- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Dejan Mijač: Osetljivi na dobrotu
20. april 2011. 20:58 | Večernje novosti
Reditelj Dejan Mijač o premijeri „Zojkinog stana“ u SNP: Vuku me i dalje te čarobne daske, ali ne ide to glatko kao pre
Dejan Mijač
UPORNOST je blagorodna osobina! Da upravnik Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Milosavljević nije bio toliko uporan, ni proslavljeni reditelj Dejan Mijač, ni najstariji srpski teatar ne bi u svojim impresivnim biografijama imali „Zojkin stan“, Mihaila Bulgakova.
Upornost se isplatila, pa se Mijač posle tri godine pauze vratio režiji, a SNP je u godini svog veličanstvenog jubileja, 150. rođendana, dobio na dar premijeru koju je publika u sredu veče toplo pozdravila. Jer, Novosađani i Mijač druže se već 50 godina, a upravo ove navršava se pola veka od kada je reditelj u SNP postavio prvu predstavu „Junona i paun“, Šona O’Kejsija.
* U ovom pozorištu ispunila vam se i davnašnja želja - Bulgakov. Kako se dogodilo da vam je tolike godine izmicao jedan od najzastupljenijih pozorišnih autora?
- Uvek sam ga imao u planu, ali okolnosti mi nisu išle naruku. Dopadaju mi se njegovi komadi „Bekstvo“ i „Dani Turbinovih“.Pomišljao sam, naravno, i na „Majstora i Margaritu“, ali odustao sam jer svi su režirali baš taj tekst. Sada sam odabrao „Zojkin stan“, jer je to priča o periodu posle revolucije, o tranziciji, njenim nezgodama i promenama.
* Bulgakov je „Zojkin stan“ napisao 1926. godine, u vreme kada Staljin još nije bio u potpunosti zaveo diktaturu, ali se publika, sudeći po reakcijama, pronašla u vašoj postavci...
- Bulgakov je opisao vreme prelaza iz novog ekonomskog poretka u centralizovanu privredu, kada država kontroliše sve, od ekonomije do privatnog života građana. A, prelaznih perioda u svakom vremenu ima. I mi ovu našu tranziciju vrlo teško podnosimo. Iscrpljeni smo, odbolovali smo teške bolesti. To vam je kao kada izađete iz pegavog tifusa, a odmah zatim „zakačite“ tuberkulozu.
* Koliko je bitna uloga pozorišta u životu savremenog čoveka?
- Predstava bi trebalo da gledaoca, na blag i pametan način, pozove da se vrati svojoj ljudskosti. To i nije tako malo ukoliko živite u ne baš dobrom svetu, i u nekom izgubljenom vremenu. Jer, ljudi ni na šta nisu tako osetljivi kao na topli dodir ljudskosti. Mislim da danas jedino to može da nas iznenadi. I to je glavna funkcija pozorišta i njegovog postojanja.
* Poslednjih godina imate više intervjua nego predstava. Jeste li se zaista umorili od pozorišta?
- Ili se pozorište umorilo od mene? Kada sam doneo tu iznuđenu odluku, nisam znao da li je konačna. Sve mi se čini da jeste, jer svaki umetnik treba da oseti kada mu ponestaje snage. Vuku me te čarobne daske, ali ne ide to glatko kao pre. Prihvatio sam to kao neminovnost, predao se lenstvovanju i, verujte, uživam u tome.
KOMPROMIS
PRVOBITNO je Mijač nameravao da povodom 150 godina SNP režira predstavu „Lice od stakla“, Marije Karaklajić. Kada se udubio, priznao je da u ovom trenutku ne može da obeća režiju primerenu tako velikom jubileju teatra. Ali, SNP nije želelo da, posle pola veka, odustane od Mijača. Ubrzo je, kao kompromis, postignut dogovor da to bude tekst Bulgakova.
TRI POSTAVKE
OVO je tek treća postavka „Zojkinog stana“ na srpskim pozornicama. Prvi put ovaj komad igran je u Kraljevini Jugoslaviji, kada je bio zabranjen kao komunistički, a zatim 1931. godine u JDP. Neobičnu sudbinu imao je i u tadašnjoj Rusiji, mada je Staljin gledao i ovaj Bulgakovljev komad više puta, i čak se, navodno, pitao zašto je skinut s repertoara.
20. april 2011. 20:58 | Večernje novosti
Reditelj Dejan Mijač o premijeri „Zojkinog stana“ u SNP: Vuku me i dalje te čarobne daske, ali ne ide to glatko kao pre
Dejan Mijač
UPORNOST je blagorodna osobina! Da upravnik Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Milosavljević nije bio toliko uporan, ni proslavljeni reditelj Dejan Mijač, ni najstariji srpski teatar ne bi u svojim impresivnim biografijama imali „Zojkin stan“, Mihaila Bulgakova.
Upornost se isplatila, pa se Mijač posle tri godine pauze vratio režiji, a SNP je u godini svog veličanstvenog jubileja, 150. rođendana, dobio na dar premijeru koju je publika u sredu veče toplo pozdravila. Jer, Novosađani i Mijač druže se već 50 godina, a upravo ove navršava se pola veka od kada je reditelj u SNP postavio prvu predstavu „Junona i paun“, Šona O’Kejsija.
* U ovom pozorištu ispunila vam se i davnašnja želja - Bulgakov. Kako se dogodilo da vam je tolike godine izmicao jedan od najzastupljenijih pozorišnih autora?
- Uvek sam ga imao u planu, ali okolnosti mi nisu išle naruku. Dopadaju mi se njegovi komadi „Bekstvo“ i „Dani Turbinovih“.Pomišljao sam, naravno, i na „Majstora i Margaritu“, ali odustao sam jer svi su režirali baš taj tekst. Sada sam odabrao „Zojkin stan“, jer je to priča o periodu posle revolucije, o tranziciji, njenim nezgodama i promenama.
* Bulgakov je „Zojkin stan“ napisao 1926. godine, u vreme kada Staljin još nije bio u potpunosti zaveo diktaturu, ali se publika, sudeći po reakcijama, pronašla u vašoj postavci...
- Bulgakov je opisao vreme prelaza iz novog ekonomskog poretka u centralizovanu privredu, kada država kontroliše sve, od ekonomije do privatnog života građana. A, prelaznih perioda u svakom vremenu ima. I mi ovu našu tranziciju vrlo teško podnosimo. Iscrpljeni smo, odbolovali smo teške bolesti. To vam je kao kada izađete iz pegavog tifusa, a odmah zatim „zakačite“ tuberkulozu.
* Koliko je bitna uloga pozorišta u životu savremenog čoveka?
- Predstava bi trebalo da gledaoca, na blag i pametan način, pozove da se vrati svojoj ljudskosti. To i nije tako malo ukoliko živite u ne baš dobrom svetu, i u nekom izgubljenom vremenu. Jer, ljudi ni na šta nisu tako osetljivi kao na topli dodir ljudskosti. Mislim da danas jedino to može da nas iznenadi. I to je glavna funkcija pozorišta i njegovog postojanja.
* Poslednjih godina imate više intervjua nego predstava. Jeste li se zaista umorili od pozorišta?
- Ili se pozorište umorilo od mene? Kada sam doneo tu iznuđenu odluku, nisam znao da li je konačna. Sve mi se čini da jeste, jer svaki umetnik treba da oseti kada mu ponestaje snage. Vuku me te čarobne daske, ali ne ide to glatko kao pre. Prihvatio sam to kao neminovnost, predao se lenstvovanju i, verujte, uživam u tome.
KOMPROMIS
PRVOBITNO je Mijač nameravao da povodom 150 godina SNP režira predstavu „Lice od stakla“, Marije Karaklajić. Kada se udubio, priznao je da u ovom trenutku ne može da obeća režiju primerenu tako velikom jubileju teatra. Ali, SNP nije želelo da, posle pola veka, odustane od Mijača. Ubrzo je, kao kompromis, postignut dogovor da to bude tekst Bulgakova.
TRI POSTAVKE
OVO je tek treća postavka „Zojkinog stana“ na srpskim pozornicama. Prvi put ovaj komad igran je u Kraljevini Jugoslaviji, kada je bio zabranjen kao komunistički, a zatim 1931. godine u JDP. Neobičnu sudbinu imao je i u tadašnjoj Rusiji, mada je Staljin gledao i ovaj Bulgakovljev komad više puta, i čak se, navodno, pitao zašto je skinut s repertoara.