Rase pasa, izgled i karakteristike

Engleski springer španijel (engleska rasa)




Poreklo
Engleski springer je najstarija rasa španijela, a prvi podaci o njemu datiraju s početka 14. veka. Od njega su nastali svi oblici španijela. Opšti utisak je sklad lepote i snage, izuzetne snage u nogama, kako u mirovanju tako i u kretanju. Spada u lovačke pse.

Građa tela
Visok je oko 51 cm i težak oko 23 kg. Glava je lepo i skladno građena sa umereno izraženim prelazom i snažnom i punom njuškom. Oči su mu srednje veličine i lepo smeštene sa posebnim živahnim i ljupkim izrazom, tamno lešnik boje. Uši su nisko postavljene, u visini očiju, zaobljene, priljubljene uz glavu i široke. Vrat mu je umereno dugačak i snažan, bez vidljivih prelaza u glavu i trup i lepo savijen u šiju, što glavi omogućava veliku pokretljivost. Grudi su široke ali ne preširoke, grudni koš je lepo izražen. Leđa su ravna, izrazito snažna. Prednje noge su čvrsto priljubljenih laktova uz telo i u mirovanju i u kretanju, što mu tokom kretanja daje posebnu draž. Zadnje noge pokazuju stabilnost. Rep je nisko postavljen i nošen ispod linije leđa.



Dlaka
Dlaka je gusta i ravna, kraća na glavi i prednjim delovima tela, a mnogo duža na ušima, donjem delu vrata, grudima i repu. Na nogama, pogotovo na prednjim, dlaka stvara bogate zastavice. Svaka boja je dopuštena ali se ipak najviše ceni smeđa sa šarama crvene boje plamena ili bele, odnosno crna sa belim šarama.

Karakter
Veseo je, inteligentan, društven, živahan i zabavan pas koji se dobro slaže sa decom. Ne voli samoću i obožava da pliva. Odličan pas za jednu aktivnu porodicu.

Erdel terijer (engleska rasa)


Poreklo
Terijeri su postali veoma popularni pre više od 2 hiljade godina, od trenutka kada su Rimljani osvojili Britansko ostrvo i tako ih otkrili svetu. Postoji oko 35 rasa terijera, koji su po spoljašnjem izgledu različiti, ali im je karakter i temperament isti. Terijeri su uvek u pokretu, živahni, veseli i ponosni. Njihovo osnovno zanimanje bilo je kopanje. Međutim, danas su to pretežno kućni psi, odani ljubimci zaštitničke prirode, inteligantni i zabavni. Ime mu potiče od reke Aire u Jorkširu.


Građa tela
Erdel terijer je među terijerima, ponosnog držanja, plemenitog i prijateljskog ponašanja, neustrašiv i hrabar. Kockaste je građe, čvrstih kostiju i oštre dlake koju je potrebno redovno doterivati. Doterivanjem se oblikuje glava tako da ima cilindričan oblik sa jakom bradom, brkovima i obrvama ispod kojih vire oči bistrog i živahnog pogleda. Lobanja je uska, obrazi nisu istaknuti, uši su visoko postavljene, malene, preklopljeni u obliku slova V. Vilica je dugačka i veoma snažna sa jakim i čvrstim zubima. Prelaz glave u vrat i vrata u kičmu i grudi šišanjem se tako dotera da se uopšte ne primećuje. Grudni koš je vidno uzak, ali veoma dubok, a taj utisak pojačava i veoma mišićav i usukan stomak. Leđa su ravna, noge kratke i mišićave, a rep koji se skraćuje nosi ponosito uspravno uzdigmut u visini linije temena. Mužjaci su visoki između 58 cm i 61 cm, a ženke od 55 cm do 58 cm.


Dlaka
Dlaka je oštra i gusta, ojačana kratkom i mekom poddlakom. Svetlije ili tamnije crveno smeđe je boje sa velikim crnim ili tamnosmeđim plaštom.


Karakter
S obzirom da je vrlo aktivan, potrebno mu je puno prostora za trčanje i igru. Obožava plivati, trčati, hvatati i donositi štap. Tokom prve dve godine života vrlo je aktivan, a onda se znatno smiruje i više mu ne treba toliko kretanja i vežbanja.

Francuski buldog (francuska rasa)




Poreklo
Poreklo mu nije poznato. Francuzi tvrde da je autohtonog porekla, a izgleda da u njemu ima krvi engleskog buldoga, kao i nekih malih pasa.


Građa tela
Francuski buldog je mali pas, visok između 32 cm i 34 cm, težak između 8 kg i 14 kg. Glava mu je četvrtasta, kratkog i širokog čela, njuška je skraćena. Na glavi se ističu velike uspravne i na vrhovima zaobljene uši. Oči su velike i lagano ispupčene. Telo je snažno, grudni koš je širok i zaobljen.



Dlaka
Dlaka je kratka, gusta, mekana i sjajna. Obično je tigraste boje ili tigraste sa belim mrljama.


Karakter
Francuski buldog je društven, živahan i umiljat pas. Posebno je nežan prema deci. Vrlo je pametan i treba ga odgajati sa puno ljubavi.

Graničarski škotski ovčar - Border koli (Border collie)






Poreklo
Graničarski škotski ovčar razvijen je na granicama Engleske i Škotske, pa je tako dobio i ime. Potiče od srednjevekovnih britanskih pasa za čuvanje stada (collie). Rasa je nastala davne 1700 - te godine, u Engleskoj. Odgajan zbog snage i inteligencije, border koli ima ravijen instikt čuvanja i sakupljanja stada. Za bordera kažu kako može očima hipnotisati stoku. Takođe, border koli služi kao pas za otkrivanje narkotika i eksplozivnih naprava, spašavanje ljudi i kao pas vodič. Osim po čuvanju, ovaj pas postao je vrlo popularan zbog svoje inteligencije i velike izdržljivosti.
Građa tela
Border koli je pas srednje visine, skladnog izgleda, jakog i mišićavog tela. Idealna visina za mužjaka je 56 cm, dok su ženke nešto niže. Težina mužjaka se kreće između 30 kg i 35 kg. Vrat je snažan, mišićav i blago zaobljen. Grudni koš je dubok i prilično širok. Noge su duge, snažne i mišićave. Oči su ovalne, srednje velike i smeđe boje, izuzetak kod blue merl varijante gde jedno ili oba oka delimično ili potpuno smeju biti plave boje. Uši su srednje veličine, uspravno ili poluuspravno nošene i izrazito pokretne. Rep je srednje dug, nisko postavljen i dlakav.





Dlaka
Border koli dolazi u dve varijante: sa umereno dugačkom dlakom i kratkom dlakom. Kod obe varijante, dlaka je gusta sa mekanom i gustom podlakom. Kod dugodlakih pasa, duga dlaka stvara grivu, okovratnik oko vrata, pantalone na zadnjim nogama a osim zastavice na licu, ušima, prednjim i zadnjim nogama, dlaka bi trebala da bude kratka i glatka. Što se boje dlake tiče, dozvoljene su sve varijante, pri čemu bela boja ne treba da preovladava.




Karakter
Border koli još uvek se koristi uglavnom kao radni pas, za čuvanje stoke i ovaca. Inteligentan je, brzo uči, pa ga je lako trenirati. Dobre je naravi, odan i nežan prema svojoj porodici. Nije plašljiv, što je karakterstika svih ovčarskih rasa pasa, ali nije ni agresivan. Ovo je veran radni pas kojem je potrebno puno kretanja. Neće mu odgovarati život u stanu, već kuća sa prostranim dvorištem. Najbolje se slaže sa starijom decom. Ukoliko ne spadate u sportske tipove, koji obožavaju svakodnevnu šetnju, biciklizam, trčanje i igru, border koli NIJE za vas.

Irski plavi terijer (engleska rasa)



Poreklo
Nastao je još pre XII vekova, ali je konačno standardizovan u današnjem obliku krajem prvog svetskog rata.


Građa tela
To je snažan pas kompaktne građe. Čvrst je i graciozan, snažan i okretan. Njegovo telo treba da bude mišićavo, proporcionalno i snažno građeno. Ima dugačku, relativno mršavu glavu i pljosnatu lobanju. Vilice su mu snažne. Oči su male i tamne. Uši su u obliku slova V, okrenute prema napred, ali nisu suviše visoke. Grudni koš je dubok, leđa savršeno prava, zadnji deo tela snažan. Rep je postavljen visoko i stoji uspravno. Visok je oko 47 cm.



Dlaka
Oblik i građa glave i tela, tipične su terijerske: dlaka je u osnovi oštra i potrebno ju je redovno negovati. Izuzetno je bujna na jakim obrvama, brkovima i bradi, na nogama i grudima. Meka i svilenkasta na dodir, blago talasasta u svim nijansama plave boje sa odsjajem srebrnaste do čelično sive boje.


Karakter
Kao i svi terijeri zna biti veoma borben i pomalo tvrdoglav. Veoma je dobroćudan, poverljiv, ali i veliko zlopamtilo.

Irski seter (engleska rasa)






Poreklo
Najpopularnija vrsta setera, kako zbog svoje sjajne dlake tako i zbog dobro razvijene druželjubivosti i inteligencije. Odgajan je u Irskoj, gde se još i danas pojavljuje u dve varijante koje se razlikuju u boji – crvenoj i beloj.


Građa tela
Po građi tela blizak je engleskom seteru, ali ima nešto užu glavu i kraći trup a i kostur mu je nešto lakši. Visok je oko 65 cm.


Dlaka
Dlaka mu je umereno dugačka i svilena, sjajna, naročito bogata na ušima i grudima uz vrlo jake zastavice. Izrazito kestenjaste je boje ili crvene poput mahagonija, a dozvoljavaju se i male bele oznake na grudima i prstima.


Karakter
Irski seter je živahan, umiljat, veseo ali i tvrdoglav pas. Inteligentan je i brzo uči. Voli duge šetnje.

Irski terijer (engleska rasa)




Poreklo
Irski terijer poznat je iz doba crnačkog ropstva u Americi, kada je bio dobar sluga belog gospodara. Ali to je bio samo kratki period njegove istorije stare dve hiljade godina.


Građa tela
Irski terijer vitak je i veliki pas. Sličan je oštrodlakom foksterijeru sa kojim je u srodstvu. Glava je duga, čeoni deo lobanje ravan, uši imaju oblik slova V i visoko su postavljen i nagnute napred. Oči su tamne boje. Telo je srednje dugo, a leđa su snažna. Rep je kupiran i nošen uspravno.Visok je od 40 cm do 45 cm i težak oko 12 kg.


Dlaka
Dlaka je tvrda, oštra i duga. Poddlaka je fina, meka i kratka. Može biti crvene, crveno-pšenične ili kukuruzno žute boje.



Karakter
Veoma je pokretljiv, živahan, veseo, zaigran ali zna biti i neustrašivo oštar vodičev čuvar. Ne zna za poraz u borbi. Od oštodlakog foksterijera razlikuje se prvenstveno i gotovo jedino bojom tela. Irski terijer je riđo crvene boje, a postoje različite nijanse, od pšenično-žute do jarkocrvene. Takođe, ima nešto manje dlake na glavi za razliku od oštrodlakog foksterijera.

Jazavičari (nemačka rasa)



Poreklo
Jazavičari spadaju u grupu lovačkih pasa goniča. Prema vrsti dlake i prema veličini tela, delimo ih u tri rase. I danas su lovački psi, odličnog njuha i borbenog temperamenta. Poreklo jazavičara nije pouzdano poznato, ali ukoliko posmatramo građu tela možemo uočiti veliku sličnost sa goničima.
Građa tela


Kod današnjeg jazavičara najistaknutije su kratke i neobično jake noge i veliki grudni koš. Glava mu je nalik glavi goniča, ali je njuška nešto šiljatija. Uši su mu srednje visoko postavljene i nisko preklopljene, obešene i bez nabora. Oči živahnog pogleda, tamne. Vrat je kratak i snažan, visoko nošen, a leđa ravna i duga. Vizuelno dobijaju na dužini zbog kratkih nogu. Noge su kratke, jakih kostiju, moraju biti ravne. Veoma su mišićave. Rep je srednje dug i ravno nošen u liniji leđa.

Na osnovu telesne mase jazavičari su podeljeni u tri rase:

1. NORMALNI JAZAVIČAR
a) Teži tip – mužjak je težak više od 7 kg, ženka više od 6,5 kgb) Lakši tip – mužjak je težak od 4 kg do 7 kg, ženka od 3,5 kg do 6,5 kg

2. PATULJASTI JAZAVIČAR
Mužjak je lakši od 4 kg, a ženka od 3,5 kg. Obim grudi je između 30 cm i 35 cm

3. JAZAVIČAR KUNIĆAR
Manji i lakši od patuljastog, a određuje ga obim grudi koji ne sme prelaziti 30 cm

Kod sve tri rase jazavičara javljaju se kratkodlaki, oštrodlaki i dugodlaki tipovi istih dozvoljenih boja. Jazavičari su sportski psi, odani i dobri kućni ljubimci i psi čuvari.

Dlaka
Prvi jazavičari bili su kratkodlaki. Od njih su ukrštanjem oštrodlakih pasa, nastali oštrodlaki jazavičari. Kako je nastao dugodlaki jazavičar nije poznato. Neki kinolozi tvrde da je dugodlaki jazavičar primarna jazavičarska forma, dok drugi smatraju da je nastao ukrštanjem sa španijelima i seterom. Bez obzira na kvalitet dlake, boja je uvek ista. Dozvoljene su sve boje osim skroz crne ili skroz bele. Najčešće se ipak, javljaju ili kao jednobojni – crveni ili crveno-žuti, ili kao dvobojni – crni, smeđi, sivi ili beli sa crveno smeđim ili žutim mrljama.
Karakter
Što se karaktera tiče, on je ozbiljan, staložen, uvek budan, oštar i pouzdan u svakoj prilici. Po svim svojim odlikama, jazavičar je veliki pas, samo što su mu noge kratke. Danas se od jazavičara traži da mu prednje noge budu ravne. Ali ne tako davno, što se na nekima i dandanas vidi, tražilo se da prednje noge do skočnog zgloba idu lagano prema unutra, a od skočnog zgloba snažno napolje. Smatralo se da pas sa takvim nogama može lako kopati i izbacivati na stranu iskopanu zemlju.

Jorkširski terijer (škotska rasa)





Poreklo
Ovo je relativno mlada rasa, nastala pre nekih 100 godina ukrštanjem različitih malih terijera sa maltezerom, sa ciljem da se dobije mali dopadljivi kućni pas. I zaista, jorkširski terijer je mali pas, težak svega oko 3,5 kg.


Građa tela
Jorkširski terijer je jedan od najmanjih pasa na svetu. Glava mu je malena, prilično kratka, uši su mu uspravne, oči male, okrugle i živahne. Trup je kratak, a leđa ravna. Kod stavranja ove rase, posebna pažnja se vodila oko dlake i boje dlake.


Dlaka
Dlaka je vrlo dugačka, ravna, svilena, sjajna, na glavi stvara velike i čupave obrve, brkove i bradu. Na leđima stvara kabanicu koja pada od središnje linije leđa na jednu i drugu stranu, gotovo do poda. Ova kabanica je tamno čelično - plave boje, dok je ostatak dlake na glavi i nogama čelično crvene boje.


Karakter
Jorkširski terijer je nežan i odan pas. Hrabar i pouzdan, dobar je pas čuvar. Takođe, vrlo je inteligentan i brzo uči. Najbolje se slaže sa starijom decom, dok od mlađe beži jer se boji da ga u igri ne povrede.

Kineski ćubasti pas (kineska rasa)


Poreklo
Kineski ćubasti pas, uprkos svom imenu, potiče iz Afrike – gde se izvorno nazivao Afrički golokoži terijer. Duž obala Afrike zaustavljali su se kineski moreplovci koji su ovu rasu psa birali jer su bili odlični lovci na slepe putnike – pacove. Smatra da je kineski ćubasti pas nastao ukrštanjem meksičkog bezdlakog psa sa čivavom. Ova neobična rasa je prvi put prikazana u Americi 1885. godine, dok je u Srbiju stigla tek pre nekoliko godina i broji svega par desetina primeraka do sada. U Britaniji ovaj pas privlači pažnju velikog broja posetilaca na izložbi, pa je status šampiona osvojio 1970. godine.





Građa tela i dlaka
Kineski ćubasti pas spada u male pse – visina mu se u proseku kreće do 30 cm, a težina od 2,2 kg do 3 kg.
Rađaju se u dve varijante: golokoži i odlakani.
Golokoži imaju vrlo malo dlake po telu. Dlaka se nalazi u vidu čuperaka na glavi, na vrhu prstiju i na vrhu repa. Za razliku od njih, odlakani imaju čitavo telo prekriveno gustom i dugačkom dlakom. Što se boje dlake tiče, dozvoljena je bilo koja boja, ili kombinacija boja.







Karakter
Kineski ćubasti psi su živahani, razigrani, privrženi i iznenađujuće brzi. Vole da trče, skaču, da se penju i kopaju rupe. Inteligentni su i obožavaju društvo čoveka. Odlični su kućni ljubimci za one ljude koji pate od alergija. Ova rasa može da se prilagodi toploj i hladnoj klimi, ali se nikad ne sme ostaviti da živi na otvorenom jer mora biti zaštićen od sunca. Vole sneg, a u vreme hladnoće treba im davati više hrane, kako bi održali telesnu temperaturu.