Član
- Učlanjen(a)
- 11.11.2012
- Poruka
- 2.164
U ovoj temi cemo pisati o fudbalskim trenerima koji su doneli nesto novo, o trenerima koji su promenili fudbal i koji ce zauvek ostati upamceni...
Biografije fudbalskih trenera- Svetska klasa
- Začetnik teme Vasili Zaitsev
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 11.11.2012
- Poruka
- 2.164
Жозе Морињо
José Mário dos Santos Mourinho Félix (Setúbal, 26. siječnja 1963.) je portugalski nogometni trener i bivši igrač, trenutni trener londonskogChelseaja. U medijima je znan kao "The Special One". Prema brojnim kritičarima i fanovima, Mourinho se smatra jednim od najboljih trenera svih vremena. Iako je započeo karijeru kao igrač, vrlo se brzo prebacio na trenerski posao. Nakon što je tijekom 1990-ih radio kao pomoćni trener i trener mladih ekipa, Mourinho se zaposlio kao prevoditelj Sir Bobbyja Robsona, koji je radio kao trener Sportinga, Porta i Barcelone. Ukatalonskom je klubu ostao i nakon Robsonova odlaska te je radio zajedno s njegovim nasljednikom Louisom van Gaalom.
Nakon posvećivanja trenerskoj karijeru, Mourinho je imao velikog, ali kratkoročnog uspjeha u Benfici i U.D. Leiriji. Godine 2002. vratio se u Porto, ovaj put kao glavni trener, te je 2003. s klubom osvojio prvenstvo, kup i UEFA Kup. Godine 2004. obranio je naslov prvaka i doveo Porto na vrh Europe, osvojivši Ligu prvaka. Sljedeće godine odlazi u Chelsea s kojim osvaja dva prvenstva 2005. i 2006. godine. Iako je često izazivao kontroverze zbog svojih javnih istupa i arogantnosti, Mourinhovi uspjesi donijeli su mu svjetski renome.
Godine 2008. odlazi u talijansku Seriju A gdje potpisuje trogodišnji ugovor s Interom. Nakon samo tri mjeseca osvojio je svoj prvi trofej,superkup, a sezonu je završio osvajanjem prvenstva. Sljedeće sezone Mourinho je osvojio prvu trostruku krunu u talijanskoj povijesti, osvojivši prvenstvo, kup i Ligu prvaka, izbacivši tada nepobjedivu Barcelonu u polufinalu. Mourinho je tako postao tek treći trener u povijesti koji je Ligu prvaka osvojio s dvije različite ekipe, uz Ernsta Happela i Ottmara Hitzfelda. Godine 2010. postao je prvi dobitnik FIFA-ine Zlatne lopte za trenera, a u svibnju iste godine potpisao je četverogodišnji ugovor s Real Madridom, s kojim je 2011. osvojio kup, prvi puta nakon 1993.
Trenutno je po drugi put na klupi Chelsija sa kojim trenutno zauzima 1. mesto na tabeli.
.jpg)
José Mário dos Santos Mourinho Félix (Setúbal, 26. siječnja 1963.) je portugalski nogometni trener i bivši igrač, trenutni trener londonskogChelseaja. U medijima je znan kao "The Special One". Prema brojnim kritičarima i fanovima, Mourinho se smatra jednim od najboljih trenera svih vremena. Iako je započeo karijeru kao igrač, vrlo se brzo prebacio na trenerski posao. Nakon što je tijekom 1990-ih radio kao pomoćni trener i trener mladih ekipa, Mourinho se zaposlio kao prevoditelj Sir Bobbyja Robsona, koji je radio kao trener Sportinga, Porta i Barcelone. Ukatalonskom je klubu ostao i nakon Robsonova odlaska te je radio zajedno s njegovim nasljednikom Louisom van Gaalom.
Nakon posvećivanja trenerskoj karijeru, Mourinho je imao velikog, ali kratkoročnog uspjeha u Benfici i U.D. Leiriji. Godine 2002. vratio se u Porto, ovaj put kao glavni trener, te je 2003. s klubom osvojio prvenstvo, kup i UEFA Kup. Godine 2004. obranio je naslov prvaka i doveo Porto na vrh Europe, osvojivši Ligu prvaka. Sljedeće godine odlazi u Chelsea s kojim osvaja dva prvenstva 2005. i 2006. godine. Iako je često izazivao kontroverze zbog svojih javnih istupa i arogantnosti, Mourinhovi uspjesi donijeli su mu svjetski renome.
Godine 2008. odlazi u talijansku Seriju A gdje potpisuje trogodišnji ugovor s Interom. Nakon samo tri mjeseca osvojio je svoj prvi trofej,superkup, a sezonu je završio osvajanjem prvenstva. Sljedeće sezone Mourinho je osvojio prvu trostruku krunu u talijanskoj povijesti, osvojivši prvenstvo, kup i Ligu prvaka, izbacivši tada nepobjedivu Barcelonu u polufinalu. Mourinho je tako postao tek treći trener u povijesti koji je Ligu prvaka osvojio s dvije različite ekipe, uz Ernsta Happela i Ottmara Hitzfelda. Godine 2010. postao je prvi dobitnik FIFA-ine Zlatne lopte za trenera, a u svibnju iste godine potpisao je četverogodišnji ugovor s Real Madridom, s kojim je 2011. osvojio kup, prvi puta nakon 1993.
Trenutno je po drugi put na klupi Chelsija sa kojim trenutno zauzima 1. mesto na tabeli.
Član
- Učlanjen(a)
- 11.11.2012
- Poruka
- 2.164
Карло Анчелоти (итал. Carlo Ancelotti; Реџоло, 10. јун 1959.) је италијански фудбалски тренер који тренутно води Реал Мадрид. Као везни играч је успешно наступао за Рому, био капитен тима, а освојио је Скудето и четири титуле победника Купа Италије. Био је члан легендарног тима Милана с краја 1980-их са којим је освојио два Скудета и два Купа европских шампиона у периоду од пет година. За репрезентацију Италије је наступао 26 пута и постигао један погодак, а био је члан екипе на Светском првенству 1986. и СП 1990.
Након Ређане, Парме и Јувентуса, Анчелоти је 2001. постао тренер Милана 2001. Са Миланом је освојио Скудето 2004, Лигу шампиона 2003. и 2007. и Куп Италије 2003. Милан је 2005. био вицешампион Италије и Лиге шамиона. Он је један од шест људи који су освојили КЕШ/ЛШ и као играчи и као тренери. У мају 2005. је постао тренер Челсија и у првој сезони освојио Премијер лигу иФА куп. Тиме је постао други не-британски тренер који је освојио дуплу круну, након Арсена Венгера. Тридесетог децембра 2011, Анчелоти је потиписао уговор са француским прволигашем ПСЖ.
Након Ређане, Парме и Јувентуса, Анчелоти је 2001. постао тренер Милана 2001. Са Миланом је освојио Скудето 2004, Лигу шампиона 2003. и 2007. и Куп Италије 2003. Милан је 2005. био вицешампион Италије и Лиге шамиона. Он је један од шест људи који су освојили КЕШ/ЛШ и као играчи и као тренери. У мају 2005. је постао тренер Челсија и у првој сезони освојио Премијер лигу иФА куп. Тиме је постао други не-британски тренер који је освојио дуплу круну, након Арсена Венгера. Тридесетог децембра 2011, Анчелоти је потиписао уговор са француским прволигашем ПСЖ.
Član
- Učlanjen(a)
- 11.11.2012
- Poruka
- 2.164
Марчело Липи (итал. Marcello Lippi; Вијаређо, 11. април 1948.) је бивши италијански селектор и фудбалер. Тренутно је тренер кинеског клуба Гуанџоу евергранд. Био је селектор италијанске фудбалске репрезентације од 16. јула 2004. до 12. јула 2006. и водио ју је до освајања титуле светског првака 2006. За селектора је поново изабран у лето 2008. а наследио га је Чезаре Прандели након разочаравајућег наступа на светском првенству 2010.
Као тренер, освојио је пет титула Серије А, четири италијанска суперкупа, једну Лигу шампиона, један УЕФА суперкуп и један Интерконтинентални куп.
Изабран је за најбољег светског фудбалског тренера од стране Међународне федерације фудбалске историје и статистике (IFFHS) 1996. и 1998. и најбољег светског националног селектора 2006. Први је тренер који је освојио најпрестижнија међународна такмичења заједно са клубом и репрезентацијом (Лигу шампиона и Интерконтинентални куп 1996. саЈувентусом, и Светско првенство 2006. са Италијом) , а тај успех је касније остварио и Висенте дел Боске.
Године 2007. Тајмс га је укључио на листу 50 највећих тренера свих времена.
Као тренер, освојио је пет титула Серије А, четири италијанска суперкупа, једну Лигу шампиона, један УЕФА суперкуп и један Интерконтинентални куп.
Изабран је за најбољег светског фудбалског тренера од стране Међународне федерације фудбалске историје и статистике (IFFHS) 1996. и 1998. и најбољег светског националног селектора 2006. Први је тренер који је освојио најпрестижнија међународна такмичења заједно са клубом и репрезентацијом (Лигу шампиона и Интерконтинентални куп 1996. саЈувентусом, и Светско првенство 2006. са Италијом) , а тај успех је касније остварио и Висенте дел Боске.
Године 2007. Тајмс га је укључио на листу 50 највећих тренера свих времена.
Član
- Učlanjen(a)
- 11.11.2012
- Poruka
- 2.164
Алекс Фергусон
Сер Алекс Фергусон (енгл. Sir Alex Ferguson; рођен 31. децембра 1941. у Глазгову, Шкотска) је шкотски фудбалскитренер и бивши фудбалер. До завршетка тренерске каријере се налазио на позицији менаџера Манчестер јунајтеда, на чијој клупи је био од новембра 1986. године до 2013. године.
Менаџер је који је најдуже водио Манчестер јунајтед, пуних 26 година. Претекао је Сер Мат Безбија 19. децембра 2010. Током тог периода Фергусон је освоји бројна признања и срушио многе рекорде. Највише пута је биран за менаџера године у историји британског фудбала. У 2008. години је постао трећи британски менаџер којем је пошло за руком да више од једанпут освоји Лигу шампиона.
Играчка каријера
Фергусон је почео аматерски да се бави фудбалом у Квинс парку, за који је дебитовао са 16 година. Постигао је и гол на свом дебију, у утакмици против Странраера у којој је његов тим поражен са 2-1. Екипа у којој је играо била је аматерска, па је и поред играња фудбала морао да ради.
И поред тога што је постигао 20 голова на 31 утакмици, Фергусон није успео да се избори за место у првом тиму, па је због тога прешао у Сент Џонстон 1960. У Сент Џонстон је наставио своју голгетерску серију, али ни то није било довољно да му гарантује место у постави, као ни да му обезбеди професионални уговор. Због тога је чак и размишљао да емигрира у Канаду. Сент Џонстон није успео тада да доведе још једног нападача, што је приморало тренера да Фергусона уврсти у тим за утакмицу са Ренџерсом. Његов тим је направио изненађење и победио, а он је постигао хет трик. Наредног лета (1964. године) је потписао професионални уговор са Данфирмлајн атлетиком.
У сезони 1964/65. Данфирмлајн се борио за титулу првака Шкотске, а успео је да стигне и до финала Купа. У том финалу су поражени од Селтика са 3-2, а Фергусон одлуком тренера није играо у том мечу. Нису били боље среће ни у првенству, где им је титула измакла за само један бод. У сезони 1965/66. Алекс Фергусон је постигао 45 голова на 51 такмичарској утакмици за Данфирмлајн, од тога 31 у првенству, као и Џо Макбрајд са којим је поделио звање најбољег стрелца.
Након тога је прешао Ренџерс уз обештећење од 65.000 фунти, што је у то време представљало највеће обештећење које је један шкотски клуб исплатио другом за неког фудбалера до тада. Био је кривац за примљени гол у финалу Купа 1969, у утакмици у којој је био задужен да чува капитена Селтика Билија Макнила. Након те утакмице је пребачен по казни у јуниорски тим.
Октобра 1969. је добио понуду да пређе у Нотингем форест али његова супруга није желела да се преселе у Енглеску, па је уместо тога прешао у Фалкрик. У Фалкрику је имао улогу и играча и менаџера. Када је управа одлучила да постави новог менаџера, а да Фергусон буде само играч, он је затражио трансфер. Прешао је у Ејир јунајтед у којем је и завршио играчку каријеру 1974. године.
Фергусон је постављен за менаџера екипе 6. новембра 1986. По доласку у екипу није био задовољан дисциплином и физичком спремом већине играча. Успео је да направи напредак на том пољу, па је Манчестер напредовао на табели и сезону завршио као једанаести. У тренутку када их је Фергусон преузео, екипа се налазила на претпоследњем 21. месту на табели.
У својој првој утакмици одиграној само два дана након што је преузео екипу, поражен је са 2-0 од Оксфорд јунајтеда. Седам дана касније Јунајтед је одиграо нерешено без голова саНорич ситијем. Прва победа под Фергусоновим вођством је забележена 22. новембра на домаћем терену. Тада је савладан Квинс парк ренџерс са 1-0. Како је сезона одмицала, Манчестер јунајтед је почео да бележи све боље резултате. Прву победу на гостовању су забележили другог дана Божића против Ливерпула, који се те сезоне борио за титулу. Нову,1987. годину су почели убедљивом победом над Њукаслом 4-1. У другом делу сезоне Јунајтед је ретко губио, тек по неки пораз на гостовању, па је сезону завршио на 11. месту лигашке табеле.
Фергусон је за свог асистента поставио Арчија Нокса, који му је био помоћник и у Абердину. Пред почетак сезоне 1987/88. Манчестер се појачао довођењем Стива Бруса, Вива Андерсона, Брајана Маклера и Џима Лејтона. Нови играчи су знатно допринели освајању другог места те сезоне, одмах иза Ливерпула, за којим су заостали девет бодова. Током Већег дела првенства, та бодовна разлика је била двоцифрена. Те сезоне Јунајтед је поражен само пет пута, али су и 12 пута одиграли нерешено, што није било довољно да би озбиљније угрозили прво место Ливерпула.
Повратак Марка Хјуза у клуб, након две сезоне проведене у Барселони, довео је до тога да пред наредну сезону порасту очекивања навијача. Међутим и сезона 1988/89. је била разочаравајућа за њих. Сезону су завршили на 11. месту на табели, а такмичење у ФА Купу су завршили у шестом колу, након пораза на свом терену од Нотингем фореста 1-0. Сезону су лоше почели, а током октобра и новембра имали су низ од девет мечева без победе. Тада су само једном били поражени, али су чак осам пута играли нерешено. Форму су поправили и средином фебруара су дошли до треће позиције на табели, чиме су најавили борбу за титулу. Серијом слабих резултата у последњем делу сезоне, завршили су на средини табеле. Током те сезоне, Манчестер је одиграо пријатељске утакмице са репрезентацијом Бермуда и тимом састављеним од играча крикет клуба Самерсет, у оквиру турнеје коју је репрезентација Бермуда имала по Енглеској. У утакмици против Самерсета, на терен у дресу Манчестер јунајтеда су истрчали Фергусон и његов помоћник Нокс. Нокс се чак и уписао у листу стрелаца, а тај меч је остао упамћен као једини наступ Фергусона за први тим Јунајтеда.
За сезону 1989/90. Фергусон је потрошио доста новца како би појачао свој тим. Доведени су везни играчи Нил Веб, Мајк Фелан и Пол Инс, као и одбрамбени играч Гери Палистер и крило Дени Волас. Након победе над шампионом Арсеналом 4-1, на отварању сезоне, форма Манчестер јунајтеда је почела да опада. Током септембра Јунајтед је претрпео тежак пораз од градског ривала Манчестер ситија 5-1. Након тога је уследио низ од шест пораза и два нерешена резултата у осам утакмица. Многи навијачи и новинари су тада тражили Фергусонову оставку, а сам Фергусон је касније изјавио да му је децембар 1989. године био најтежи период каријере, јер је на крају те календарске године Јунајтед био одмах изнад зоне испадања.
Нови низ од седам утакмица без победе је прекинут на гостовању Нотингем форесту у трећем колу ФА Купа. Нотингем је тада био у доброј форми и у тој утакмици је био апсолутни фаворит. Готово сви су очекивали да ће та утакмица бити последња на клупи Манчестер јунајтеда и да ће након очекиваног пораза бити отпуштен. Јунајтед је победио 1-0 голом Марка Робинса и касније стигао до финала. Након 3-3 у првој утакмици, у поновљеном мечу Јунајтед је славио са 1-0, што је Фергусону донело први трофеј на клупи Јунајтеда.
Сер Алекс Фергусон (енгл. Sir Alex Ferguson; рођен 31. децембра 1941. у Глазгову, Шкотска) је шкотски фудбалскитренер и бивши фудбалер. До завршетка тренерске каријере се налазио на позицији менаџера Манчестер јунајтеда, на чијој клупи је био од новембра 1986. године до 2013. године.
Менаџер је који је најдуже водио Манчестер јунајтед, пуних 26 година. Претекао је Сер Мат Безбија 19. децембра 2010. Током тог периода Фергусон је освоји бројна признања и срушио многе рекорде. Највише пута је биран за менаџера године у историји британског фудбала. У 2008. години је постао трећи британски менаџер којем је пошло за руком да више од једанпут освоји Лигу шампиона.
Играчка каријера
Фергусон је почео аматерски да се бави фудбалом у Квинс парку, за који је дебитовао са 16 година. Постигао је и гол на свом дебију, у утакмици против Странраера у којој је његов тим поражен са 2-1. Екипа у којој је играо била је аматерска, па је и поред играња фудбала морао да ради.
И поред тога што је постигао 20 голова на 31 утакмици, Фергусон није успео да се избори за место у првом тиму, па је због тога прешао у Сент Џонстон 1960. У Сент Џонстон је наставио своју голгетерску серију, али ни то није било довољно да му гарантује место у постави, као ни да му обезбеди професионални уговор. Због тога је чак и размишљао да емигрира у Канаду. Сент Џонстон није успео тада да доведе још једног нападача, што је приморало тренера да Фергусона уврсти у тим за утакмицу са Ренџерсом. Његов тим је направио изненађење и победио, а он је постигао хет трик. Наредног лета (1964. године) је потписао професионални уговор са Данфирмлајн атлетиком.
У сезони 1964/65. Данфирмлајн се борио за титулу првака Шкотске, а успео је да стигне и до финала Купа. У том финалу су поражени од Селтика са 3-2, а Фергусон одлуком тренера није играо у том мечу. Нису били боље среће ни у првенству, где им је титула измакла за само један бод. У сезони 1965/66. Алекс Фергусон је постигао 45 голова на 51 такмичарској утакмици за Данфирмлајн, од тога 31 у првенству, као и Џо Макбрајд са којим је поделио звање најбољег стрелца.
Након тога је прешао Ренџерс уз обештећење од 65.000 фунти, што је у то време представљало највеће обештећење које је један шкотски клуб исплатио другом за неког фудбалера до тада. Био је кривац за примљени гол у финалу Купа 1969, у утакмици у којој је био задужен да чува капитена Селтика Билија Макнила. Након те утакмице је пребачен по казни у јуниорски тим.
Октобра 1969. је добио понуду да пређе у Нотингем форест али његова супруга није желела да се преселе у Енглеску, па је уместо тога прешао у Фалкрик. У Фалкрику је имао улогу и играча и менаџера. Када је управа одлучила да постави новог менаџера, а да Фергусон буде само играч, он је затражио трансфер. Прешао је у Ејир јунајтед у којем је и завршио играчку каријеру 1974. године.
Фергусон је постављен за менаџера екипе 6. новембра 1986. По доласку у екипу није био задовољан дисциплином и физичком спремом већине играча. Успео је да направи напредак на том пољу, па је Манчестер напредовао на табели и сезону завршио као једанаести. У тренутку када их је Фергусон преузео, екипа се налазила на претпоследњем 21. месту на табели.
У својој првој утакмици одиграној само два дана након што је преузео екипу, поражен је са 2-0 од Оксфорд јунајтеда. Седам дана касније Јунајтед је одиграо нерешено без голова саНорич ситијем. Прва победа под Фергусоновим вођством је забележена 22. новембра на домаћем терену. Тада је савладан Квинс парк ренџерс са 1-0. Како је сезона одмицала, Манчестер јунајтед је почео да бележи све боље резултате. Прву победу на гостовању су забележили другог дана Божића против Ливерпула, који се те сезоне борио за титулу. Нову,1987. годину су почели убедљивом победом над Њукаслом 4-1. У другом делу сезоне Јунајтед је ретко губио, тек по неки пораз на гостовању, па је сезону завршио на 11. месту лигашке табеле.
Фергусон је за свог асистента поставио Арчија Нокса, који му је био помоћник и у Абердину. Пред почетак сезоне 1987/88. Манчестер се појачао довођењем Стива Бруса, Вива Андерсона, Брајана Маклера и Џима Лејтона. Нови играчи су знатно допринели освајању другог места те сезоне, одмах иза Ливерпула, за којим су заостали девет бодова. Током Већег дела првенства, та бодовна разлика је била двоцифрена. Те сезоне Јунајтед је поражен само пет пута, али су и 12 пута одиграли нерешено, што није било довољно да би озбиљније угрозили прво место Ливерпула.
Повратак Марка Хјуза у клуб, након две сезоне проведене у Барселони, довео је до тога да пред наредну сезону порасту очекивања навијача. Међутим и сезона 1988/89. је била разочаравајућа за њих. Сезону су завршили на 11. месту на табели, а такмичење у ФА Купу су завршили у шестом колу, након пораза на свом терену од Нотингем фореста 1-0. Сезону су лоше почели, а током октобра и новембра имали су низ од девет мечева без победе. Тада су само једном били поражени, али су чак осам пута играли нерешено. Форму су поправили и средином фебруара су дошли до треће позиције на табели, чиме су најавили борбу за титулу. Серијом слабих резултата у последњем делу сезоне, завршили су на средини табеле. Током те сезоне, Манчестер је одиграо пријатељске утакмице са репрезентацијом Бермуда и тимом састављеним од играча крикет клуба Самерсет, у оквиру турнеје коју је репрезентација Бермуда имала по Енглеској. У утакмици против Самерсета, на терен у дресу Манчестер јунајтеда су истрчали Фергусон и његов помоћник Нокс. Нокс се чак и уписао у листу стрелаца, а тај меч је остао упамћен као једини наступ Фергусона за први тим Јунајтеда.
За сезону 1989/90. Фергусон је потрошио доста новца како би појачао свој тим. Доведени су везни играчи Нил Веб, Мајк Фелан и Пол Инс, као и одбрамбени играч Гери Палистер и крило Дени Волас. Након победе над шампионом Арсеналом 4-1, на отварању сезоне, форма Манчестер јунајтеда је почела да опада. Током септембра Јунајтед је претрпео тежак пораз од градског ривала Манчестер ситија 5-1. Након тога је уследио низ од шест пораза и два нерешена резултата у осам утакмица. Многи навијачи и новинари су тада тражили Фергусонову оставку, а сам Фергусон је касније изјавио да му је децембар 1989. године био најтежи период каријере, јер је на крају те календарске године Јунајтед био одмах изнад зоне испадања.
Нови низ од седам утакмица без победе је прекинут на гостовању Нотингем форесту у трећем колу ФА Купа. Нотингем је тада био у доброј форми и у тој утакмици је био апсолутни фаворит. Готово сви су очекивали да ће та утакмица бити последња на клупи Манчестер јунајтеда и да ће након очекиваног пораза бити отпуштен. Јунајтед је победио 1-0 голом Марка Робинса и касније стигао до финала. Након 3-3 у првој утакмици, у поновљеном мечу Јунајтед је славио са 1-0, што је Фергусону донело први трофеј на клупи Јунајтеда.
Član
- Učlanjen(a)
- 11.11.2012
- Poruka
- 2.164
INFO
Datum rođenja: 18. siječanj 1971.
Mjesto rođenja: Santpedor, Španjolska
KULT FAKTOR: 9,2
Nakon godinu dana pauze i odmora od nogometa vraća se jedan od najboljih trenera današnjice – Pep Guardiola. Bit će ovo ujedno važan test za mladog Katalonca za kojega neki još uvijek smatraju da je jednostavno bio na pravom mjestu u pravo vrijeme, te da je bilo tko mogao osvajati titule sa sastavom poput Barcelone predvođene genijalnim Lionelom Messijem.
Ostali ga smatraju možda i najboljim trenerom današnjice koji je Barcelonu stvorio onakvom kakva jest. Barcelonina „tika-taka“ igra je upravo Guardiolin izum, a impresivan je put koji je mladi trener prošao i koji je tako brzo savladao. Nakon što je Barcelonin B tim doveo u B skupinu Druge lige, čelnici nogometnog velikana su zaključili da je spreman za vođenje prvog sastava. Nakon što je na klupi zamijenio Franka Rijkaarda 2008. godine već se u prvoj godini odužio na povjerenju osvajanjem Lige prvaka (kao najmlađi trener kojemu je to pošlo za rukom) te španjolskog prvenstva i kupa! Do kraja kalendarske godine dodao je i Europski super kup te Svjetsko klupsko prvenstvo! I to sve sa samo 38 godina!
Međutim, Guradiola nije samo rezultatski uspješan. Njegovo ponašanje na terenu je besprijekorno, kao i obiteljski život, zbog čega Pep Guardiola može služiti samo kao savršen uzor!
MAGNETIZAM: 8,9
Za Guardiolu se slobodno može reći da je markantan. Mlad, naočit, uvijek u skupocjenim odijelima, većinom smiren... Nije ni čudo da žene lude za njim, a mnoge čak radi njega i navijaju za Barcelonu.
Što se tiče njegove trenerske karijere, nemoguće ga je ne usporediti s Jose Mourinhom, trenerom Reala s kojim je vodio velike dvoboje na terenu. Obojica su vhunski mladi treneri u 40-tima (iako je Guardiola sedam godina mlađi) koji znaju kako se osvajaju trofeji, obojica naočiti u odijelima s markom, i jedan i drugi odlično kotiraju kod žena...
Međutim, koliko su slični toliko su i različiti. Dok se za Mourinha lijepe kontroverze, što njemu niti najmanje ne smeta, a svađe s kolegama trenerima, sucima i navijačima su svakodnevica, Guardiola je odmjeren i nikada ne dolazi u prvi plan. Disciplinaran je u nastupima baš kako je bio i u nogometnim danima. Pep je ujedno i obiteljski čovjek koji svoj privatni život s Cristinom Serrom i njihove tri kćeri Mariom, Mairus i Valentinom, drži podalje od javnosti.
USPJEŠNOST: 9,4
Kao proizvod uspješne Barcelonine tvornice mladih igrača, Guardiola je izrastao u jednog od najboljih defanzivnih veznjaka na svijetu. Nakon uspješne igračke karijere tijekom koje je, osim za Barcelonu, igrao i za Bresciu, Romu, Al-Ahli i Dorados, Guardiola je dobio priliku voditi Barceloninu B momčad u kojoj je i sam počinjao igračku karijeru. Bio je toliko uspješan da je već nakon jedne sezone dobio priliku sjesti na klupu jednog od najvećih klubova na svijetu. Unatoč skepticizmu javnosti, Pep je već u prvoj sezoni na Camp Nou donio tri trofeja. Uspjeh je bio i veći s obzirom da ga je dočekala momčad koja je u sastavu imala puno zvijezda na kraju karijere i s bogatim ugovorima. Guardiola je uspio uvesti red, riješiti se igrača koji nisu pružali maksimum, okrenuti se La Masiji te „otkriti“ igrače poput Sergia Busquetsa i Pedra Rodrigueza. Nakon četiri godine na klupi Barcelone i 14 osvojenih titula, mjesto je prepustio pomoćniku Titu Vilanovi.
PEP GUARDIOLA BIOGRAFIJA
Rođen u malom gradiću u blizini Barcelone, Guardiola se s 13 godina priključio La Masiji, Barceloninoj akademiji za mlade igrače. Napredovao je kroz sastave da bi ga s nepunih 19 godina u prvi sastav uzeo tadašnji trener Barcelone Johan Cruyff. Debitirao je u utakmici protiv Cadiza 1990. godine umjesto suspendiranog Guillerma Amora i odmah oduševio ne samo Cruyffa nego i stručnjake širom svijeta. S nepunih 20 godina postao je nezamjenljiv dio momčadi koja je osvojila prvenstvo i Ligu prvaka.
Svom klubu je ostao vjeran 11 godina tijekom kojih je Barcelona odbijala izdašne ponude, prije svega iz Italije da proda svog veznjaka. Za vrijeme igraće karijere u Barceloni osvojio je po jednom Ligu prvaka i Kup pobjednika kupova, dva Europska Super Kupa, šest titula prvaka Španjolske, dva španjolska Kupa Kralja te četiri Superkupa.
Kapetan Barcelone je 2001. odlučio napustiti Španjolsku te prijeći u talijansku Serie A, koja je tada slovila kao najjača liga na svijetu, prvo u Bresciu a potom u Romu. Njegova talijanska avantura nije bila ni približno uspješna kao dani u Barceloni a bio je i suspendiran zbog dopinga. Ipak, dosta kasnije je uspio dokazati nevinost pa je njegovo ime „oprano“. Samo dvije godine kasnije odbio je ponudu Manchester Uniteda i pridružio se Gabrielu Batistuti u Kataru gdje je igrao za Al-Ahli. Kako je osjećao da mu karijera dolazi kraju, još jednom je odbio Manchester, a imao je ponude i od Chelsea i Cityja, te je otišao u Meksiko u maleni klub Dorados de Sinaloa. Istovremeno je pohađao i trenersku školu, a samo šest mjeseci kasnije obznanio je i kraj karijere.
Prve trenerske korake napravio je u Barceloninom B sastavu koji je, zajedno s pomoćnikom Titom Vilanovom, odveo i viši rang što je bilo više nego dovoljno da ga Joan Laporta imenuje novim trenerom prvog sastava. Već po dolasku Guardiola se riješio usluga Ronaldhina, Deca, Thurama, Zambrotte, Giovania i Edmilsona, potpisavši nova mlađa imena, vrativši Piquea i priključivši mlade poletarce Busquetsa, Pedra i Jeffrena. Unatoč tome što su svi mislili da su to samoubilački potezi, Guardiola je stvorio novi supertim koji je već u njegovoj prvoj trenerskoj sezoni Barceloni donio titule prvaka Europe, Španjolske i pobjednika španjolskog Kupa. Do kraja kalendarske 2009. godine Barcelona je postala pobjednik europskog i španjolskog Superkupa te klupski prvak svijeta.
Tradicija rješavanja skupih i neučinkovitih igrača pri kraju karijere se nastavila i kasnije pa su za vrijeme Guardiolinih dana Camp Nou napustili Eto'o, Ibrahimović, Henry, Marquez i Milito. Važnije, nastavila se i tradicija osvajanja titula pa je Barcelona predvođena Guardiolom osvojila još po jednu Ligu prvaka, europski Superkup, Svjetsko klupsko prvenstvo, dvije titule prvaka Španjolske (pri čemu mu je uspjelo kao prvom treneru u povijesti Barcelone pet puta zaredom u El Clasicu pobijediti Real), jedan španjolski Kup Kralja te dva Superkupa.
Nakon četiri godine odlučio je klub prepustiti pomoćniku Titu Vilanovi te uzeti godinu dana odmora od nogometa. prihvatio je ponudu Bayerna i trenutno belezi odlicne rezultate sa ekipom Bajerna, prvi su na tabeli, igraju eliminacioni deo Lige Sampiona.
Datum rođenja: 18. siječanj 1971.
Mjesto rođenja: Santpedor, Španjolska
KULT FAKTOR: 9,2
Nakon godinu dana pauze i odmora od nogometa vraća se jedan od najboljih trenera današnjice – Pep Guardiola. Bit će ovo ujedno važan test za mladog Katalonca za kojega neki još uvijek smatraju da je jednostavno bio na pravom mjestu u pravo vrijeme, te da je bilo tko mogao osvajati titule sa sastavom poput Barcelone predvođene genijalnim Lionelom Messijem.
Ostali ga smatraju možda i najboljim trenerom današnjice koji je Barcelonu stvorio onakvom kakva jest. Barcelonina „tika-taka“ igra je upravo Guardiolin izum, a impresivan je put koji je mladi trener prošao i koji je tako brzo savladao. Nakon što je Barcelonin B tim doveo u B skupinu Druge lige, čelnici nogometnog velikana su zaključili da je spreman za vođenje prvog sastava. Nakon što je na klupi zamijenio Franka Rijkaarda 2008. godine već se u prvoj godini odužio na povjerenju osvajanjem Lige prvaka (kao najmlađi trener kojemu je to pošlo za rukom) te španjolskog prvenstva i kupa! Do kraja kalendarske godine dodao je i Europski super kup te Svjetsko klupsko prvenstvo! I to sve sa samo 38 godina!
Međutim, Guradiola nije samo rezultatski uspješan. Njegovo ponašanje na terenu je besprijekorno, kao i obiteljski život, zbog čega Pep Guardiola može služiti samo kao savršen uzor!
MAGNETIZAM: 8,9
Za Guardiolu se slobodno može reći da je markantan. Mlad, naočit, uvijek u skupocjenim odijelima, većinom smiren... Nije ni čudo da žene lude za njim, a mnoge čak radi njega i navijaju za Barcelonu.
Što se tiče njegove trenerske karijere, nemoguće ga je ne usporediti s Jose Mourinhom, trenerom Reala s kojim je vodio velike dvoboje na terenu. Obojica su vhunski mladi treneri u 40-tima (iako je Guardiola sedam godina mlađi) koji znaju kako se osvajaju trofeji, obojica naočiti u odijelima s markom, i jedan i drugi odlično kotiraju kod žena...
Međutim, koliko su slični toliko su i različiti. Dok se za Mourinha lijepe kontroverze, što njemu niti najmanje ne smeta, a svađe s kolegama trenerima, sucima i navijačima su svakodnevica, Guardiola je odmjeren i nikada ne dolazi u prvi plan. Disciplinaran je u nastupima baš kako je bio i u nogometnim danima. Pep je ujedno i obiteljski čovjek koji svoj privatni život s Cristinom Serrom i njihove tri kćeri Mariom, Mairus i Valentinom, drži podalje od javnosti.
USPJEŠNOST: 9,4
Kao proizvod uspješne Barcelonine tvornice mladih igrača, Guardiola je izrastao u jednog od najboljih defanzivnih veznjaka na svijetu. Nakon uspješne igračke karijere tijekom koje je, osim za Barcelonu, igrao i za Bresciu, Romu, Al-Ahli i Dorados, Guardiola je dobio priliku voditi Barceloninu B momčad u kojoj je i sam počinjao igračku karijeru. Bio je toliko uspješan da je već nakon jedne sezone dobio priliku sjesti na klupu jednog od najvećih klubova na svijetu. Unatoč skepticizmu javnosti, Pep je već u prvoj sezoni na Camp Nou donio tri trofeja. Uspjeh je bio i veći s obzirom da ga je dočekala momčad koja je u sastavu imala puno zvijezda na kraju karijere i s bogatim ugovorima. Guardiola je uspio uvesti red, riješiti se igrača koji nisu pružali maksimum, okrenuti se La Masiji te „otkriti“ igrače poput Sergia Busquetsa i Pedra Rodrigueza. Nakon četiri godine na klupi Barcelone i 14 osvojenih titula, mjesto je prepustio pomoćniku Titu Vilanovi.
PEP GUARDIOLA BIOGRAFIJA
Rođen u malom gradiću u blizini Barcelone, Guardiola se s 13 godina priključio La Masiji, Barceloninoj akademiji za mlade igrače. Napredovao je kroz sastave da bi ga s nepunih 19 godina u prvi sastav uzeo tadašnji trener Barcelone Johan Cruyff. Debitirao je u utakmici protiv Cadiza 1990. godine umjesto suspendiranog Guillerma Amora i odmah oduševio ne samo Cruyffa nego i stručnjake širom svijeta. S nepunih 20 godina postao je nezamjenljiv dio momčadi koja je osvojila prvenstvo i Ligu prvaka.
Svom klubu je ostao vjeran 11 godina tijekom kojih je Barcelona odbijala izdašne ponude, prije svega iz Italije da proda svog veznjaka. Za vrijeme igraće karijere u Barceloni osvojio je po jednom Ligu prvaka i Kup pobjednika kupova, dva Europska Super Kupa, šest titula prvaka Španjolske, dva španjolska Kupa Kralja te četiri Superkupa.
Kapetan Barcelone je 2001. odlučio napustiti Španjolsku te prijeći u talijansku Serie A, koja je tada slovila kao najjača liga na svijetu, prvo u Bresciu a potom u Romu. Njegova talijanska avantura nije bila ni približno uspješna kao dani u Barceloni a bio je i suspendiran zbog dopinga. Ipak, dosta kasnije je uspio dokazati nevinost pa je njegovo ime „oprano“. Samo dvije godine kasnije odbio je ponudu Manchester Uniteda i pridružio se Gabrielu Batistuti u Kataru gdje je igrao za Al-Ahli. Kako je osjećao da mu karijera dolazi kraju, još jednom je odbio Manchester, a imao je ponude i od Chelsea i Cityja, te je otišao u Meksiko u maleni klub Dorados de Sinaloa. Istovremeno je pohađao i trenersku školu, a samo šest mjeseci kasnije obznanio je i kraj karijere.
Prve trenerske korake napravio je u Barceloninom B sastavu koji je, zajedno s pomoćnikom Titom Vilanovom, odveo i viši rang što je bilo više nego dovoljno da ga Joan Laporta imenuje novim trenerom prvog sastava. Već po dolasku Guardiola se riješio usluga Ronaldhina, Deca, Thurama, Zambrotte, Giovania i Edmilsona, potpisavši nova mlađa imena, vrativši Piquea i priključivši mlade poletarce Busquetsa, Pedra i Jeffrena. Unatoč tome što su svi mislili da su to samoubilački potezi, Guardiola je stvorio novi supertim koji je već u njegovoj prvoj trenerskoj sezoni Barceloni donio titule prvaka Europe, Španjolske i pobjednika španjolskog Kupa. Do kraja kalendarske 2009. godine Barcelona je postala pobjednik europskog i španjolskog Superkupa te klupski prvak svijeta.
Tradicija rješavanja skupih i neučinkovitih igrača pri kraju karijere se nastavila i kasnije pa su za vrijeme Guardiolinih dana Camp Nou napustili Eto'o, Ibrahimović, Henry, Marquez i Milito. Važnije, nastavila se i tradicija osvajanja titula pa je Barcelona predvođena Guardiolom osvojila još po jednu Ligu prvaka, europski Superkup, Svjetsko klupsko prvenstvo, dvije titule prvaka Španjolske (pri čemu mu je uspjelo kao prvom treneru u povijesti Barcelone pet puta zaredom u El Clasicu pobijediti Real), jedan španjolski Kup Kralja te dva Superkupa.
Nakon četiri godine odlučio je klub prepustiti pomoćniku Titu Vilanovi te uzeti godinu dana odmora od nogometa. prihvatio je ponudu Bayerna i trenutno belezi odlicne rezultate sa ekipom Bajerna, prvi su na tabeli, igraju eliminacioni deo Lige Sampiona.
Član
- Učlanjen(a)
- 11.11.2012
- Poruka
- 2.164
Guus Hiddink (Varsseveld, 8. studenog 1946.) je nizozemski bivši profesionalni nogometaš i trener.
Trenutno je trener ruske reprezentacije, a na toj poziciji se nalazi još od 2006. On je poznat po tome što je sa PSV Eindhovenomosvoji u jednoj godini tri trofeja, uz to vodio je Južnu Koreju do polufinala na Svjetskom prvenstvu u Južnoj Koreji i Japanu 2002., a isti uspjeh je bio ponovio sa nizozemskom reprezentacijom na Svjetskom prvenstvu u - Francuskoj 1998., australskom reprezentacijom na Svjetskom prvenstvu u - Njemačkoj 2006.. i sa ruskom reprezentacijom na Europsko prvenstvo u - Austriji i Švicarskoj 2008.. To je Rusima najbolji rezultat od raspada Sovjetskog saveza. On ima nekoliko nadimaka poput "Hiddingu", "Aussie Guus", "Tsar Hiddink", "Guus Geluk" ili The Goose".
Trofeji, nagrade i vrijedni rezultati
Igrač
De Graafschap
Klupski trofeji
PSV Eindhoven
Nizozemska
Južna Koreja
Australija
Rusija
Trenutno je trener ruske reprezentacije, a na toj poziciji se nalazi još od 2006. On je poznat po tome što je sa PSV Eindhovenomosvoji u jednoj godini tri trofeja, uz to vodio je Južnu Koreju do polufinala na Svjetskom prvenstvu u Južnoj Koreji i Japanu 2002., a isti uspjeh je bio ponovio sa nizozemskom reprezentacijom na Svjetskom prvenstvu u - Francuskoj 1998., australskom reprezentacijom na Svjetskom prvenstvu u - Njemačkoj 2006.. i sa ruskom reprezentacijom na Europsko prvenstvo u - Austriji i Švicarskoj 2008.. To je Rusima najbolji rezultat od raspada Sovjetskog saveza. On ima nekoliko nadimaka poput "Hiddingu", "Aussie Guus", "Tsar Hiddink", "Guus Geluk" ili The Goose".
Trofeji, nagrade i vrijedni rezultati
Igrač
De Graafschap
- Tweede Divisie
- Pobjednik (1): 1968–69
- MLS Southern Division
- Finalist (1): 1977
Klupski trofeji
PSV Eindhoven
- Eredivisie
- Pobjednik (6): 1986–87, 1987–88, 1988–89, 2002–03, 2004–05, 2005–06
- KNVB Kup
- Pobjednik (4): 1988, 1989, 1990, 2005
- Europski Kup
- Pobjednik (1): 1988
- Interkontinentalni kup
- Pobjednik (1): 1998
Nizozemska- Svjetsko prvenstvo u nogometu - Francuska 1998.
- Četvrto mjesto
Južna Koreja- Svjetsko prvenstvo u nogometu - Južna Koreja i Japan 2002.
- Četvrto mjesto
Australija- Svjetsko prvenstvo u nogometu - Njemačka 2006.
- Druga runda
Rusija
Član
- Učlanjen(a)
- 11.11.2012
- Poruka
- 2.164
Арсен Венгер
Арсен Венгер (фр. Arsène Wenger; Стразбур, 22. октобар 1949) је фудбалер и фудбалски тренер, из Француске.
Тренер је лондонског клуба Арсенал од 1996. године. Сматра се да је један од највећих тренера свог времена, који обично бира младе, талентоване играче са којима усавршава офанзивну и колективну игру.
Биографија
Детињство и младост
Син је Алфонса и Луизе Венгер, одрастао је са сестром и старијим братом у малом алзашком селу Даленхајм. У ресторану његових родитеља („Код Златног крста“) обично се састајала екипа ФК Дитленем па је ту и заволео фудбал. Потом је играо као аматер на позицији голмана и као одбрамбени играч.
Фудбаласка каријера
Почиње као играч ФК Муциг, као задњи централни. Са 24 године још није постао професионалац. Придружује се затим ФК Мулхаус који прелази у другу дивизију. Потом се придружује ФК Вобан у Стразбуру у Националној лиги (аматерска лига, одмах после Лиге 2).
Напокон стиже у Прву дивизију са ФК Стразбуром када је имао 29 година. Са њима се бори за Лигу шампиона и освајају шампионат Француске 1979. године. Одиграће само 12 утакмица у 3 сезоне у свим такмичењима заједно.
Са 32 године завршава каријеру да би се посветио свом правом позиву, позиву тренера.
Тренерска каријера
Арсенал, прве године са Венгером на челу, завршава сезону на трећем месту. 1998. године клуб осваја дуплу круну а Венгер постаје први ванострвски тренер ком је тако нешто пошло за руком.
Следеће сезоне су обележили неуспеси. Венгер се одлучује да купи нове играче. Најважнији трансфери били су куповина Сола Кембела, Фредрика Јунгберга, Робера Пиреса иТијерија Анрија, који током следећих година постају најбољи играчи у историји Арсенала. Они воде клуб до нових тријумфа. Током сезоне 2001/2002, Арсенал по други пут са Венгером узима дуплу круну.
После Венгерове седме године на Острву, Арсенал осваја шампионат Енглеске оставши непобеђен током читаве сезоне, што је само једном пре њега успело Нотингему форесту. С друге стране тај подхват је успео у сезони са само 22 утакмице, док је сада Арсенал остао непобеђен у 49 мечева у шампионату. (Читава сезона 2003/2004 и један дио сезоне 2004/2005 пре пораза 2-0 против Манчестер јунајтеда у 50. мечу).
2006. Дејвид Дејн, заменик председника Арсенала, нуди Венгеру доживотни уговор, рекавши да ће се Вегеру понудити место у администрацији када заврши тренерску каријеру. Међутим, оставка Дејвида Дејна 2007. је покренула гласине о одласку Венгера из клуба због јаке везаности ова два човека, али је Алзашанин коначно продужио уговор са Арсеналом до 2011. Ако испоштује уговор до краја, постаће тренер са рекордним бројем мечева на клупи Арсенала.
31.октобра 2009. освојио је 1000. бод у Премиејр лиги са екипом Арсенала. Арсен Венгер је такође и сарадник званичног часописа Арсенала (Арсенал Оффициал Магазине) где даје мишљење о форми своје екипе.
Тренутно је једнини тренер који је изгубио три финала купова Европе у три различита такмичења: 1992. Куп купова са Монаком, УЕФА куп 2002. и Лигу шампиона 2006. са Арсеналом.
Политика трансфера
Његова политика се темељи на куповини младих, непознатих талената за неку разумну суму новца, а затим на њихово преобраћање у фудбалске звезде. Држи се те политике, јер више воли да он сам образује талентоване играче, него да троши милионе купујући већ познате. Приметно је такође да је скоро половина Арсеналових играча из Француске или долази из франкофоних земаља.
Фудбалска филозофија
Иако је као играч Венгер имао врло дефанзивну тактику, као тренер је прилично офанзиван, који нарочито форсира кратке и брзе пасове
Приватни живот
Дискретан је по питању свог приватног живота. Живи у Лондону са женом Ани Бростерхаус (бившом кошаркашкашицом) и кћерком Леом, рођеном 1997. Има диплому електротеничког факултета и мастер из економије који је одбранио на Факултету економских наука и пословања Универзитета у Стразбуру. Полиглота је, поред матерњег француског, говори немачки, енглески, шпански и италијански. Служи се и јапанским. Од 2007. постоји астероид који носи Венгерово име: 33179 Arsènewenger. Астроном Јан П. Грифин га је назвао по тренеру свог омиљног клуба.
Спортски консултант
Као спортски консултант на ТФ1, Венгер коментарише мечеве француске фудбалске репрезентације заједно са Кристијаном Жанпјером и Бисентом Лизеразуом. Послат је у Јужну Африку за вријеме Светског првенства 2010., да подржи последњу двојицу у својству консултанта.
Арсен Венгер (фр. Arsène Wenger; Стразбур, 22. октобар 1949) је фудбалер и фудбалски тренер, из Француске.
Тренер је лондонског клуба Арсенал од 1996. године. Сматра се да је један од највећих тренера свог времена, који обично бира младе, талентоване играче са којима усавршава офанзивну и колективну игру.
Биографија
Детињство и младост
Син је Алфонса и Луизе Венгер, одрастао је са сестром и старијим братом у малом алзашком селу Даленхајм. У ресторану његових родитеља („Код Златног крста“) обично се састајала екипа ФК Дитленем па је ту и заволео фудбал. Потом је играо као аматер на позицији голмана и као одбрамбени играч.
Фудбаласка каријера
Почиње као играч ФК Муциг, као задњи централни. Са 24 године још није постао професионалац. Придружује се затим ФК Мулхаус који прелази у другу дивизију. Потом се придружује ФК Вобан у Стразбуру у Националној лиги (аматерска лига, одмах после Лиге 2).
Напокон стиже у Прву дивизију са ФК Стразбуром када је имао 29 година. Са њима се бори за Лигу шампиона и освајају шампионат Француске 1979. године. Одиграће само 12 утакмица у 3 сезоне у свим такмичењима заједно.
Са 32 године завршава каријеру да би се посветио свом правом позиву, позиву тренера.
Тренерска каријера
- Француска
- Јапан
- Енглеска
Арсенал, прве године са Венгером на челу, завршава сезону на трећем месту. 1998. године клуб осваја дуплу круну а Венгер постаје први ванострвски тренер ком је тако нешто пошло за руком.
Следеће сезоне су обележили неуспеси. Венгер се одлучује да купи нове играче. Најважнији трансфери били су куповина Сола Кембела, Фредрика Јунгберга, Робера Пиреса иТијерија Анрија, који током следећих година постају најбољи играчи у историји Арсенала. Они воде клуб до нових тријумфа. Током сезоне 2001/2002, Арсенал по други пут са Венгером узима дуплу круну.
После Венгерове седме године на Острву, Арсенал осваја шампионат Енглеске оставши непобеђен током читаве сезоне, што је само једном пре њега успело Нотингему форесту. С друге стране тај подхват је успео у сезони са само 22 утакмице, док је сада Арсенал остао непобеђен у 49 мечева у шампионату. (Читава сезона 2003/2004 и један дио сезоне 2004/2005 пре пораза 2-0 против Манчестер јунајтеда у 50. мечу).
2006. Дејвид Дејн, заменик председника Арсенала, нуди Венгеру доживотни уговор, рекавши да ће се Вегеру понудити место у администрацији када заврши тренерску каријеру. Међутим, оставка Дејвида Дејна 2007. је покренула гласине о одласку Венгера из клуба због јаке везаности ова два човека, али је Алзашанин коначно продужио уговор са Арсеналом до 2011. Ако испоштује уговор до краја, постаће тренер са рекордним бројем мечева на клупи Арсенала.
31.октобра 2009. освојио је 1000. бод у Премиејр лиги са екипом Арсенала. Арсен Венгер је такође и сарадник званичног часописа Арсенала (Арсенал Оффициал Магазине) где даје мишљење о форми своје екипе.
Тренутно је једнини тренер који је изгубио три финала купова Европе у три различита такмичења: 1992. Куп купова са Монаком, УЕФА куп 2002. и Лигу шампиона 2006. са Арсеналом.
Политика трансфера
Његова политика се темељи на куповини младих, непознатих талената за неку разумну суму новца, а затим на њихово преобраћање у фудбалске звезде. Држи се те политике, јер више воли да он сам образује талентоване играче, него да троши милионе купујући већ познате. Приметно је такође да је скоро половина Арсеналових играча из Француске или долази из франкофоних земаља.
Фудбалска филозофија
Иако је као играч Венгер имао врло дефанзивну тактику, као тренер је прилично офанзиван, који нарочито форсира кратке и брзе пасове
Приватни живот
Дискретан је по питању свог приватног живота. Живи у Лондону са женом Ани Бростерхаус (бившом кошаркашкашицом) и кћерком Леом, рођеном 1997. Има диплому електротеничког факултета и мастер из економије који је одбранио на Факултету економских наука и пословања Универзитета у Стразбуру. Полиглота је, поред матерњег француског, говори немачки, енглески, шпански и италијански. Служи се и јапанским. Од 2007. постоји астероид који носи Венгерово име: 33179 Arsènewenger. Астроном Јан П. Грифин га је назвао по тренеру свог омиљног клуба.
Спортски консултант
Као спортски консултант на ТФ1, Венгер коментарише мечеве француске фудбалске репрезентације заједно са Кристијаном Жанпјером и Бисентом Лизеразуом. Послат је у Јужну Африку за вријеме Светског првенства 2010., да подржи последњу двојицу у својству консултанта.