9 aktivnosti koje čuvaju bistru pamet do pozne starosti

[crvendac_011]

9 aktivnosti koje čuvaju bistru pamet do pozne starosti

Blic žena


Dok su naučnici nekada smatrali da mozak prestaje da razvija neurone sa godinama, istraživanja u poslednje dve decenije pokazuju da je kapacitet mozga da uči i usvaja nova saznanja neograničen. Bez obzira na godine.

Dok uživate u omiljenoj TV seriji vaš mozak se "prerađuje" i neke druge informacije osim uobičajenih iz vašeg svakodnevnog života

Sive moždane ćelije nije teško održavati u treningu. Da biste u tome uspeli dovoljno je da napravite male promene u stilu života čime ćete podstaći mozak da vas služi do pozne starosti.

TV I IGRICE
Kompleksne radnje u nekim TV sadržajima, pa čak i neke video igrice podstiču razvoj mozga. On je, kako objašnjavaju stručnjaci, u tim situacijama suočen sa sadržajima van stvarnog života, te im se prilagođava. Steven Johnson u svojoj knjizi „Sve loše što može da bude i dobro: Kako nas popularna kultura čini pametnijima“ tvrdi u svojoj nekonvencionalnoj teoriji da ne treba da osećate grižu savesti što povremeno gledate omiljenu seriju iako ona spada u domen „lake zabave“.

DORUČAK
Harvardski naučnici su dokazali da deca koja doručkuju imaju bolje rezultate u školi. Važno je i kojim namirnicama ćete započeti dan – najkvalitetniji je doručak bogat vlaknima.

DOŽIVOTNO UČENJE
Mentalna aktivnost će poboljšati stanje vašeg mozga. Učite, radite, idite na kurseve celog života. Tako ćete napraviti „intelektualne rezerve“. Prema istraživanjima, osobe koje su manje obrazovane imaju veće šanse da obole od Ajchajmerove bolesti. Učenje stranih jezika je jedan od najboljih načina da pospešite rad mozga.

SAN
San ima ključnu ulogu u kreiranju memorije mozga. Pojedini delovi su veoma aktivni dok spavamo, oni su zaduženi da brišu događaje, negativna sećanja.
– Bez sna ne bismo imali dovoljno mesta za informacije, odnosno događaje koje preživljavamo. Nova saznanja bi se stalno brisala, ne bismo bili svesni. Ako niste u prilici da kvalitetno spavate noću, odremajte kad god možete. Sat i po vremena popodnevne dremke pomaže da bolje zapamtite nova saznanja, oprezniji ste i bolje razmišljate – objašnjava neurolog Max Wiznitzer.

ODRŽAVAJTE TELO
Redovno vežbanje pozitivno utiče na mozak. Stimuliše formiranje novih neurona. Istraživanje Univerziteta u Ilinoisu otkrilo je da se demencija kod ljudi posle 65. godine može odložiti ako vežbate 15 minuta tri puta nedeljno. Vežbanje takođe oslobađa hormon endorfin koji umanjuje stres, anksioznost, olakšava rad mozga.

STALNE PROMENE
Mislite da ste stari da biste krenuli na časove klavira? Greška. Osobe koje sviraju neki muzički instrument imaju manje šanse da boluju od demencije. Budite radoznali, čitajte knjige - imaćete kvalitetan mozak. Za hobi nikada nije kasno, a to vam može značajno poboljšati kvalitet života.

VREME ZA PRIJATELJE
Ako imate dobar odnos sa prijateljima, komšijama, uključeni ste u humanitarni rad, imate 50 odsto manje šanse da vas izda mozak. Čak i 10 minuta neobaveznog razgovora sa nekim može drastično poboljšati memoriju.

RELAKSACIJA
Stres bukvalno uništava mozak: ako ste hronično pod stresom mozak vam se smanjuje i gubite neurone. Kada ste napeti, osim što lučite hormon kortisol, akutni stres aktivira molekule koji se zovu kortikotropin, oslobađa hormone koji remete memoriju u mozgu. Najbolji način da smanjite uticaj stresa su časovi joge.

OSMEH JE OBAVEZAN
Smeh je, zaista, kvalitetan lek. Oslobađate hormone i hemikalije koje vas štite od depresije, što direktno utiče na imunitet i rad moždanih ćelija. Takođe, pozitivno utiče na krvni pritisak. Naučnici sa univerziteta u Marilandu su otkrili da smeh od srca, kada vam se i stomak trese, formira tkiva koja prave obloge oko krvnih sudova. Rezultat je povećani protok krvi u mozak, što pomaže boljem funkcionisanju.

 

[crvendac_011]

Koje društvene aktivnosti održavaju mozak mladim

Koje društvene aktivnosti održavaju mozak mladim

Blic žena

Koliko puta vam se desilo da na ulici sretnete poznanika čijeg imena nikako ne možete da se setite, ili da sat vremena tražite naočare po sobi, dok ne shvatite da su vam na glavi? Ukoliko hvatate sebe kako postajete zaboravni, moguće je da patite od moždane anemije, te je krajnje vreme da primenite gimnastiku za sive ćelije.



Moždana anemija nije stanje koje ima veze sa ishranom i nedostatkom gvožđa, već sa nedostatkom novih iskustava i mentalnih izazova, koji mozak održavaju u top formi. Nervne ćelije, neuroni, postaju manje aktivni, smanjuje se broj električnih impulsa koje međusobno razmenjuju, a opada i dotok kiseonika, ukoliko dozvolimo mozgu da se ulenji. Kako bismo neurone održali aktivnim i omogućili dovoljan dotok kiseonika neophodan za rad ćelija, trebalo bi svakodnevno da imamo neku podsticajnu mentalnu kativnost, kao što je rešavanje ukrštenih reči, savetuju naučnici. Međutim, nećete sprečiti moždanu atrofiju ako sudoku ili ukrštenice rešavate sami, već u društvu. Budući da su ljudi društvena bića, upravo su društvene aktivnosti i zajedničko obavljanje zadataka ti koji stimulišu i ojačavaju naše neurone, jačajući našu memoriju.

Evo nekoliko načina kako da vašem mozgu pružite korisnu vežbu, u društvu prijatelja:

BUDITE U KONTAKTU
Izolacija i otuđenje od prijatelja i članova porodice često se povezuje sa opadanjem kognitivnih funkcija u kasnijim godinama života. Kao primer ove teorije, izvršen je eksperiment u Americi u kome su učestvovali volonteri, stari između 60 i 86 godina. Oni su u jednoj osnovnoj školin pomagali deci da savladaju čitanje. Nakon šest meseci, veštine poput memorije pobošljale su se za čak 51 odsto kod svih ispitanika, a primećene su i neke promene u njihovom ponašanju jer se većina smanjila vreme provedeno ispred TV-a. Naučni tim sa univerziteta "Džon Hopkins" veruje da je za pozitivne promene zaslužna direktna interakcija sa drugim ljudima, te se okružite dragim ljudima kad god možete.



Praktikujte što je više aktivnosti u grupi, šetajte, družite se, igrajte zanimljive igre i pomažite prijateljima

IDITE U GRUPNU ŠETNJU
Jedna nedavno sprovedena studija pokazala je da je kod ljudi koji idu u šetnju u trajanju od 40 minuta tri puta nedeljno zabeležno uvećanje hipokampusa - dela mozga zaduženog za memoriju. Međutim, rezultati su još i bolji ukoliko se ova fizička aktivnost praktikuje u grupi.

OSLUŠKUJTE SVET OKO SEBE
Brojna istraživanja pokazala su da pažljivo osluškivanje senzacija, misli i osećanja može da potpomogne moždanim funcijama i produži njihovu vitalnost. Tokom jedne studije, od volontera je traženo da odslušaju jednu muzičku numeru, fokusirajući se na svaku notu i osećanja koje ona izaziva. Budući da su se svi bolje osećali, naučnici su zaključili da koncentrisanje na svet koji nas okružuje pomaže da se izborimo sa depresijom, koja je čest uzrok opadanja mentalnih veština.

POMAŽITE DRUGIMA
Pružajte i pomažite drugima, bilo da ima dajete samo svoje vreme i pažnju, ili neki savet, pa čak i povrće iz vaše bašte, najveću korist imaćete vi sami. U studijama koje su uključivale skeniranje mozga, pokazalo se da aktivnosti u kojima ljudi sarađuju pobuđuju veću moždanu aktivnost u određenim regijama, koje su povezane sa prijatnim osećanjima. Tako je zaključeno i da dobročinstvo ima stimulativni efekat.



UČITE STALNO
Učenje neke nove veštine ili postavljanje nekih novih ciljeva u životu, bilo u grupi bilo samostalno pojačava pozitivni efekat na mozak. Poznato je da se nove sinapse u mozgu stvaraju čak i kod starijih ljudi, a učenje novih veština uvećava broj novo oformljenih sinapsi i ojačava one već postojeće.