tebe aplauzom, ti njega - odlikovanjem.
- Neću otići u raj, imam odlične ponude iz pakla.
Izvor: Blic Online