Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Čistači krvnih sudova
Namirnice bogate dijetalnim vlaknima jačaju imunitet.Dovoljna količina vlakana će obnoviti creva, jer pomažu bolji protok krvi kroz njih, a otrovi će biti sakupljeni i izbačeni kroz stolicu.
Užurban tempo života, loše navike i brza hrana drastično ugrožavaju zdravlje. Jedan od načina da se očuva zdravlje jesu namirnice sa dijetalnim vlaknima koje preporučuju nutricionisti.
Iako ih ima mnogo, za ljudski organizam najvažnija su ona koja povoljno utiču na metabolizam i potpomažu varenje i pražnjenje creva. Ishrana bogata dijetalnim vlaknima znatno utiče na regulaciju nivoa šećera u krvi i snižava količinu triglicerida u krvi. U biljna vlakna spadaju ljuske i celulozna vlakna. Sadrže ih voće, povrće, a najviše ih ima u opni žitarica. Uloga vlakana je da pomažu varenje. Ako je uneta hrana bogata vlaknima, ona se svari za 14 sati, a ako je bez vlakana, ostaje u organizmu i do 48 sati. Gde ima dosta vlakana, nema viška masnoće ni šećera. Vlaknasta hrana je bogata ugljenim hidratima i esencijalnim sastojcima. Dovoljna količina vlakana će obnoviti creva, jer pomažu bolji protok krvi kroz njih, a otrovi će biti sakupljeni i izbačeni kroz stolicu. U crevima će se stvarati i antitela koja su važna odbrana organizma. Samim tim, vlaknasta hrana štiti i od najtežih bolesti. Vlakna iz boranije, pasulja, sočiva, mogu uspešno da zamene insulin, jer imaju moć da stabilizuju nivo šećera i masnoće u krvi.
Vlakna štite organizam
Rastvorljiva vlakna kojih ima u integralnim žitaricama, mekinjama, mahunarkama, prokelju, šargarepi, crnom luku, brokoliju pravi su bauk za loš holesterol. Vlakna iz kajsija, pomorandže ili manga očistiće krvne sudove. Ako kao izvor vlakana koristite mekinje, treba da znate da je neophodno da u organizam unesete dovoljno tečnosti, jer će im ona omogućiti da na pravi način očiste organizam od otrova. Pektin je još jedno rastvorljivo vlakno od izuzetnog značaja za zdravlje koga ima u semenju i zrelom voću (jabuke, banane, kruške, suve šljive, kajsije...) i povrću.
Dve do tri porcije voća ili žitarica bogatih vlaknima svakodnevnoj ishrani može obezbediti snažnu zaštitu srca.
Stručnjaci upozoravaju da je veoma bitno koji izvor vlakana koristite, i naglašavaju da vlakna iz povrća nemaju zaštitnu ulogu u ovom smislu. Najnovija studija pokazuje da se sa svakih deset grama vlakana dnevno može smanjiti rizik od smrtnosti od koronarne bolesti za 27 odsto, a od obolevanja za 14 procenata. Tri četvrtine šolje mekinja i kruška sadrže po pet grama vlakana, a slična doza ovsene kaše i jabuka po tri grama. Istraživači dodaju da takozvana dijetalna vlakna smanjuju rizik od srčanih bolesti na više načina, poput snižavanja nivoa holesterola u krvi i krvnog pritiska i poboljšavanja osetljivosti na insulin.
Zlo je ako ih nema
Ukoliko ih nema dovoljno u ishrani, postoji rizik od pojave mnogih bolesti: zatvora (opstipacije), zapaljenja slepog creva (apendicitis), izbočine u crevima, želudačne kile, polipa, šuljeva, gojaznosti, kamena u žuči, čira na želucu, oboljenja srca i krvnih sudova... Dijetalna vlakna imaju dvostruku ulogu: mehaničku i metaboličku. Ona podstiču brže kretanje hrane i nusprodukata varenja kroz debelo crevo i njihovo izbacivanje iz tela.
Izvor: Top zdravlje
Namirnice bogate dijetalnim vlaknima jačaju imunitet.Dovoljna količina vlakana će obnoviti creva, jer pomažu bolji protok krvi kroz njih, a otrovi će biti sakupljeni i izbačeni kroz stolicu.
Užurban tempo života, loše navike i brza hrana drastično ugrožavaju zdravlje. Jedan od načina da se očuva zdravlje jesu namirnice sa dijetalnim vlaknima koje preporučuju nutricionisti.
Iako ih ima mnogo, za ljudski organizam najvažnija su ona koja povoljno utiču na metabolizam i potpomažu varenje i pražnjenje creva. Ishrana bogata dijetalnim vlaknima znatno utiče na regulaciju nivoa šećera u krvi i snižava količinu triglicerida u krvi. U biljna vlakna spadaju ljuske i celulozna vlakna. Sadrže ih voće, povrće, a najviše ih ima u opni žitarica. Uloga vlakana je da pomažu varenje. Ako je uneta hrana bogata vlaknima, ona se svari za 14 sati, a ako je bez vlakana, ostaje u organizmu i do 48 sati. Gde ima dosta vlakana, nema viška masnoće ni šećera. Vlaknasta hrana je bogata ugljenim hidratima i esencijalnim sastojcima. Dovoljna količina vlakana će obnoviti creva, jer pomažu bolji protok krvi kroz njih, a otrovi će biti sakupljeni i izbačeni kroz stolicu. U crevima će se stvarati i antitela koja su važna odbrana organizma. Samim tim, vlaknasta hrana štiti i od najtežih bolesti. Vlakna iz boranije, pasulja, sočiva, mogu uspešno da zamene insulin, jer imaju moć da stabilizuju nivo šećera i masnoće u krvi.
Vlakna štite organizam
Rastvorljiva vlakna kojih ima u integralnim žitaricama, mekinjama, mahunarkama, prokelju, šargarepi, crnom luku, brokoliju pravi su bauk za loš holesterol. Vlakna iz kajsija, pomorandže ili manga očistiće krvne sudove. Ako kao izvor vlakana koristite mekinje, treba da znate da je neophodno da u organizam unesete dovoljno tečnosti, jer će im ona omogućiti da na pravi način očiste organizam od otrova. Pektin je još jedno rastvorljivo vlakno od izuzetnog značaja za zdravlje koga ima u semenju i zrelom voću (jabuke, banane, kruške, suve šljive, kajsije...) i povrću.
Dve do tri porcije voća ili žitarica bogatih vlaknima svakodnevnoj ishrani može obezbediti snažnu zaštitu srca.
Stručnjaci upozoravaju da je veoma bitno koji izvor vlakana koristite, i naglašavaju da vlakna iz povrća nemaju zaštitnu ulogu u ovom smislu. Najnovija studija pokazuje da se sa svakih deset grama vlakana dnevno može smanjiti rizik od smrtnosti od koronarne bolesti za 27 odsto, a od obolevanja za 14 procenata. Tri četvrtine šolje mekinja i kruška sadrže po pet grama vlakana, a slična doza ovsene kaše i jabuka po tri grama. Istraživači dodaju da takozvana dijetalna vlakna smanjuju rizik od srčanih bolesti na više načina, poput snižavanja nivoa holesterola u krvi i krvnog pritiska i poboljšavanja osetljivosti na insulin.
Zlo je ako ih nema
Ukoliko ih nema dovoljno u ishrani, postoji rizik od pojave mnogih bolesti: zatvora (opstipacije), zapaljenja slepog creva (apendicitis), izbočine u crevima, želudačne kile, polipa, šuljeva, gojaznosti, kamena u žuči, čira na želucu, oboljenja srca i krvnih sudova... Dijetalna vlakna imaju dvostruku ulogu: mehaničku i metaboličku. Ona podstiču brže kretanje hrane i nusprodukata varenja kroz debelo crevo i njihovo izbacivanje iz tela.
Izvor: Top zdravlje
Poslednja izmena:
