LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Bolje oglobiti nego se suditi
Privrednici bi radije državi da zaračunaju zateznu kamatu za neblagovremeno plaćanje računa nego da činovnike krivično gone
(Novica Kocić)
Da li privatni sektor treba da tuži državu zbog neplaćanja preuzetih obaveza koje, nezvanično, dostižu čak milijardu evra? Može li zbog kašnjenja u plaćanju država i krivično da odgovara onako kako to predlažu u organizaciji Transparentnost Srbija?
Prema njihovim navodima dugovanja države prema privatnom sektoru nezakonita su i tu ima posla i za javnog tužioca. Budžetski poslenici, po njima, nisu poštovali zakon, jer da jesu ne bi bili u situaciji da ne mogu da isplate obaveze preuzete po osnovu javnih nabavki. Jer budžetski novac mora biti, kažu, raspoloživ u vreme kada se nabavka realizuje.
Za Milana Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja, krivično gonjenje države i njenih službenika je bespredmetan posao i puko zamajavanje.
– Šta me, kao građanina ili privrednika, briga što će neko zbog neplaćanja krivično da odgovara i kakva je korist od toga? Šta putare, koji rade za državu, briga za nečiju odgovornost? Njima treba država na vreme da plati svoju narudžbu ili obavljeni posao. U slučaju da država plati kaznu taj novac ponovo ide u budžet, ako neko treba zbog toga da ide u zatvor, to znači da su nam potrebni novi zatvori, što je ponovo teret poreskih obveznika. Da ne govorim o tome da država nikada nije odgovarala i da će javni tužilac ili pravobranilac uvek stati na njenu stranu. Suština je da država ne plaća uredno svoje obaveze zato što joj se isplati da to ne čini. Za nju nema nikakve finansijske štete za nečinjenje – kaže Kovačević.
Naš sagovornik smatra da bi se država brzo promenila kada bi važila ista pravila kao i za građane kad ne plate na vreme svoje obaveze. Drugim rečima, kada bi plaćala zateznu kamatu onako kako je plaćaju građani, redovnost plaćanja državnih obaveza brzo bi se popravila. Dodatno, i kada bi preduzeća imala pravo na naknadu štete koju im je država neplaćanjem napravila.
– Privatni sektor ne tuži državu, jer se boji da će im poslati inspekciju. Problem su i sudovi, dug proces, ali i neizvesnost kako će oni presuditi, odnosno nesigurnost da li će, uprkos svim argumentima, presuditi u korist države – kaže Kovačević.
Po njegovom mišljenju, nije realno očekivanje da će budžet biti likvidan u svakom momentu sprovođenja javne nabavke.
Ministar ekonomije Nebojša Ćirić je najavio da bi Vlada Srbije u septembru trebalo da objavi tačan iznos dugovanja države prema privatnom sektoru i da usvoji uredbu kojom bi se ograničili rokovi plaćanja što bi doprinelo smanjenju nelikvidnosti.
Kovačević smatra da jedna uredba ne može da odredi univerzalne rokove plaćanja, jer se oni razliku zavisno od rokova izvršenja.
– Kakav javni tužilac. To je čisto zamajavanje, a privreda od toga nikakve koristi ne bi imala– kaže Đorđo Antelj, vlasnik građevinske firme „Gemaks”, na konstataciju da su dugovanja države prema privatnom sektoru nezakonita.
Spas za privredu, prema njegovom mišljenju, bila bi multilateralna kompenzacija, to jest prebijanje dugova.
– Država je blokirala račune oko 64.000 preduzeća i mnoge male firme su pobegle u sivu zonu. Država bi mogla da uzme kratkoročni kredit za izmirenje svojih obaveza i vrlo brzo bi povratila taj novac od naplate PDV-a i drugih dažbina. Na ovaj način budžet bi počeo da se puni, a privreda bi mogla da nastavi da radi – kaže Antelj.
Na naplatu poslova od države čeka se od tri do pet meseci, a njegova firma, kako navodi, na naplatu posla od opštine Surčin čeka devet meseci.
Upitan da li je razmišljao da tuži državu i da li zna da li je neki privrednik to učinio, on odgovara:
– To se niko ne usuđuje da uradi. Kako da tužite nekoga ko vam daje posao?
Naš sagovornik ukazuje da nisu sve državne firme iste. Građevinska direkcija Beograda je, na primer, vrlo korektna i profesionalna. Ona poštuje sve dogovorene rokove isplate, ističe naš sagovornik.
– Dug države prema „Gemaksu” nije veliki i iznosi oko milion evra. Nepravedno bi bilo reći da država samo duguje. Svako svakom duguje i nelikvidnost je ogromna. Za građevince konkretno spas bio bi plaćanje PDV-a po realizaciji posla – ističe Antelj.
On predlaže da se rokovi plaćanja ograniče na maksimalno 30 dana. U suprotnom preduzeća će zapadati u sve dublju krizu. Ako se nešto ne promeni, kaže on, uskoro će morati da otpusti oko 500 radnika od 900 koliko trenutno zapošljava.
Kredit za porez
Država je sebi skrojila pravila koja ne važe za ostatak društva, a pogotovo privredu, kaže za naš list jedan od vlasnika firme koja radi za velika javna preduzeća, ali ne bi da mu se spominje ime. Za svaki račun koji kao firma uputi investitoru za plaćanje on mora do desetog u mesecu da plati PDV od 18 odsto. Često se, kaže, dešava da uzima zajam za plaćanje poreza, a na isplatu čeka mesecima. I sada, bez posebnih promena u propisima, postoji mogućnost da privrednik tuži državu za zateznu kamatu zbog neblagovremenog plaćanja računa, ali to niko ne čini, jer su to skupa i dugotrajna sporenja od kojih niko ne bi imao vajde.
Politika
Privrednici bi radije državi da zaračunaju zateznu kamatu za neblagovremeno plaćanje računa nego da činovnike krivično gone
(Novica Kocić)
Da li privatni sektor treba da tuži državu zbog neplaćanja preuzetih obaveza koje, nezvanično, dostižu čak milijardu evra? Može li zbog kašnjenja u plaćanju država i krivično da odgovara onako kako to predlažu u organizaciji Transparentnost Srbija?
Prema njihovim navodima dugovanja države prema privatnom sektoru nezakonita su i tu ima posla i za javnog tužioca. Budžetski poslenici, po njima, nisu poštovali zakon, jer da jesu ne bi bili u situaciji da ne mogu da isplate obaveze preuzete po osnovu javnih nabavki. Jer budžetski novac mora biti, kažu, raspoloživ u vreme kada se nabavka realizuje.
Za Milana Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja, krivično gonjenje države i njenih službenika je bespredmetan posao i puko zamajavanje.
– Šta me, kao građanina ili privrednika, briga što će neko zbog neplaćanja krivično da odgovara i kakva je korist od toga? Šta putare, koji rade za državu, briga za nečiju odgovornost? Njima treba država na vreme da plati svoju narudžbu ili obavljeni posao. U slučaju da država plati kaznu taj novac ponovo ide u budžet, ako neko treba zbog toga da ide u zatvor, to znači da su nam potrebni novi zatvori, što je ponovo teret poreskih obveznika. Da ne govorim o tome da država nikada nije odgovarala i da će javni tužilac ili pravobranilac uvek stati na njenu stranu. Suština je da država ne plaća uredno svoje obaveze zato što joj se isplati da to ne čini. Za nju nema nikakve finansijske štete za nečinjenje – kaže Kovačević.
Naš sagovornik smatra da bi se država brzo promenila kada bi važila ista pravila kao i za građane kad ne plate na vreme svoje obaveze. Drugim rečima, kada bi plaćala zateznu kamatu onako kako je plaćaju građani, redovnost plaćanja državnih obaveza brzo bi se popravila. Dodatno, i kada bi preduzeća imala pravo na naknadu štete koju im je država neplaćanjem napravila.
– Privatni sektor ne tuži državu, jer se boji da će im poslati inspekciju. Problem su i sudovi, dug proces, ali i neizvesnost kako će oni presuditi, odnosno nesigurnost da li će, uprkos svim argumentima, presuditi u korist države – kaže Kovačević.
Po njegovom mišljenju, nije realno očekivanje da će budžet biti likvidan u svakom momentu sprovođenja javne nabavke.
Ministar ekonomije Nebojša Ćirić je najavio da bi Vlada Srbije u septembru trebalo da objavi tačan iznos dugovanja države prema privatnom sektoru i da usvoji uredbu kojom bi se ograničili rokovi plaćanja što bi doprinelo smanjenju nelikvidnosti.
Kovačević smatra da jedna uredba ne može da odredi univerzalne rokove plaćanja, jer se oni razliku zavisno od rokova izvršenja.
– Kakav javni tužilac. To je čisto zamajavanje, a privreda od toga nikakve koristi ne bi imala– kaže Đorđo Antelj, vlasnik građevinske firme „Gemaks”, na konstataciju da su dugovanja države prema privatnom sektoru nezakonita.
Spas za privredu, prema njegovom mišljenju, bila bi multilateralna kompenzacija, to jest prebijanje dugova.
– Država je blokirala račune oko 64.000 preduzeća i mnoge male firme su pobegle u sivu zonu. Država bi mogla da uzme kratkoročni kredit za izmirenje svojih obaveza i vrlo brzo bi povratila taj novac od naplate PDV-a i drugih dažbina. Na ovaj način budžet bi počeo da se puni, a privreda bi mogla da nastavi da radi – kaže Antelj.
Na naplatu poslova od države čeka se od tri do pet meseci, a njegova firma, kako navodi, na naplatu posla od opštine Surčin čeka devet meseci.
Upitan da li je razmišljao da tuži državu i da li zna da li je neki privrednik to učinio, on odgovara:
– To se niko ne usuđuje da uradi. Kako da tužite nekoga ko vam daje posao?
Naš sagovornik ukazuje da nisu sve državne firme iste. Građevinska direkcija Beograda je, na primer, vrlo korektna i profesionalna. Ona poštuje sve dogovorene rokove isplate, ističe naš sagovornik.
– Dug države prema „Gemaksu” nije veliki i iznosi oko milion evra. Nepravedno bi bilo reći da država samo duguje. Svako svakom duguje i nelikvidnost je ogromna. Za građevince konkretno spas bio bi plaćanje PDV-a po realizaciji posla – ističe Antelj.
On predlaže da se rokovi plaćanja ograniče na maksimalno 30 dana. U suprotnom preduzeća će zapadati u sve dublju krizu. Ako se nešto ne promeni, kaže on, uskoro će morati da otpusti oko 500 radnika od 900 koliko trenutno zapošljava.
Kredit za porez
Država je sebi skrojila pravila koja ne važe za ostatak društva, a pogotovo privredu, kaže za naš list jedan od vlasnika firme koja radi za velika javna preduzeća, ali ne bi da mu se spominje ime. Za svaki račun koji kao firma uputi investitoru za plaćanje on mora do desetog u mesecu da plati PDV od 18 odsto. Često se, kaže, dešava da uzima zajam za plaćanje poreza, a na isplatu čeka mesecima. I sada, bez posebnih promena u propisima, postoji mogućnost da privrednik tuži državu za zateznu kamatu zbog neblagovremenog plaćanja računa, ali to niko ne čini, jer su to skupa i dugotrajna sporenja od kojih niko ne bi imao vajde.
Politika