Leonardo da Vinci

Stručnjaci potvrdili: Leonardo je naslikao dve Mona Lize

Najpoznatiji osmeh na svetu sa najpoznatije slike na svetu možda nije jedinstven – stručnjaci su potvrdili da je ranija verzija „Mona Lize”, otkrivena prošle godine, delo Leonarda da Vinčija

1.jpg

Takozvana „Mona Liza iz Ajzlverta” (Isleworth Mona Lisa), na kojoj je isti model znatno mlađeg uzrasta, verovatno je nastala nekoliko godina pre mnogo poznatije verzije iz Luvra.

Nedavni testovi pokazali su da je taj portret skoro sigurno Da Vinčijevo delo: datiranje ugljenikom smestilo je sliku u prve decenije 16. veka, a analize stručnjaka za geometriju pokazale su da lik ima iste proporcije koje je italijanski maestro primenjivao na svojim drugim modelima.

2.jpg
Mona Liza iz Ajzlverta (levo) i Mona Liza iz Luvra (desno)

Ovi rezultati možda će ubediti pojedine istoričare umetnosti koji su bili skeptični kad je slika otkrivena u Ženevi prošle godine, nakon što je decenijama bila zaturena u podrumu jedne švajcarske banke.

Međunarodna grupa eksperata okupljena u Fondaciji „Mona Liza”, koja tvrdi da nema finansijskog interesa u ovom procesu, potvrdila je autentičnost slike.
Dejvid Feldman, potpredsednik fondacije i diler umetninama, kaže da ga je, nakon prvog otkrivanja slike u javnosti, kontaktirao italijanski geometričar Alfonso Rubino. „On je detaljno proučio geometriju na Leonardovom 'Vitruvijanskom čoveku' i uporedio je sa našom slikom”.

Ciriški tehnološki institut potom je uradio test datiranja ugljenikom i otkrio da je skoro sigurno nastala između 1501. i 1505, čime su demantovane neke tvrdnje da je reč o kopiji s kraja 16. veka.

Autentičnost slike žustro je osporio Martin Kemp, britanski ugledni poznavalac Da Vinčija, koji je prošle godine rekao da je „na njoj mnogo toga pogrešnog”. Međutim, Feldman otkriva da Kemp nikada nije došao da sliku pogleda uživo, uprkos brojnim pozivima.

3.jpg

Firentinski plemić Frančesko del Đokondo naručio je od Leonarda portret svoje supruge Lize. Pristalice „mlađe” verzije kažu da ju je slikar skoro sigurno isporučio nedovršenu Del Đokondu pre odlaska iz Italije za Francusku 1506. godine. Verziju iz Luvra Leonardo je najverovatnje naslikao oko 1516, u Francuskoj.

Sliku je 1913. kupio Hju Blejker iz Ajzlverta (po čemu je i dobila naziv) iz jedne kolekcije u Somersetu, gde se nalazila vekovima. Nakon smrti Blejkerove naslednice, sestre Džejn, 1947. slika je prodata američkom kolekcionaru Henriju Piliceru, koji ju je ostavio svojoj devojci u nasleđe.

Danas je u vlasništvu švajcarskog konzorcijuma a poslednjih 40 godina provela je u podrumu švajcarske banke.

Izvor: Blic Online

Direktor Da Vinčijevog muzeja za "Blic": Leonardov tajni život

Leonardo da Vinči je najpoznatiji umetnik o kome mnogo toga ne znamo. Čitavoj misteriji koja ga okružuje doprinosi nedovoljno pouzdanih podataka o njegovom životu i delima - kaže za „Blic” Alesandro Vecozi, direktor Idealnog muzeja Leonarda da Vinčija kraj Firence, koji je u Beogradu održao predavanja o velikom umetniku renesanse.

1.jpg
Leonardova skica mašine za podizanje vode

2.jpg
Ko je bio Leonardo?

- ‘Tajna večera’ je bila jedno od Leonardovih retkih poznatih dela za života, no ona je već u 16. veku počela da bledi. Za ‘Mona Lizu’ i druge slike se dugo nije znalo, kao ni za hiljade stranica sa njegovim beleškama i crtežima. Mali deo Leonardove prve skripte štampan je 1651. a prvi veliki manuskript tek u 19. veku. Dvotomni „Madridski kodeks” je dospeo u javnost 1966. Svi do danas poznati rukopisi, za koje se smatra da predstavljaju samo petinu celokupnog Leonarodovog opusa, čine rudnik podataka koji treba istraživati - kaže Vecozi i otkriva da, iako to još nije naučno potvrđeno, sa velikom izvesnošću možemo reći da Leonardovu biografiju treba ponovo ispisati.

Nova dokumenta

Prema najnovijim saznanjima umetnik je bio nezakoniti sin Katerine, koja je bila robinja najverovatnije dovedena sa Orijenta, a ne služavka ili seljanka, kako se do sada smatralo. Imao je 21 (polu)brata i (polu)sestru a ne 16, a čak postoji i hipoteza da je imao sina. Ta novooktrivena dokumenta mogla bi da promene i uvreženo mišljenje o Leonardovoj (homo)seksualnosti i njegovom odnosu prema duhovnom i religioznom.

Žrtva kleveta

- Leonardo je bio veoma slobodouman čovek i mnogo drugačiji nego što smo mislili - kaže Vecozi. - Ja ga zamišljam kao osobu koja je sledila svoje strasti, bila uronjena u svoja otkrića i studije, sa izvanrednim darom za crtanje i opservaciju. Ujedno, on je bio neshvaćen, nedovoljno poštovan i žrtva neopravdanih ogovaranja i kleveta. Često se osećao prevarenim ili izdanim jer nije dobijao podršku za realizovanje svojih velikih zamisli.

Zablude o Leonardu

Neke od najvećih zabluda koje prate Leonarda jesu da je „Mona Liza” njegov skriveni autoportret, da je on izmislio neke izume poput Arhimedovog vijka, mašine za paru ili padobrana, iako ih je samo usavršio, a koliko treba biti oprezan govori podatak da je jedan crtež koji je Vecozi nacrtao prema Leonardovim beleškama bio pripisan samom maestru.

Mit i stvarnost

Kao i o Leonardu ni o najpoznatijoj slici na svetu, „Mona Lizi” se pouzdano ne znaju fundamentalne stvari - ni koga predstavlja ni ko ju je naručio niti kada je tačno nastala, kaže Vecozi.

- I Leonardo i ‘Mona Liza’ su beskrajne teme, ali zadatak nas naučnika je da skidamo velove sa istorije i izdvajamo pouzdane podatke. Ja 30 godina proučavam Leonarda i svakodnevno ga ‘branim’ od istorijskih i savremenih kleveta. Mas mediji nas uporno provociraju i drže na oprezu da pravimo razliku između mita i realnosti i da sve vreme stavljamo znak pitanja na svaku izjavu koja sadrži Leonardovo ime.

Gostovanje muzeja u Beogradu?

Idealni muzej Leonarda da Vinčija osnovan je 1993. i prvi je koji se bavi Leonardovom kompleksnom ličnošću kroz njegova dela kao umetnika, naučnika, pronalazača i dizajnera. Muzej širi znanje i razbija zablude o Leonardu kroz putujuće izložbe širom sveta. „Bilo bi mi veliko zadovoljstvo da Idealni muzej gostuje i u Beogradu“, rekao je Alesandro Vecozi. Uslovi za to su različiti, jer imamo ‘jefitinije’ i ‘skuplje’ izložbe, tematske (poput ove u Robnoj kući u Knez Mihailovoj) i one u potpunosti posvećene Leonardu.

Izvor: Blic Online