- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
CAR KAO ZAKONODAVAC I PISAC Knjiga o manje poznatim činjenicama u Dušanovom zakoniku
Iz knjige „O starom srpskom pravu“ akademika Rada Mihaljčića, između ostalog, saznajemo da je do danas sačuvano 25 rukopisa Dušanovog zakonika.
Zakoni da bismo u miru živeli: Car Dušan Silni
Srpska književna zadruga u 107. „Kolu“, svojoj renomiranoj i najstarijoj biblioteci, objavila studiju profesora Mihaljčića „O starom srpskom pravu“, koja je nedavno promovisana.
Knjigu je za objavljivanje preporučio Milovan Danojlić, predsednik SKZ, ističući ne samo njen naučni značaj već i lepotu stila, a pogovor je napisao prof. dr Đorđe Bubalo.
Srpski srednji vek, složni su istoričari, predstavlja razuđeno i bogato razdoblje političkog, kulturnog i pravnog života, a autor se u ovoj knjizi bavi pravnim spomenicima među kojima su najvažniji: Vojnički zakon, Rudarski zakon, Stari srpski zakon, Dušanov zakonik. Tu su još i srpski spomenici Dubrovačkog arhiva, povelje i hrisovulje srpskih vladara, isprave i pisma. Mihaljčić ih donosi u izvornom tekstu i u savremenom jeziku komentariše i tumači.
Središnji deo knjige posvećen je čuvenom Zakoniku cara Stefana Dušana. Primerice, Mihaljčić piše da je sačuvano 25 rukopisa Dušanovog zakonika, najstariji i najbliži originalu je Struški rukopis s kraja 14. veka, a od mlađih je najznačajniji Rakovački, prepisan 1700. godine...
O tim rukopisima, kako napominje autor, dosta se zna, međutim, postoji još čitav niz nerešenih pitanja. Jedna od brojnih zanimljivosti koju ova knjiga donosi jeste i činjenica da je Dušanov zakonik primenjivan kod Paštrovića na Jadranskom moru, koji su pod Mlečanima sačuvali autonomiju.
Mihaljčić piše da se kao sastavni deo Zakonika smatra i pogovor cara Dušana, sačuvan jedino u Rakovačkom rukopisu. Pogovor je autobiografskog karaktera i otkriva motive donošenja zakonika.
Car Dušan piše da je „poželeo zakone postaviti (…) da se ne bi umnožila u oblasti carstva našega neka zloba, zlo domišljanje i lukava mržnja, nego da svi poživimo u punoj tišini i mirnom životu sa svim ljudima carstva našega, malima i velikima“.
Knjiga obuhvata i više poglavlja posvećenih poveljama i hrisovuljama srpskih vladara: cara Uroša, braće Brankovića, kralja Stefana Tvrtka I Kotromanića, kralja Stefana Ostoje.
Povelje i hrisovulje bile su izdavane i upućivane manastiru Hilandaru, Dubrovniku... Sadrži pisma, isprave i drugo, što sve skupa zapravo tvori markantnu sliku pravnog, političkog i kulturnog života srpskog srednjovekovlja.
ODLOMCI IZ KNJIGE
Rukopis Zakonika cara Dušana
Zakonik cara Stefana Dušana jedinstveni je pravni spomenik srednjeg veka, ne samo u Srbiji. (…) Ruski naučnik Teodor Zigelj utvrdio je da je prvih 37 odredaba Zakonika preuzeto iz vizantijskih Vasilika. (…) Upravo iz vizantijskog prava preuzeta su suštinska načela zakonitosti. To su članovi (171 i 172) koji predstavljaju najviši domet zakonika. (…)
Deo članova zakonika podudara se sa pojedinim delovima ugovora srpskih vladara i dubrovačke opštine koja je priznavala vrhovnu vlast Republike svetog Marka.
Konstantin Jireček upućuje na statute primorskih gradova kao jedan od izvora Zakonika.(…) Najčešće su se primenjivale odredbe u Zakonik unete iz svakodnevnog života (običajnog prava) kakve su, na primer, odredbe o seoskim međama.
(Blic Online)
Iz knjige „O starom srpskom pravu“ akademika Rada Mihaljčića, između ostalog, saznajemo da je do danas sačuvano 25 rukopisa Dušanovog zakonika.
Zakoni da bismo u miru živeli: Car Dušan Silni
Srpska književna zadruga u 107. „Kolu“, svojoj renomiranoj i najstarijoj biblioteci, objavila studiju profesora Mihaljčića „O starom srpskom pravu“, koja je nedavno promovisana.
Knjigu je za objavljivanje preporučio Milovan Danojlić, predsednik SKZ, ističući ne samo njen naučni značaj već i lepotu stila, a pogovor je napisao prof. dr Đorđe Bubalo.
Srpski srednji vek, složni su istoričari, predstavlja razuđeno i bogato razdoblje političkog, kulturnog i pravnog života, a autor se u ovoj knjizi bavi pravnim spomenicima među kojima su najvažniji: Vojnički zakon, Rudarski zakon, Stari srpski zakon, Dušanov zakonik. Tu su još i srpski spomenici Dubrovačkog arhiva, povelje i hrisovulje srpskih vladara, isprave i pisma. Mihaljčić ih donosi u izvornom tekstu i u savremenom jeziku komentariše i tumači.
Središnji deo knjige posvećen je čuvenom Zakoniku cara Stefana Dušana. Primerice, Mihaljčić piše da je sačuvano 25 rukopisa Dušanovog zakonika, najstariji i najbliži originalu je Struški rukopis s kraja 14. veka, a od mlađih je najznačajniji Rakovački, prepisan 1700. godine...
O tim rukopisima, kako napominje autor, dosta se zna, međutim, postoji još čitav niz nerešenih pitanja. Jedna od brojnih zanimljivosti koju ova knjiga donosi jeste i činjenica da je Dušanov zakonik primenjivan kod Paštrovića na Jadranskom moru, koji su pod Mlečanima sačuvali autonomiju.
Mihaljčić piše da se kao sastavni deo Zakonika smatra i pogovor cara Dušana, sačuvan jedino u Rakovačkom rukopisu. Pogovor je autobiografskog karaktera i otkriva motive donošenja zakonika.
Car Dušan piše da je „poželeo zakone postaviti (…) da se ne bi umnožila u oblasti carstva našega neka zloba, zlo domišljanje i lukava mržnja, nego da svi poživimo u punoj tišini i mirnom životu sa svim ljudima carstva našega, malima i velikima“.
Knjiga obuhvata i više poglavlja posvećenih poveljama i hrisovuljama srpskih vladara: cara Uroša, braće Brankovića, kralja Stefana Tvrtka I Kotromanića, kralja Stefana Ostoje.
Povelje i hrisovulje bile su izdavane i upućivane manastiru Hilandaru, Dubrovniku... Sadrži pisma, isprave i drugo, što sve skupa zapravo tvori markantnu sliku pravnog, političkog i kulturnog života srpskog srednjovekovlja.
ODLOMCI IZ KNJIGE
Rukopis Zakonika cara Dušana
Zakonik cara Stefana Dušana jedinstveni je pravni spomenik srednjeg veka, ne samo u Srbiji. (…) Ruski naučnik Teodor Zigelj utvrdio je da je prvih 37 odredaba Zakonika preuzeto iz vizantijskih Vasilika. (…) Upravo iz vizantijskog prava preuzeta su suštinska načela zakonitosti. To su članovi (171 i 172) koji predstavljaju najviši domet zakonika. (…)
Deo članova zakonika podudara se sa pojedinim delovima ugovora srpskih vladara i dubrovačke opštine koja je priznavala vrhovnu vlast Republike svetog Marka.
Konstantin Jireček upućuje na statute primorskih gradova kao jedan od izvora Zakonika.(…) Najčešće su se primenjivale odredbe u Zakonik unete iz svakodnevnog života (običajnog prava) kakve su, na primer, odredbe o seoskim međama.
(Blic Online)