- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Bivša profesorka Berklija gaji povrće u Ostružnici
Izvor:
Blic.rs
Posle profesorske karijere na čuvenim američkim fakultetima Berkli i Stenford, antropolog i arheolog dr Mirjana Stevanović (60) vratila se u Srbiju. Sad je, u “polupenziji” jer, iako se penzionisala u SAD, još je angažovana na arheološkom nalazištu u Turskoj, za koji piše i radi analize sa svog imanja u Ostružnici.
Osnovne studije i magistraturu je završila u Beogradu, nakon čega je sa suprugom, koji je po profesiji arhitekta, 1984. godine otišla u Ameriku. U međuvremenu je na Berkliju, na kome je i doktorirala i nastavila dalje usavršavanje.
- Tada smo otišli iz ekonomskih razloga jer ovde nismo uspevali da pronađemo adekvatne poslove. Prvobitni plan je bio da se vratimo za deset godina, ali kada je taj trenutak došao, u Srbiji dešavali razni užasi. Zato smo i odustali, ali smo se konačno vratili pre tri godine. Sada smo mladi penzioneri - priča Mirjana.
Imanje u Ostružnici je nasledila, i tu sada ima kuću, voćnjak i baštu, ali se tom zemljom sada bavi na malo drugačiji način od svojih predaka, a često angažuje i pomoć.
- Veliki je to prostor, sve pod travom, tako da smo kosilice stalno nosili u servis. Kada sam videla traktor-kosilicu, odmah sam znala da je to ono što nam je neophodno - kaže Mirjana na čiju je inicijativu, za rođendan, od supruga dobila traktor.
Kada je u pitanju vožnja ove “mašine”, kaže da joj je lokalni uzor traktoristkinja Milena iz Ostružnice, kojoj je vožnja traktora posao, i za koju pričaju da je najbolja kiperka u selu.
Na svom imanju gaji razne biljke sa željom da proizvede organsku hranu, čiji je veliki pobornik.
- Za sve što gajim ovde ne koristim nikakve hemikalije, već sve polivam čajem od koprive. Sadim cveće i povrće zajedno jer neke kombinacije deluju kao zaštita i za biljke i za celu baštu. Radim sama sve ono što mogu. Zasadila sam i dosta lavande koja je sada u cvetu i koja privlači sve komšijske pčele pa ja onda zađem po komšiluku da tražim med - duhovito priča Mirjana.
Sa prvim komšijom zajedno gaji piliće i ćurke. Njih dvoje su zajedno kupili ovu živinu koju komšija odgaja, a Mirjana finansira hranu. Kada ih budu malo uhranili, meso će podeliti. Za sledeću godinu planiraju da gaje i pačiće.
U dvorište je uvela i sistem za navodnjavanje kap po kap, jer je, kako kaže, trošiti pijaću vodu za navodnjavanje bašte je suludo.
- Na kraju krajeva, može da se uzme metalno bure i da se skuplja kišnica. Nadam se da će ovu ideju kopirati još neko - priča Mirjana.
Na svom imanju proizvodi onoliko koliko je njenom suprugu i njoj dovoljno da sopstvene potrebe. Mleko ne kupuje u prodavnici, već od komšija koje imaju krave.
Kada je u pitanju profesija, Mirjana Stevanović kaže da manje radi, ali da održava kontakte sa kolegama iz celog sveta. I u Srbiji posećuje arheološke lokalitete. Želela bi da radi i sa ovdašnjim kolegama, ali, kaže, nije sve tako jednostavno.
- Ljudi kao da zaziru od onih koji su zavšili škole negde drugde, puno je neke sujete... Nije nemoguće raditi ovde, ali je veoma teško i nekako dođeš u situaciju da te sve to i odbija. Ipak, volela bih da dam svoj doprinos i srpskoj arheologiji - kaže Mirjana.
Izvor:
Blic.rs
Posle profesorske karijere na čuvenim američkim fakultetima Berkli i Stenford, antropolog i arheolog dr Mirjana Stevanović (60) vratila se u Srbiju. Sad je, u “polupenziji” jer, iako se penzionisala u SAD, još je angažovana na arheološkom nalazištu u Turskoj, za koji piše i radi analize sa svog imanja u Ostružnici.
Osnovne studije i magistraturu je završila u Beogradu, nakon čega je sa suprugom, koji je po profesiji arhitekta, 1984. godine otišla u Ameriku. U međuvremenu je na Berkliju, na kome je i doktorirala i nastavila dalje usavršavanje.
- Tada smo otišli iz ekonomskih razloga jer ovde nismo uspevali da pronađemo adekvatne poslove. Prvobitni plan je bio da se vratimo za deset godina, ali kada je taj trenutak došao, u Srbiji dešavali razni užasi. Zato smo i odustali, ali smo se konačno vratili pre tri godine. Sada smo mladi penzioneri - priča Mirjana.
Imanje u Ostružnici je nasledila, i tu sada ima kuću, voćnjak i baštu, ali se tom zemljom sada bavi na malo drugačiji način od svojih predaka, a često angažuje i pomoć.
- Veliki je to prostor, sve pod travom, tako da smo kosilice stalno nosili u servis. Kada sam videla traktor-kosilicu, odmah sam znala da je to ono što nam je neophodno - kaže Mirjana na čiju je inicijativu, za rođendan, od supruga dobila traktor.
Kada je u pitanju vožnja ove “mašine”, kaže da joj je lokalni uzor traktoristkinja Milena iz Ostružnice, kojoj je vožnja traktora posao, i za koju pričaju da je najbolja kiperka u selu.
Na svom imanju gaji razne biljke sa željom da proizvede organsku hranu, čiji je veliki pobornik.
- Za sve što gajim ovde ne koristim nikakve hemikalije, već sve polivam čajem od koprive. Sadim cveće i povrće zajedno jer neke kombinacije deluju kao zaštita i za biljke i za celu baštu. Radim sama sve ono što mogu. Zasadila sam i dosta lavande koja je sada u cvetu i koja privlači sve komšijske pčele pa ja onda zađem po komšiluku da tražim med - duhovito priča Mirjana.
Sa prvim komšijom zajedno gaji piliće i ćurke. Njih dvoje su zajedno kupili ovu živinu koju komšija odgaja, a Mirjana finansira hranu. Kada ih budu malo uhranili, meso će podeliti. Za sledeću godinu planiraju da gaje i pačiće.
U dvorište je uvela i sistem za navodnjavanje kap po kap, jer je, kako kaže, trošiti pijaću vodu za navodnjavanje bašte je suludo.
- Na kraju krajeva, može da se uzme metalno bure i da se skuplja kišnica. Nadam se da će ovu ideju kopirati još neko - priča Mirjana.
Na svom imanju proizvodi onoliko koliko je njenom suprugu i njoj dovoljno da sopstvene potrebe. Mleko ne kupuje u prodavnici, već od komšija koje imaju krave.
Kada je u pitanju profesija, Mirjana Stevanović kaže da manje radi, ali da održava kontakte sa kolegama iz celog sveta. I u Srbiji posećuje arheološke lokalitete. Želela bi da radi i sa ovdašnjim kolegama, ali, kaže, nije sve tako jednostavno.
- Ljudi kao da zaziru od onih koji su zavšili škole negde drugde, puno je neke sujete... Nije nemoguće raditi ovde, ali je veoma teško i nekako dođeš u situaciju da te sve to i odbija. Ipak, volela bih da dam svoj doprinos i srpskoj arheologiji - kaže Mirjana.