UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.546
20 godina magije Valentina Rosija
U četvrtak, 31. marta, navršeno je 20. godina od debija Valentina Rosija u Svetskom prvenstvu u motociklizmu, na Velikoj nagradi Malezije 1996. godine.
IZVOR: B92
Getty Images
’Doktor’ je praktično od prvog dana napravio potres na svetskoj sceni, pošto je debitantsku trku završio na šestom mestu posle starta sa 13. pozicije.
Na putu do neverovatnog rezultata na debiju, Italijan je pobedio specijaliste za klasu do 125 kubika Noborua Uedu i Garija Mekoja, pa se ispostavilo da je sve ono što se pričalo do tada o njemu istina.
Bio je to samo početak neverovatne Rosijeve karijere u Svetskom šampionatu. ’Doktor’ je do prve pobede došao iste godine u Brnu, pre nego što je u dominantnom stilu osvojio svoju prvu titulu 1997. godine. Odmah je usledila selidba u 250 kubika, a posle godinu dana privikavanja, ponovo je druga sezona bila ta u kojoj je stigao do šampionske krune, a na putu do nje ostvario je devet trka.
Isti šablon (godina učenja, pa šampionska sezona) zadržao je i u najjačoj klasi, pa je tako svoju prvu titulu u njoj osvojio 2001. godine sa Hondom, kada je ona bila do 500 kubika. Tada je započeo svoju dominaciju, pošto je u naredne četiri godine osvojio još četiri titule – još dve sa Hondom i dve sa Jamahom.
Upravo sa Jamahom je ’Doktor’ ostvario svoje najveće uspehe, pošto je sa njom osvojio i preostale dve titule – 2008. i 2009. godine. Bilo je i uspona i padova u njegovom odnosu sa japanskom kompanijom, pa je tako na kraju 2010. godine, koju je obeležila teška povreda koju je zadobio u Muđelu, otišao u Dukati, da bi se vratio samo dve godine kasnije.
Getty Images
U Jamahi, Rosi je pronašao, može se reći, večnu mladost. To se vidi po tome da je 20 godina prošlo, a on je isti kao i tog prvog dana, 31. marta 1996. godine. Van staze je uvek raspoložen, a na njoj apsolutno fokusiran kada se svetla ugase. I dalje se muči u kvalifikacijama, ali bez obzira na poziciju na startu, nikada nije van konkurencije tokom trke.
Ono što je još zanimljivije je činjenica da iako je sve stariji, Rosi svake godine zajedno sa svojim timom pokušava da nađe prednost na koji god način to može. To je pokazao gradnjom motokros staze na svom ranču u Tavulji, angažovanjem novog inženjera, sve u cilju da bude bliži podijumu i što više na njemu kada dođe vreme za trku.
Tokom prethodnih 20 godina, Rosi je upisao 112 pobeda, ukupno 211 podijuma, 61 pol poziciju, 92 najbrćža kruga i devet titula. Ipak, postoje još neki rekordi uz koje ne stoji njegovo ime, ali ga to mnogo i ne zanima. I dalje oduševljava ljubitelje motociklizma, koji većim delom Moto GP šampionat gledaju bez njega, a prošla sezona je pokazatelj da je i dalje sposoban da se bori za sam vrh. Da li će i takav slučaj biti i ove godine, saznaćemo vrlo brzo.
U četvrtak, 31. marta, navršeno je 20. godina od debija Valentina Rosija u Svetskom prvenstvu u motociklizmu, na Velikoj nagradi Malezije 1996. godine.
IZVOR: B92
Getty Images
’Doktor’ je praktično od prvog dana napravio potres na svetskoj sceni, pošto je debitantsku trku završio na šestom mestu posle starta sa 13. pozicije.
Na putu do neverovatnog rezultata na debiju, Italijan je pobedio specijaliste za klasu do 125 kubika Noborua Uedu i Garija Mekoja, pa se ispostavilo da je sve ono što se pričalo do tada o njemu istina.
Bio je to samo početak neverovatne Rosijeve karijere u Svetskom šampionatu. ’Doktor’ je do prve pobede došao iste godine u Brnu, pre nego što je u dominantnom stilu osvojio svoju prvu titulu 1997. godine. Odmah je usledila selidba u 250 kubika, a posle godinu dana privikavanja, ponovo je druga sezona bila ta u kojoj je stigao do šampionske krune, a na putu do nje ostvario je devet trka.
Isti šablon (godina učenja, pa šampionska sezona) zadržao je i u najjačoj klasi, pa je tako svoju prvu titulu u njoj osvojio 2001. godine sa Hondom, kada je ona bila do 500 kubika. Tada je započeo svoju dominaciju, pošto je u naredne četiri godine osvojio još četiri titule – još dve sa Hondom i dve sa Jamahom.
Upravo sa Jamahom je ’Doktor’ ostvario svoje najveće uspehe, pošto je sa njom osvojio i preostale dve titule – 2008. i 2009. godine. Bilo je i uspona i padova u njegovom odnosu sa japanskom kompanijom, pa je tako na kraju 2010. godine, koju je obeležila teška povreda koju je zadobio u Muđelu, otišao u Dukati, da bi se vratio samo dve godine kasnije.
Getty Images
U Jamahi, Rosi je pronašao, može se reći, večnu mladost. To se vidi po tome da je 20 godina prošlo, a on je isti kao i tog prvog dana, 31. marta 1996. godine. Van staze je uvek raspoložen, a na njoj apsolutno fokusiran kada se svetla ugase. I dalje se muči u kvalifikacijama, ali bez obzira na poziciju na startu, nikada nije van konkurencije tokom trke.
Ono što je još zanimljivije je činjenica da iako je sve stariji, Rosi svake godine zajedno sa svojim timom pokušava da nađe prednost na koji god način to može. To je pokazao gradnjom motokros staze na svom ranču u Tavulji, angažovanjem novog inženjera, sve u cilju da bude bliži podijumu i što više na njemu kada dođe vreme za trku.
Tokom prethodnih 20 godina, Rosi je upisao 112 pobeda, ukupno 211 podijuma, 61 pol poziciju, 92 najbrćža kruga i devet titula. Ipak, postoje još neki rekordi uz koje ne stoji njegovo ime, ali ga to mnogo i ne zanima. I dalje oduševljava ljubitelje motociklizma, koji većim delom Moto GP šampionat gledaju bez njega, a prošla sezona je pokazatelj da je i dalje sposoban da se bori za sam vrh. Da li će i takav slučaj biti i ove godine, saznaćemo vrlo brzo.