Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Bolesti nervnog sistema

Diskusija u 'Zdravlje' započeta od belja91, 17.01.2012.

  1. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Morton neuroma (Interdigitalni neurom)

    Morton neuroma (Interdigitalni neurom)

    Morton neuroma (interdigitalni neurom) nije pravi neurom, on predstavlja perineuralnu fibrozu i degeneraciju plantarnog nerva. Najčešće nastaje između 3. i 4. metatarzalne kosti.

    [​IMG]


    Uzrok nastanka

    Različiti faktori precipitiraju ovo stanje: hronična iritacija nerva, naročito kod prekomerne dorzifleksije prsiju, neudobna obuća, dugotrajno hodanje, trčanje, čučanje i neprirodni položaji prstiju (kod balerina).

    Klinička slika


    Najčešći simptomi na koje se pacijenti žale su bolovi i izmenjeni senzibilitet prednjeg dela stopala i prstiju. Bol se opisuje kao oštar i u vidu paljenja, može biti udružen sa grčevima ili ukočenošću. Bol se javlja intermitentno i epizode mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati, posle čega slede dugi intervali (nedelje, meseci) bez bolova. Masiranjem zahvaćene regije tegobe nestaju ili se stišavaju. Tesne ili cipele sa visokim štiklama pogoršavaju simptome. Karakteristično je da se pri pritisku na neurom oseti pokretanje neuroma između metatarzalnih kostiju u dorzalnom smeru (Mulder klik).

    Dijagnoza


    Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, kliničkog pregleda i NMR-a (nuklearne magnetne rezonance).

    Lečenje

    Lečenje može biti konzervativno i hirurško. Konzervativno podrazumeva pre svega promenu obuće, koja mora biti udobna, poželjno je sa ulošcima koji bi izdigli nogu. Primenjuju se krioterapija, ultrazvuk, masaža i vežbe za istezanje. Kada je konzervativna terapija neuspešna, primenjuje se hirurška.

    Stetoskop
     
  2. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Glavobolje kod šloga i aneurizmi

    Glavobolje kod šloga i aneurizmi

    Specijalista za bol će vam reći da su glavobolje, iako neprijatne, uglavnom bezopasne. Međutim, određene glavobolje su uzrokovane veoma ozbiljnim oboljenjima krvnih sudova mozga i njih je neophodno blagovremeno prepoznati!

    [​IMG]

    Glavobolja spada u najčešće simptome u medicini. Na sreću, u oko 90 odsto slučajeva radi se o primarnim glavoboljama (tenzione glavobolje, migrena), koje su oboljenja sama za sebe, ali su dobroćudnog karaktera, odnosno nisu znak prisustva bilo kakvih ozbiljnijih oboljenja.

    Na tzv. sekundarne glavobolje, koje se javljaju kao simptom (znak) drugih oboljenja, otpada oko 10 odsto ukupnih glavobolja. Međutim, sekundarne glavobolje mogu biti prvi ili vodeći simptom pojedinih ozbiljnih oboljenja, čak i onih koje ugrožavaju život. Zato je razlikovanje primarnih od sekundarnih glavobolja dijagnostički prioritet.

    Glavobolje usled moždanog udara – šloga

    Da biste razumeli kako su glavobolje povezane sa moždanim udarom, najpre moramo razumeti sam moždani udar. On može biti ishemijski i hemoragični. Ishemisjki nastaje kada se “začepe” moždane arterije, a samim tim dolazi do infarkta mozga (odumiranje dela moždanog tkiva usled smanjenog dotoka krvi). Hemoragijski je posledica rupture (pucanja) moždane arterije usled povišenog krvnog pritiska ili slabosti arterijskog zida, a manifestuje se krvarenjem (hemoragija) u moždanom tkivu.

    Glavobolja usled ishemijskog šloga nastaje istovremeno sa pojavom drugih simptoma infarkta mozga, kao što su slabost jedne polovine tela i/ili smetnje s govorom. Obično je lokalizovana na strani moždanog udara i blagog je do umerenog intenziteta. Glavobolja sličnih karakteristika, koja je posledica samo prolazne slabost moždane cirkulacije, bez infarkta mozga (tranzitorni ishemijski atak), prolazi u periodu do 24 sata.

    Glavobolja usled hemoragijskog šloga (krvarenje u mozgu), nastaje istovremeno sa krvarenjem, odnosno pratećim neurološkim simptomima. Ona je obično intenzivnija od glavobolje koja nastaje kod ishemijskog šloga i ima strikniju lokalizacijsku podudarnost, odnosno najčešće se javlja na strani krvarenja. Hemoragijska glavobolja je tri puta češća od ishemijske.

    Glavobolje uzrokovane aneurizmama mozga

    Aneurizme predstavljaju trajno proširenje krvnog suda, koje nastaje kao posledica “slabljenja” zida krvnog suda usled pojačanog udara krvne struje u deo arterijskog zida (hemodinamski stres). Premda su biološki dobroćudne, aneurizme su sklone rupturi (pucanju), što dovodi do krvarenja unutar lobanje, koje može imati fatalne posledice. U svakom slučaju, glavobolja može biti simptom i aneurizme kao takve i njenog pucanja.

    Iako najčešće prolazi bez simptoma, nerupturirana (“nepuknuta”) aneurizma može biti praćena glavoboljom. Takva glavobolja se uglavnom javlja u napadima trajanja do 72 sata, nastaje naglo, jakog je intenziteta, pulzirajućeg karaktera, često praćena spuštanjem očnog kapka na strani aneurizme i “duplim” vidom (smetanjama sa vidom). U ređim slučajevima, glavobolja može biti i konstantna, tišteća, lokalizovana uglavnom u okolini oka i čelu. Smatra se da ova glavobolja nastaje kao posledica širenja aneurizmatskog zida.

    U svakom slučaju, pacijenti sa nerupturiranim aneurizmama mozga često imaju takozvane “glavobolje upozorenja”, koje su posledica minimalnog krvarenja, nastalog svega nekoliko dana pre prave rupture aneurizme. Jasno, veoma je značajno da se prepozna glavobolja upozorenja, jer to omogućava pravovremenu dijagnostiku i operativno lečenje u cilju prevencije rupture aneurizme.

    Rupturirana aneurizma je praćena glavoboljom u 100% slučajeva! Takva glavobolja nastaje u samom trenutku pucanja aneurizma, naglo poput udara groma, izuzetne je jačine (najjača glavobolja koju je pacijent osetio), eksplozivna, zahvata celu glavu, praćena je kočenjem i bolom u vratu, povraćanjem, fotofobijom (strah od svetla), a ponekad i gubitkom svesti.

    Ovakva simptomatologija zahteva hitnu hospitalizaciju u cilju dijagnostike i lečenja. Neuroradiološkim pregledima se otkriva položaj aneurizme, koja se nakon toga sanira direktnom operacijom ili intravaskularnom intervencijom (embolizacija).

    Glavobolje usled drugih oboljenja krvnih sudova mozga

    I neka druga, ređa oboljenja krvnih sudova mozga, praćena su glavoboljom. To mogu biti arteriovenske malformacije, arteritis (reumatsko zapaljenje moždanih arterija), tromboza dubokih venskih sinusa, disekcija (rascep) zida velikih moždanih arterija (karotidna i vertebralna arterija) i pojedine angiopatije (oboljenja aretrija).

    Glavobolje u sklopu ovih oboljenja nemaju posebnih karakteristika i one se, kao sekundarne glavobolje, dijagnostikuju indirektno, odnosno na osnovu dijagnoze oboljenja koje ih izaziva.

    B92
     
  3. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Neuralgija trigeminusa

    Neuralgija trigeminusa

    Neuralgija trigeminusa predstavlja povremene napade oštrih bolova u licu u predelu jedne od grana ovog živca.

    [​IMG]


    Uzrok nastanka

    Kod simptomatskih neuralgija posredi su poznati uzroci nadražaja ovog živca: tumor pontocerebelarnog ugla, tumor Gasserovog gangliona, zapaljenski procesi, multipla skleroza, bolesti zuba i sinusa i dr. Bolest zuba, kao uzrok neuralgičnog bola lica, često je precenjena i nisu retki bolesnici kojima je nepotrebno i neopravdano izvađeno više zuba pre nego što je postavljena pravilna dijagnoza idiopatske neuralgije. Uzrok idiopatske neuralgije je nepoznat. Jedno od objašnjenja bilo je da je posredi zatezanje donje grane trigeminusa zbog asimetrične protruzije donje vilice. To dovodi do povlačenja i ostale dve grane i njihovog naslanjanja na ivicu kosti i tvrde moždane opne. Međutim, danas preovladaava mišljenje da je idiopatska neuralgija izazvana demijelinizacijom senzitivnih vlakana korenova n. trigemunsa u pontocerebelarnom uglu zbog kompresije od strane arterija i vena koje leže na njima.

    Klinička slika


    Bolest se najčešće javlja posle 40. godine života, dvostruko češće u žena. Bol je vrlo oštar, kao udar nožem ili električnom strujom i najčešće se javlja u predelu gornje vilice, ređe donje a najređe u predelu čela i oka. Karakteristična je pojava grča mišića lica zbog bolova (tic douloureux, bolni tik). Nekada se istovremeno javljaju crvenilo lica, vlaženje oka i sekret iz nosa. Bol najčešće zahvata samo jednu polovinu lica. Napadi bolova traju od nekoliko sekundi do jednog minuta, a kasnije nešto duže. Između napada nema nikakvih smetnji. Bolovi se javljaju više puta dnevno tokom nekoliko nedelja, a zatim nastupa miran period koji traje različito dugo. Često na licu, usni ili jeziku postoji tačka sa koje se blagim dodirom može izazvati napad bola. Bol takođe mogu izazvati hladan vetar, žvakanje, gutanje, umivanje, zevanje ili govor.

    Lečenje


    Napadi bolova se najčešće mogu kontrolisati karbamazepinom koji se daje do prestanka bolova. Ukoliko ovaj lek nema efekta, može se primeniti difetoin, valproati ili baclofen. Novi antiepileptiok gabapentin pokazao se veoma efikasnim u kupiranju neuralgičnih bolova. Hirurške metode se primenjuju kada medikamentno lečenje ne dovede do željenog efekta (blokada pojedinih grana trigeminusa, presecanje vlakana za bol i dr) .

    Stetoskop
     
  4. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Sa OKP može da se živi normalno

    [h=1]Sa OKP može da se živi normalno[/h]Debi Tompson ima opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) od detinjstva. Pere ruke dok ne pobele i čisti kuću svaki put nakon odlaska gosta. Mislila je da će njena porodica umreti ako ona dotakne kvaku na vratima.

    [​IMG]

    Nakon rođenja ćerke njeno stanje se pogoršalo. Bila je ubeđena je da je loša majka i zapala je u depresiju, pa čak razmišljala i o samoubistvu.

    “Beba je dirala sve, nisam mogla da je kontrolišem i zapala sam u tešku depresiju kada je moja ćerkica imala oko 6 meseci,” priča Debi. Odmah je počela sa psihoterapijom.

    “OKP je stanje koje je još uvek tabu, ljudi ga ne razumeju. A važno je da se ne pati u tišini.”

    Bolest joj je otkrivena kada je imala 16 godina i kada joj je dečko predložio da porazgovara sa nekim.

    “Tada nisam znala kako da reagujem na njegov predlog ali sada sam mu zahvalna jer mi je pomogao. Razgovarala sam sa stručnjacima ali nisam mogla da razumem zašto imam određene opsesije. Na primer pomerila bih stolicu sto puta dok ne osetim da je na pravom mestu.”

    Iako kaže da se nikada neće potpuno oporaviti Debi svetlo gleda na budućnost. Redovno ide na terapije i vratila se na fakultet gde studira psihologiju.

    “Ljudi misle da osobe sa OKP ne mogu da vode normalan život. Moji roditelji me nikada nisu razumeli, za njih sam bila vanzemaljac. Kada je moja mama umrla pre godinu dana osnovala sam grupu koja pomaže ljudima koji pate od istog problema kao ja.

    Moj tata sad zna više o ovoj bolesti i ponosan je što sam počela da pomažem drugim ljudima.

    I dalje ponekad imam želju za čišćenjem i pomeranjem stvari po sto puta, ali sada bolje kontrolišem stanje. Samo uvek moram da se zanimam nečim,” kaže Debi.

    B92
     
  5. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Afazija

    Afazija

    Kod odraslih osoba naziv afazija se odnosi na poremećaj već usvojenog jezika i govora.

    [​IMG]

    Uzrok nastanka

    Uzrok afazije je poznato ili nepoznato moždano oštećenje (oštećenje koje je minorno, tj. molekularno ili neurobiohemijsko, pa je morfološki nevidljivo, odnosno ne može se dokazati dijagnostičkim postupcima). Najčešći uzrok afazija je moždani udar. Uzroci su obično vaskularne lezije, tumori, traume, degenerativne bolesti CNS-a. Može nastupiti i povredom glave, udarcem ili infekcijom.

    Klinička slika

    Afazija je nesposobnost upotrebe jezika: kao takva, ona se manifestuje kroz sve jezičke modalitete: pogađa sposobnost slušanja i govora, čitanja i pisanja, a ne zavisi od sluha i vida.

    Broc - ova afazija (motorna) - Retko se javlja u čistoj formi i tada je reč o vrlo uskoj i preciznoj moždanoj leziji. Broc-ovu afaziju karakterišu: redukcija govornog izraza, osoba razume govor, može da čita u sebi ali ne može da se izrazi govorom, govor je nefluentan i isprekidan, dizartričan, negramatički organizovan i telegrafski. Poremećeni su: čitanje na glas, pisanje, ponavljanje. Pacijent je svestan stanja i to mu smeta. Kod motorne afazije bolesnik razume sve što mu se govori ili čita. Razumevanje govora je sačuvano, ali onemogućen je spontani govor tj. govorno oblikovanje misli. Teže oblike motorne afazije označava i nemogućnost izvođenja svesnih, namernih pokreta govornim organima. Lakše oblike motorne afazije obeležava otežana verbalizacija, usporeni govor (bradilaličan), izražavanje vrlo kratkim rečenicama (telegrafski stil). Rukopis mu je težak, često puta i nespretan. Motornu afaziju dosta često prate oduzetost desne strane tela, oduzetost artikulacijskih organa, što još više otežava sliku bolesti i usporava rehabilitaciju.

    Wernicke - ova afazija (senzorna) - takođe se retko javlja u čistoj formi. Primarno je prisutan poremećaj razumevanja. Ovde treba napomenuti da se ne radi o smanjenju nivoa opšte inteligencije. U ovom slučaju poremećaj razumevanja karakteriše to da pacijent : ne razume govor, ima fluentan i dobro artikulisan govor, sintaksa je očuvana, ali je opšti utisak da je govor isprazan, čitanje na glas, ponavljanje i imenovanje takođe su otežani. Kod senzorne afazije bolesnik nema problema s govorom, ali nedostaje smisao govora pa ni sam bolesnik ne zna šta je zapravo rekao. Nerazumevanje govora, svoga i tuđeg, rezultuje upotrebom besmislenih reči (neologizmi) i njihovom pogrešnom upotrebom tj. ispremeštanjem slogova u rečima (parafazija). Sam govor je moguć, ali takav bolesnik često mnogo govori (često kažemo da je logoroičan), ali, nažalost, bez smisla i nerazumljivim rečnikom. Tu se često javlja i problem s čitanjem. Pacijent nije svestan svog stanja.

    Konduktivna afazija - (tzv. senzo - motorina) nastaje kao posledica prekida anatomskih veza između senzornih i motornih delova mozga. Karakteristike ove afazije su: govor je uglavnom fluentan, dolazi do poremećaja imenovanja, nemogućnost ponavljanja reči, razumevanje delimično očuvano, čitanje moguće u sebi, ali ne i na glas. Pacijent je obično svestan problema i pokušava se ispraviti .

    Globalna afazija - radi se o najčešćoj formi afazije. Uglavnom se javlja kao posledica infarkta mozga posle začepljenja glavne grane arterije cerebri medije. Karakteristike su: pacijent ne govori, ne razume govor, ne čita, ne piše, ne ponavlja reči, ne imenuje viđeni predmet.

    Lečenje

    Neophodno je da se što pre traži pomoć logopeda koji će nastaviti u bolnici već započetu terapiju ili će je tek započeti. Bilo bi dobro početi što ranije, jer čekanje negativno deluje na rezultat i trajanje terapije. Može se reći da je rehabilitacija skoro nezamisliva bez saradnje porodice, koja mora biti stalna, uporna, bez prekida, što nije lako, jer rehabilitacija traje godinama. Članovi porodice sa bolesnikom moraju ponavljati ono što je radio kod logopeda i pomagati mu u savladavanju pismenih i usmenih zadataka.

    Stetoskop
     
  6. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Agnozija

    [h=1]Agnozija
    [/h]

    Agnozija je nesposobnost prepoznavanja i shvatanja vizuelnih, taktilnih i slušnih sadržaja koji su prethodno bili poznati.

    [​IMG]

    [h=2]Uzrok nastanka[/h] Agnozija nastaje kao posledica disfunkcije sekundarnih senzornih područja u mozgu (okcipitalni i parijetalni režanj). Uzrok nastanka mogu biti različita patološka stanja koja dovode do oštećenja mozga (insult, demencija, neurološki poremećaji).

    [h=2]Klinička slika[/h]Postoji nekoliko vrsta agnozija:

    Auditivne agnozije - nesposobnost prepoznavanja zvukova i/ili glasova.

    • Agnozija zvukova (psihička gluvoća)
    • Agnozija muzike (amuzija)
    • Agnozija reči (gluvoća za reči): ne razume glasan govor, ne može da ponovi reči, ne može da piše po diktatu.

    Vizuelne agnozije - nemogućnost prepoznavanja predmeta i oblika na osnovu vidnih informacija.

    • Simultanoagnozija - iako osoba može dobro da vidi pojedine delove predmeta, ne može ih strukturisati u jednu celinu.
    • Agnozija predmeta
    • Agnozija boja
    • Agnozija lica (prosopagnosia)
    • Agnozija grafičkih simbola (alexia)
    • Agnozija prostora (spacijalna agnozija)

    Taktilne agnozije ili astereognozije - nemogućnost prepozavnavanja predmeta čulom dodira

    • Hemi - asomatognozija
    • Anozognozija
    • Autotopoagnozia
    • Agnozija prstiju
    • Agnozija ekstremiteta desno - levo
    [h=2]Lečenje[/h]Lečenje je simptomatsko i suportivno. Cilj terapije je da se ukloni primarni poremećaj koji je uzrokovao agnoziju.

    Stetoskop
     
  7. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Tetanija

    [h=1]Tetanija[/h]

    Pod tetanijom se podrazumeva kliničko stanje povećane razdražljivosti centralnog i perifernog nervnog sistema - kod abnormalnih koncentracija jona u tečnostima koje natapaju nervne ćelije.

    [h=2]Uzrok nastanka[/h] Iako skoro svi elektroliti (natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfor) mogu da daju slične simptome, u praksi se tetanija najčešće sreće kod sniženog nivoa kalcijuma u krvi. Tetanija može biti udružena sa hiperventilacijiom, hipoparatireoidizmom, rahitisom, uremijom i drugim stanjima.

    [h=2]Klinička slika[/h] Tetanija se karakteriše mišićnim trzajevima, grčevima i karpopedalnim spazmima, naročito na gornjim ekstremitetima i šakama, zatim hiperrefleksijom, a uteškim oblicima mogu nastati i laringospazam i konvulzije. Ako su zahvaćeni i disajni mišići, može da nastupiti apneja (prestanak disanja duži od 20 sekundi). Tetaniju prati i izmenjen senzibilitet, kao što je parestezija (izmenjeni osećaj dodira) na usnama, jeziku, prstima i stopalima, i bol u zahvaćenim mišićima.

    [h=2]Dijagnoza[/h] Postavlja se na osnovu kliničke slike, kliničkog pregleda, laboratorijskih ispitivanja (određivanje nivoa elektrolita), elektromiografije, EEG-a i drugih neuroloških ispitivanja.

    [h=2]Lečenje[/h] Lečenje zavisi od uzroka. Koriguju se nivoi elektroliota koji su doveli do tetanije ili se leči osnovna bolest. Kod akutne hipokalcemije se daje kalcijum intravenski.

    Glavni prirodni izvori kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi, voda, ali, pri konzumiranju mora se voditi računa o nivou resorpcije kalcijuma i uticaju druge vrste hrane i lekova sa hranom i preparatima bogatim kalcijumom. Dnevne potrebe kalcijuma iznose 1200 mg za odrasle do 24 godine, 800 mg za odrasle preko 25 godina, dok je za žene u periodu trudnoće i laktacije preporućeno 1200 mg. Kritični periodi menopauza i postmenopauza, zahtevaju povećanu količinu unosa kalcijuma od 1100 mg do 1200 mg dnevno.

    Stetoskop
     
  8. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Stupor

    Stupor

    Stupor označava odsutnost svake voljne aktivnosti, takva osoba ne reaguje ni na kakve draži, ne izvodi pokrete, liči na nepokretnu lutku.

    Uzrok nastanka

    Stupor može nastati kod povreda glave, infekcija CNS-a (centralnog nervnog sistema), shizofrenije, šloga, tumora ili apscesa mozga, infarkta srca, kardiak aresta, kod konzumiranja nekih lekova (sedativi).

    Klinička slika

    Stupor je stanje utrnulosti gotovo svih funkcija ličnosti, praćeno ukočenošću, letargijom i abulijom (bezvoljnost). Osoba u stanju stupora prepoznaje se po tome što neprestano ćuti, uopšte ne reaguje na draži, odbija hranu, ima nepomično držanje tela, lice nepokretno poput maske, sumoran i odsutan pogled. Osobu koja je u stuporu možemo da dozovemo samo glasnim dozivanjem, jakim drmusanjem i sličnim dražima.

    Razlikuju se katatoni, depresivni, histerični i organski stupor. Katatoni stupor je stanje potpunog gubitka spontanog i aktivnog pokretanja, bolesnik satima ukočeno stoji, sedi, ne uzima hranu, ne govori ali registruje sve što se oko njega događa jer mu svest nije pomućena.

    Dijagnoza

    Postavlja se na osnovu heteroanamneze (podaci se uzimaju od rođaka ili očevidaca), kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza, CT-a (kompjuterizovana tomografija) i NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca).

    Lečenje

    Kada se dovede osoba koja je u stanju stupora prvo se regulišu vitalne funkcije (kiseonik, venska linija, zaustavljanje krvarenja i sl), a zatim se traga za uzrokom nastanka i primenjuje se kauzalna terapija u zavisnosti od uzroka.

    Stetoskop
     
  9. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Cerebralna amiloidna angiopatija

    Cerebralna amiloidna angiopatija

    Cerebralna amiloidna angiopatija je neurološki poremećaj u kome se amiloid (abnormalni protein) nakuplja na zidovima moždanih arterija.

    [​IMG]

    Uzrok nastanka

    Uzrok nastanka je nepoznat. Najčešće se javlja kod starijih ljudi, iznad 60 godina.

    Klinička slika


    Cerebralna amioloidna angiopatija često uzrokuje lobarnu intracerebralnu hemoragiju (krvarenje u lokalizovanoj arei mozga, manji šlog). Simptomi i znakovi su: glavobolja, mučnina, povraćanje,demencija, pospanost, diplopije (duple slike), poremećaji vida, otežan govor, slabost, paraliza, promene senzibiliteta, epi napadi, stupor, koma (retko). Oboljenje je progresivno.

    Dijagnoza


    Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, neurološkog pregleda, CT-a (kompjuterizovana tomografija), NMR-a (nuklerana magnetna rezonanca), angiografije. Ne može se utvrditi tačna dijagnoza do nalaza amiloida pri obdukciji.

    Lečenje


    Nema specifičnog lečenja amiloidoze. Lečenje je suportivno i zasniva se na kontroli simptoma.

    Stetoskop
     
    Poslednja izmena: 15.02.2012
  10. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.436
    Zahvala:
    12
    Lokacija:
    Obrenovac
    Kraniosinostoza

    Kraniosinostoza

    Kraniosinostoza predstavlja kongenitalni defekt kod koga se prerano zatvaraju kranijalne suture (šavovi između kostiju lobanje), što dovodi do različitih deformacija oblika lobanje.

    [​IMG]

    Uzrok nastanka

    Kraniosinostoza nastaje u ranom embrionalnom razvoju, moguće pod uticajem gena, a ponekad i pod uticajem spoljašnjih faktora među kojima je (prema današnjim saznanjima) pušenje najznačajniji. U većini slučajeva je pojava sporadična. Sekundarna kraniostenoza se javlja zbog slabog razvoja mozga i kod raznih metaboličkih oboljenja i sindroma. Tu spadaju: hipertireoidizam, hipofosfatemija, nedostatak vitamina D, renalna osteodistrofija, hiperkalcemija, hematološka oboljenja i dr.

    Klinička slika

    Neke karniosinostoze ne dovode do smetnji u razvoju mozga, a uzrokuju " estetski defekt". Primarne kraniostenoze su prisutne već na rođenju, rast lobanje je ograničen preko zahvaćenih sutura. Pored deformacije oblika lobanje može biti ograničen i rast mozga, što dovodi do neuroloških poremećaja. Kliničku sliku kranistenoza određuje prisustvo intrakranijalne hipertenzije, zbog onemogućavanja normalnog rasta mozga, kao i pridružene anomalije lica i orbita. U odsustvu funkcionalnih poremećaja, može da se samo razmatra estetski defekt.

    Sagitalna sinostoza (skafocefalija, dolihocefalija) – anteroposteriorni dijametar lobanje je povećan, a transverzalni smanjen. Ovo je najčešća sinostoza. Poremećaj je prisutan već na rođenju, duž suture se palpira koštani greben. Neurološki nalaz je normalan kod većine dece.

    Koronarna sinostoza (brahicefalija) – druga je po učestalosti. Glava je kraća u anteroposteriornom smeru, a proširena bočno i ima visok svod lobanje. Čeoni i potiljačni deo su zaravnjeni. Velika fontanela je pomerena unapred. Neurološki poremećaji, naročito kod nelečene dece, jesu proptoza, strabizam, zastojna papila ili atrofija optikusa.

    Plagiocefalija – unilateralna sinostoza koronarne, lambdoidne ili obe suture, dovode do asimterije lobanje.

    Metopična sinostoza (trigonocefalija – trouglasta glava) – čelo je zašiljeno, uže, po sredini frontalne kosti se palpira greben, razmak između očiju je manji. Lobanja ima triangularni izgled kada se posmatra odozgo. Kod većine dece defekt je kozmetički.

    Oksicefalija (akrocefalija, turicefalija) – sve suture su prerano zatvorene, glava je uzana i visoka. Može da se javi intrakranijalna hipertenzija, sa neuorološkim poremećajima.

    Dijagnoza

    Roditelji prvo primete rano zatvaranje velike fontanele i neobičan oblik glave deteta. Pregledom se, pored diskranije, otkriva rano zatvaranje fontanela i prisustvo koštanog grebena duž sraslih sutura. Zatim se rade rendgenografija lobanje (kraniogram) i CT (komjuterizovna tomografija).

    Lečenje

    Terapija je isključivo hirurška. Time se omogućava normalan rast mozga, sprečava se razvoj intrakranijalne hipertenzije i oštećenje vida i sluha, koriguje se estetski deformitet.

    Stetoskop
     

Preporučite stranicu