Član
- Učlanjen(a)
- 28.04.2011
- Poruka
- 48
Biti panker ili biti zaljubljen
Prvog dana na poslu pozdravio me kolega sa vrlo neočekivanom izjavom „Znamo se!“.
Činjenica je da poznajem mnogo ljudi. Tokom života u istom gradu čovek sakupi lica koja pozdravlja bar u prolazu. Ali ovog tipa nisam mogla da stavim u kontekst, čak ni posle prelistavanja svih albuma u glavi.
- „Znamo se iz vrtića!“
- IZ VRTIĆA? Ma daj molim te, ko bi se toga sećao!
- „Prepoznao sam te. Nisi se mnogo promenila. A i tvoje prezime se nezaboravlja.“
Toliko me kopkao nedostatak sećanja da sam morala da pronađem fotke iz tog perioda kako bi ga prizvala. I stvarno, jedan plavušan u trećem redu godišnjih grupnih slika ličio je na Srkija. Ko bi rekao!
Prošlo je dosta radnih sati, par godina u kancelarijama i došlo je vreme za razlaz. Razišla se jedna ekipa, prekinuo se ceo niz lepih zajedničkih druženja. Mali je Beograd, nismo daleko otišli, još smo u kontaktu, čak se i sretnemo u prolazu povremeno.
Tako smo i Srki i ja podelili par sati jedno veče, onako slučajno.
- „Video sam da pišeš priče. Hoćeš li da čuješ jednu?“
- „Naravno! Uvek sam rada da upijem novu inspiraciju. Kako mislis da nastaju moje priče inače?“
- „Kad sam bio klinac od 5-6 godina, moji roditelji su se družili sa bračnim parom koji je imao sina Filipa. Filip je bio par godina stariji od mene i već je išao u školu. Bio je moj idol tada. Jednom prilikom mi je objasnio kako je on sada panker, a uz to je i zaljubljen. Tad sam odlučio da i ja postanem panker. Doduše nisam znao ni šta ta reč znači, kamoli kako da postanem jedan od njih. Zato sam rešio da ispunim onaj deo koji sam prepoznao, rešio sam da se zaljubim. I tako sam se zaljubio! Zaljubio sam se u tebe!“
- „To je tako slatko, divna priča! Ne mogu da se setim kako sam se ponašala prema tebi tada, ali nadam se da sam bar bila fina. Ne sećam se da si mi ikad rekao nešto na tu temu.“
- „Nisam. To je bila tajna. Samo kad se tajno zaljubiš, onda je to pravo!“
Hvala ti Srki za priču i za to što si bio zaljubljen u mene!
izvor:blondgonewild
Prvog dana na poslu pozdravio me kolega sa vrlo neočekivanom izjavom „Znamo se!“.
Činjenica je da poznajem mnogo ljudi. Tokom života u istom gradu čovek sakupi lica koja pozdravlja bar u prolazu. Ali ovog tipa nisam mogla da stavim u kontekst, čak ni posle prelistavanja svih albuma u glavi.
- „Znamo se iz vrtića!“
- IZ VRTIĆA? Ma daj molim te, ko bi se toga sećao!
- „Prepoznao sam te. Nisi se mnogo promenila. A i tvoje prezime se nezaboravlja.“
Toliko me kopkao nedostatak sećanja da sam morala da pronađem fotke iz tog perioda kako bi ga prizvala. I stvarno, jedan plavušan u trećem redu godišnjih grupnih slika ličio je na Srkija. Ko bi rekao!
Prošlo je dosta radnih sati, par godina u kancelarijama i došlo je vreme za razlaz. Razišla se jedna ekipa, prekinuo se ceo niz lepih zajedničkih druženja. Mali je Beograd, nismo daleko otišli, još smo u kontaktu, čak se i sretnemo u prolazu povremeno.
Tako smo i Srki i ja podelili par sati jedno veče, onako slučajno.
- „Video sam da pišeš priče. Hoćeš li da čuješ jednu?“
- „Naravno! Uvek sam rada da upijem novu inspiraciju. Kako mislis da nastaju moje priče inače?“
- „Kad sam bio klinac od 5-6 godina, moji roditelji su se družili sa bračnim parom koji je imao sina Filipa. Filip je bio par godina stariji od mene i već je išao u školu. Bio je moj idol tada. Jednom prilikom mi je objasnio kako je on sada panker, a uz to je i zaljubljen. Tad sam odlučio da i ja postanem panker. Doduše nisam znao ni šta ta reč znači, kamoli kako da postanem jedan od njih. Zato sam rešio da ispunim onaj deo koji sam prepoznao, rešio sam da se zaljubim. I tako sam se zaljubio! Zaljubio sam se u tebe!“
- „To je tako slatko, divna priča! Ne mogu da se setim kako sam se ponašala prema tebi tada, ali nadam se da sam bar bila fina. Ne sećam se da si mi ikad rekao nešto na tu temu.“
- „Nisam. To je bila tajna. Samo kad se tajno zaljubiš, onda je to pravo!“
Hvala ti Srki za priču i za to što si bio zaljubljen u mene!
izvor:blondgonewild