- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Banjaluka: Maestro na dva točka
Izvor:
Novosti.rs
BANjALUČANI ga skoro svakodnevno mogu sresti kako gradskim džadama vešto upravlja biciklom, a za profesora Muharema Insanića to je jedan od omiljenih hobija i njegov skromni doprinos ekološkom prosvećivanju sugrađana. Vožnja na dva točka pomaže mu da uskladi brojne obaveze kojima je, do požrtvovanja, posvećen.
- Danas je u Banjaluci saobraćaj intenzivan, parkinzi prebukirani, „pauci“ imaju mnogo posla, a ja se na biciklu relaksiram i pomoću dvotočkaša sve dnevne obaveze obavljam bez glavobolje - kaže Insanić, koji je i u 67. godini pun snage i kondicije. - Banjaluka se uz Maribor i Suboticu u bivšoj zemlji smatrala za najbiciklističkiji grad.
Osim što iz hobija ovakvim prevozom čuva urbanu tradiciju, Muharem je posvećen i porodičnom nasleđu dugom više od jednog stoleća.
- To je pekarstvo - kaže Muharem. - Hleb je nekada u Livnu, odakle potiču Insanići, pekao deda Nurija, pa onda moj otac Jusuf, koji je tu tradiciju kasnije nastavio u Žepču, gde sam rođen 1944. godine. Od sredine pedesetih prošlog veka vlasnici smo pekare u samom centru Banjaluke. Nakon očeve smrti porodičnu tradiciju su nastavila moja braća, koja su zbog ratnih okolnosti u Bosni napustili Banjaluku, a meni prepustili da pekara „Insanić“ i danas na ovom mestu postoji i deluje. Iako sam završio Muzičku akademiju i bio posvećen obrazovanju mladih talenata, nisam mogao da prekinem porodičnu tradiciju. Pekarstvom se na neki način bavi i moj sin, koji poseduje piceriju u mestu Grado u Italiji.
To je četvrta generacija Insanića kojima je pekarstvo u krvi. Muharem je posebno ponosan na roditelje: oca Jusufa i majku Hanu, koja je izrodila trinaestoro dece, od kojih je devet ostalo u životu. Osam sinova i jedna kćer. Nažalost, sestra Emina u petoj godini života je nastradala, na samom kraju Drugog svetskog rata.
- Otac je bio solunski borac, dobitnik je Ordena Karađorđeve zvezde, ali svima nam je usadio sklonost ka ovom zanatu. Pamtim kada je rekao da niko ne može biti istinski intelektualac ako pre fakulteta ne završi bar neki zanat.Tako se nije slagao sa mojom odlukom da upišem prvo Muzičku školu, pa onda akademiju, koje sam završio pomalo ilegalno. Ali, uporedo sam mesio i hleb - priseća se naš sagovornik.
Muharem Insanić je danas istaknuti muzički stvaralac. Komponovao je operu „Safikada“. Ovaj muzičko-scenski spektakl doživeo je veliki uspeh kada je premijerno izveden krajem decembra prošle godine u Banjaluci. „Safikada“ je muzička storija o ljubavi dvoje mladih različitih vera, koja se završava na nesretan način.
Maestro na biciklu je banjalučku legendu upakovao u sjajno opersko ostvarenje kakvim se mogu podičiti i daleko jače muzičke sredine.
- Moja ljubav prema muzici je još jedan genetski kod porodice Insanić, jer se u našoj pekari uvek mnogo radilo, ali uz pesmu - zaključuje Muharem Insanić.
Izvor:
Novosti.rs
BANjALUČANI ga skoro svakodnevno mogu sresti kako gradskim džadama vešto upravlja biciklom, a za profesora Muharema Insanića to je jedan od omiljenih hobija i njegov skromni doprinos ekološkom prosvećivanju sugrađana. Vožnja na dva točka pomaže mu da uskladi brojne obaveze kojima je, do požrtvovanja, posvećen.
- Danas je u Banjaluci saobraćaj intenzivan, parkinzi prebukirani, „pauci“ imaju mnogo posla, a ja se na biciklu relaksiram i pomoću dvotočkaša sve dnevne obaveze obavljam bez glavobolje - kaže Insanić, koji je i u 67. godini pun snage i kondicije. - Banjaluka se uz Maribor i Suboticu u bivšoj zemlji smatrala za najbiciklističkiji grad.
Osim što iz hobija ovakvim prevozom čuva urbanu tradiciju, Muharem je posvećen i porodičnom nasleđu dugom više od jednog stoleća.
- To je pekarstvo - kaže Muharem. - Hleb je nekada u Livnu, odakle potiču Insanići, pekao deda Nurija, pa onda moj otac Jusuf, koji je tu tradiciju kasnije nastavio u Žepču, gde sam rođen 1944. godine. Od sredine pedesetih prošlog veka vlasnici smo pekare u samom centru Banjaluke. Nakon očeve smrti porodičnu tradiciju su nastavila moja braća, koja su zbog ratnih okolnosti u Bosni napustili Banjaluku, a meni prepustili da pekara „Insanić“ i danas na ovom mestu postoji i deluje. Iako sam završio Muzičku akademiju i bio posvećen obrazovanju mladih talenata, nisam mogao da prekinem porodičnu tradiciju. Pekarstvom se na neki način bavi i moj sin, koji poseduje piceriju u mestu Grado u Italiji.
To je četvrta generacija Insanića kojima je pekarstvo u krvi. Muharem je posebno ponosan na roditelje: oca Jusufa i majku Hanu, koja je izrodila trinaestoro dece, od kojih je devet ostalo u životu. Osam sinova i jedna kćer. Nažalost, sestra Emina u petoj godini života je nastradala, na samom kraju Drugog svetskog rata.
- Otac je bio solunski borac, dobitnik je Ordena Karađorđeve zvezde, ali svima nam je usadio sklonost ka ovom zanatu. Pamtim kada je rekao da niko ne može biti istinski intelektualac ako pre fakulteta ne završi bar neki zanat.Tako se nije slagao sa mojom odlukom da upišem prvo Muzičku školu, pa onda akademiju, koje sam završio pomalo ilegalno. Ali, uporedo sam mesio i hleb - priseća se naš sagovornik.
Muharem Insanić je danas istaknuti muzički stvaralac. Komponovao je operu „Safikada“. Ovaj muzičko-scenski spektakl doživeo je veliki uspeh kada je premijerno izveden krajem decembra prošle godine u Banjaluci. „Safikada“ je muzička storija o ljubavi dvoje mladih različitih vera, koja se završava na nesretan način.
Maestro na biciklu je banjalučku legendu upakovao u sjajno opersko ostvarenje kakvim se mogu podičiti i daleko jače muzičke sredine.
- Moja ljubav prema muzici je još jedan genetski kod porodice Insanić, jer se u našoj pekari uvek mnogo radilo, ali uz pesmu - zaključuje Muharem Insanić.