- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Čovek koji je voleo film
Nagrada za životno delo 58. „kratkog metra” biće posthumno dodeljena ranku Munitiću
Ranko Munitić
58. KRATKI METAR
Nagrada za životno delo 58. beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, posthumno, biće dodeljena Ranku Munitiću (1943-2009), filmskom kritičaru i teoretičaru, autoru koji je bio posvećen kratkoj formi, ističući uvek kvalitet zagrebačke škole crtanog filma i beogradske škole dokumentarnog filma.
Munitić je ostavio dubok trag u oblikovanju kritičke i teorijske misli, sarađivao je na nekoliko scenarija za igrane filmove, napisao je više scenarija za crtane filmove, bio je član Upravnog odbora Međunarodne asocijacije sineasta animiranog filma Asifa, i bio posvećen stripu, umetnosti glume i televiziji, o čemu svedoči monografija o autoru „Filmski prijatelji i prijatelj filma” koju je novinar Vladimir Lazarević pripredio za 58. „kratki metar”.
U ovoj monografiji, Lazarević posebno ističe značaj Rankovog neobjavljenog rukopisa „Pitanje filmske kritike” koju u celini prenosi u monografiji, a jedna od važnih karika u nastanku monografije je i prof. Rastko Ćirić, koji je sa Munitićem blisko sarađivao.
„Bio je erudita, učenik velikih teoretičara medija Ivana Fohta i Dušana Stojanovića, prijatelj pionira svetske animacije Aleksandra Aleksejeva i Džona Halasa, sagovornik najvećih imena filma Čaplina, Velsa, Kurosave, Drejera, Langa. Mnogo je putovao, video i saznao. Kao mladić prisustvovao je sečenju i premeštanju staroegipatskog hrama u Abu Simbelu, sa Džonom Halasom bio je u poseti Pikasu koji je poželeo da se okuša u animaciji, u Japanu je prisustvovao testiranju prvog pokretnog holograma, a u Rusiji se nadmudrivao sa agentima 'kulture' da bi zapadu prikazao Norštejnovu 'Bajku nad bajkama', koji je kasnije proglašen za najveći animirani film svih vremena”, smatra Ćirić, koji za Munitića dodaje da se „družio sa 'zvezdama' i bio i sam zvezda – elegantni vitki gospodin u crnom, čijoj radoznalosti ništa nije moglo da promakne”. Iako je, kako Ćirić piše, Munitić „bio strog prema drugima kao što je bio strog prema sebi”, završio je studije istorije umetnosti i filozofije, ali samo da bi zadovoljio roditelje. Filmsku akademiju nije studirao, ali je bio vrsni poznavalac filma. Iz te ljubavi prema filmu izrodila se i analiza filma, ali Munitić nikada nije voleo odrednicu – filmski kritičar.
„Ne volim taj izraz jer to odmah podseća na čoveka koji kritikuje. Bernard Šo je davno rekao: 'Kritičar je suprotno od petla. Petao rije po gomili đubreta dok ne nađe nešto što vredi, a kritičar rije po gomili dok ne nađe zrno onoga što ne valja'. Ja bih pre bio petao. Zapravo ja sam čovek koji voli film i bavi se filmom”, priznao je Munitić „Ilustovanoj Politici” krajem 1996.
Ranko Munitić je bio posvećen i izučavanju umetnosti glume. Posle jednog Pulskog festivala, na kojem je Pavle Vuisić imao odlične uloge u čak četiri filma, došao je na ideju za TV serijal „Veče sa zvezdama”, koji sadrži 80 jednočasovnih epizoda o isto toliko glumaca, gde oni iskreno govore o sebi i svom radu. Taj serijal danas je obavezni udžbenik mladim novinarima za neke nove intervjue sa filmskim glumcima i autorima.
I. Aranđelović
Objavljeno: 27.03.2011.
Izvor: Politika
Nagrada za životno delo 58. „kratkog metra” biće posthumno dodeljena ranku Munitiću
Ranko Munitić
58. KRATKI METAR
Nagrada za životno delo 58. beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, posthumno, biće dodeljena Ranku Munitiću (1943-2009), filmskom kritičaru i teoretičaru, autoru koji je bio posvećen kratkoj formi, ističući uvek kvalitet zagrebačke škole crtanog filma i beogradske škole dokumentarnog filma.
Munitić je ostavio dubok trag u oblikovanju kritičke i teorijske misli, sarađivao je na nekoliko scenarija za igrane filmove, napisao je više scenarija za crtane filmove, bio je član Upravnog odbora Međunarodne asocijacije sineasta animiranog filma Asifa, i bio posvećen stripu, umetnosti glume i televiziji, o čemu svedoči monografija o autoru „Filmski prijatelji i prijatelj filma” koju je novinar Vladimir Lazarević pripredio za 58. „kratki metar”.
U ovoj monografiji, Lazarević posebno ističe značaj Rankovog neobjavljenog rukopisa „Pitanje filmske kritike” koju u celini prenosi u monografiji, a jedna od važnih karika u nastanku monografije je i prof. Rastko Ćirić, koji je sa Munitićem blisko sarađivao.
„Bio je erudita, učenik velikih teoretičara medija Ivana Fohta i Dušana Stojanovića, prijatelj pionira svetske animacije Aleksandra Aleksejeva i Džona Halasa, sagovornik najvećih imena filma Čaplina, Velsa, Kurosave, Drejera, Langa. Mnogo je putovao, video i saznao. Kao mladić prisustvovao je sečenju i premeštanju staroegipatskog hrama u Abu Simbelu, sa Džonom Halasom bio je u poseti Pikasu koji je poželeo da se okuša u animaciji, u Japanu je prisustvovao testiranju prvog pokretnog holograma, a u Rusiji se nadmudrivao sa agentima 'kulture' da bi zapadu prikazao Norštejnovu 'Bajku nad bajkama', koji je kasnije proglašen za najveći animirani film svih vremena”, smatra Ćirić, koji za Munitića dodaje da se „družio sa 'zvezdama' i bio i sam zvezda – elegantni vitki gospodin u crnom, čijoj radoznalosti ništa nije moglo da promakne”. Iako je, kako Ćirić piše, Munitić „bio strog prema drugima kao što je bio strog prema sebi”, završio je studije istorije umetnosti i filozofije, ali samo da bi zadovoljio roditelje. Filmsku akademiju nije studirao, ali je bio vrsni poznavalac filma. Iz te ljubavi prema filmu izrodila se i analiza filma, ali Munitić nikada nije voleo odrednicu – filmski kritičar.
„Ne volim taj izraz jer to odmah podseća na čoveka koji kritikuje. Bernard Šo je davno rekao: 'Kritičar je suprotno od petla. Petao rije po gomili đubreta dok ne nađe nešto što vredi, a kritičar rije po gomili dok ne nađe zrno onoga što ne valja'. Ja bih pre bio petao. Zapravo ja sam čovek koji voli film i bavi se filmom”, priznao je Munitić „Ilustovanoj Politici” krajem 1996.
Ranko Munitić je bio posvećen i izučavanju umetnosti glume. Posle jednog Pulskog festivala, na kojem je Pavle Vuisić imao odlične uloge u čak četiri filma, došao je na ideju za TV serijal „Veče sa zvezdama”, koji sadrži 80 jednočasovnih epizoda o isto toliko glumaca, gde oni iskreno govore o sebi i svom radu. Taj serijal danas je obavezni udžbenik mladim novinarima za neke nove intervjue sa filmskim glumcima i autorima.
I. Aranđelović
Objavljeno: 27.03.2011.
Izvor: Politika