- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Dalekovidost dolazi s godinama
Večernje novosti 15.02.2011 19:36
Oftalmologija - Slab vid na blizinu nije bolest, već prirodna posledica starenja. Postoji nekoliko metoda hirurške korekcije staračke dalekovidosti
HTELI to ili ne, većina ljudi oko 45. godine počinje da škilji dok čita novine, da teže piše ili ubacuje konac u iglu. Ovo, gotovo neizbežno stanje nije klasična bolest, već prirodna onemoćalost oka koja se javlja uporedo sa starenjem organizma.
Prema rečima pukovnika prof. dr Miroslava Vukosavljevića, načelnika Klinike za očne bolesti VMA, tegobe se najpre javljaju uveče, pri slabijem svetlu. Primetno je teže čitanje i slabiji vid na uobičajenoj udaljenosti od 25 do 30 cm. U početku se snalaze tako što udaljuju knjigu, novine, ili ručni rad od očiju, sve dok im vremenom ruke ne postanu „prekratke“.
- Staračka dalekovidost, ili prezbiopija, je drugim rečima nesposobnost oka da se prilagodi za predmete u blizini - objašnjava prof. Vukosavljević. - Ljudsko oko je tako podešeno da jasno i bez napora vidi udaljene predmete. Za one u blizini, oko se akomodira, odnosno prilagođava. Drugim rečima, bez akomodacije ne bi bilo ni jasnog uočavanja bliskih predmeta. To se upravo događa u slučaju staračke dalekovidosti.
Staračka dalekovidost ne „napada“ ranije dijabetičare i one koji imaju visok očni pritisak, kako se misli, već je to individualno. Dešava se, međutim, da oni koji već nose prezbiopne naočare, posle nekog vremena primete da lakše čitaju bez njih, ili su im one postale „jače“. To bi, međutim, trebalo da im bude siguran znak da je došlo do oboljenja oka.
- To je prvi znak da je došlo do katarakte, ili do zamućenja vida - naglašava prof. Vukosavljević. - To što možda vide bolje bez naočara ne treba da ih zavara, već treba što pre da se jave lekaru specijalisti.
Predznak dioptrijske jačine dalekovidosti je plus, i što je veći broj koji označava dalekovidost stanje je teže. U slučaju staračke dalekovidosti, dioptrija raste do najviše plus tri, i, ukoliko se ne odluče na jednu od nekoliko vrsta operacija, tolika ostaje ceo život.
- Postoji nekoliko metoda hirurške korekcije staračke dalekovidosti. Najefikasnijom se pokazala intervencija takozvanim „eksajmer“ laserom kojim se dioptrija „skida“ na onu koja je dovoljna za normalno čitanje bez napora, pa pacijentu naočare više nisu potrebne - objašnjava prof. Miroslav Vukosavljević.
MOŽE DA BUDE I NASLEDNO
ZA razliku od staračke (prezbiopne) dalekovidosti, hipermetropija je dalekovidost koja je najčešće nasledna. Ona pogađa od devet do 12 odsto stanovništva i znatno je ređa od kratkovidosti (miopije).
- Uzroci dalekovidosti su najčešće genetski i podrazumevaju ili smanjenu dužinu očne jabučice, ili suviše ravnu rožnjaču, tako da se slika predmeta formira iza mrežnjače (žute mrlje) - naglašava prof. Miroslav Vukosavljević. - Pacijenti sa hipermetropijom imaju veći rizik za pojavu glaukoma, zbog specifične građe oka. Posebnu pažnju treba posvetiti otkrivanju refrakcionih anomalija, pa i hipermetropije kod dece.
Jer, ukoliko je hipermetropija jače izražena, dete nije u stanju da prilagođavanjem kompenzuje anomaliju, tako da do mozga stiže zamagljena slika predmeta, što može vremenom uzrokovati slabovidost na jednom ili oba oka, ili pojavu strabizma.
- Hipermetropija se koriguje naočarima, sočivima ili hirurgijom. Manje vrednosti hipermetropije se mogu ostaviti nekorigovanim, što zavisi od procene lekara i samog pacijenta - očekivanja pacijenta, posla kojim se bavi, hobija, sportova.
Iako postoji uvreženo mišljenje, dalekovidost ne može da pređe u kratkovidost i ne može se sama od sebe korigovati.
Večernje novosti 15.02.2011 19:36
Oftalmologija - Slab vid na blizinu nije bolest, već prirodna posledica starenja. Postoji nekoliko metoda hirurške korekcije staračke dalekovidosti
HTELI to ili ne, većina ljudi oko 45. godine počinje da škilji dok čita novine, da teže piše ili ubacuje konac u iglu. Ovo, gotovo neizbežno stanje nije klasična bolest, već prirodna onemoćalost oka koja se javlja uporedo sa starenjem organizma.
Prema rečima pukovnika prof. dr Miroslava Vukosavljevića, načelnika Klinike za očne bolesti VMA, tegobe se najpre javljaju uveče, pri slabijem svetlu. Primetno je teže čitanje i slabiji vid na uobičajenoj udaljenosti od 25 do 30 cm. U početku se snalaze tako što udaljuju knjigu, novine, ili ručni rad od očiju, sve dok im vremenom ruke ne postanu „prekratke“.
- Staračka dalekovidost, ili prezbiopija, je drugim rečima nesposobnost oka da se prilagodi za predmete u blizini - objašnjava prof. Vukosavljević. - Ljudsko oko je tako podešeno da jasno i bez napora vidi udaljene predmete. Za one u blizini, oko se akomodira, odnosno prilagođava. Drugim rečima, bez akomodacije ne bi bilo ni jasnog uočavanja bliskih predmeta. To se upravo događa u slučaju staračke dalekovidosti.
Staračka dalekovidost ne „napada“ ranije dijabetičare i one koji imaju visok očni pritisak, kako se misli, već je to individualno. Dešava se, međutim, da oni koji već nose prezbiopne naočare, posle nekog vremena primete da lakše čitaju bez njih, ili su im one postale „jače“. To bi, međutim, trebalo da im bude siguran znak da je došlo do oboljenja oka.
- To je prvi znak da je došlo do katarakte, ili do zamućenja vida - naglašava prof. Vukosavljević. - To što možda vide bolje bez naočara ne treba da ih zavara, već treba što pre da se jave lekaru specijalisti.
Predznak dioptrijske jačine dalekovidosti je plus, i što je veći broj koji označava dalekovidost stanje je teže. U slučaju staračke dalekovidosti, dioptrija raste do najviše plus tri, i, ukoliko se ne odluče na jednu od nekoliko vrsta operacija, tolika ostaje ceo život.
- Postoji nekoliko metoda hirurške korekcije staračke dalekovidosti. Najefikasnijom se pokazala intervencija takozvanim „eksajmer“ laserom kojim se dioptrija „skida“ na onu koja je dovoljna za normalno čitanje bez napora, pa pacijentu naočare više nisu potrebne - objašnjava prof. Miroslav Vukosavljević.
MOŽE DA BUDE I NASLEDNO
ZA razliku od staračke (prezbiopne) dalekovidosti, hipermetropija je dalekovidost koja je najčešće nasledna. Ona pogađa od devet do 12 odsto stanovništva i znatno je ređa od kratkovidosti (miopije).
- Uzroci dalekovidosti su najčešće genetski i podrazumevaju ili smanjenu dužinu očne jabučice, ili suviše ravnu rožnjaču, tako da se slika predmeta formira iza mrežnjače (žute mrlje) - naglašava prof. Miroslav Vukosavljević. - Pacijenti sa hipermetropijom imaju veći rizik za pojavu glaukoma, zbog specifične građe oka. Posebnu pažnju treba posvetiti otkrivanju refrakcionih anomalija, pa i hipermetropije kod dece.
Jer, ukoliko je hipermetropija jače izražena, dete nije u stanju da prilagođavanjem kompenzuje anomaliju, tako da do mozga stiže zamagljena slika predmeta, što može vremenom uzrokovati slabovidost na jednom ili oba oka, ili pojavu strabizma.
- Hipermetropija se koriguje naočarima, sočivima ili hirurgijom. Manje vrednosti hipermetropije se mogu ostaviti nekorigovanim, što zavisi od procene lekara i samog pacijenta - očekivanja pacijenta, posla kojim se bavi, hobija, sportova.
Iako postoji uvreženo mišljenje, dalekovidost ne može da pređe u kratkovidost i ne može se sama od sebe korigovati.