LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Banke: Cenu mera NBS platiće klijenti
Odloženo smanjenje obavezne devizne rezerve i povećanje rezerve u dinarima, jesu mere protiv inflacije ali nisu besplatne za korisnike kredita, objašnjavaju bankari.
Nova odluka Narodne banke Srbije, kojom je odloženo smanjenje obavezne devizne rezerve u planiranom obimu, u određenoj meri uticaće to koliko para će banke plasirti u kredite i po kojoj ceni, ali očekuje se da će ta mera biti privremenog karaktera, ocenili su danas predstavnici banaka u izjavama Tanjugu.
Direktor Sektora trezora "Banke inteza" Bojan Lečić podsetio je da je glavni razlog za povećanje restriktivnosti monetarne politike visoka inflacija, koja je u 2010. godini iznosila 10,3 odsto na godišnjem nivou, kao i da protiv visoke inflacije NBS može delovati putem povećanja referentne kamatne stope i povećanja obavezne rezerve.
"Veća obavezna rezerva u dinarima u odnosu na prethodnu odluku, usloviće manju ponudu dinarskih kredita, kao i povećanje troškova finansiranja za sve banke", kaže Bojan Lečić, direktor Sektora trezora "Banke inteza".
Prema Lečićevim rečima, očekuje se da je ta mera privremenog karaktera i da će se sa smanjenjem obavezne rezerve nastaviti čim se inflacija dovede u ciljane granice.
Kako je Tanjugu rečeno u "Alfa banci", povećanje stope obaveznih rezervi će uticati na smanjenu ponudu novca na tržištu, što će dovesti do njegovog poskupljenja.
"To znači da navedeno povećanje troška, banke mogu da prenesu na sebe, što će uticati na njihovu profitabilnost, ili će trošak preneti na klijente, putem poskupljenja proizvoda i usluga koje nude", naveli su u toj banci.
Kako objašnjavaju, u skladu sa Bečkim sporazumom, koji je istekao 31. decembra 2010, banke su očekivale da im, na osnovu prvobitnog dogovora, deo rezervi bude vraćen, te te su u skladu sa tim planirale svoje poslovanje. Svojom odlukom, NBS menja pravila i ponovo uvodi dinarski deo devizne obavezne rezerve.
"To nije uobičajena pojava u drugim evropskim zemljama. Iako je razumljiva i ponekad prihvatljiva u borbi protiv inflacije, sigurno je da će negativno uticati na poslovanje banaka u 2011. godini, kao i na napore ka uvećanju obima kreditnih plasmana banaka", ocenili su u "Alfa banci".
"Mi verujemo, na osnovu dosadašnjeg iskustva, da je NBS posegla za ovim mehanizmom srazmerno stanju i kretanjima na tržištu, a sve u skladu sa dugoročnim ciljevima Republike Srbije koji su usmereni ka stabilizaciji ekonomije i intenzivnom rastu i razvoju. Međutim, sve to ne može da bude 'besplatno'", ističu u toj banci.
Izvršni odbor NBS usvojio je novu Odluku o obaveznoj rezervi banaka, koja treba da spreči da se od februara do aprila, u trenutnim uslovima u kojima je inflacija iznad gornje granice cilja, u sistem ubrizga dodatna likvidnost kako je predviđeno do sada važećom odlukom iz marta 2010.
Osnovne novine koje se predlažu novom odlukom odnose se na propisivanje diferenciranih stopa obavezne rezerve koje se primenjuju na dinarsku i na deviznu osnovicu, u zavisnosti od ročnosti obaveza, odnosno izvora finansiranja banaka.Takođe, novina je i utvrđivanje obaveze dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve uz primenu diferenciranih stopa.
Na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine stopa obavezne rezerve ostaje pet odsto, dok na dinarske izvore finansiranja banaka sa ročnošću preko dve godine, stopa obavezne rezerve je spuštena na nulu, odnosno banke uopšte neće izdvajati obaveznu rezervu.
Devizna obavezna rezerva na izvore finansiranja banaka sa ugovorenom ročnošću preko dve godine ostaje 25 odsto, a na obaveze sa kraćom ročnošću obavezna rezerva se podiže na 30 odsto.
Novom odlukom utvrđena je i obaveza dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve u evrima, takođe po diferenciranim stopama, od 15 odsto na izvore do dve godine i 10 odsto na one sa ročnošću preko dve godine.
(Tanjug)
Odloženo smanjenje obavezne devizne rezerve i povećanje rezerve u dinarima, jesu mere protiv inflacije ali nisu besplatne za korisnike kredita, objašnjavaju bankari.
Nova odluka Narodne banke Srbije, kojom je odloženo smanjenje obavezne devizne rezerve u planiranom obimu, u određenoj meri uticaće to koliko para će banke plasirti u kredite i po kojoj ceni, ali očekuje se da će ta mera biti privremenog karaktera, ocenili su danas predstavnici banaka u izjavama Tanjugu.
Direktor Sektora trezora "Banke inteza" Bojan Lečić podsetio je da je glavni razlog za povećanje restriktivnosti monetarne politike visoka inflacija, koja je u 2010. godini iznosila 10,3 odsto na godišnjem nivou, kao i da protiv visoke inflacije NBS može delovati putem povećanja referentne kamatne stope i povećanja obavezne rezerve.
"Veća obavezna rezerva u dinarima u odnosu na prethodnu odluku, usloviće manju ponudu dinarskih kredita, kao i povećanje troškova finansiranja za sve banke", kaže Bojan Lečić, direktor Sektora trezora "Banke inteza".
Prema Lečićevim rečima, očekuje se da je ta mera privremenog karaktera i da će se sa smanjenjem obavezne rezerve nastaviti čim se inflacija dovede u ciljane granice.
Kako je Tanjugu rečeno u "Alfa banci", povećanje stope obaveznih rezervi će uticati na smanjenu ponudu novca na tržištu, što će dovesti do njegovog poskupljenja.
"To znači da navedeno povećanje troška, banke mogu da prenesu na sebe, što će uticati na njihovu profitabilnost, ili će trošak preneti na klijente, putem poskupljenja proizvoda i usluga koje nude", naveli su u toj banci.
Kako objašnjavaju, u skladu sa Bečkim sporazumom, koji je istekao 31. decembra 2010, banke su očekivale da im, na osnovu prvobitnog dogovora, deo rezervi bude vraćen, te te su u skladu sa tim planirale svoje poslovanje. Svojom odlukom, NBS menja pravila i ponovo uvodi dinarski deo devizne obavezne rezerve.
"To nije uobičajena pojava u drugim evropskim zemljama. Iako je razumljiva i ponekad prihvatljiva u borbi protiv inflacije, sigurno je da će negativno uticati na poslovanje banaka u 2011. godini, kao i na napore ka uvećanju obima kreditnih plasmana banaka", ocenili su u "Alfa banci".
"Mi verujemo, na osnovu dosadašnjeg iskustva, da je NBS posegla za ovim mehanizmom srazmerno stanju i kretanjima na tržištu, a sve u skladu sa dugoročnim ciljevima Republike Srbije koji su usmereni ka stabilizaciji ekonomije i intenzivnom rastu i razvoju. Međutim, sve to ne može da bude 'besplatno'", ističu u toj banci.
Izvršni odbor NBS usvojio je novu Odluku o obaveznoj rezervi banaka, koja treba da spreči da se od februara do aprila, u trenutnim uslovima u kojima je inflacija iznad gornje granice cilja, u sistem ubrizga dodatna likvidnost kako je predviđeno do sada važećom odlukom iz marta 2010.
Osnovne novine koje se predlažu novom odlukom odnose se na propisivanje diferenciranih stopa obavezne rezerve koje se primenjuju na dinarsku i na deviznu osnovicu, u zavisnosti od ročnosti obaveza, odnosno izvora finansiranja banaka.Takođe, novina je i utvrđivanje obaveze dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve uz primenu diferenciranih stopa.
Na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine stopa obavezne rezerve ostaje pet odsto, dok na dinarske izvore finansiranja banaka sa ročnošću preko dve godine, stopa obavezne rezerve je spuštena na nulu, odnosno banke uopšte neće izdvajati obaveznu rezervu.
Devizna obavezna rezerva na izvore finansiranja banaka sa ugovorenom ročnošću preko dve godine ostaje 25 odsto, a na obaveze sa kraćom ročnošću obavezna rezerva se podiže na 30 odsto.
Novom odlukom utvrđena je i obaveza dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve u evrima, takođe po diferenciranim stopama, od 15 odsto na izvore do dve godine i 10 odsto na one sa ročnošću preko dve godine.
(Tanjug)