Olja Ivanjicki

Delo Olje Ivanjicki stoji u mraku

I posle tri godine od smrti poznate slikarke sudbina zaostavštine neizvesna. Napori Fonda da promoviše slikarkin rad i dalje bez podrške nadležnih

kul-olja.jpg

PROŠLE su tri godine od smrti velike slikarke Olje Ivanjicki, ali ništa nije urađeno u vezi s pitanjem zaostavštine o kojoj se još raspravlja na sudu. Ništa nije urađeno ni kad je reč o pitanju ateljea za koji je obećano da će se renovirati i otvoriti za javnost, kao ni u vezi s osnivanjem stalne postavke njenih dela.

- U protekle tri godine Fond je organizovao više od dvadeset izložbi dela Olje Ivanjicki u zemlji i inostranstvu i mnoge druge akcije kojima je podsećao javnost i nadležne da pitanje zaostavštine još nije rešeno - ističe Suzana Spasić, direktorka Fonda. - Ali, do konkretnog rešenja se nije došlo. Čak i naša žalba stoji u Višem sudu duže od godinu dana.

Zbog pojave vlage u jednom delu ateljea na Kosančićevom vencu, najveći deo zaostavštine pre pola godine prebačen je u depo Istorijskog muzeja. Tom prilikom pokrenuta je i ideja da se atelje naše slikarke otvori za javnost. Grad Beograd se načelno saglasio s tom idejom, Saobraćajni institut CIP je poslao stručnjake koji su dali mišljenje o sanaciji ateljea. Na tome se stalo.

- Još za slikarkinog života, CIP je uradio projekat muzeja na Kosančićevom vencu 27, nedaleko od samog ateljea u kome je živela - kaže naša sagovornica. - Ministarstvo kulture je 2007. ustupilo Fondu napuštenu baraku na toj adresi za izgradnju muzeja. Kada je urađeno idejno rešenje, Zavod za spomenike Beograda obavestio je Fond da nešto sa vlasništvom nad tom lokacijom nije u redu. Ispostavilo se da je u međuvremenu Republika pred Ustavnim sudom izgubila ovu lokaciju u korist Grada Beograda koji je sada vlasnik. Posle Oljine smrti, Fond je pregovarao sa Gradom kako bi se rešilo pitanje ove lokacije, ali ništa ne može da se uradi dok traje ostavinski postupak.
Direktorka Fonda ističe da njihovi napori da se promoviše delo Olje Ivanjicki, kao i da se predstave njeni neobični arhitektonski, vajarski i drugi projekti i dalje ostaju bez konkretnog odjeka nadležnih.

- Ne znamo više šta da radimo. Nismo protiv da država bude naslednik. Nije najvažnije pitanje ko je vlasnik, već šta će uraditi sa tom imovinom. Ako je poenta da se nešto stavi u depo i da tu nedostupno stoji godinama, onda je jasno da niko i ne želi da se problem reši. Onda se i priča da su Grad, Republika i Fond tri strane koje se slažu u tome da je važno da se što pre osnuje stalna postavka, dovodi u sumnju. Jer, neobično je da posle toliko vremena ne možemo da nađemo zajedničko rešenje.
Kao srećnu okolnost, Spasićeva izdvaja to što o imovini privremeno brine Istorijski muzej Srbije. Po njenim rečima, zaposleni preduzimaju sve neophodne korake kako ništa ne bi propalo.

- Muzej i Fond odlično sarađuju. Kada organizujemo izložbe, Muzej ustupa slike, ali svi tada moramo da se zaštitimo od rizika i mere obezbeđenja i osiguranja predstavljaju ogroman trošak. Zbog toga često izlažemo samo slike koje nam ustupaju kolekcionari.
Podsetimo, iza Olje Ivanjicki ostalo je nekoliko stotina njenih slika i crteža, pa čitava kolekcija slika drugih umetnika, kolekcija nakita, umetničkih predmeta, antikviteta...

BEZ ODJEKA

- FOND je ovog maja, povodom rođendana Olje Ivanjicki u Skupštini grada Beograda organizovao poetsko veče, a tom prilikom je predstavio javnosti i nacrt spomenika despotu Stefanu Lazareviću koji je svojevremeno osmislila za Trg Slavija u Beogradu - kaže naša sagovornica.

- I ta priča o spomeniku, iako je veoma dobro primljena u javnosti, zasada ostaje bez odjeka.Umetnica u svom prostoru na Kosančićevom vencu

Izvor: Večernje novosti