Tako je Mire.
Formalni pripadnici crkava idu u rat, kao i gnostici, agnostici, ateisti, itd, itd.
To nikada ne čine pravi vernici.
Što se tiče tradicionalnih crkava, razlika je u tome "što se u njima država izjednačava sa verom, i čovek se poziva da tu državu brani u ime Boga i kralja koji je Božji predstavnik na zemlji, i monarh i monah ujedno"
I takav stav poodržavaju i vladajuće crkve u toj državi, postičući odbrambeni verski rat u ime Božje.
Dakle, treba uošiti ovu razliku između zvanične ideologije protestantskih crkava, i tradicionalnog Hrišćanstva koji se pokazuje na delu po ovom pitanju.
Slažem u neku ruku sa stavom, da su protestantske zemlje konzervativnije po ovom pitanju, i da se u njima zadržao duh reformacije i biblijskih načela.
Naravno, postoje loši istorijski periodi i za određeni broj tih nacija, poput Nemačke, u kojoj je nažalost na vlast došla nacional socijalistička radnička partija, i to ponikla od okultista, članova okultnog društva Tula, koja je prerasla u nacizam Adolfa Hitlera, koji je uveo smrtnu kaznu za one koji ne žele da idu u rat pod njegovom zastavom.
Moramo na ove pojedinosti gledati sa tačke gledišta velike borbe između dobra i zla, i ne upirati prstom u nikoga, jer sotona vara sve ljude na planeti zemlji, u svim nacijama.
Ali globalno gledajući, protestantizam jeste nastao Božjom intervencijom, i te nacije su uvek bile pod okriljem Božjim, ma šta je sotona pokušavao da čini kroz pojedince.
Ono što on danas jeste - nije ni bleda slika nekadašnjeg protestantizma, ali svuda ima iskrenih vernika.
Adventizam je nastao iz pepela srednjevekovnih reformacija, i on je poslednji Božji odgovor čovečanstvu, i crkva poslednjeg vremena, ne postoji druga.
Tako da je besmisleno osuditi i sve staviti u isti koš.
