„Deco moja,volite jedan drugoga“

[Adrian BG]

Када је Јован Богослов, омиљени Исусов ученик, већ био стар и није могао да проповеда, он је само ове речи понављао. Када су га питали зашто само то говори, Јован рече:

„Зато што је то највећа заповест Господња, и доста је ако само њу испунимо како ваља.“

Сведоци смо да у данашње време огроман број хришћана живи у трвљењу, свађама, оптужбама. Апостол Павле такође записа да су та препирања почела још док је он обилазио цркве. Ништа се није од онда изменило. Јер ђаво покушава изнутра да поткопа Цркву и веру самих Христових сведока. Да унесе свађу и расправу, да се верни нападају међусобно и оптужују, а да сви заједно не виде где антихрист уздиже своју творевину.

Није ми циљ да сви хришћани прихвате јереси у циљу зближавања што се чини са екуменизмом, већ да се прво виде заједничке (основне) црте које су стуб носач хришћанства, тј. исправног сведочанства Исусовог. Да пробамо да видимо које су то основе које нас повезују, да не почињемо одмах са оним стварима које нас одаљавају. Дакле, основе хришћанске вере.Тако нећемо мрзети једни друге, што се супротставља Христовој заповести, већ насупрот.

 

[Isabeleta]

Kada je Jovan Bogoslov, omiljeni Isusov učenik, već bio star i nije mogao propovijeda, on je samo ove riječi ponavljao. Kada su ga pitali zašto samo to govori, Ivan reče:

"Zato što je to najveća zapovijed Gospodnja, i dosta je ako samo nju ispunimo kako valja."

Svjedoci smo da u današnje vrijeme ogroman broj kršćana živi u trvljenja, svađama, optužbama. Apostol Pavao također zapisa da su ta prepiranja počela još dok je on obilazio crkve. Ništa se nije od onda izmijenilo. Jer đavo pokušava iznutra potkopati Crkvu i vjeru samih Kristovih svjedoka. Da unese svađu i raspravu, da se vjerni napadaju međusobno i optužuju, a da svi zajedno ne vide gdje antikrist uzdiže svoju tvorevinu.

Nije mi cilj da svi kršćani prihvate hereze u cilju zbližavanja što se čini s ekumenizmom, već da se prvo vide zajedničke (osnovne) crte koje su stub nosač kršćanstva, tj.. ispravnog svjedočanstva Isusovog. Da probamo da vidimo koje su to osnove koje nas povezuju, da ne počinjemo odmah s onim stvarima koje nas odaljava. Dakle, osnove kršćanske vere.Tako nećemo mrziti jedni druge, što se suprotstavlja Kristovoj zapovijedi, već nasuprot.

Konačno, jedna dobra tema. :dtyste: Predusreo si me. I sama sam se pitala zar je moguće da se kršani samo znaju prepirati? I baš oni kojima bi ljubav trebala biti znak raspoznavanja?
Pročitala sam jednu dobru knjigu pod nazivom " Isus kakvog nisam poznavao". Preporučam je, iako je autor jedan protestant, pisao je nepristrano i u duhu kršćanske ljubavi, bez svih onih klasičnih protestanskih optužbi.
Prije nego dam svoj emišljenje o ovoj temi, jedno pitanje: Jovan Bogoslov? Misliš na apostola Ivana/Jovana? Zašto ga zovete Bogoslov? Kod nas se ponekad kaže "ljubljeni učenik" isvi znaju da je riječ o apostolu Ivanu.

Ono što je bitno za kršćane jest krštenje u Ime Oca i Sina i Duha Svetoga. Osim Jehovinih svjedoka i pojedinaca, svi ispovjedaju vjeru u Presveto Trojstvo. Problem je što neke crkvene zajednice ne priznaju krštenje onim drugima. Sv. Augustin je već u svoje vrijeme o tome pisao djeljenoj braći:" Ne priznavajući naše krštenje, niječu da smo braća. Mi, pak, ne ponavljajući njihovo, a ne priznavajući svoje, kažemo im: Braća ste nam!"

Ja osobno, dakle, moje mišljenje je da Isusovi učenici postoje u svim crkvama. Makar se oni međusobno ne pozanju, dovoljno je što ih Isusu poznaje kao svoje, tj. da su od Njegovih ovaca.To su ljudi koji su zagledani u Krista, a ne što drugi rade. Takvi ne ogovoaraju i ne napadaju druge kršćane, već samo misle kako da ugode Gospodinu i kako da Ga proslave.

"Bog želi da se svi ljudi spase i dođu do spoznanja istine."

Dakle, mora postojati drugi put. Put kršćanske ljubavi i tolerancije. Vjera više nije obiteljsko naslijeđe niti je određena nacionalnom pripadnošću, već je čin odluke i izbora. Pod tim se podrazumjeva stalno i gorljivo nastojanje su-života s Isusom. Ne samo čitanje Biblije, već nasljedovanje Isusa. To znači da živimo kršćanski, u zajednici s Crkvom, u primanju sakramenata, u dobrim djelima, u istini i poniznost srca, u radosti ... što smo kršćani i što smo imamo Spasitelja koji nam je pokazao put k Ocu. Na kraju krajeva, Isus samo želi da Mu vjerujemo i da znak raspoznavanja među kršćanima bude bratska ljubav. Ako toga nema, nismo zavrijedili zvati se kršćanima.

Što se tiče ekumenizma, već sam ti rekla, mislim da imaš pogrešan stav. Ti vjerojatno misliš na Svejtski Savez crkava koji također promiču ekumenizam. Ako je to posrijedi, onda s djelomično slažem, ali kako znamo Svjetski Savez Crkava je osnovan da se umanji dominacija Katoličke Crkve.
Jeste li uspjeli, tj. je su li uspjeli? Nisu. Jedan pravoslavac mi je rekao da će SPC izaći iz tog članstva.
I mislim da je to dobro. Prevelike su razlike pravoslavlja i protestantizma. Kako god bilo, Katolička i Pravoslavna Crkva su najbliže.
Čitala sam što je o tome govorio bivši Papa Benedikt. On nije veliki optimist niti smatra da će se sjedinjenje kršćana dogoditi ubrzo koa što neki drugi govore. Ali, ocjenio je pozitivno sve susrete i razgovore jer se na njima očitovala bratska ljubav i stavralo ozračje za suradnju.
Kakvu suradnju? Vidiš li ti koji je najveći neprijatelj Crkve? Sekularizam, vjersko ravnodušje, materijalizam, relativizam, sekte, pa onda svi ovi novi duhovni pokreti koji se nameću kao trendovi, duhovnost bez religije, pa čak i duhovnost bez Boga, bez obzira da li se nazivati New Age ili drugačije. Sve je to mutna voda koju lake duše pohlepno piju. To je neprijatelj kojeg je iznjedrilo moderno doba, razum na koji se čovjek tako poziva, sloboda za kojom čovjek teži, demokracija u kojem čovjek sam postavlja kriterije i vrijeme u kojem se ne podnosi nikakav autoritet.
Ludilo. Kula Babilonska. I dok je svijet u takvom plamenu, kršćani se prepiru i raspravljaju o suboti.

 

[peko71]

Prepiranja će biti sve dok se ne dođe do jedinstva u veri s tim što to prepiranje treba da bude umerena i voditi računa da se slučajno ne pretvori u mržnju. Razlika mora biti sve dok se ne postigne potpuno jedinstvo u veri, a znate kad će da se to postigne ? :dtyste: Kad čovek bude savršen ili drugim rečima kad društvo bude savršeno. Sva ujedinjenja koja se sprovode dok je društvo ne savršeno osuđena su na propast. Čist primer je ekumenizam.

Efescima 4.12-13. Da se sveti priprave za delo službe, za izgradnju Hristovog tela 13. dok svi ne dođemo do jedinsva u veri i poznanju Sina Božijeg, do savršenog čoveka , do pune mere Hristovog rasta.

 

[Adrian BG]

"dok svi ne dođemo do jedinsva u veri i poznanju Sina Božijeg"

То је оно што треба да нас спаја. Јер признање Сина Божијег води ка познању. Ко не признаје да је Исус Син Божији је антихристов, а ко признаје је Христосов. Тако да сви Христосови треба да у јединству стасају у несаломиву веру каква беше у почетку. Јер и на крају ће бити тако.

 

[antonijadz]

Konačno, jedna dobra tema. :dtyste: Predusreo si me. I sama sam se pitala zar je moguće da se kršani samo znaju prepirati? I baš oni kojima bi ljubav trebala biti znak raspoznavanja?

Stvarno preljepe riječi, tema zaslužuje svaku pohvalu.LUBAV treba širiti SKRISTOM iSKRISTOM u nama. Tko će nas rastaviti od ljubavi Kristove? Nevolje? Tjeskoba? Progonstvo? Glad? Golotinja? Pogibao? Mač? Nakon postavljenog pitanja, sam daje odgovor: Uvjeren sam doista: ni smrt ni život, ni anđeli ni vlasti, ni sadašnjost ni budućnost, ni sile, ni dubina ni visina, ni ikoji drugi stvor neće nas moći rastaviti od ljubavi Božje u Kristu Isusu Gospodinu našem.

 

[Laodikeja]

Ljubav je osnov Hriscanske vere, ali ona se u odnosu na jedinstvo o kome je i bilo reci, moze ostvariti samo u jedinstvu u istini.
Ako nema ovog jedinstva, onda se ljubav ispoljava zatvorenih ociju, tolerisuci otpad otpalih od istine.
To je upravo teznja danasnjeg ekumenizma, da ostvari organsko jedinstvo van istine, jedinstvo u razlicitosti, a ne u istini, sto je jedan potpuno pogresan put ka kome se ide.

Hriscanska ljubav uvek tezi da ljude uputi na istinu koja se nalazi u Hristu i njegovoj reci, jer ljudi primivsi ovu istinu primaju od Boga ovu ljubav koju prenose i na druge.

"јер се љубав Божија изли у срца наша Духом светијем који је дат нама" ( Rimljanima poslanica 5. 5 )

"Bolji je javni ukor nego tajna ljubav" ( price 27. 5 )

 

[Adrian BG]

Када сам започео ову тему, намера ми је била зближавање у Христосу. Први корак би био престанак сатанизације хришћана међусобно. Неке струје покушавају на два фронта да делују: једна је зближавање са онима који оспоравају Сина Божијег, а други је завада и "жигосање" оних који признају Сина Божијег. Томе се морамо супротставити љубављу. Јер тако се препознаје Црква Христосова.

На другим темама можемо видети многе разлике, како у тумачењу, тако и у исповедању вере. Овде нека буде налажење заједничких црта хришћана, јер очигледно да истицање разлика не води ка јединству Цркве.

9. Веран је Бог који вас позва у заједницу Сина свог Исуса Христа, Господа нашег.
10. Молим вас пак, браћо, именом Господа нашег Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли.

11. Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних домашњих да су свађе међу вама,
12. А то кажем да један од вас говори: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; а трећи: Ја сам Кифин; а четврти: Ја сам Христов.

13. Еда ли се Христос раздели? Еда ли се Павле разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте? (1.Коринћанима 1)

Дакле, апостол Павле види да међу Коринћанима влада дух свађе и расправе, што свакако не доприноси јединству хришћана. Овде на форуму влада тај исти дух, на жалост. Много пута и ја сам истичем недостатке неких наука, зато често мислим како не радим како треба. Али знам да немам злу намеру да било ко од нас страда или да се одрекне Господа Исуса, већ насупрот: да се окупимо око Њега. Пробајмо, дакле, да величамо подвиге оне друге заједнице за коју смо чули да не ради како треба. Никако да се ухватимо одмах за недостатке. Јер величајући врлине, ми мане бришемо из навике. То важи за појединца, али и за заједницу.

 

[Laodikeja]

"Молим вас пак, браћо, именом Господа нашег Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли"

Ovo je u danasnjem svetu podela nemoguce ostvariti u pravom smislu reci, osim ako se ne primeni Ekumenski postulat, a to je da treba naglasavati samo ono sto spaja a ne ono sto razdvaja.

Pitanje koje se postavlja je sledece, kako odredjena crkva moze da ne govori nesto sto joj je dato da objavi svim ljudima, a sto predstavlja jasne uslove spasenja, radi jedinstva sa istim tim ljudima koji je ne poznaju, i navodne zajednicke ljubavi.
To bi bila neposlusnost prema Bogu i zanemarivanje misije koju je on dao crkvi, a to je objava jevandjelja ovom svetu iz ljubavi, kako bi i oni koji ne poznaju - tu istinu upoznali i pooceli da zive po nacelima Bozje reci.

Ljubav koja zatvara oci ne zeleci da objavi istinu onima koji je ne poznaju radi jedinstva, u stvari nije ljubav, vec tolerisanje neznanja koje ljude vodi pogresnim putevima.

Prava ljubav uvek tezi da objavi istinu onima koji je ne poznaju, da bi i drugi ucestvovali u blagoslovima koje ta spoznaja donosi.

Jedinstvo da ali u potpunoj istini, gde i ljubav moze da se ostvari na pravi nacin, kako medju bracom i sestrama u zajednici, tako i prema svetu u teznji da mu se prenese Bozanska istina.

"Ne vucite u tuđem jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? Ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom?
Kako li se slaže Hristos s Velijarom? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom?
Ili kako se udara crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga Živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.
Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti,
I biću vam Otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod Svedržitelj" ( 2 Korincanima 6. 14 - 18 )

 

[Adrian BG]

Ovo je u danasnjem svetu podela nemoguce ostvariti u pravom smislu reci, osim ako se ne primeni Ekumenski postulat, a to je da treba naglasavati samo ono sto spaja a ne ono sto razdvaja.

Свет је увек исти и свет нема заједницу са Господом, већ је свет непријатељ Христосово пута. А екуменски постулат сам по себи не одговара јединству јер покушава хришћане да уједини са онима који не признају Сина Божијег. Ја искључиво говорим о људима који признају Сина Божијег, без обзира којој заједници да припадају. Ако неко признаје основне услове за Спасење, ко сме да говори да је немогуће да будемо у Цркви Христовој? Господ гледа срце и веру појединца, не оно што ми умишљамо да је потребно да бисмо били део Цркве Христосове.

 

[Laodikeja]

Sta je crkva Hristova, i gde se danas okupljaju oni koji poznaju uslove spasenja?