Čovečuljci - drevni merači zlatnog praha

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
ИЗЛОЖБЕ

Човечуљци – древни мерачи златног праха



У Музеју афричке уметности данас се отвара изложба „Тегови за мерење златног праха народа Акан” ауторке Марије Личине. Посетиоци ће моћи да виде више од 700 тегова из колекције београдског и Словенског етнографског музеја из Љубљане до краја априла


Teg_muska-figura_bronza_7cm.jpg

Фото: Владимир Поповић

Ратници, врачеви и ловци. Крокодили, антилопе али и цветови палми, патлиџани, кикирики, разне бубе, краљеве сандале, лепезе и други употребни предмети... У минијатурним издањима, у давна времена, сви су својом тежином „излазили на црту” племенитом материјалу – златном праху.
Богатству тегова народа Акан, који је насељавао данашње области Гане и Обале Слоноваче, посвећена је изложба „Тегови за мерење златног праха народа Акан” која се отвара вечерас у Музеју афричке уметности.
Више од 700 тегова од којих је 500 из колекције београдске институције а 200 ће домаћа публика премијерно видети, јер су позајмљени из збирке Словенског етнографског музеја из Љубљане, јединствени су по облицима.
Филигранске минијатуре, у бронзи, доказ су развијања трговине од 15. до краја 19. века али и свакодневног живота становника западне Африке. Како су изгледали тамошњи религијски ритуали, које моралне норме су важиле и остале слике свакодневице становнике области Сахел било је приказано на теговима.
– Специфичност трговине народа Акан од 15. до краја 19. века била је употреба златног праха као средства плаћања. Сваки одрастао члан заједнице имао је комплет за мерење праха који је био неопходан за обављање и најмањих трговачких послова. Ту су, осим тегова, биле кутијице за прах, односно тадашњи новац, кашичице, вагице за мерење – објашњава Марија Личина, кустос Музеја афричке уметности и аутор изложбе.
У почетку су тегови били у геометријским облицима. Временом се техника ливења уз помоћ воска усавршавала, мајсторима се рука опуштала па настају богати орнаментиком тегови у облику животиња, људи, биљака, предмета.
Виши статус породице значио је да поседује већу колекцију тегова. Најлепши су били власништво краљева. Сиромашнији су тегове и остале предмете – својеврсне новчанике чували у белом платну, кесама од коже дивљачи, док су богатији бројну апаратуру за плаћање држали у кудуо и форова бронзаним кутијама.
Сами тегови су били својеврсна рекламна површина. Осим што су били знак престижа, осликавали су поруке народних пословица, пропагирали важеће друштвене вредности. Чест је био тег у облику два укрштена крокодила. Они су представљали јединство породице, односно упозорење да је вредност заједништва битна. Или тег који представља птицу окренуте главе је порука да никада није касно за исправљање грешака из прошлости, тачније „окрени се и узми, исправи нешто”.

Андријана Цветићанин
-----------------------------------

Колонизатори увели новац

Акани су златни прах као средство плаћања користили пет векова. Необична валута је укинута 1889. када су британске колонијалне власти увеле ковани новац. Тегови су постали нелегални 1896. Све до краја 20. века занат ливења бронзаних фигура је одумирао. Ипак, почињу поново да се праве али као сувенири. Данас су то најчешћи предмети који се носе као успомена са путовања са обала Гвинејског залива.
Стручњаци процењују да је током 500 година важења тегова израђено око три милиона од којих се данас највећи број налази у збиркама музеја.
----------------------------------

Стручно вођење изложбом сваке суботе у марту

Сваке суботе, током марта, кроз изложбу програм ће објашњавати сама ауторка. Говориће о промету злата од афричке обале Медитерана до Гвинејског залива, пустињским караванима и европским флотама у походу ка аканским златоносним пољима, о обичајима ценкања до „последњег зрна злата”...
-----------------------------------

Сарадња са Словенцима

Припреме за изложбу трајале су годину дана. Сарадња са словеначким музејом наставак је сарадње из осамдесетих година прошлог века, када је рађена заједничка изложба.
Београдски кустоси се надају да ће створити услове да изложба гостује у Љубљани. Форова и кудуо кутије су из приватних збирки.

Објављено: 16.02.2011.
Извор: Политика



 
Natrag
Top