Veličina je, ipak, bitna

e-novine


Samo nekoliko dana po otkrivanju džinovske krstače na prilazu Kragujevcu, oglasio se Niš: prema izjavama odgovornih ktitora Nišlije će dobiti na poklon The Cross od svega 82 metra visine, čime se postavljaju nove granice religioznog ludila. Recimo, čuvena skulptura Hrista koja natkriljuje Rio de Janeiro visoka je svega 38 metara; precenjeni Kip slobode na ulazu u New York skoro je duplo manji od niške pravoslavne instalacije, sa bednih 46 metara! Nažalost, od niškog krsta biće viša samo statua Majke Rusije u Volgogradu, od 85 metara, ali ne mari: sve je to rusko, a naše!

Povodom najave ove grandiozne investicije, sa inicijatorom i autorom ovog projekta Draganom Miloševićem, niškim privatnikom, razgovarala je Branka Mihajlović iz redakcije Radija Slobodna Evropa. Evo šta o krstu kaže g. Dragan, Nišlija:
- Nije to samo krst, gospođo. To je kompleks Cara Konstantina. To je krst sa muzejom, zatim amfitetar, medija centar, hotel, restoran, kongresna sala, veliki plato. Caru Konstantinu se privideo krst i mi smo hteli da ovde u rodnom gradu cara Konstantina bude neko obeležje hrišćanstva. I obeležje grada Niša.

*Krst će biti, kažu, najveći na Balkanu i šire.
- Jeste. 82 metara će biti visok.

A kako ste došli do toga da bude baš 82 metra?
- Po veličini ostalih. U Skoplju je 67 metara. Ako već nešto radimo, da bude jedinstveno.

*A da li ste znali da ima jedan viši u Rusiji?
- Znali smo, ali rekli smo da hoćemo da bude najviši na Balkanu.

*Koliko će koštati?
- Prema prvim procenama, oko dva miliona evra. Finansijska konstrukcija je zatvorena. Ulažu ljudi dobre volje, a nešto simbolično grad i država.

Protojerej Dimitrije Kalezić, profesor na Bogosloviji u penziji ne vidi ništa sporno u nicanju velikih krstova u Srbiji, ali njegova poruka je drugačija: „To je javno iskazivanje religioznosti bez uvijanja i zavijanja. To što su krstovi velikih dimenzija, pa šta, neka se vide! Neka se obeleži to mesto kao hrišćansko“.

Na pitanje zašto Crkva ne usmerava novac u dobrotvrne projekte za siromašne, bolesne i tako ostavlja svoj trag, protojerej Kalezić je rekao da crkva to čini, ali da se o tome malo zna: „I dan danas u Hilandaru i u nekim drugim manastirima, kada se završi ručak ili večera, budu dva blagoslova. Jedan je kojim se blagodari Bogu za tu trpezu a drugi je 'da se ostaci te trpeze umnože u tom domu’ što znači da će doći sirotinja, oni koji nemaju i da će im se to podeliti, a neće se baciti".

Poznato je da sirotinja iz cele Evrope, a pogotovo iz Srbije, svakodnevno odlazi do Hilandara po mrvice, i to autostopom, jer nema para za kartu. Srećom, para ima za krstove. Ili, što bi Kalezić rekao: neka se vide! Dakle: Kragujevac, Niš... neka se pripremi sledeći! Krstaško takmičenje tek je započelo!


Brazilska minijatura od 38 metara: Isus Hristić Jr.

Oni se time dice umesto da se stide, ali politika je to. Bore se za tu veru a upravo rade sve suprotno od nje.

***

Živeo jednom jedan bračni par koji je imao dvanaestogodišnjeg sina i jednog magarca. Odlučili oni da malo putuju, rade i upoznaju svet i tako krenuše na put.

Kad su došli u prvo selo ljudi su komentarisali: "Pogledajte vi ovog nevaspitanog dečaka. On sedi na magarcu dok njegovi siroti stari roditelji vuku magarca". Žena tada reče mužu: "Nećemo dozvoliti da ljudi tako loše pričaju o našem sinu". Muž je skinuo dete s magarca i sam seo na njega.

Kad su došli u drugo selo, ljudi su mrmljali: "Pogledajte ovo, sram nek bude ovog čoveka kad pušta da mu žena i dete vuku magarca dok on sedi". Odlučiše oni da ce žena sesti na magarca, a muž i sin će držati uzde.

Dođoše oni tako i u treće selo gde su ljudi ponovo komentarisali: "Jadan čovek! Ceo dan je radio, a žena mu je sela na magarca. I jadan sin! Ko zna šta ga sve čeka s takvom majkom". Tada odlučiše da se svo troje popnu na magarca i nastave put.

Kad su došli do sledećeg sela čuli su meštane kako komentarišu da će jadnom magarcu puknuti leđa zbog prevelike težine. I tada oni svo troje siđu dole i odlučiše da hodaju pored njega.

Kad su prolazili kroz sledeće selo, nisu mogli verovati komentarima ljudi koji su im se smejali: "Pogledajte ove tri budale... hodaju, a imaju magarca koji bi ih mogao nositi".

POUKA:

Ljudi uvek kritikuju i komentarišu, štagod uradio....
Teško je svima ugoditi, a i teško je pronaći osobu kojoj ćeš biti dobar
upravo takav kakav si. Zato živi kako veruješ i radi šta ti srce kaže.

Razmislite šta bismo mi mogli svaki dan učiniti za sirotinju....pa i u Riu,Njujorku,Rusiji ima sirotinje...i bolje od boljeg i gore od goreg.....