Brakovi koji su odlučivali o sudbini države

[erinija]

Tokom srednjeg veka, a i dobrim delom kroz savremenu istoriju često su brakovi odlučivali o sudbini države, o prestanku rata ili učvršćivanju mira, menjajući tako bezbroj puta tok istorije. Devojke s kraljevskih dvorova, često jedva stasale za udaju, stavljane su na vagu kao ulog u složenim i čudnovatim političkim previranjima. Otpremane su u tuđinu kao garancija kratkotrajnih saveza gde su se našle pod pritiskom da nekoj suparničkoj lozi podare naslednika. Pre nego što je politika postala malo manje lična i racionalnija, istorija diplomatije pisala se bukvalno kroz brakove.


Ana Bolen i Henri VIII

Henri VIII, koji je vladao Engleskom od 1509. do 1547. godine, uneo je važne promene u državno uređenje i uvećao granice države. Ali ono što ga je najviše proslavilo bio je njegov ljubavni život kroz koji su prošle mnoge žene i šest zakonitih supruga, sve u potrazi za muškim naslednikom. Došao je na vlast oženjen Katarinom Aragonskom, kćerkom Izabele I od Kastilje i Ferdinanda II od Aragona. To je bio brak sklopljen radi saveza sa Španijom protiv Francuske. Katarina, koja je već bila udata za Henrijevog starijeg brata Artura (preminulog ubrzo nakon venčanja), morala je da se zakune kako nije spavala s mužem da bi izbegli optužbe za incest. Tokom narednih dvadeset godina zatrudnela je sedam puta, ali su sva deca umrla osim Meri. Henri je krivio suprugu za ovu nesreću i odlučio je da se razvede, pošto je već odabrao Anu Bolen, sestru jedne svoje ljubavnice. U to vreme dešavalo se da papa dozvoli poništavanje braka, ali se kralj Karlo V, Katarinin rođak, izjasnio protiv ovog čina. Papa Klement VII naredio je da se Ana Bolen udalji s dvora. Razljućeni Henri proglasio je sebe poglavarom engleske crkve i oženio se Anom Boeln 1533. godine. Henri VII je eskomuniciran, ali je njegova crkva ostala samostalna do danas. Brak s Anom završio se loše. Ni ona nije uspela da mu podari sina. Jedino njihovo dete bila je Elizabeta, buduća kraljica. Nakon tri godine braka, Henri se rešio i druge supruge. Optužio ju je za veštičarenje, za preljubu s pet drugih muškaraca i ljubavnu vezu s bratom. Dokazi su bili lažni, ali je Ana ipak obezglavljena.


Meri Stjuart i Vilijam Oranski

Dinastija Stjaurta vratila se katolicizmu u 17. veku tokom vladavine Džejmsa II (1685-1688). On je iz braka s prvom ženom imao dve kćeri anglikanske vere, Meri i Anu, koje je udao za prinčeve protestantske vere. Meri se 1677. godine venčala sa Vilijamom Oranskim koji je vladao Holandijom. Za petnaestak godina braka uspela je da osvoji srca svojih podanika, ali ne i srce svog muža koji je provodio vreme s dvorskim damama. Prilike u Britaniji su se 1688. godine preokrenule: muški naslednik kršten je po katoličkim običajima. Meri je nagovorila Vilijama III da prihvati poziv Britanskog parlamenta da im pomogne i napadne Veliku Britaniju. Džejms je pobegao, a parlament je postavio Meri na tron.


Marija od Burgundije i Maksimilijan Habzburški

Burgindija, područje poznato po vinu, deo današnje Francuske, bila je u 15. veku jedna od najbolgatijih oblasti u Evropi. Njene vojvode uzaludno su pokušavale da je pretvore u veliku državu koja bi bila treća sila na karti Evrope, zajedno s Francuskom i Nemačkom. Namera nije uspela zbog iznenadne smrti poslednjeg vojvode Karla Smelog, koji je već obećao ruku svoje jedine kćeri Marije budućem habzburškom caru Maksimilijanu. Kad je Karlo umro, 5. januara 1477. godine, Francuzi su pokušali da se domognu njegovih poseda. Kako bi ih spasla, Marija se udala za Maksimilijana čija je vojska odvratila napadače. Područje Burgundije koje je Marija donela u miraz u narednim vekovima postaće značajan ulog u mnogim političkim cenkanjima evropskih vladara. Iz ruku Habzburgovaca pripala je Španiji, pa Austriji, a s Napoleonom i Francuskoj. Ugovoreni brak koji je doveo do svega ovoga pokazao se kao pun ljubavi. "Imam lepu, privrženu i marljivu ženu, s kojom sam srećan i zahvaljujem Bogu na tome", tako je pisao Maksimilijan o svojoj supruzi. Nažalost, ova ljubavna priča nije imala srećan kraj. Marija je za vreme lova pala s konja i umrla. Imala je svega dvadeset četiri godine.


Izabela od Kastilje i Ferdinand od Aragona

U 15. veku Španija je bila podeljena na četiri kraljevstva od koji su tri (Kastilja, Aragonija, i Navara) bila hrišćanska, a jedno ( Granada) muslimansko. Dinastije katoličkh kraljeva bile su međusobno povezane rodbinskim vezama. Kastiljom je1468. godine vladao Henri IV, zvani Nesposobni, jer se verovalo da ne može da ima dece. Jedina naslednica bila je njegova polusestra Izabela, obećana portugalskom kralju Alfonsu V. Ali, devojka je više volela da se uda za drugog prosca, svog rođaka Ferdinanda, aragonskog kralja. Par se venčao u tajnosti 1469. godine, kad je Izabeli bilo svega osamnaest, a Ferdinandu sedamnaest godina. Pošto su se vesti o venčanju pojavile u javnosti, nastao je opšti rusvaj. Alfons V objavio je rat Kastilji, ali je bio poražen. Izabela i Ferdinand ujedinili su naizgled gotovo čitavu Španiju, ali je bračnim ugovorom bilo jasno određeno da Kastilju i Aragonija moraju da ostanu odvojene amdinistrativnom granicom. Nešto drugo im je pošlo za rukom- da povrate Granadu, jedinu muslimansku zemlju u Evropi. Osim toga, oni su bili to koji su odobrili ekspediciju Kristifora Kolumba.


Eleonora od Akvitanije i Henri II Plantagenet

Akvitanija je bila bogata oblast na jugoistoku Francuske koja, iako joj je pripadala teritorijalno, nije bila pod njenom potpunom vlašću. Jedina naslednica poseda bila je Eleonora, kćerka vojvode Vilijama X. Ova velika lepotica čitala je i pisala na latinskom, poznavala muziku i književnost, volela je jahanje i lov. Kad joj je bilo samo petnaest godina, 1137. godine, otac ju je udao za sedamnaestogodišnjeg Luja, koji će iste godine postati kralj Francuske Luj VII. U Parizu su Eleonori zamerali zbog njenog slobodoumlja. Veza s mužem postala je posebno zategnuta tokom Krstaškog rata 1147. godine. Veće biskupa poništilo je 1152.godine brak, a Akvitanija je ostala nezavisna. Šest nedelja kasnije Eleonora se udala za engleskog kralja Henrija II Plantageneta, noseći u miraz svoja nasleđena prava na Akvitaniju. Ni ovaj brak nije bio srećan. Henri, koji je bio žensakroš, imao je decu s jednom prostitutkom i primorao je Eleonoru da ih odgaja na dvoru. Ona se 1173. godine pobunila izazvavši ustanak u Akvitaniji koji je smesta ugušen. Kažnjena je s petnaest godina zatvora. Ipak je nadživela muža i videla sinove Ričarda Lavljeg Srca i Jovana bez zemlje na prestolu.

Izvor: Politikin zabavnik

 

[death row]

Kraljica Draga Masin

Bila je ljubavnica i svog svekra i svekrve

Navodno sve je posledica jedne neslane šale kralja Milana, koji je na prijemu na kome su bili, Svetozar i Draga, prvo napao neki Svetozarov projekat, a potom zaplesao sa Dragom opcinjen njenim šarmom i oblinama. Sasvim je izvesno da je Draga bila kratkorocna opsesija našeg kralja Don Žuana, ali je teško sa sigurnošcu utvrditi da li je to bio konkretan povod za Svetozarovo preterivanje u alkoholu koje je dovelo do teškog epileptickog napada i iznenadne smrti.
Nije zanemarivo, za sve ono što ce se posle dogadati, da je pomenuti brat Svetozarov, buduci ubica i zaverenik, bio toliko opcinjen Dragom da je ta strasna opsesija polako narastala u jezovitu i iracionalnu mržnju, upravo odgovoran za tu verziju price...
Draga je tako posle dve godine braka ostala udovica. Shodno tadašnjem zakonu, ostala je bez prava na nasledstvo muževljeve imovine sa sasvim bednom cinovnickom penzijom. U sasvim bliskom razmaku ona je izgubila muža, oca i potom majku. Posle Svetozarove smrti, bez prebijene pare, vratila se u Beograd da se brine o svojoj brojnoj porodici postavši im tako u svojim ranim dvadesetim neka vrsta mame, jer je njena starija sestra Hristina bila udata i nije imala previše vremena ni novca da se brine o braci i sestrama.

Zlovoljnici kažu da u tim teškim trenucima Draga nije imala carape ni cipele da bi mogla izlaziti i da ih je pozajmljivala. Od tada datira i prica o njenim "krivim štiklama" koje su ismevale dobrostojece beogradske gospode na celu sa buducom gospodom Gencic koja ce pripremiti u beogradskim tracerskim krugovima ono što ce Apis izvesti formalno.
Skromno odevena, iduci na tim iskrivljenim štiklama, Draga nije previše marila za modu i glamur. Ona je pre svega i iznad svega bila posvecena intelektualnom radu. Do kasno u noc prevodila je sa francuskog i nemackog i tada je prevela i vrlo popularni roman Macije oko. Urednica u Domacici, clan srpskog novinarskog društva, Draga bi zasigurno ugrozila slavu i Anice Savic Rebac i Isidore Sekulic da je život nije odveo u kraljevsku porodicu.
Iz tog perioda i datiraju price o Draginom promiskuitetu, pa i prostituciji. Tada je nastao famozni spisak od 12 ljubavnika koji je Gencic manijakalno nosao u nedrima. Slobodan Jovanovic je iz svojih masonskih visina razlagao slucaj Mašin na najrazlicitije nacine tvrdeci da je u tom periodu Draga bila primorana da ide od "coveka do coveka". Na kraju on je ovako okarakterisao njen slucaj: "Ako ne drukcije, a ono po tajnama svoga tela Draga je bila bludnica."

Suprotno pricama da je u tim svojim mladim udovickim godinama Draga postala promiskuitetna, ona je zapravo bila primana i poštovana u svim "boljim" beogradskim kucama (kako ovo jezivo zvuci!). Da nije tako bilo teško bi se moglo i desiti da kraljica Natalija po svom mucnom proterivanju iz Srbije uzme "kurvu-udovicu" da joj bude dvorska dama i pratilja.

​

Kako je Draga dobila to mesto, na ciji nagovor ili preporuku postoje razliciti izvori i verovanja. Najverovatnije je, ipak, shodno francuskim izvorima, da se Draga jako dopala Nataliji. Natalija je, zapravo, prvo citala njene tekstove, prevode i price, a posle joj se dopala ta emancipovana i skromna mlada žena koja je bila "konzervativna, ali "kao iz nekog novog, drugog vremena".
Suocena sa teškom situacijom da se udala za zavodnika, rodoskrvnika, kockara i razvratnika velikog stila, kralja Milana, kraljica Natalija, prelepa i dekadentna, nije imala predrasude oko polova... Uzroci njenom takvom opredeljenju su višestruki, ali jedan je svakako gotovo stravicna mržnja prema fokusiranosti žene, a specijalno kraljice, na pretvaranje ljubavnog cina u svrsishodnu trudnocu. Kraljica Natalija je imala dva teška porodaja. Drugi sin joj je umro i ona je posle toga bila odlucna da Milanu uskracuje ljubavnicke strasti u strahu da bi iz toga mogao izaci ili triper ili još jedno dete.
Ona je rodila naslednika i držala je da je to od nje dovoljno. U lakoj, nežnoj, toploj i dekadentnoj strasti koje bi delila sa ženama ona je pronašla savršen profil svog ljubavnog užitka.
Kada je prvi put videla Dragu ona je poželela da joj bude ljubavnica, da njihovo druženje preraste i u intimnije obrasce maženja i dodirivanja.
To, da je omiljena srpska kraljica Natalija imala lezbejske sklonosti pricalo se posle pošto su neki videniji Srbi, opsednuti voajerizmom prema kraljevskoj porodici, videli kako u njenim kocijama neke od miljenica sede u njenom krilu i kikocu se.

O odnosu Natalije i Drage, njihovom prijateljstvu i mržnji, ljubavi i danima u Bijaricu mogu se naci tragovi u pismima Aleksandrovim i Draginim. O tome dokle je i kako išlo "to prijateljstvo" mogu znati samo Draga i Natalija, jer svedoka gotovo da nije ni bilo.
U kasnijim godinama Aleksandar se cesto vracao na mucnu scenu kojoj je sam bio ocevidac kada je video majku, kako na nimalo delikatan nacin, poseže za Draginim dekolteom.
Tanana je i cudna linija ženskog prijateljstva u kome se dodirivanje radi bliskosti pretvara u nešto više.
Ta sama granica u kojoj se blisko, cedno i naivno pretvara u ljubavnicko, izvitopereno, nasladnicko. Oni koji to rade cesto ne primete gde je ta granica ili koji je to dan ili tren u kojem se crta prešla. Draga je sa Natalijom ostala dugo. U striktnoj hijerarhiji da je kraljica, kraljica a udovica.
Udovica Draga je u onoj mešanoj pozi skromnosti i neosnovanog ponosa bila gotovo pet godina kraljicina poverenica. Deleci tako sa njom najintimnije tajne porodice Obrenovic: Milanove razvrate i besove, odlaske i dolaske, žal za Aleksandrom (jer je Milan odvojio dete od majke), strahove, nadanja i brige za Srbiju. Tu, na prelepim plažama Bijarica dve žene su šaputale i prebirale sve obrenovicevske tajne i Draga je, u punoj zaljubljenosti u svoju kraljicu pocela gotovo da ima identicne majcinske impulse prema mladom Aleksandru.

Jadi mladog Vertera

Prolazeci kroz personalnu golgotu, kao i svaki Obrenovic, potpuno nesredenih odnosa izmedu njegovih roditelja, mladi Aleksandar je bio vrlo rano prinuden da sazri ili bar da izigrava zrelog mladica. Prvo period izgnaništva kad je živeo sa majkom, pa onda samo sa ocem, na kraju samo sa namesništvom. Razvod Natalije i Milana ucinili su Aleksandra posebno ranjivim. Iako su Natalijina pisma, posle bestidnog izgnanstva, puna cežnje i vrelih reci cežnje prema sinu, Aleksandar je uvek tvrdio da je ona u osnovi hladna žena i tako su nastale price da je Aleksandar više utehe u svom detinjstvu našao na krilu udove Drage Mašin, nego sopstvene majke.
Draga je u Aleksandru budila najnežnija i najmekša osecanja i on je zapravo u njoj video idealnu majku.
Posle niza putovanja, na kojima je upoznala i rusku carsku porodicu, Natalija i Draga su se skrasile i Bijaricu gde je Natalija izgradila prelepu vilu "Sašino" u ime ljubavi prema svom sinu.
Aleksandar je Dragu upoznao u Bijaricu 1894. godine. Kao secanje na taj dan on je napisao:
"Cim sam je video, dopala mi se njena skromnost, njena pamet, i njeno ponašanje inponovali su mi"...
Ocajna i svesna svog problema koji je vodio u to da možda nikad nece imati decu, Draga je u Aleksandru prepoznavala svoje dete, svog sina... Ponovno vracanje na ginekološki problem udove Mašin vodi nas sasvim razlicitim podacima o tome da li je ili nije imala pobacaje sa Mašinom i kakvu je operaciju imala o kojoj je Natalija pisala...
Seksualni život mladog Aleksandra je bio kardinalan. Ili da kažemo – gotovo da ga nije ni bilo. Ono što je posebno uznemiravalo Milana, a posle i celu svitu ministara i dušebrižnika je – da njega zapravo žene nisu ni zanimale. Tako se stari ženskaroš Milan žalio Cedi Mijatovicu:
– Ne samo da je u društvu žena apsolutni levak, nego je potpuno neosetljiv na uticaj najšarmantnijih žena na svetu! On, moj Cedo, nije normalan!
Za takvo stanje Aleksandrovo, Milan je optuživao Nataliju –jer nije verovao da njihov, to jest njegov obrenovicevski "švalerski " gen, podbaci. Natalija je, opet, tvrdila da je sin iritiran ocem "kurvarem" otišao u drugu krajnost.
Milan, hedonista, kockar, bonvivan, dekadent, voleo je žene iznad svega. Od svoje prve velike ljubavi udovice Leposave Novakovic, pa preko dve rodoskrvne veze, desetine svetskih lepotica pa cak i Cercilove mame, Milan se stalno zaljubljivao.
Aleksandar, opet, teško je iskazivao bilo kakav interes za žene. Ocevici tvrde da su u njegove prostorije dovodene najvece razvratnice i bludnice iz Pešte i Beca ali da su izlazile nezadovoljne i razocarane tražeci da imaju kontakte sa tatom a ne sa "impotentim" sinom. Jednom recju, Aleksandar "nije mogao" i trac se kao požar uz punu zabrinutost proširio dvorom. Bilo je pokušaja da dovedu i skromnije devojke, kcerke kraljevih slugu, ali rezultata nije bilo. Aleksandra su te žene nervirale, bile su mu hladne, gadne i neprijatne. On je ceznuo za nežnom i inteligentnom ženom, strasnom i delikatnom koja bi sa više takta pristupila njegovom telu, umu i kraljevskom visocanstvu...
Postoje indicije da je, jedino, izvesna animir-dama Roza Benke uspela da uspostavi kakav-takav duži odnos sa njim koji je posle pokušala da unovci prodajom ljubavnih pisama. Roza je, za razliku od drugih nezasitih proždiracica muškaraca, bila trpeljiva i zadovoljavala se malim maženjima sa kraljem da bi u perspektivi profitirala od tog odnosa onda kada je Aleksandar otera. Rasprave da li je problem bio psihološki ili fiziološki (fimoza) su danas sasvim nevažne.


karike.com