- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Beogradski sindikat
Samo jedan život
Na vratima vorda bleji divlja horda tu se valja neka roba kazu gura mnogo dobra,jos od decackog doba sve mora da se proba,roditelj i nezna da mu sin ko zombi hoda.Pa sta ga boli kurac sve dok pici dobra zika,tu mu je ekipa i svi po pola tripa i jos par dzidza bidza da upotpuni se prica,extazi il dop samo nesto da se zdima.Po semu da se cima makar bila dva-tri dima,ma jebes brate sve samo gudre da se ima.Promasena sustina nacina zivota zbog zamenjenih vrednosti detinjstvo je golgota.U modi su djakoze,dileri debili,smekeri i mangupi su postali fosili.Iskljucivo se druzis samo s onim koji duva,nema veze sto je prso,nema veze sto je nula.Ma kad pogledam malo bolje,nisu klinci krivi,pod pritiskom se zivi mora necim da se smiri,omladina zeva kad bi trebalo da stvara,preko cele noci bleji preko celog dana spava.
Imas samo jedan zivot pa ti vidi sta ces sine,kada nadjes pravi put ti se kreci samo njime,imas samo jedan zivot pa ti vidi sta ces s njime,zar da cekas mrak da pozelis da ti sine.imas samo jedan zivot.....Jesi sad shvatio sta je relax mislio kad je rekao..........mislio je na onog klinca sto se dimi jer se pali jer se lozi,znam kako znaju rime da te prime kad ih osetis na kozi,ali neka ga i mi smo bili mali nekada,da,da,da al vidi gde smo sada mada uvek novih rima gladan blazen glas je blazen kad ti kazem ali mozda ti si nova nada pusti izgled ti si zgrada gde su vazne sobe ne fasada,zato nestaj kao klada,moras pobeci iz stada, pustinju ja i ti posetimo da bi osetio cari hlada,uspeti znaci hteti postati jaci samo pitanje je kada,ja u tebe verujem jer ti si nagrada mog grada,Ali ova prica ima mana,jer jedna strana lici kao druga strana,od koje mi je srce puno rana,kad napustis korenje jer grana nosi voce protiv koga se borim uvek se smorim jer znam da to mnogi hoce,ali znaj ti nesmes biti taj jer uz tebe bicu opet ja tada zato sto se losa vest brzo sazna samo ovog puta ne nagrada nego kazna mnogo skupa bla bla bla zgrada arkada tada svetla snaga zna da postane balada...
...Klince koje gotivim pokusavam da promenim,vojnike bez mozga na ulici da odmenim,sa ulice da sklonim na trenutak samo odmorim,poginem za njih da ih od gluposti odgovorim,iz sranja da ih izvadim i oci da im otvorim iz kosmare ih probudim i grehove im otkupim,izgubljen u vremenu pitanja ti naviru,srce kao vodilja emocije razdiru,na raskrsnici puteva gde rezoni sada zamiru,odupires se pravilu zavrsavas u zatvoru,fizickom il ne ja ne pravim tu razliku,nudim ti svoje tekstove kao zamenu za zlu naviku,ne zelim da popujem ne shvati me pogresno,ja ne bacam kamen jer isto sam gresio,dosao sam do ovde i sada sam resio da postedim te onog sto se meni desilo i jos mnogo toga zloga koga uspesnog i brdo znanja zrnce srece deset nije sprecilo.Cini mi se sad da na putu sam dobrome,stvari meni sada izgledaju jasnije,a secam se vremena kad sve delovalo je strasnije svakodnevno sam polazak odlagao za kasnije,vreme je dragoceno,svaki dan je kratak,problem za problemom kao domaci zadatak.Sa ovim sto sad znam svet gledam tvojim ocima,ne dozvoli olujama da zbrisu te sa plocnika,jer zelim da takvi kao ti sutra budu mi prijatelji zato kao stariji ja napascu prvi,neprijatelje nase odgurnucu sto dalje,da napravim prostora u kome ces svakim novim korakom da jacas,dok ne stasas i na svoje noge stanes,pored mene rame uz rame...uzdam se u tvoju pamet!!!
Samo jedan život
Na vratima vorda bleji divlja horda tu se valja neka roba kazu gura mnogo dobra,jos od decackog doba sve mora da se proba,roditelj i nezna da mu sin ko zombi hoda.Pa sta ga boli kurac sve dok pici dobra zika,tu mu je ekipa i svi po pola tripa i jos par dzidza bidza da upotpuni se prica,extazi il dop samo nesto da se zdima.Po semu da se cima makar bila dva-tri dima,ma jebes brate sve samo gudre da se ima.Promasena sustina nacina zivota zbog zamenjenih vrednosti detinjstvo je golgota.U modi su djakoze,dileri debili,smekeri i mangupi su postali fosili.Iskljucivo se druzis samo s onim koji duva,nema veze sto je prso,nema veze sto je nula.Ma kad pogledam malo bolje,nisu klinci krivi,pod pritiskom se zivi mora necim da se smiri,omladina zeva kad bi trebalo da stvara,preko cele noci bleji preko celog dana spava.
Imas samo jedan zivot pa ti vidi sta ces sine,kada nadjes pravi put ti se kreci samo njime,imas samo jedan zivot pa ti vidi sta ces s njime,zar da cekas mrak da pozelis da ti sine.imas samo jedan zivot.....Jesi sad shvatio sta je relax mislio kad je rekao..........mislio je na onog klinca sto se dimi jer se pali jer se lozi,znam kako znaju rime da te prime kad ih osetis na kozi,ali neka ga i mi smo bili mali nekada,da,da,da al vidi gde smo sada mada uvek novih rima gladan blazen glas je blazen kad ti kazem ali mozda ti si nova nada pusti izgled ti si zgrada gde su vazne sobe ne fasada,zato nestaj kao klada,moras pobeci iz stada, pustinju ja i ti posetimo da bi osetio cari hlada,uspeti znaci hteti postati jaci samo pitanje je kada,ja u tebe verujem jer ti si nagrada mog grada,Ali ova prica ima mana,jer jedna strana lici kao druga strana,od koje mi je srce puno rana,kad napustis korenje jer grana nosi voce protiv koga se borim uvek se smorim jer znam da to mnogi hoce,ali znaj ti nesmes biti taj jer uz tebe bicu opet ja tada zato sto se losa vest brzo sazna samo ovog puta ne nagrada nego kazna mnogo skupa bla bla bla zgrada arkada tada svetla snaga zna da postane balada...
...Klince koje gotivim pokusavam da promenim,vojnike bez mozga na ulici da odmenim,sa ulice da sklonim na trenutak samo odmorim,poginem za njih da ih od gluposti odgovorim,iz sranja da ih izvadim i oci da im otvorim iz kosmare ih probudim i grehove im otkupim,izgubljen u vremenu pitanja ti naviru,srce kao vodilja emocije razdiru,na raskrsnici puteva gde rezoni sada zamiru,odupires se pravilu zavrsavas u zatvoru,fizickom il ne ja ne pravim tu razliku,nudim ti svoje tekstove kao zamenu za zlu naviku,ne zelim da popujem ne shvati me pogresno,ja ne bacam kamen jer isto sam gresio,dosao sam do ovde i sada sam resio da postedim te onog sto se meni desilo i jos mnogo toga zloga koga uspesnog i brdo znanja zrnce srece deset nije sprecilo.Cini mi se sad da na putu sam dobrome,stvari meni sada izgledaju jasnije,a secam se vremena kad sve delovalo je strasnije svakodnevno sam polazak odlagao za kasnije,vreme je dragoceno,svaki dan je kratak,problem za problemom kao domaci zadatak.Sa ovim sto sad znam svet gledam tvojim ocima,ne dozvoli olujama da zbrisu te sa plocnika,jer zelim da takvi kao ti sutra budu mi prijatelji zato kao stariji ja napascu prvi,neprijatelje nase odgurnucu sto dalje,da napravim prostora u kome ces svakim novim korakom da jacas,dok ne stasas i na svoje noge stanes,pored mene rame uz rame...uzdam se u tvoju pamet!!!
Poslednja izmena od urednika:
