Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Bolesti nervnog sistema

Diskusija u 'Zdravlje' započeta od belja91, 17.01.2012.

  1. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Sindrom karpalnog tunela

    Sindrom karpalnog tunela

    Sindrom karpalnog tunela se javlja kao posledica pritiska na nerv medianus u karpalnom tunelu. Karpalni tunel čini osam sitnih koščica ručnog zgloba s donje strane, a gornju stranu zatvara čvrsto vezivno tkivo (poprečni karpalni ligament). Kroz taj tunel, iz podlaktice u šaku, ulazi nerv medianus, ali i tetive mišića koje pokreću prste. Tetive su obložene tankom sinovijalnom opnom koja ih podmazuje i olakšava njihovo klizanje i pokretanje. Ta je opna osetljiva na svaki dugotrajniji napor i nadražaje.

    [​IMG]


    Uzrok nastanka

    Svaki neželjeni nadražaj kao što je povreda, upala, degenerativna promena, spoljašnji pritisak na tunel, može izazvati zadebljanje ovojnice, što smanjuje prostor u karpalnom tunelu dovodeći do pritiska i gnječenja medianusa. Do kompresije n.medianusa mogu dovesti i miksedem, akromegalija, reumatoidni artritis, trudnoća i prelomi. Ovaj sindrom se najčešće javlja kod žena srednjeg životnog doba.


    Klinička slika

    Ako pritisak dostigne stepen na kom nerv ne može da obavlja funkciju, javljaju se trnci i osećaj žarenja u prva tri prsta i polovini četvrtog prsta šake i bol kojije naročito izražen noću. Bol i trnci šire se u dlan i prste, ali se mogu širiti i u lakat i rame. Ako je kompresija dugotrajna ili intezivna dolazi do promena na mišićima šake, oni hipotrofiraju što dovodi do gubitka snage i nesigurnosti pri hvatanju prstima i slabljenja i gubitka osećaja.


    Dijagnoza

    Veoma korisna dijagnostička metoda je elektromioneurografija tj. merenje brzine sprovođenja impulsa kroz n. medianus. Na mestu kompresije nerva postojaće jasno usporenje brzine sprovođenja impulsa.


    Lečenje

    Može biti konzervativno i hirurško. Konzervativne mere su imobilizacija i lokalna aplikacija kortikosteroida. Ukoliko su tegobe uporne mora se pribeći hirurškom lečenju - presecanju fleksora.

    Stetoskop
     
  2. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Tranzitorni ishemični atak (TIA)

    [h=1]Tranzitorni ishemični atak (TIA)
    [/h]

    Tranzitorni ishemični atak predstavlja prolazno žarišno moždano oštećenje praćeno neurološkim ispadima koji se brzo i potpuno povlače, najkasnije za 24 časa.

    [​IMG]


    [h=2]Uzrok nastanka[/h] Ranije se pretpostavljalo da je uzrok ishemičnog tranzitornog ataka spontani vazospazam u određenoj regiji mozga. Međutim, arteriografska ispitivanja nisu potvrdila ovu pretpostavku, već je otkriven niz drugih uzroka TIA:

    • Komlikovani ulcerisani aterom (naslaga masti na zidu krvnih sudova) na račvama magistralnih krvnih sudova vrata. Sadržaj ateroma (kristali hlesterola i dr) ili agregati trombocita i fibrina koji se talože na ulcerisanom ateromu, otkidaju se i krvotokom dospevaju do malih krvnih sudova u mozgu kroz koje više ne mogu da prođu već izazivaju ishemiju (slab dovod krvi).
    • Kompresija na krvni sud (npr. osteofitom)
    • Prekid krvotoka kroz "prelomljenu" arteriju
    • Mala krvavljenja iz mikroaneurizmi
    • Hemodinamski poremećaji, pad krvnog pritiska i dekompenzacija krvotoka iznad mesta stenoze arterije

    [h=2]Klinička slika[/h] Prolazne ishemije u oblasti karotidnog sliva mogu dati sledeće ispade - prolazno slepilo, hemipareza (laka oduzetost polovine tela), hemiparestezije ili hemihipestezija (smanjen ili izmenjen osećaj u polovini tela), dizartrija ( poremećaj govora), hemianopsija (poremećaj vida sa gubitkom jedne polovine vidnog polja), psihički poremećaji u vidu konfuznih stanja.


    [h=2]Dijagnoza[/h] Dijagnoza stanja krvnih sudova mozga mora da obuhvati detaljnu anamnezu, klinički pregled, kardiološko ispitivanje, EKG, pregled očnog dna, ultrazvuk, scintigrafiju, CT (skener), NMR (nuklarna magnetna rezonanca). Od laboratorijskih pregleda treba ispitati masti u krvi i glikemiju, hematokrit, fibrinogen, agregabilnost trombocita, elastičnost eritrocita.

    [h=2]Lečenje[/h] Lečenje TIA je uglavnom usmereno na prevenciju novih ataka i javljanja kompletnog ishemičnog inzulta. U prvom redu treba se boriti protiv arterijske hipertenzije, borba protiv pušenja i alkoholizma mogu smanjiti broj obolelih. Zdrava ishrana je veoma bitan faktor i podrazumeva ishranu bogatu biljnim vlaknima i vitaminima sa malo masti životinjskog porekla. Lečenje srčanih bolesti, šećerne bolesti, hiperlipidemija (povećane količine masti u krvi) takođe spada u veoma značajne preventivne mere. Od lekova u upotrebi su vazoaktivni lekovi, antiagregaciona terapija, kalcijum blokatori i sve zastupljenije hirurško lečenje-uklanjanje ateroma, odnosno korekcija stenoze karotidnih arterija.

    Stetoskop
     
  3. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Siringomijelija i siringobulbija

    Siringomijelija i siringobulbija

    Siringomijelija (Syringomyelia) predstavlja izduženu šupljinu ograničenu glijom, blizu centralnog kanala. Obično je smeštena u donjem cervikalnom i gornjem torakalnom regionu. Nekada se proteže u produženu moždinu - syringobulbia. Naziv potiče od reči syrinx - šupljina i myelos - moždina.

    [​IMG]

    Uzrok nastanka


    Najčešće je po sredi kongenitalna abnormalnost mada je nekad šupljina posledica nekroze tumora.

    • Može biti deo složenijeg sindroma kongenitalne prirode kao što je Arnold - Kjarijeva (Arnold - Chiari) malformacija. Ovaj sindrom i ostale siringomijelije udružene sa opstrukcijom foramen occipitale magnum spadaju u tip I siringomijelije.
    • Idiopatska siringomijelija bez opstrukcije foramen occipitale magnum, predstavlja tip II siringomijelije.
    • Siringomijelija tipa III udružena je sa tumorom, traumatskim arahnoiditisom ili pahimeningitisom.
    • Tip IV predstavlja hidromijeliju koja može biti udružena sa hidrocefalusom. Hidromijelija je proširenje samog centralnog kanala.

    Klinička slika

    Siringomijelična šupljina je ispunjena tečnošću i vrši pritisak na ćelije prednjih rogova kičmene moždine, piramidne puteve i ascedentne, senzitivne puteve dovodeći do njihove degeneracije. Razvoj šupljine dovodi do destrukcije centralne sive mase kičmene moždine i prekida vlakana spinotalamičnog puta koji kroz nju prolaze na putu za suprotnu stranu u odgovarajućim segmentima kičmene moždine.

    Klinička slika je rezultat navedenih lezija: oštećenje osetljivosti za bol i termičke senzacije uz očuvanost senzibiliteta za dodir u odgovarajućim dermatomima, najčešće na rukama, simptomatologija oštećenja perifernih motornih neurona u odgovarajućim miotomima (hipotrofija malih mišića šaka), znaci oštećenja kortikospinalnih puteva na nogama, trofičke promene na koži, potkožnom tkivu i kostima ruku.


    U nešto više od jedne trećine slučajeva javljaju se disestezije u vidu palećeg bola. Bolne disestezije se javljaju u dermatomima koji odgovaraju segmentima u kojima sirinks zahvata dorzolteralni kvadrant kičmene moždine sa iste strane. U više od polovine slučajeva hirurška intervencija koja dovodi do kolapsa sirinksa daje olakšanje bolova.

    Propagacija šupljine ka produženoj moždini oštećuje senzitivna jedra trigeminusa i dovodi do siringomiječične disocijacije senzibiliteta na licu.


    Dijagnoza

    Osim na kliničkoj slici, dijagnoza siringomijelije se zasniva na savremenim metodama slikanja nervnog tkiva. CT (skener) može biti od pomoći, ali je snimanje NMR-om (nuklearna magnetna rezonanca) metoda izbora.

    Lečenje

    Lečenje ne dovodi do značajnijeg uspeha. Hirurška intervencija se može sastojati iz obične incizije šupljine - siringotomije ili siringostomije sa uspostavljanjem drenaže, ili subokcitipalne dekompresije kod Arnold - Kjarijeve malformacije. Kod hidromijelije sa udruženim hidrocefalusom preporučuje se ventrikuloperitonealni šant. Bolesnici sa teškim neurološkim ispadima ili nepokretni i sa stacionarnim stanjem nisu kandidati za operaciju.

    Bolesnicima se mora ukazati na mogućnost neopaženih povreda analgetičnih delova ruku. Takođe treba da izbegavaju nagle i snažne pokrete, jer to povećava mogućnost nastanka artropatija.

    U odmaklom stadijumu primenjuju se miotonolitici i vodi se briga o funkcionisanju sfinktera odnosno, o redovnom pražnjenju bešike i creva.

    Stetoskop
     
  4. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Pikova (Pick) demencija

    Pikova (Pick) demencija

    Bolest se zove i lobarna Pikova atrofija, jer je reč o asimetričnoj fokalnoj atrofiji sive i bele supstance frontalnih ili temporalnih reženjeva ili oba. Atrofija kore i bele mase je veoma izražena, tako da girusi imaju oštre ivice.

    [​IMG]

    Uzrok bolesti

    Uzrok bolesti nije poznat. Radi se o degenerativnoj demenciji. Bolest se češće javlja u žena.

    Klinička slika

    Demencije predstavljaju sekundarna oštećenja inteligencije u osoba u kojih je postojao njen uspon ili se razvoj završio. Osnovni elementi u kliničkoj slici su oštećenje pamćenja, shvatanja i orjentacije. Bolest počinje između 40 i 60. godine života. Vrlo postepen i tih ulazak u demenciju je ovde kombinovan sa fokalnom simptomatologijom, zavisno od zahvaćenog lobusa. Tako se kod frontalne atrofije nalaze dezinhibicioni fenomeni (refleksi sisanja i hvatanja), apatija, abulija (gubitak volje) i poremećaji stajanja i hoda (frontalni Pik). Kod temporalnog Pika dolazi do postepene deterioracije govora sve do potpune afazije (nemogućnost govora). Mogu se javiti poremećaji seksualnog ponašanja i bulimija. Postoje određene razlike u ponašanju ovih bolesnika. Dok su jedni bezbrižni i veseli, živahni, govorljivi ili anksiozni, stalno u pokretu, dotle su drugi pasivni, bez inicijative, tihi, emocionalno tupi.

    Dijagnoza

    Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, testiranja bolesnika prema dijagnostičkim kriterijumima (gubitak intelektualnih sposobnosti dovoljan da omete socijalno i profesionalno funkcionisanje, smanjenje pamćenja, smkanjena sposobnost apstraktnog mišljenja, smanjena sposobnost rasuđivanja, očuvana svest i dr.) i patohistološkog nalaza (gubitak neurona, dok se u preostalim mogu videti otok i tau pozitivna, ubikvitin pozitivna Pikova tela u citoplazmi, gubitak vlakana u beloj masi i astroglioza).

    Lečenje

    Lečenje ne postoji. Bolesnici zahtevaju negu.

    Stetoskop
     
  5. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Vertigo (Vrtoglavica)

    Vertigo (Vrtoglavica)

    Vrtoglavica je poremećaj orijentacije u prostoru koji se manifestuje snažnom iluzijom kretanja u prostoru. To je neodređen izraz koji bolesnici upotrebljavaju da bi opisali nekoliko različitih subjektivnih stanja. Uz privid kretanja često je prisutan i funkcionalni okulomotorički poremećaj (nistagmus), rušenje u stajanju i hodanju i mučnina.

    [​IMG]


    Uzrok nastanka

    Vrtoglavica nije bolest. To je stanje koje može izazvati više od 300 uzroka. Najčešći su: položajna vrtoglavica, upala vestibularnog nerva, Meniereova bolest, tumor slušnog nerva, poremećaji protoka krvi u mozgu, promene tkiva vratne kičme, povrede, prekomerna naprezanja mišića, starije životno doba, napetost, stresna vrtoglavica i dr.

    Klinička slika

    Osobe koje imaju vrtoglavicu najčešće opisuju poremećaj ravnoteže na dva načina: kao osećaj okretanja oko glave ili u glavi, ili kao gubitak orijentacije u prostoru. Smetnje se pogoršavaju okretanjem glave i promenom položaja tela, a često su praćene poremećajem sluha i šumom u uhu i mučninom. Specifični poremećaji su kretanje i bežanje predmeta pred očima ili osećaj okretanja vlastitog tela u prostoru, zatim osećaj gubljenja u prostoru, propadanja, uzdizanja i zanošenja u stranu ili napred - nazad. Kod vrtoglavica uzrokovanih bolestima unutrašnjeg uva (otogenih vrtoglavica), predmeti koje gledamo vrte se vodoravno od bolesnog prema zdravom uhu, a ravnoteža je poremećena kod bolesnog uva. Nespecifični poremećaj ravnoteže ili lažna vrtoglavica karakteriše se svetlećim zvezdicama ili mračenjem pred očima (omaglica), nesvesticom, osećajem punoće i pritiskom u glavi i ušima. Najčešći im je uzrok kratkotrajni izostanak ili smanjeni protok krvi u mozgu ili u vratu.

    Položajna vrtoglavica - najučestalija je od svih, a uzrokuje je neprimeren pokret ili položaj glave, pri ležanju, okretanju u postelji ili zabacivanju glave unazad. Traje svega minut ili kraće, a može biti praćena ritmičnim treperenjem očiju dok sluh ostaje očuvan. Može se pojavljivati svakih nekoliko dana, ali i nakon nekoliko meseci. Upala vestibularnog nerva - napad žestoke vrtoglavice traje nekoliko dana, a zatim postupno popušta kroz nekoliko nedelja. Iako uzrok poremećaja i mesto oštećenja nisu dokazani, većina lekara smatra da je reč o upali živca vestibuluma labirinta unutrašnjeg uva.

    Meniereova bolest - radi se o poremećaju mikrocirkulacije u unutašnjem uvu. Bolest se karakteriše iznenadnim napadima vrtoglavice, koji mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati. Napad može biti tako žestok da bolesnik mora da legne. Žestoka vrtoglavica obično je kratkotrajna. Prate je muka, povraćanje, šum u uvu, gubitak ravnoteže nekada diplopije (duple slike).

    Tumor slušnog živca
    karakteriše se stalnom vrtoglavicom čija se izraženost može meriti. Drugi znaci koji ukazuju na tumor su oštećenje sluha i poremećaji funkcije drugih nerava mozga.

    Dijagnoza

    U dijagnostici uzroka vrtoglavice učestvuju stručnjaci raznih specijalnosti: otoneurolog, neurolog, neurotraumatolog, fizijatar i kod dece neuropedijatar. Od neprocenjive je važnosti opis obolelog o prirodi vrtoglavice, o njegovom radnom mestu, aktivnostima neposredno pre napada, mogućim povredama glave i vrata i hroničnim bolestima. Postavljanje tačne dijagnoze omogućuje niz dijagnostičkih postupaka: od pregleda oba uva, nosa, ždrela i grkljana, preko neurološkog i očnog pregleda, nalaza fizijatra ili ortopeda, pretraga srca i krvnih sudova, pa sve do psihijatrijskog ispitivanja. Nakon što se utvrdi uzrok, određuje se način lečenja-

    Lečenje

    Osobu koja ima napade vrtoglavice prvo treba smiriti i oprezno staviti u najzgodniji položaj za glavu. U protivnom može pasti i povrediti se. Tegobe se ublažavaju strogim mirovanjem zatvorenih očiju i hladnim oblozima, a po potrebi uzimanjem sredstava za smirenje i onih protiv povraćanja. Nikotin, alkohol i crna kafa najstrože su zabranjeni, a prvih 24 sata treba uzimati neslanu hranu. Korisno je postupno opuštanje mišića uz ispravno disanje, psihičko opuštanje, masaža glave i vrata.

    Stetoskop
     
  6. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Moždana aneurizma

    [h=1]Moždana aneurizma
    [/h]

    Aneurizma je abnormalno proširenje krvnih sudova. Cerebralna aneurizma je abnormalno proširenje krvnog suda u mozgu. Na bazi mozga nalazi se splet arterija od koga se dalje račvaju arterije koje prokrvljuju mozak. Račve tih arterija najčešća su mesta na kojima nastaju aneurizme. Mogu se javiti kod svih, pa tako i u dece, ali se najčešće javljaju u odraslih od 35 do 60 godina, nešto češće u žena.

    [​IMG]


    [h=2] Uzrok nastanka[/h]

    [h=2] [/h] Vremenom zid arterije postaje na nekom mestu slabiji i tada zbog pritiska nastaje proširenje koje može biti u obliku vreće (tada se naziva sakularna aneurizma i predstavlja najčešći oblik) ili u obliku vretena (fuziformna aneurzima). Kako proširenje raste tako se „vreća“ širi i stvara se vrat kojim je vezana za arteriju. Kada su male ne predstavljaju veću opasnost, ali kako rastu i postaju veće, postaji opasnost od puknuća (rupture) i izlivanja krvi u područje između mozga i ovojnice koja ga odvaja od lobanje, što se naziva subarahnoidalno krvarenje. Postoji nekoliko faktora za koje se smatra da mogu s vremenom ubrzati nastanak aneurizme : pušenje, povrede glave, alkohol i neke droge, oralni kontraceptivi, genetske i nasledne bolesti (policistični bubrezi, Marfanov sindrom, koarktacija aorte, AV malformacije itd.)

    [h=2] Klinička slika[/h]

    [h=2] [/h] U jednom broju slučajeva osobe s aneurizmom nemaju baš nikakve simptome. Budući da svojim rastom aneurizma može pritisnuti okolno tkivo, mogu se javiti simptomi kao što su: glavobolja, diplopije ( duple slike), spušten očni kapak, bol iza ili iznad oka, neuralgija trigeminusa, nejednake zenice. Simptomi kod rupture aneurizme: iznenadna, izrazito (kao nikada do sada) jaka glavobolja, mučnina, povraćanje, kočenje vrata, promene svesti do kome. Masivno intraventrikularno krvarenje najčešće daje veoma tešku kliničku sliku: duboka koma, hiperpireksija, decerebraciona rigidnost, bilateralni Babinski. Skoro uvek se završava smrtno.


    [h=2] Dijagnoza[/h]
    Postavlja se na osnovu kliničke slike, neurološkog pregleda, pregleda očnog dna, laboratorijskih nalaza, ultrazvuka, CT-a (skener) i NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca. Najpouzdanija metoda za prikaz aneurizmi je angiografija.


    [h=2] Lečenje[/h]

    [h=2] [/h] U slučajevima kada se otkrije da osoba ima malu, nesimptomatsku aneurizmu, zavisi od veličine, mesta, rasta aneurizme, uzrasta bolesnika hoće li se odmah pristupiti hirurškoj intervenciji ili će se aneurizma neko vreme pratiti. Kod rupture aneurizme pre svega je neophodna hitna reakcija, stabilizacija pacijenta a kada je potrebno i reanimacija. Konačna terapija je hirurška i podrazumeva ugrađivanje klipova ili endovaskularnu embolizaciju (spiralom ili latex balonom) .

    Stetoskop


     
  7. edmond kovacev

    edmond kovacev Član

    Postova:
    0
    Zahvala:
    0
    Miotonia dystrophica
    Sa tom bolescu se sad suocavan i pokusavam da zivim i ja i moja porodica.Bolest je zahvatila sina mi od 34 godine koji je do jucer
    bio aktivni sportista, a danas ne moze ni da stane na noge.Evo nesto sam pronasao i o toja bolesti pa cu samo da nadopunim ovu temu
    iako sam zivot je sasvim nesto drugo kad pocnu da djeluju sve karakteristike te bolesti.
    MIOTONIJA
    Za bolest je karakteristicna miotona reakcija misica, EMG - miotonija i perkusijska miotonija.
    Klinicki, miotonija je nemogucnost brze dekontrakcije misica. Bolesnik ne moze radnju
    izvrsiti brzo, npr. otvoriti saku, podignuti pogled, napraviti nagli korak – zbog cega cesto
    dozive prometne nezgode.
    EMG nalaz – visokofrekventna izbijanja fibrilarnog tipa koji pokazuju pad ili porast
    amplitude ili frekvencije. Karakteristian je zvuk poput obrusavanja bombardera.
    Perkusijska miotonija – udaranjem misica nastaje udubljenje koje dugo traje.
    Klasifikacija miotonija:
    -dystrophica
    -congenita
    -sekundarne miotonije
    Miotonia dystrophica
    Pokazuje distrofiju proksimalnog tipa, facies miopathica, zahvacena je vratna muskulatura –
    vrat poput labuda, nemoguca dorzalna fleksija vrata, zahvacene nadlaktice, mali mišici šake, a
    poslije i stopala. Karakteristicne su endokrine promjene – hipogonadizam, ginekomastija,
    impotencija, poremecaj menstrualnog ciklusa, rontalan celavost. Katarakte. Moze postojati i
    hipotireoza.  Cesto je i psihicko propadanje.
    Koliko se moze covjek sa tim nositi tesko je reci ali vjerojatno ima ljudi koji su to prozivjeli ili prozivljavaju a razmjena iskustava mnogo pomaze pogotovu onima koji pocinju da se nose s tom bolescu.
     
  8. Sneza68

    Sneza68

    Postova:
    1
    Zahvala:
    0
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Paracin
    bolujem 2 go dine od siringomijelije nikakvi lekovi ne pomazu imam jake bolove i oduzetost leve ruke ne preporucuju mi operaciju vol ela bih neki savet ko ima istih problema
     

Preporučite stranicu