Dan biblioteke: Preživela “Žitija“

[sendi]

Dan biblioteke: Preživela “Žitija“

Novosti


Na Dan biblioteke biće izložen izuzetan spomenik srednjovekovne kulture. Originalna dela Domentijana, Teodosija, prepis Hilandarskog tipika...

“Žitija“

Samo nekoliko dana pre šestoaprilskog bombardovanja Beograda profesor Vladimir Ćorović iz Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu uzeo je na revers, radi istraživanja „Zbornik srpskih žitija“. I tako je, pukim sticajem okolnosti ovaj izuzetni spomenik srpske srednjovekovne kulture ostao jedina sačuvana knjiga „starostavna“ koja je izbegla zlu sudbinu ostalog pisanog blaga. U vandalskom činu, pod zapaljivim bombama, u prah i pepeo, između ostalog, pretvoreno je više od 1.400 ćirilskih rukopisa i povelja od 12. do 17. veka.

„Zbornik srpskih žitija“, koji se čuva u trezoru nacionalne biblioteke biće u petak (od 12 do 20 časova) izložen u specijalnoj komori u holu Centralne čitaonice. Predavanje o ovom dragocenom rukopisu u amfiteatru Biblioteke održaće u petak dr Irena Špadijer, profesor Filološkog fakulteta, inače istaknuti stručnjak za srednjovekovnu književnost.

- „Zbornik srpskih žitija“ nastao je sedamdesetih godina 14. veka u Hilandaru, a ispisao ga je „grešni taha monah Marko“, kako stoji u zapisu na kraju knjige. Taj zapis se danas nažalost, može samo nazreti - kaže za „Novosti“ dr Irena Špadijer.

- Rukopis sada ima 326 listova, odnosno 652 strane. Dimenzije listova su 268dž210 mm. Rukopisu nedostaje početak i nekoliko listova u sredini, uglavnom onih na kojima se nalaze počeci književnih dela, gde su mogli biti ukrasi, zastave i inicijali. Te listove su najčešće isecali učeni putnici istraživači, koji su pohodili mesta gde su se nalazile najveće zbirke starih rukopisa, poput manastira na Svetoj gori. U „Zborniku“ danas je sačuvana samo jedna zastavica ona na 284. listu, na kojem započinje Hilandarski tipik.

Ono što ovaj rukopis izdvaja od drugih srednjovekovnih spomenika jeste njegova sadržina. U njemu se nalaze originalna dela stare srpske književnosti - Domentijanovo „Žitije svetoga Simeona“, Teodosijevo „Žitije svetoga Save“, Teodosijeva „Pohvala svetome Simeonu i svetome Savi“ i prepis „Hilandarskog tipika svetoga Save“, a zapisi kasnijih čitalaca svedoče o tome gde se sve nalazila i kakvu je sudbinu imala ova knjiga tokom svoje duge istorije, ističe sagovornica i napominje da je „Zbornik“ dospeo iz Hilandara u Narodnu biblioteku krajem 19. veka.

POVRATAK KNJIGE
Na mestu gde se nekada nalazilo zdanje Biblioteke, biće održana centralna manifestacija pod nazivom „Povratak knjige na Kosančićev venac“.

Posle pozdravnih reči svi prisutni biće pozvani da darivaju po jednu knjigu, a sve prikupljene knjige namenjene su biblioteci u Kuršumliji. U Narodnoj biblioteci na Svetosavskom platou u 12.30 biće predstavljen prvi tom izdanja „Srpska bibliografija periodike - 1768-2005“. Program će biti nastavljen u 14.00 časova u amfiteatru predstavljanjem monografije „Svakodnevni život pod okupacijom 1941-1944“ Dragutina J. Rankovića. Biće potpisan i Protokol o saradnji Narodne biblioteke i Matice srpske u Crnoj Gori, a program će biti završen u 20.00 časova koncertom srpsko-jevrejskog pevačkog društva.


UNIŠTENA DO TEMELJA
Inače, u prvom naletu nemačkih bombardera, zgrada na Kosančićevom vencu izgorela je do temelja i sa njom knjižni fond od pola miliona svezaka, kartografska i grafičke zbirka od 1.500 brojeva, 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina, značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabile i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i istorije Srbije i Jugoslavije. Ono malo neoštećenih knjiga i knjiga koje su bile na čitanju i u magacinu u Kosmajskoj ulici preneto je u zgradu Državne štamparije. Knjige su zatim seljakane od zgrade Ferijalnog saveza u Francuskoj ulici do magacina u Višnjićevoj u kojima je ranije čuvano voće i povrće, gde je biblioteka i dočekala taj rat.

 

[sendi]

Povratak knjige na Kosančićev venac

[h=1]Povratak knjige na Kosančićev venac
[/h] Izvor: Tanjug


Dan sećanja na razaranje Narodne biblioteke Srbije u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. godine započeo je polaganjem knjiga na Kosančićevom vencu, na kome se do početka II svetskog rata nalazilo ovo zdanje.

​

Knjige je položio veliki broj građana, a prednjačio je ministar kulture Predrag Marković koji je na zidine biblioteke stavio Andrićevu "Na Drini ćupriju", podsećajući da ona simbolizuje mostove svih vrsta koji spajaju ne samo zidove, već i ljude, zatim časopis "Srpska proza" posvećen Radoslavu Petkoviću da bi ovim gestom podržao očuvanje periodike koja se polako gasi i "Kapiju Balkana" Svetlane Velmar Janković da bi podsetio ne samo na rušenje biblioteke već i na sva druga razaranja Beograda tokom njegove istorije.

Ministar Marković se obratio prisutnima odbivši da stane pod kišobran u znak "solidarnosti" sa knjigama koje nije imao ko da zaštiti ni od požara, a sada ni od kiše. On se zahvalio ambasadorima 30 zemalja koji su prisustvovali ovom svečanom činu i istakao da je ovo veći broj nego ikada do sada, a Srbiji je podrška potrebnija takođe više nego ikada.

Ministar je takođe zahvalio svima koji su danas došli da polože knjige i izrazio nadu da će akcija "Vratimo knjige na Kosančićev venac" imati srećno finale izgradnjom spomenika i novog odelenja Narodne biblioteke na ovom mestu.

Marković je podsetio da ne treba samo misliti o prošlosti, već graditi budućnost kroz obnavljanje knjiških fondova i samih biblioteka i u tom kontekstu je pomenuo završetak obnove NBS i podsetio da je juče ministarstvo "vratilo" 163.000 knjiga u bibliotekčke fondove Srbije

Besedu povodom Dana sećanja na spaljene knjige održao je književnik, prevodilac, urednik kulture informativnog programa RTS Aleksandar Gatalica rekavši da je 6. april 1941. "bez sumnje najtužniji dan u istoriji Narodne biblioteke, obrazovanja, kulture i pamćenja srpskog naroda".

"Tog dana izgubljen je praktično celokupan fond Nrodne biblioteke, radovi čitavih generacija ljudi, hronike celokupnih vekova. I sve se to dogodilo u jednom tragičnom danu, na vrhu ovog brega sa divnim pogledom na međurečje, u danu kada smo ratnoj oluji ponudili i naša slova, i naše reči i naše rečenice", rekao je Gatalica.

On je ocenio da su i ostaci "višestruko važni - kao neke svetiljke koje osvetljavaju put kojeg više nema". "Zato ljudi koji rastu u novim naraštajima treba da prikupe ono što je ostalo, da ne dopuste da i to što imaju ponovo nestane u jednom casu, a da mesta gde je dušu ispustilo toliko knjiga ne prepuste korovu, ogradi i zaboravu", rekao je on.

Gatalica je izrazio nadu da će knjige koje su donete na Kosančićev venac prizvati vreme u kojem će se na tom mestu nalaziti ili spomenik knjizi ili novo odeljenje NBS. On je oceniuo da se knjige ne čitaju "zato da bi se neko razmetao načitanošću, već stoga da bi bio bolji, samostalniji i odgovorniji pojedinac. A kakav je jedan, takva je generacija; kakve su generacije takav je narod".

"Spasimo i sačuvajmo knjigu, jer će nam ona višestruko vratiti, ne samo u dobrim, već još pre u zlim vremenima", poručio je Gatalica.

Program obeležavanja Dana sećanja na razaranje NBS nastavlja se u zgradi Narodne biblioteke predstavljanjem novih izdanja i starih knjiga.