Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Agata Kristi

Diskusija u 'Književnost' započeta od Ana_ana, 03.10.2009.

  1. Ana_ana

    Ana_ana pored Bokija Administrator

    Postova:
    27.117
    Zahvala:
    10.694
    Pol:
    Ženski
    Agata Kristi

    [​IMG]

    Ona je definitivno najbolja, majstor zapleta i raspleta u kome treba upotrebiti mozak. Zato je neprevaziđena - krajica zločina u literaturi. Njeno visočanstvo - Agata

    Agatha Christie, poznata u svetu kao pisac kriminalistickih romana, objavila je preko 80 romana i zbirki kratkih prica, prevodjena vise od Sekspira, njena dela su prodata u preko bilion primeraka samo na engleskom jeziku i u jos toliko primeraka na preko 100 jezika na koje su prevedena, tako da sa pravom nosi titulu "Kraljice zlocina". Jedino su Sekspirova dela i Biblija bili vise prodavani, ali Sekspira je prevazisla po broju jezika na koje je prevedena, tako da se ona brojem svojih dela svakako smesta u sam vrh svetske knjizevnosti kao najproduktivniji pisac svih vremena. Za 56 godina njene spisateljske aktivnosti napisala je i objavila 67 kriminalistickih romana, vise od 150 kratkih prica koje su objavljene u preko 20 zbirki, na desetine kracih i duzih pozorisnih komada, od kojih je najpoznatija svakako "Mousetrap" koja je samo u Londonu u Ambassadors Theatre, igrana bez prekida vise od 30 godina i bila izvodjena bezmalo 9.000 puta, a do sada u svetu imala vise od 20.000 izvodjenja i traje vise od 50 godina. Nekoliko desetina filmova i TV serija je snimljeno po motivima njenih romana.

    Agatha Mary Clarissa Miller Christie Mallowan je rodjena 15. septembra 1890. godine u kuci "Ashfield" u Barton Road, Torquay, Devon u Engleskoj, kao cerka Fredericka Alvah Millera, Amerikanca i Clarisse Boehmer Miller, Engleskinje, kao najmladje od troje dece - brata Monty i sestre Madge, u patrijahalnoj, uglednoj porodici. Otac joj je umro dok je jos bila dete, u njenoj jedanaestoj godini. Odgajana i vaspitavana pod nadzorom guvernanti i tutora, nikada nije pohadjala skolu, ali je vec u petoj godini citala i pisala. Jos dok je bila dete, razne kreativne igre privlacile su njenu paznju i kao prilicno povucena i stidljiva, tesko je izrazavala svoja osecanja i sa godinama se okretala muzici kao nacinu izrazavanja, a kasnije i pisanju pod budnim nadzorom i uz ohrabrivanje majke. Vec sa dvanaest godina pocinje da pise poeziju i kratke price i da ih na majcin savet salje magazinima. U sesnaestoj godini odlazi na skolovanje u Pariz, na studije klavira i pevanja. Bila je jako posvecena studijama, ali njen strah od scene i javnog pojavljivanja, kao i povucena priroda onemogucili su je da se ozbiljnije posveti tome i napravi karijeru. Posle zavrsenog skolovanja odlazi sa majkom u Egipat (Cairo) i tamo pise svoju prvu kratku pricu. Podrzana od strane majke, kao i Edena Philpottsa, suseda i prijatelja iz Torquaya, nastavlja da se bavi pisanjem.

    1912. godine upoznaje, a dve godine kasnije u svojoj 24. godini, udaje se za Archibalda Christie, a samo dva dana po vencanju on napusta Pariz i odlazi na duznost oficira Kraljevskog vazduhoplovnog korpusa, a ona za vreme Prvog svetskog rata radi kao medicinska sestra u Bolnici Crvenog krsta u Torquay, gde stice mnoga korisna znanja i o otrovima, sto ce joj biti korisno kasnije kada bude opisivala zlocine u svojim knjigama. Po zavrsetku rata, 1918. godine, njih dvoje se nastanjuju u Londonu. 1919. godine radja im se cerka Rosalind. Dok je pukovnik Kristie bio zauzet ratovanjem, Agatha u roku od godinu dana zavrsava rad na svojoj prvoj knjizi misterija 'The Mysterious Affair at Styles' koja je nekoliko puta odbijana od strane izdavaca dok konacno nije ugledala svetlost dana pet godina kasnije 1920. godine i ubrzo postala pravi hit. Godinu za godinom, Agatha objavljuje jos nekoliko veoma popularnih romana, a vec u prvom objavljenom uvodi Hercule Poirota u svoje romane, koji ce svojim briljantnim umom zapretiti da pomuti slavu sada vec slavne spisateljice i postati glavni lik u tridesetak njenih knjiga koje ce kasnije napisati. Ostace upamceni ona kao nasjlavnija spisateljica detektivskih romana 20 veka i on kao najslavniji detektiv svih vremena koji se ikada pojavio u nekoj knjizi.

    Ali iako je njena karijera pisca isla uzlaznom putanjom, nije njen brak sa Archibaldom. Zaljubivsi se u drugu zenu, mladu Nancy Neele, zatrazio joj je razvod 1926. godine. Potpunu paznju javnosti konacno zaokuplja te iste godine kada se u prodaji nalazi njena knjiga 'The Murder of Roger Ackroyd' koja toliko privlaci paznju da je adaptirana i u pozorisnu predstavu "Alibi". Medjutim, ophrvana bolom zbog smrti majke, kao i neuspehom u privatnom zivotu u braku sa Archibaldom, Agatha tajanstveno nestaje, ostavljajuci celu Englesku u nedoumici oko toga gde je i sta joj se desilo. Pronadjena je jedanaest dana kasnije u malom hotelu na severu Engleske u mestu Harrogate, prijavljena pod imenom Mrs Neele, objasnivsi policiji svoj nestanak gubitkom pamcenja. Medjutim pronadjen je njen slupani auto u blizini tako da je njen nestanak i dan danas ostao misterija. Ovaj dogadjaj je bio i tema filma "Agatha" koga je 1978. godine rezirao Michael Apted. U glavnimj ulogama pojavili su se Vanessa Redgrave i Dastin Hofman. 1928. konacno je okoncan razvod sa Archibaldiom Christijem i on se zeni sa Nancy Nelle. Archibald Christie umro je 1962. godine.

    Posle nekoliko velikih hitova kao sto su "The Mystery Of The Blue Train" i "The Seven Dials Mystery", kao i zbirke kratkih prica,1930. godine u prodaji se pojavljuje njen novi roman 'Murder at the Vicarage' kojim u literturu uvodi Miss Jane Marple, njenog drugog velikog detektiva. Te iste godine, 11. septembra ponovo se udaje, ovoga puta za 14 godina mladjeg Maxa Mallowana, mladog arheologa koga je upoznala jos 1927. godine na svom prvom putovanju po Mesoptamiji. Zivot i putovanja sa njim po srednjem i bliskom istoku, upoznavanje novih krajeva i obicaja inspirisu je da napise svoje velike romane 'Death on the Nile' i "Murder In Mesopotamia". U tih deset godina od 1930. do 1940. godine pise nekoliko svojih najpopularnijih romana koji su je zauvek ucvrstili na mestu "Kraljice zlocina" To su bili romani: 'Murder on the Orient Express', 'Death on the Nile', 'Ten Little Niggers', 'Cards On The Table', 'ABC Murders', 'Why Didn't Ask Evanse?', 'Three-Act Tragedy', kao i preko pedesetak kratkih prica sa cuvenim Belgijancem Hercule Poirotom u glavnoj ulozi... Tih godina pojavljuje se i serija novih prica sa novim detektivima kao sto su: Harley Quin, Mr. Parken Pyne, kao i Tommy and Tuppence Berensford.

    1928. godine Agatha prodaje svoju rodnu kucu "Ashfield" i kupuje imanje "Greenway House" u Devonu. 1930. godine objavljuje svoj prvi psiholoski romanticni roman "Giant's Bread" pod pseudonimom Mary Westmacott. Od tada pa do 1956. godine napisala je i pod istim pseudonimom objavila ukupno sest romanticnih romana "Unfinieshed Portait", "Absent In The Spring", "The Rose And The Yew Tree", "A Daughter's Daughter" i "The Burden". Posle zajednickih putovanja sa Maxom Mallowanom po egzoticnim krajevima nastaje i njena predivna knjiga "Come, Tell Me How You Live" kao i "Star Over Betlehem" zbirka kratkih prica i pesama za decu. Treba napomenuti da je Agatha u svojoj mladosti pisala pesme koje su objavljene u dve zbirke "The Road Of Dreams" i "Poems", kao i da je posle velikog iskustva i bogate karijere napisala autobiografiju koja je objavljena posle njene smrti. Za vreme Drugog svetskog rata opet je privremeno razdvojena od svog supruga Maxa koji kao strucnjak odlazi u britansko odeljenje u Kairu dok ona radi u "University College Hospital" u Londonu. Njena jedina cerka Rosalind se udaje za Huberta de Burgh Pricharda, sa kojim dobija sina Mathewa 1943, a vec sledece godine ostaje udovica. Kasnije se udaje ponovo za Anthony Hicksa. Intersantno je da je Agatha tih godina, tokom Drugog svetskog rata napisala "Zavesu" i "Usnulo ubistvo" kao poslednje slucajeve Herkula Poaroa i Gospodjice Marpl i dala cerki, odnosno Maxu obavezu da rukopise ta dva romana cuvaju na sigurnom. Ta, njena poslednja dva romana, nastala su u periodu njenog najplodnijeg stvaralastva a objavljeni su tek 1975., odnosno 1976. godine, dakle punih 35 godina posle nego sto su napisani. Po zavrsetku rata, u maju 1945. godine Max se vraca iz Egipta i oni se useljavaju u "Greenway House" u Devonu.

    1948. godine odlazi za Irak sa Maxom, praveci mu drustvo u njegovim istrazivanjima i upravo tamo tih godina zapocinje rad na svojoj "Autobiografiji" koju je pisala do 1965. godine i koja je objavljena godinu dana nakon njene smrti. Pedesete i sezdesete godine dvadesetog veka bice upamcene u njenoj karijeri kao period daljeg uspona detektivskim romanima "Mrs McGinty's Dead", "Destination Unknown", "Hickory, Dickory, Dock", "4.50 From Paddington", "Oredeal By Innosence", "A Carribean Mystery", "The Mirror Cracd Side From Side", kao i brojnim pozorisnim komadima koji su u godinama posle drugog svetskog rata radjeni po njenim knjigama, kao i filmovima koji su snimani u nameri da malo u tim sumornim godinama privuku paznju javnosti na neke drugacije teme. "Witness for the Prosecution" je na primer bio izabran za najbolju stranu predstavu i godinu dana u sezoni 1954-55 bio neprekidno izvodjen na Brodway. Filmovi "Murder on the Orient Express" kao i "Death on the Nile" su bili najgledaniji, a film "Witness for the Prosecution" koji je rezirao Billy Wilder bio je nesumnjivo najbolja adaptacija nekog njenog romana svih vremena, sa brojnim tada popularnim glumcima koji su, uz odlican scenario, film svrstali u klasike sedme umetnosti. 1955. godine osniva se kompanija Agatha Christie Ltd. koja i dan danas radi pod vodjstvom njenog unuka Mathewa.

    1967. godine Agatha Christi postaje predsednik British Detection Club, a 1971. dodeljena joj je titula "Dame of the British Empire". Sedamdesetih godina, iako je vec duboko zasla u osamdesete godina Agatha nam i dalje poklanja svoje nezaboravne romane: "Elephants Can Remember" i "Nemesis", a tih godina objavljuju se javnosti i "Curtain: Poirot's Last Case" i "Sleeping Murder" sa fantasticnom Miss Marple. Ne treba napominjati da su obe knjige, kao i vecina napisanih pre postale i ostale bestseleri. Agatha Christie i njen suprug Max Mallowan ziveli su u "Greenway House" u Devonshire i pred kraj svog zajednickog zivota sele se u "Winterbrook House u Wallingfordu blizu Oxforda. Agatha Christie umrla je 12. Januara 1976. godine u svojoj kuci u Wallingfordu. Max Mallowan se posle njene smrti ozenio ponovo starom porodicnom prijateljicom, ali je ubrzo i on umro, samo dve godine posle Agathe. U njenoj zaostavstini su pronadjene brojne kratke price sa pocetka njene spisateljske karijere koje su kasnije objavljivanje. Neke od njenih drama, uz dozvolu njenog unuka, Charles Osborne je pre nekoliko godina adaptirao u romane kako bi i one jos vise bile priblizene publici. Tako Agatha Christie, cak i 30 godina nakon svoje smrti pleni istu paznju kao i u vreme svog najplodnijeg stvaranja.
     
  2. hercul poirot

    hercul poirot Član

    Postova:
    2
    Zahvala:
    0
    najaca je ubedljivo.... uostalom pogledjate moj nick..... sta sve citali od nje i koja vam je najbolja knjiga..... meni 10 malih crnaca iako sam ih citao mnogo tu su i abc ubistva..... i jos mnogi
     
  3. erinija

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    4
    Pročitala sam najmanje 20-tak romana Agate Kristi i svi su zanimljivi.
     
  4. kris173

    kris173 Član

    Postova:
    44
    Zahvala:
    3
    "Gutao" sam je jedno vreme u srednjoj školi i definitivno za sva vremena stavio Poaroa ispred Holmsa (jednostavno je mnogo životniji lik, gotovo stvarna osoba - strašno sam se razočarao kada je u romanu "Zavesa" okončao karijeru, ali zaista je to izvela na genijalan način). Ipak njen najbolji (bar za mene) roman koji sam pročitao je bez njega - " Deset malih crnaca " .:yea:
     
  5. becameca

    becameca

    Postova:
    2
    Zahvala:
    0
    Procitala sam sve sto sam mogla da nadjem,a da je napisala Agata Kristi,cak i njene ljubavne romane koje je pisala pod pseudonimom,akoji mi se uopste ne svidjaju.Mislim da ne treba zaboraviti jos jedan genijalni lik koji je kreirala a to je Miss Marple,koja se pojavljuje u nekoliko sjajnih romana kao Sto je npr. Hotel Bertram.
     
  6. sendi

    sendi Legend

    Postova:
    28.911
    Zahvala:
    16
    Agata Kristi: Misterije iz kutije

    Agata Kristi: Misterije iz kutije


    ”Tajne beležnice Agate Kristi”, sa dve neobjavljene priče o Poarou. Ideje i skice za slavne romane u 73 sveske ispisane rukom

    [​IMG]

    DECENIJAMA su kartonske kutije nepoznatog sadržaja skupljale prašinu u kući ćerke i naslednice kraljice krimića, Agate Kristi - Rozalinde. Tek kada je ona umrla, 2004. godine, u pomoćnoj zgradi na porodičnom imanju Grinvej u Devonu pronađen je pravi rudnik za istraživače dela jedne od najčitanijih spisateljica svih vremena.
    Bile su to 73 sveske rukom pisanih privatnih Agatinih zabeleški - od lista za kupovinu, na brzinu zabeleženih i jedva čitljivih planova, do ideja za većinu knjiga. Četiri godine izučavao ih je jedan od najboljih poznavalaca njenog opusa Džon Kuran - dešifrovao, sistematizovao i objavio u knjizi “Tajne beležnice Agate Kristi”. Nedavno su se pojavile i na srpskom, u izdanju “Admiral buksa”. Poslastica “Tajnih beležaka” su dve do sada neobjavljene priče o najslavnijem belgijskom detektivu Herkulu Poarou.

    Da bi došao do ovih priča o detektivu uvoštenih brkova, koga je Kristijeva “preventivno” ubila u romanu “Zavesa”, da se neko posle njene smrti ne doseti da dopisuje nove avanture, Kuran je i sam morao pomalo da bude detektiv. Dve, u pomoćnoj kući Grinveja, 30 dugih godina zaključane sobe, u kojima su se nalazile kutije, bile su neka vrsta literarne Aladinove pećine. Bile su zatrpane prvim izdanjima Agatinih knjiga, manuskriptima, primercima romana i priča prekucanim za izdavače, privatnim pismima, razglednicama, ugovorima, posterima, dnevnicima...
    Već kada je pročitao prve reči “Leš u biblioteci - ljudi - Marvis Kar - Loret King”, priznao je Kuran, shvatio je da je pred njim neprocenjiva istraživačka građa. I nije se prevario, beleške su sadržale nacrte za neke od najslavnijih dela detektivskog žanra, nudile ključ za razumevanje kako je spisateljica sklapala složene zaplete.
    Iz njih se moglo videti da je “Smrt na Nilu” prvobitno bila namenjena njenoj drugoj slavnoj junakinji Mis Marpl, a ne Herkulu Poarou. Ili, recimo, da je čuveni roman “Deset malih crnaca” (i u vreme Agate Kristi postojala je svojevrsna cenzura zbog političke korektnosti, pa je ovaj naslov u Americi štampan kao “Deset malih Indijanaca”!?) u prvoj verziji imao čak 10 likova više nego u štampanoj. Šlag na tortu bile su neobjavljene Poaroove avanture, za koje u knjizi Kuran kaže:
    - Shvatio sam kako je preda mnom nešto nezamislivo jedinstveno, nepoznate kratke priče o Poarou, koje su tiho ležale između svojih korica celih 60 godina!
    Od Agatinih 66 krimi-romana i 150 kratkih priča, Herkul Poaro sa svojim “malim sivim ćelijama”, koje rešavaju i najmisterioznije zločine, pojavljuje se kao glavni junak u čak 33 romana i 54 priče. Prvi Poaroovi detektivski podvizi objavljeni su još 1920. godine, u knjizi “Misterija u Stajlsu”. Još tokom života Agate Kristi njen junak je osvojio i filmsko platno, i to u tumačenju Pitera Justinova (“Smrt na Nilu”) i Alberta Finija (“Ubistvo u Orijent ekspresu”). Među glumcima, najpopularniji Poaro je Dejvid Suše, koji ga u televizijskom serijalu igra još od 1989. godine.

    APSOLUTNI BESTSELERI
    SVAKA knjiga Agate Kristi, a objavljivala ih je od 1920. do 1976. kada je umrla, bila je bestseler. Smatraju je naprodavanijim piscem u svetu, sa tiražima koji su prešli broj od milijardu! Pre nekoliko godina Brajan Aldis je ustvrdio da mu se spisateljica poverila kako je, pišući, tek u poslednjem poglavlju donosila odluku ko će od junaka biti ubica. Onda se, navodno, vraćala, i naknadno ga “doterivala”. Međutim, ovu tvrdnju poriču Agatini biografi i oni koji se bave izučavanjem njenog načina pisanja.


    Novosti
     
  7. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.446
    Zahvala:
    7
    Lokacija:
    Obrenovac
    Tačno tako - neprevaziđena. Šerlok Holms, recimo, je meni najdraži detektiv, ali Artur Konan Dojl ne ume tako dobro da piše. Zato su mi Agatine knjige zanimljivije koji god njen detektiv da je u pitanju. I da, čitao sam samo krimi romane iako znam da je pisala i ljubavne.
     
  8. Arsenijee

    Arsenijee Član

    Postova:
    20
    Zahvala:
    0
    U BBC-ovoj seriji "Doctor Who" na zanimljiv način je obrađen događaj nestanka ove brilijantne žene. U epizodi "Unicorn and the Wasp" "Doctor Who" The Unicorn and the Wasp (TV episode 2008) - IMDb . Putnik kroz vreme Doctor vraća se u Agatino vreme i saznaje šta se dogodilo sa Agatom. Naravno , upleteni su vanzemaljci, što je za ovu seriju uobičajeno.
     
  9. seljober

    seljober Član

    Postova:
    169
    Zahvala:
    3
    Lokacija:
    prijedor
    Procitao sam petnaestak njenih romana i to je stvarno klasican krimic ali posto sam procitao oko 800 krimica (knjizevnih, poluknjizevnih i neknjizevnih) svracam paznju ostalih uzivaoca njenog djela da najkonfuzniji krimi pricu pod svojim potpisom ima Edgar Alan Po (zvanicni otac ovog zanra) a da ubistvo nije samo povlastica engleskih aristokrata dokazao nam je Rejmond Cendler. 21. vijek je u prvi plan izbacio i iskomercijalizovao baku Agatu i deku Dojla ali ne zaboravimo i one koji su taj zanr postavili na visoko mjesto. Inace, omiljen Agatin roman mi je ``Otrovno pero``.
     
  10. belja91

    belja91 TMF Član

    Postova:
    1.446
    Zahvala:
    7
    Lokacija:
    Obrenovac
    Tajne beležnice Agate Kristi

    Ove godine je u Srbiji izdat prevod knjige Tajne beležnice Agate Kristi. Pisac je Džon Kuran. On je, uz saglasnost Agatinog unuka, nekoliko godina proučavao njene rukopise. Knjiga je u svetu izašla 2009.
    Čitam je nekoliko dana već. Mogu vam reći da je vrlo inspirativna.
    Ja sam započeo pisanje nekoliko pripovedaka prethodnih godina i samo jednu sam završio, jer sam ostao bez inspiracije. Agatini spisi će mi, siguran sam, pomoći da završim neka od svojih dela.
     

Preporučite stranicu