- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Alarmantno: Srbi piju više od Rusa!
Naša zemlja nalazi se na visokom četvrtom mestu u Evropi po potrošnji alkohola. Popijemo 11 litara alkohola po glavi stanovnika, svetski prosek je šest
ALKOHOLIZAM je neinfektivna epidemija 21. veka i predstavlja ozbiljnu bolest, a ne samo lošu naviku. Po oboljevanju i smrtnosti je na visokom trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Više od 70 odsto punoletnog stanovništva u Srbiji konzumira alkohol, uz povremena opijanja i upravo iz te kategorije se kasnije regrutuju zavisnici, njih 10 do 15 odsto.
Dr Aleksandar Vujošević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, naglašava da je alkoholizam globalni problem, a da je najveći broj njegovih uživalaca upravo iz Evrope.
- U Evropi, Srbija se nalazi na visokom četvrtom mestu po potrošnji alkohola sa prosekom od 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika, dok je svetski prosek šest litara - objašnjava dr Vujošević.
- Moldavija je na prvom mestu sa 18 litara, a na poslednjem je Norveška sa četiri. Alkoholna zavisnost, kao jedna od najčešćih mentalnih bolesti prouzrokuje fizička i psihička oštećenja zdravlja, kao i poremećaje socijalnog stanja, pre svega ekonomskog i profesionalnog.
Psihički poremećaji alkoholičara su upalne promene sistema za varenje, bolesti jetre, oštećenja pankreasa, pojava šećerne bolesti, srčanog mišića, krvnih sudova, kožne promene, oboljenja nervnog sistema, oštećenja mozga...
- Uprkos svim pokazateljima na ozbiljnost ovog problema i njegovim posledicama po zdravlje čoveka, ovo je i dalje bolest sa najnižom stopom lečenja od svih mentalnih oboljenja - kaže dr Vujošević.
- Prema istraživanjima, u Evropi, od ukupnog broja zavisnika od alkohola leči se samo osam odsto! Potrebno nam je podizanje svesti građana o značaju prepoznavanja i pravovremenog lečenja alkoholne zavisnosti.
Alkohol teško narušava i fizičko i mentalno zdravlje, a život skraćuje i do 15 godina. Postoji visoki procenat takozvanih skrivenih alkoholičara koje društvo i porodica tolerišu, ili ne prepoznaje da kod njih već postoji svakodnevna zloupotreba alkohola i poremećaj odnosa u porodici.
Alkoholičari prvo piće probaju između 13. i 15. godine, a svaki deseti lečeni alkoholičar je mlađi od 30 godina.
Devojke su vrlo aktivne u piću i sa 14,4 odsto “učestvuju” u ukupnom broju.
Podaci govore da se 8,4 odsto učenika prvi put napilo već u 13. godini. Mladi ističu da piju u posebnim emocionalnim stanjima, sve češće u “turama” i više dana bez pauze.
Alkoholičari su na radnom mestu skloni kašnjenjima i izlaženjima iz “opravdanih” razloga, često izostaju sa posla, izbegavaju obaveze i “žrtve” su spletki, mržnje kolega i šefova.
HULIGANSTVO ZBOG PIĆA
Dr Vujošević naglašava da su u 90 odsto huliganskih postupaka izvršioci bili alkoholisani.
- Statistika pokazuje da se polovina ubica na ovaj čin odlučila upravo u alkoholisanom stanju, dok je od svih samoubica 20 odsto alkoholičara - ističe doktor.
PRVO PROBAJU KOD KUĆE
U 76 odsto slučajeva mladi su alkohol probali kod kuće, a poslužili su ih roditelji ili bake i deke. Mladi u Srbiji od 11. do 13. godine dvostruko više piju nego njihovi vršnjaci u Evropi. Prilikom izlazaka u grad čak 73 odsto tinejdžera konzumira po neko piće, a 68 odsto njih ima iskustva sa pijanstvom.
Izvor: Novosti
Naša zemlja nalazi se na visokom četvrtom mestu u Evropi po potrošnji alkohola. Popijemo 11 litara alkohola po glavi stanovnika, svetski prosek je šest
ALKOHOLIZAM je neinfektivna epidemija 21. veka i predstavlja ozbiljnu bolest, a ne samo lošu naviku. Po oboljevanju i smrtnosti je na visokom trećem mestu, iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Više od 70 odsto punoletnog stanovništva u Srbiji konzumira alkohol, uz povremena opijanja i upravo iz te kategorije se kasnije regrutuju zavisnici, njih 10 do 15 odsto.
Dr Aleksandar Vujošević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, naglašava da je alkoholizam globalni problem, a da je najveći broj njegovih uživalaca upravo iz Evrope.
- U Evropi, Srbija se nalazi na visokom četvrtom mestu po potrošnji alkohola sa prosekom od 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika, dok je svetski prosek šest litara - objašnjava dr Vujošević.
- Moldavija je na prvom mestu sa 18 litara, a na poslednjem je Norveška sa četiri. Alkoholna zavisnost, kao jedna od najčešćih mentalnih bolesti prouzrokuje fizička i psihička oštećenja zdravlja, kao i poremećaje socijalnog stanja, pre svega ekonomskog i profesionalnog.
Psihički poremećaji alkoholičara su upalne promene sistema za varenje, bolesti jetre, oštećenja pankreasa, pojava šećerne bolesti, srčanog mišića, krvnih sudova, kožne promene, oboljenja nervnog sistema, oštećenja mozga...
- Uprkos svim pokazateljima na ozbiljnost ovog problema i njegovim posledicama po zdravlje čoveka, ovo je i dalje bolest sa najnižom stopom lečenja od svih mentalnih oboljenja - kaže dr Vujošević.
- Prema istraživanjima, u Evropi, od ukupnog broja zavisnika od alkohola leči se samo osam odsto! Potrebno nam je podizanje svesti građana o značaju prepoznavanja i pravovremenog lečenja alkoholne zavisnosti.
Alkohol teško narušava i fizičko i mentalno zdravlje, a život skraćuje i do 15 godina. Postoji visoki procenat takozvanih skrivenih alkoholičara koje društvo i porodica tolerišu, ili ne prepoznaje da kod njih već postoji svakodnevna zloupotreba alkohola i poremećaj odnosa u porodici.
Alkoholičari prvo piće probaju između 13. i 15. godine, a svaki deseti lečeni alkoholičar je mlađi od 30 godina.
Devojke su vrlo aktivne u piću i sa 14,4 odsto “učestvuju” u ukupnom broju.
Podaci govore da se 8,4 odsto učenika prvi put napilo već u 13. godini. Mladi ističu da piju u posebnim emocionalnim stanjima, sve češće u “turama” i više dana bez pauze.
Alkoholičari su na radnom mestu skloni kašnjenjima i izlaženjima iz “opravdanih” razloga, često izostaju sa posla, izbegavaju obaveze i “žrtve” su spletki, mržnje kolega i šefova.
HULIGANSTVO ZBOG PIĆA
Dr Vujošević naglašava da su u 90 odsto huliganskih postupaka izvršioci bili alkoholisani.
- Statistika pokazuje da se polovina ubica na ovaj čin odlučila upravo u alkoholisanom stanju, dok je od svih samoubica 20 odsto alkoholičara - ističe doktor.
PRVO PROBAJU KOD KUĆE
U 76 odsto slučajeva mladi su alkohol probali kod kuće, a poslužili su ih roditelji ili bake i deke. Mladi u Srbiji od 11. do 13. godine dvostruko više piju nego njihovi vršnjaci u Evropi. Prilikom izlazaka u grad čak 73 odsto tinejdžera konzumira po neko piće, a 68 odsto njih ima iskustva sa pijanstvom.
Izvor: Novosti