Član
- Učlanjen(a)
- 30.11.2011
- Poruka
- 1.872
Angina pektoris - bol u grudima zbog gušenja srca
Tipičan angiozni bol je širok i tup, bolesnik ga doživljava kao stezanje, pritiskanje i žarenje, a može se javiti i osećaj nelagode i teskobe. O ovome za Život plus govori kardiolog doc. dr Goran Stanković, iz Instituta za kardivaskularne bolesti KCS
Dijagnoza angine pektoris postavlja se na osnovu kliničke slike
Iznenadni i nepodnošljivi bol u grudima većina tumači kao najavu infarkta, međutim on može biti i posledica angine pektoris. Iako ne može da se poredi sa infarktom, angina pektoris takođe predstavlja ozbiljno oboljenje.
Koliko je opasna i kako se tretira, za čitaoce "Života plus" objašnjava kardiolog doc. dr Goran Stanković, iz Instituta za kardivaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije.
- Angina pektoris predstavlja klinički sindrom koji karakteriše skup simptoma, od kojih je najdominantniji jak bol u predelu iza grudne kosti. Bol nastaje zbog ishemijskog miokarda, odnosno nedovoljne snabdevenosti srčanog mišića krvlju.
Do nesrazmere u potrebi i realne mogućnosti u snabdevanju krvlju dolazi najčešće zbog postojanja ateroskleroze, degenerativnog oboljenja krvnih sudova, zbog kojeg se u zidu krvnog suda sakupljaju masnoće, kalcijum i vezivno tkivo.
Ovi elementi stvaraju aterosklerotske pločice koje sužavaju lumen krvnog suda tako da je protok krvi smanjen. Bolest je na pomolu kada se lumen suzi za više od tri četvrtine.
* Šta se tada dešava?
- Krv normalno ne protiče i srce počinje da pati jer nema dovoljno kiseonika. A zbog nedostatka kiseonika stvaraju se kiseli produkti, koji nadražuju nervne završetke u srčanom mišiću što pacijent oseća kao bol. Ipak, da bi se blagovremeno javili lekaru, važno je definisati karakteristike tipičnog angioznog bola, jer nekada taj bol ne pripada koronarnom oboljenju. To znači da treba obratiti pažnju na način neposrednog izazivanja bola, kvalitet bola, lokalizaciju njegove pojave i dužinu trajanja.
* Kada se angiozni bol najčešće javlja?
- Angiozni bol najčešće se javlja prilikom napora, na hladnoći, prilikom uzbuđenja, posle obroka ili cigarete. Odnosno, u svim onim situacijama kada se naglo povećava potreba za kiseonikom, a suženje krvnog suda je takvo da ne dozvoljava normalan dotok krvi. Tipičan angiozni bol je širok i tup, a bolesnik ga doživljava kao stezanje, pritiskanje, žarenje. Takođe, prisutan je i osećaj nelagode i teskobe. Međutim, postoje osobe koje nisu u stanju da opišu šta tačno osećaju.
* Gde se bol javlja?
- Bol se obično lokalizuje u sredogruđu, srednjem i gornjem delu grudne kosti i ponekad se širi levo ili desno. Difuzan je i širok jedan do dva dlana. Nekada zna da se širi i u vrat, donju vilicu, oba ramena, mada češće u levu unutrašnju stranu nadlaktice i podlaktice. Nekada može da bude zahvaćena i desna ruka, kao i leđni deo među lopaticama. Ukoliko je simptomatologija ovakva, u 90 odsto slučajeva radi se o angini pektoris. Bol se postepeno pojačava, i traje od jednog do 20 minuta. Prestaje ili u odmoru ili posle uzimanja nitroglicerina koji širi arterije i vene pomažući srcu da smanji opterećenje prilikom ispumpavanja krvi.
Jačina i učestalost bola zavisi od kliničke forme oboljenja, odnosno od karakteristika ateroskleroze.
* Šta se tada dešava?
- Krv normalno ne protiče i srce počinje da pati jer nema dovoljno kiseonika. A zbog nedostatka kiseonika stvaraju se kiseli produkti, koji nadražuju nervne završetke u srčanom mišiću što pacijent oseća kao bol. Ipak, da bi se blagovremeno javili lekaru, važno je definisati karakteristike tipičnog angioznog bola, jer nekada taj bol ne pripada koronarnom oboljenju. To znači da treba obratiti pažnju na način neposrednog izazivanja bola, kvalitet bola, lokalizaciju njegove pojave i dužinu trajanja.
* Kada se angiozni bol najčešće javlja?
- Angiozni bol najčešće se javlja prilikom napora, na hladnoći, prilikom uzbuđenja, posle obroka ili cigarete. Odnosno, u svim onim situacijama kada se naglo povećava potreba za kiseonikom, a suženje krvnog suda je takvo da ne dozvoljava normalan dotok krvi. Tipičan angiozni bol je širok i tup, a bolesnik ga doživljava kao stezanje, pritiskanje, žarenje. Takođe, prisutan je i osećaj nelagode i teskobe. Međutim, postoje osobe koje nisu u stanju da opišu šta tačno osećaju.
* Gde se bol javlja?
- Bol se obično lokalizuje u sredogruđu, srednjem i gornjem delu grudne kosti i ponekad se širi levo ili desno. Difuzan je i širok jedan do dva dlana. Nekada zna da se širi i u vrat, donju vilicu, oba ramena, mada češće u levu unutrašnju stranu nadlaktice i podlaktice. Nekada može da bude zahvaćena i desna ruka, kao i leđni deo među lopaticama. Ukoliko je simptomatologija ovakva, u 90 odsto slučajeva radi se o angini pektoris. Bol se postepeno pojačava, i traje od jednog do 20 minuta. Prestaje ili u odmoru ili posle uzimanja nitroglicerina koji širi arterije i vene pomažući srcu da smanji opterećenje prilikom ispumpavanja krvi.
Jačina i učestalost bola zavisi od kliničke forme oboljenja, odnosno od karakteristika ateroskleroze.
DIJAGNOZA I LEČENJE
Dijagnoza angine pektoris postavlja se na osnovu kliničke slike, odnosno manifestacije bolova koji mogu da traju različite dužine. Bolovi prestaju sa uzimanjem nitroglicerina, uz blagi skok krvnog pritiska koji se vraća na normalu posle prestanka bolova.
Međutim, za postavljanje precizne dijagnoze neophodan je EKG nalaz u mirovanju, za vreme bola ili pri opterećenju. Kada je reč o testu opterećenja, odnosno ergo testu, naporom se provocira pojava bola, a onda beleže promene na EKG-u. Za potvrdu postojanja promena na koronarnim odnosno srčanim krvnim sudovima, koje su uzrok angine pektoris, koristi se takozvana selektivna koronarografija. Nalaz lokalnog suženja grana koronarnih krvnih sudova iznad 50 odsto potvrđuje koronarnu bolest.
Lečenje angine pektoris doživotno je. Cilj lečenja je uklanjanje pratećih tegoba, poboljšanje kvaliteta života, sprečavanje daljih oštećenja srca i produženje života. U svakom slučaju, treba otkloniti faktore rizika, pri čemu se istovremeno leče i dijabetes i hiperlipemija (povećane masnoće) ukoliko su prisutni. Za lečenje hipertenzije uzimaju se beta blokatori i ACE inhibitori, a aspirin uzima svakodnevno, ukoliko za njega ne postoje kontraindikacije.
FAKTORI RIZIKA
Dijabetes je opasan faktor rizika za pojavu angine pektoris. Ukoliko se pri prvom pregledu ustanovi da su vrednosti šećera čak i minimalno povećane, treba pristupiti lečenju. Ako se bolest ozbiljno ne shvati i leči, može doći i do infarkta miokarda, ali i do naprasne smrti. Najgora kombinacija koja jednu osobu može da zadesi je pojava dijabetesa, hipertenzije i masnoća u krvi istovremeno. Istu šansu da obole od angine pektoris imaju i žene i muškarci. Do menopauze pripadnice slabijeg pola zaštićene su hormonima, posle čega se taj rizik izjednačuje. Takođe, nervozne osobe izložene stresu sklonije su pojavi srčanih oboljenja, a posebno su predisponirane i osobe sa porodičnim genetskim opterećenjem. To znači da su svi kandidati da obole od angine pektoris ili nekog drugog srčanog oboljenja, ukoliko su u porodici imali muškarca koji je od iste bolesti oboleo pre 50, ili ženu pre 55 godine. Nekada to ne mora biti direktna veza od roditelja na decu, već se sa preskokom javlja i kod unuka.
Izvor: Novosti
Tipičan angiozni bol je širok i tup, bolesnik ga doživljava kao stezanje, pritiskanje i žarenje, a može se javiti i osećaj nelagode i teskobe. O ovome za Život plus govori kardiolog doc. dr Goran Stanković, iz Instituta za kardivaskularne bolesti KCS
Dijagnoza angine pektoris postavlja se na osnovu kliničke slike
Iznenadni i nepodnošljivi bol u grudima većina tumači kao najavu infarkta, međutim on može biti i posledica angine pektoris. Iako ne može da se poredi sa infarktom, angina pektoris takođe predstavlja ozbiljno oboljenje.
Koliko je opasna i kako se tretira, za čitaoce "Života plus" objašnjava kardiolog doc. dr Goran Stanković, iz Instituta za kardivaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije.
- Angina pektoris predstavlja klinički sindrom koji karakteriše skup simptoma, od kojih je najdominantniji jak bol u predelu iza grudne kosti. Bol nastaje zbog ishemijskog miokarda, odnosno nedovoljne snabdevenosti srčanog mišića krvlju.
Do nesrazmere u potrebi i realne mogućnosti u snabdevanju krvlju dolazi najčešće zbog postojanja ateroskleroze, degenerativnog oboljenja krvnih sudova, zbog kojeg se u zidu krvnog suda sakupljaju masnoće, kalcijum i vezivno tkivo.
Ovi elementi stvaraju aterosklerotske pločice koje sužavaju lumen krvnog suda tako da je protok krvi smanjen. Bolest je na pomolu kada se lumen suzi za više od tri četvrtine.
* Šta se tada dešava?
- Krv normalno ne protiče i srce počinje da pati jer nema dovoljno kiseonika. A zbog nedostatka kiseonika stvaraju se kiseli produkti, koji nadražuju nervne završetke u srčanom mišiću što pacijent oseća kao bol. Ipak, da bi se blagovremeno javili lekaru, važno je definisati karakteristike tipičnog angioznog bola, jer nekada taj bol ne pripada koronarnom oboljenju. To znači da treba obratiti pažnju na način neposrednog izazivanja bola, kvalitet bola, lokalizaciju njegove pojave i dužinu trajanja.
* Kada se angiozni bol najčešće javlja?
- Angiozni bol najčešće se javlja prilikom napora, na hladnoći, prilikom uzbuđenja, posle obroka ili cigarete. Odnosno, u svim onim situacijama kada se naglo povećava potreba za kiseonikom, a suženje krvnog suda je takvo da ne dozvoljava normalan dotok krvi. Tipičan angiozni bol je širok i tup, a bolesnik ga doživljava kao stezanje, pritiskanje, žarenje. Takođe, prisutan je i osećaj nelagode i teskobe. Međutim, postoje osobe koje nisu u stanju da opišu šta tačno osećaju.
* Gde se bol javlja?
- Bol se obično lokalizuje u sredogruđu, srednjem i gornjem delu grudne kosti i ponekad se širi levo ili desno. Difuzan je i širok jedan do dva dlana. Nekada zna da se širi i u vrat, donju vilicu, oba ramena, mada češće u levu unutrašnju stranu nadlaktice i podlaktice. Nekada može da bude zahvaćena i desna ruka, kao i leđni deo među lopaticama. Ukoliko je simptomatologija ovakva, u 90 odsto slučajeva radi se o angini pektoris. Bol se postepeno pojačava, i traje od jednog do 20 minuta. Prestaje ili u odmoru ili posle uzimanja nitroglicerina koji širi arterije i vene pomažući srcu da smanji opterećenje prilikom ispumpavanja krvi.
Jačina i učestalost bola zavisi od kliničke forme oboljenja, odnosno od karakteristika ateroskleroze.
* Šta se tada dešava?
- Krv normalno ne protiče i srce počinje da pati jer nema dovoljno kiseonika. A zbog nedostatka kiseonika stvaraju se kiseli produkti, koji nadražuju nervne završetke u srčanom mišiću što pacijent oseća kao bol. Ipak, da bi se blagovremeno javili lekaru, važno je definisati karakteristike tipičnog angioznog bola, jer nekada taj bol ne pripada koronarnom oboljenju. To znači da treba obratiti pažnju na način neposrednog izazivanja bola, kvalitet bola, lokalizaciju njegove pojave i dužinu trajanja.
* Kada se angiozni bol najčešće javlja?
- Angiozni bol najčešće se javlja prilikom napora, na hladnoći, prilikom uzbuđenja, posle obroka ili cigarete. Odnosno, u svim onim situacijama kada se naglo povećava potreba za kiseonikom, a suženje krvnog suda je takvo da ne dozvoljava normalan dotok krvi. Tipičan angiozni bol je širok i tup, a bolesnik ga doživljava kao stezanje, pritiskanje, žarenje. Takođe, prisutan je i osećaj nelagode i teskobe. Međutim, postoje osobe koje nisu u stanju da opišu šta tačno osećaju.
* Gde se bol javlja?
- Bol se obično lokalizuje u sredogruđu, srednjem i gornjem delu grudne kosti i ponekad se širi levo ili desno. Difuzan je i širok jedan do dva dlana. Nekada zna da se širi i u vrat, donju vilicu, oba ramena, mada češće u levu unutrašnju stranu nadlaktice i podlaktice. Nekada može da bude zahvaćena i desna ruka, kao i leđni deo među lopaticama. Ukoliko je simptomatologija ovakva, u 90 odsto slučajeva radi se o angini pektoris. Bol se postepeno pojačava, i traje od jednog do 20 minuta. Prestaje ili u odmoru ili posle uzimanja nitroglicerina koji širi arterije i vene pomažući srcu da smanji opterećenje prilikom ispumpavanja krvi.
Jačina i učestalost bola zavisi od kliničke forme oboljenja, odnosno od karakteristika ateroskleroze.
DIJAGNOZA I LEČENJE
Dijagnoza angine pektoris postavlja se na osnovu kliničke slike, odnosno manifestacije bolova koji mogu da traju različite dužine. Bolovi prestaju sa uzimanjem nitroglicerina, uz blagi skok krvnog pritiska koji se vraća na normalu posle prestanka bolova.
Međutim, za postavljanje precizne dijagnoze neophodan je EKG nalaz u mirovanju, za vreme bola ili pri opterećenju. Kada je reč o testu opterećenja, odnosno ergo testu, naporom se provocira pojava bola, a onda beleže promene na EKG-u. Za potvrdu postojanja promena na koronarnim odnosno srčanim krvnim sudovima, koje su uzrok angine pektoris, koristi se takozvana selektivna koronarografija. Nalaz lokalnog suženja grana koronarnih krvnih sudova iznad 50 odsto potvrđuje koronarnu bolest.
Lečenje angine pektoris doživotno je. Cilj lečenja je uklanjanje pratećih tegoba, poboljšanje kvaliteta života, sprečavanje daljih oštećenja srca i produženje života. U svakom slučaju, treba otkloniti faktore rizika, pri čemu se istovremeno leče i dijabetes i hiperlipemija (povećane masnoće) ukoliko su prisutni. Za lečenje hipertenzije uzimaju se beta blokatori i ACE inhibitori, a aspirin uzima svakodnevno, ukoliko za njega ne postoje kontraindikacije.
FAKTORI RIZIKA
Dijabetes je opasan faktor rizika za pojavu angine pektoris. Ukoliko se pri prvom pregledu ustanovi da su vrednosti šećera čak i minimalno povećane, treba pristupiti lečenju. Ako se bolest ozbiljno ne shvati i leči, može doći i do infarkta miokarda, ali i do naprasne smrti. Najgora kombinacija koja jednu osobu može da zadesi je pojava dijabetesa, hipertenzije i masnoća u krvi istovremeno. Istu šansu da obole od angine pektoris imaju i žene i muškarci. Do menopauze pripadnice slabijeg pola zaštićene su hormonima, posle čega se taj rizik izjednačuje. Takođe, nervozne osobe izložene stresu sklonije su pojavi srčanih oboljenja, a posebno su predisponirane i osobe sa porodičnim genetskim opterećenjem. To znači da su svi kandidati da obole od angine pektoris ili nekog drugog srčanog oboljenja, ukoliko su u porodici imali muškarca koji je od iste bolesti oboleo pre 50, ili ženu pre 55 godine. Nekada to ne mora biti direktna veza od roditelja na decu, već se sa preskokom javlja i kod unuka.
Izvor: Novosti