LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Sparmania Africana
Afrička lipa je veoma lepa i dekorativna biljka i može da služi kao izvanredan dekor za balkone i terase, gde je zaštićena od promaje i žarkog sunca. Ima je sa jednostavnim i divnim i duplim cvetovima. Stablo je veoma čvrsto, a može da izraste 2 do 3 metra visoko. Lišće joj je veliko, svetlo, zeleno, tanko, prozračno, ovalno, izreckano i posuto maljicama. Cvetovi su beli poređani u grupice i mnogo liče na cvet kruške, sa markantno crvenkasto smeđim prašnicima. Latinsko ime je dobila po profesoru Sparmann-u koji ju je doneo iz Afrike u Evropu, a pravo naučno ime joj je Polyandria monoginia, mada je pod ovim imenom slabo poznata među hortikulturnim stručnjacima.
Presađuje se u proleće, ali samo onda kad joj je saksija premalena. Zahteva jaku mešavinu zemlje: 1 deo tratinjače, 1 deo komposta, 2 dela klijališne i dovoljno peska sa dodatkom malo strugotine od rogovine. Preko leta je treba dobro zalivati (jer joj zemlja ne sme biti suva) da joj lišće ne bi požutelo, a preporučljivo je da se i svakih 14 dana prihranjuje kompletnim veštačkim đubrivima. Leti je treba staviti na nešto zasenjeno ali svetlo mesto, a zimi je držati u svetlijoj prostoriji na temperaturi od 6 do 8°C. Kad biljka precveta zaliva se opreznije 4 do 5 nedelja, a sa prihranjivanjem se za to vreme sasvim prestane: dobro se oreže da bi se podmladila i dobila nove lepše grane i ostala žbunasta. Od tih odrezanih mladih vrhova mogu se napraviti reznice. Afričku lipu treba čuvati od kasnih preolećnih i ranih jesenjih mrazeva, pa je potrebno na vreme uneti u sobu, jer je ona veoma osetljiva na hladnoću.
Na većoj toploti od 12°C napadaju je razni paraziti a najčešće lisne vaši, pa se mora često pregledati i čistiti zaštitnim sredstvima. Ako Afričku lipu držimo na pogodnom mestu cvetaće i zimi a inače redovno cveta od marta do juna. Razmnožava se reznicama u proleće koje se lako i brzo užile.
Afrička lipa je veoma lepa i dekorativna biljka i može da služi kao izvanredan dekor za balkone i terase, gde je zaštićena od promaje i žarkog sunca. Ima je sa jednostavnim i divnim i duplim cvetovima. Stablo je veoma čvrsto, a može da izraste 2 do 3 metra visoko. Lišće joj je veliko, svetlo, zeleno, tanko, prozračno, ovalno, izreckano i posuto maljicama. Cvetovi su beli poređani u grupice i mnogo liče na cvet kruške, sa markantno crvenkasto smeđim prašnicima. Latinsko ime je dobila po profesoru Sparmann-u koji ju je doneo iz Afrike u Evropu, a pravo naučno ime joj je Polyandria monoginia, mada je pod ovim imenom slabo poznata među hortikulturnim stručnjacima.
Presađuje se u proleće, ali samo onda kad joj je saksija premalena. Zahteva jaku mešavinu zemlje: 1 deo tratinjače, 1 deo komposta, 2 dela klijališne i dovoljno peska sa dodatkom malo strugotine od rogovine. Preko leta je treba dobro zalivati (jer joj zemlja ne sme biti suva) da joj lišće ne bi požutelo, a preporučljivo je da se i svakih 14 dana prihranjuje kompletnim veštačkim đubrivima. Leti je treba staviti na nešto zasenjeno ali svetlo mesto, a zimi je držati u svetlijoj prostoriji na temperaturi od 6 do 8°C. Kad biljka precveta zaliva se opreznije 4 do 5 nedelja, a sa prihranjivanjem se za to vreme sasvim prestane: dobro se oreže da bi se podmladila i dobila nove lepše grane i ostala žbunasta. Od tih odrezanih mladih vrhova mogu se napraviti reznice. Afričku lipu treba čuvati od kasnih preolećnih i ranih jesenjih mrazeva, pa je potrebno na vreme uneti u sobu, jer je ona veoma osetljiva na hladnoću.
Na većoj toploti od 12°C napadaju je razni paraziti a najčešće lisne vaši, pa se mora često pregledati i čistiti zaštitnim sredstvima. Ako Afričku lipu držimo na pogodnom mestu cvetaće i zimi a inače redovno cveta od marta do juna. Razmnožava se reznicama u proleće koje se lako i brzo užile.