- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
U SENCI MUŠKARACA 5 žena koje su obeležile istoriju psihoanalize
Izložba „Žene u psihoanalizi“ ili „Dakle ovo je jači pol” (Kolarčeva zadužbina, 9-26. decembra) predočiće čuvene psihoanalitičarke kroz fotografije, panoe, životopise..., ali i dočarati deo bečke atmosfere na razmeđi XIX i XX veka.
Sigmund Frojd
Dan nakon otvaranja, 10. decembra biće održana konferencija na kojoj će biti izneti opsežni referati o svakoj od njih, kao i o ženskoj seksualnosti, o našim ženama psihoanalitičarkama.
Za kraj je predviđen film iznenađenja koji stiže sa Stankom Matačićem, predsednikom psihoanalitičkog društva Hrvatske.
„Žene u psihoanalizi” ili „Dakle, ovo je jači pol”, stiže iz bečkog Frojdovog muzeja i približava autorke koje su izuzetno mnogo doprinele razvoju psihoanalize a često su u senci muškaraca koji su razvijali psihoanalitički koncept - Anu Frojd, Lu Andreas Salome, Mari Bonapart, Emu Ekštajn, Sabinu Špilrajn, Helen Dojč.
Izložbu organizuje Psihoanalitičko društvo Srbije u saradnji sa Frojdovim muzejom i Austrijskim kulturnim centrom u Beogradu, trajaće do 26. decembra, nakon čega putuje u druge evropske gradove, a Beograd je, pomenimo, prva destinacija.
- Prvi put se na jednom mestu govori o šest vrlo značajnih autorki koje su razvoju psihoanalize doprinele i teorijski i načinom rada - kaže naša renomirana psihoanalitičarka Vesna Brzev-Ćurčić i dodaje:
- Neke od njih ustanovile su modele rada koji su i danas nezamenljivi, a, na primer, ima ih koji odstupaju od Frojdovog principa. Među tim inovacijama su, recimo, veliki pomaci u praktičnom radu sa decom i traumatizovanim osobama.
Frojdova ćerka
Ana Frojd, 1928.
Ana Frojd (1895-1982) bila je izuzetno posvećena negovanju svog oca, potom bavljenju njegovim delom i dugo je, nepravedno, ostala u senci svog slavnog oca.
- Ona je unela veliku novinu kada je reč o posmatranju dece, i razvojno ali i u smislu da i ona mogu da imaju neki intrapsihički konflikt. Budući da su deca mala i o tome ne mogu da govore na način na koji to čine odrasli, Ana Frojd je u svoju teoriju uvela tzv. okolinski/sredinski faktor koji rasvetljava uslove koji su doveli do toga da se formira ovakav unutrašnji konflikt kod deteta. Uvela je i terapiju crtežom. Kroz to kako su se deca igrala, šta su crtala... ona je prepoznavala gde je konflikt i kako bi se mogao da se razreši - veli Vesna Brzev-Ćurčić.
Lu Andreas Salome
Lu Andreas Salome
Nepravedno poznatija kao navodna ljubavnica i Muza, Lu Andreas Salome (1861-1937) je, napominje naša poznata psihoanalitičarka, bila pionir ženskog pokreta i u isto vreme antifeministkinja.
- To možda zvuči paradoksalno. No, ona se nikad nije direktno priključila ženskom pokretu, a jeste zastupala ravnopravnost u seksualnosti i bavila se razlikama među polovima. Smatrala je da se seksualnost prevashodno tiče biologije, biološke prirode i u tome se donekle razlikovala od Frojda. Počela je još 1900. godine da se bavi ženskom seksualnošću i onim što se zove žensko određenje u majčinstvu. Za njen doprinos je vrlo značajno to što je žene posmatrala i razumevala kao jedinstvo seksualnosti i metafizike. Zatim, razrađivala je pojam narcizma. Dodala je da je promatranje tog fenomena iz iskustva ličnog uvida. Po njoj se i danas smatra da je narcizam nešto što je potrebno da bismo preživeli, ali ponekad dobija patološke dimenzije koje zahtevaju psihoanalitički tretman kako bi ga određena osoba smanjila ili pak držala pod kontrolom. Šta bi bila mera narcizma - kvalitetan način života koji ne ugrožava okolinu.
Napoleonova praunuka
Mari Bonaparte
Izložba obuhvata i izuzetno zanimljivu Mari Bonaparta (1882-1962), Napoleonovu praunuku.
- Nju je, naravno, umnogome pratio porodični bekgraund, a i mnoga njena razmišljanja su direktno išla iz njene porodične istorije - kaže Vesna Brzev-Ćurčić dodajući:
- Jedan od njenih najčuvenijih radova se odnosio na psihologiju ubice. Recimo, žena ubica kojom se bavila, a koja je ležala u francuskom zatvoru, rekla je da je ubila svoju trudnu snaju iz straha od toga da je snaja ukrala sinovljev penis. To zvuči malo rogobatno, ali u fantazijama žena to često može da bude tako. Svi znamo koliko majke mogu nezdravo da budu vezane za sinove, a oni ne bivaju samo sinovi nego kompenzacija za ono što majke nikad nisu bile. Recimo, nisu bile sinovi svojih očeva, niti su posedovale penis. Mari Bonaparta se bavila i ženskom telesnom anatomijom kao uzrokom ženske frigidnosti. Uradila je značajna istraživanja koja su se odnosila na merenje razdaljine između klitorisa i vagine, pokušavala da u tome sagleda razliku u seksualnom funkcionisanju muškaraca i žena. Ona je, takođe, uspostavila termin beskonačne, nezavršene analize.
Mari Bonaparta, priča Vesna Brzev-Ćurčić, sređujući očevu zaostavštinu došla je do toga da je kao malo dete verovatno bila svedok seksualnog odnosa.
- To je ono o čemu se često u psihoanalizi diskutovalo i u čemu se psihoanaliza na neki način ogrešila o žrtve seksualnog nasilja. Naime, Frojd je smatrao da je priča o seksualnom zlostavljanju male dece uglavnom proizvod njihovih fantazija. Kasnije se ispostavilo da baš i nije tako. Kroz njenu analizu se došlo do toga da je bila svedok seksualnog zlostavljanja u uzrastu između četvrte i šeste godine. Time je otvorila put razmišljanju kako se ta potisnuta sećanja mogu transponovana naći u nesvesnom.
Ema Ekštajn
Ema Ekštajn
Prvom praktičnom psihoanalitičarkom smatra se Ema Ekštajn (1865-1924), za koju se vezuje i Frojdov slučaj Irma, opisan u Frojdovom “Tumačenju snova”.
- Ona potiče iz revolucionarne porodice. Zanimljivo, njeni roditelji su bili vrlo imućni ljudi koji su imali svoje fabrike, a najveću su pažnju posvećivali bezbednosti na radu. Govorimo o 1865. godini. Njen brat je bio dugogodišnji intiman prijatelj Sigmunda Frojda. Ema je patila od poremećaja u hodanju te često bivala u postelji, a što je uslovilo da dobije dijagnozu histerije. Ta se dijagnoze danas prilično izmenila, mada je histerija nešto što se najčešće neutemeljeno pripisuje ženskom polu samo zato što materica ima taj naziv. Jedno vreme se smatralo da je čuveni Frojdov slučaj Irma zapravo prepričan Emin slučaj. Nije tačno. Frojdova Irma je zapravo skup njegovih različitih pacijentkinja. Veliki Emin doprinos je njen aktivni rad sa žrtvama Prvog svetskog rata i ljudima koji su bili primorani da napuste svoje domove, tako da slobodno može da se kaže da je ona među rodonačelnicama analitičara koji su se bavili ratnim traumama - priča Vesna Brzev-Ćurčić.
Jungova pacijentkinja
Sabina Špilrajn
Sabina Špilrajn (1885-1942) je poznatija po skandalu kojeg možda i nije bilo nego po svom dragocenom bavljenju jezikom kod dece.
- Priča o njoj ima veze sa Jungom - veli naša sagovornica i dodaje:
- Očito da se između njih dvoje dešavao dramatičan rasplet dva fenomena psihoanalize - transfera i kontratransfera. To su osećanja koja pacijent projektuje na analitičara i obrnuto. Veliko je pitanje da li su prešli granicu, ali se taj slučaj mnogo puta tretirao kao tema u dramama, filmovima, literarnim delima. Špilrajnova je značajna jer je govorila o nečemu što se zove reproduktivni nagon, odnosno o destruktivnom nagonu i nagonu za životom. Podsetimo, i Frojd je imao učenje o erosu i tanatosu. Drugo, ona se mnogo bavila razvojem jezika kod dece. Smatrala je da nije bitna samo reč tako kako je izgovorena, nego i ritam i melodika, i da se upravo kroz to odvija društvena razmena između deteta i druge osobe. Bila je psihoanalitičar Žanu Pijažeu, rodonačelniku razvojne psihologije. Pokušavala je, takođe, da približi Marksovo i Frojdovo učenje.
Vesna Brzev-Ćurčić: Neurotičan roditelj stvara neurotično dete
Vesna Brzev Ćurčić
Na pitanje o našoj društvenoj psihoanalitičarskoj slici, Vesna Brzev-Ćurčić odgovara:
- Prvo postoje unverzalni fenomeni kao što su napetost, preopterećenost, egzistencijalni problem, strah od rata. Ali za nas akutna je višedecenijska izloženost hroničnom snažnom stresu za šta nismo opremljeni dovoljno dobrim mehanizmima odbrane. Tako da ljudi obolevaju na mnogo načina; od toga da kreću ka nekim neurotičnim ispoljavanjima do toga da i fizički obolevaju. Ovo jeste trenutak u kome bi psihoanalitička pomoć dobrodošla svakome ko ima kontakt sa sobom. Slikovito - u nekom gorućem stanju smo. I, to je veoma bitno, ne samo zbog nas koji smo odrasli. Mi moramo da mislimo ne samo na našu decu nego i na decu koja dolaze iza naše dece. Jer - neurotičan roditelj stvara neurotično dete i to je onda transgeneracijski problem.
(Blic Online)
Izložba „Žene u psihoanalizi“ ili „Dakle ovo je jači pol” (Kolarčeva zadužbina, 9-26. decembra) predočiće čuvene psihoanalitičarke kroz fotografije, panoe, životopise..., ali i dočarati deo bečke atmosfere na razmeđi XIX i XX veka.
Sigmund Frojd
Dan nakon otvaranja, 10. decembra biće održana konferencija na kojoj će biti izneti opsežni referati o svakoj od njih, kao i o ženskoj seksualnosti, o našim ženama psihoanalitičarkama.
Za kraj je predviđen film iznenađenja koji stiže sa Stankom Matačićem, predsednikom psihoanalitičkog društva Hrvatske.
„Žene u psihoanalizi” ili „Dakle, ovo je jači pol”, stiže iz bečkog Frojdovog muzeja i približava autorke koje su izuzetno mnogo doprinele razvoju psihoanalize a često su u senci muškaraca koji su razvijali psihoanalitički koncept - Anu Frojd, Lu Andreas Salome, Mari Bonapart, Emu Ekštajn, Sabinu Špilrajn, Helen Dojč.
Izložbu organizuje Psihoanalitičko društvo Srbije u saradnji sa Frojdovim muzejom i Austrijskim kulturnim centrom u Beogradu, trajaće do 26. decembra, nakon čega putuje u druge evropske gradove, a Beograd je, pomenimo, prva destinacija.
- Prvi put se na jednom mestu govori o šest vrlo značajnih autorki koje su razvoju psihoanalize doprinele i teorijski i načinom rada - kaže naša renomirana psihoanalitičarka Vesna Brzev-Ćurčić i dodaje:
- Neke od njih ustanovile su modele rada koji su i danas nezamenljivi, a, na primer, ima ih koji odstupaju od Frojdovog principa. Među tim inovacijama su, recimo, veliki pomaci u praktičnom radu sa decom i traumatizovanim osobama.
Frojdova ćerka
Ana Frojd, 1928.
Ana Frojd (1895-1982) bila je izuzetno posvećena negovanju svog oca, potom bavljenju njegovim delom i dugo je, nepravedno, ostala u senci svog slavnog oca.
- Ona je unela veliku novinu kada je reč o posmatranju dece, i razvojno ali i u smislu da i ona mogu da imaju neki intrapsihički konflikt. Budući da su deca mala i o tome ne mogu da govore na način na koji to čine odrasli, Ana Frojd je u svoju teoriju uvela tzv. okolinski/sredinski faktor koji rasvetljava uslove koji su doveli do toga da se formira ovakav unutrašnji konflikt kod deteta. Uvela je i terapiju crtežom. Kroz to kako su se deca igrala, šta su crtala... ona je prepoznavala gde je konflikt i kako bi se mogao da se razreši - veli Vesna Brzev-Ćurčić.
Lu Andreas Salome
Lu Andreas Salome
Nepravedno poznatija kao navodna ljubavnica i Muza, Lu Andreas Salome (1861-1937) je, napominje naša poznata psihoanalitičarka, bila pionir ženskog pokreta i u isto vreme antifeministkinja.
- To možda zvuči paradoksalno. No, ona se nikad nije direktno priključila ženskom pokretu, a jeste zastupala ravnopravnost u seksualnosti i bavila se razlikama među polovima. Smatrala je da se seksualnost prevashodno tiče biologije, biološke prirode i u tome se donekle razlikovala od Frojda. Počela je još 1900. godine da se bavi ženskom seksualnošću i onim što se zove žensko određenje u majčinstvu. Za njen doprinos je vrlo značajno to što je žene posmatrala i razumevala kao jedinstvo seksualnosti i metafizike. Zatim, razrađivala je pojam narcizma. Dodala je da je promatranje tog fenomena iz iskustva ličnog uvida. Po njoj se i danas smatra da je narcizam nešto što je potrebno da bismo preživeli, ali ponekad dobija patološke dimenzije koje zahtevaju psihoanalitički tretman kako bi ga određena osoba smanjila ili pak držala pod kontrolom. Šta bi bila mera narcizma - kvalitetan način života koji ne ugrožava okolinu.
Napoleonova praunuka
Mari Bonaparte
Izložba obuhvata i izuzetno zanimljivu Mari Bonaparta (1882-1962), Napoleonovu praunuku.
- Nju je, naravno, umnogome pratio porodični bekgraund, a i mnoga njena razmišljanja su direktno išla iz njene porodične istorije - kaže Vesna Brzev-Ćurčić dodajući:
- Jedan od njenih najčuvenijih radova se odnosio na psihologiju ubice. Recimo, žena ubica kojom se bavila, a koja je ležala u francuskom zatvoru, rekla je da je ubila svoju trudnu snaju iz straha od toga da je snaja ukrala sinovljev penis. To zvuči malo rogobatno, ali u fantazijama žena to često može da bude tako. Svi znamo koliko majke mogu nezdravo da budu vezane za sinove, a oni ne bivaju samo sinovi nego kompenzacija za ono što majke nikad nisu bile. Recimo, nisu bile sinovi svojih očeva, niti su posedovale penis. Mari Bonaparta se bavila i ženskom telesnom anatomijom kao uzrokom ženske frigidnosti. Uradila je značajna istraživanja koja su se odnosila na merenje razdaljine između klitorisa i vagine, pokušavala da u tome sagleda razliku u seksualnom funkcionisanju muškaraca i žena. Ona je, takođe, uspostavila termin beskonačne, nezavršene analize.
Mari Bonaparta, priča Vesna Brzev-Ćurčić, sređujući očevu zaostavštinu došla je do toga da je kao malo dete verovatno bila svedok seksualnog odnosa.
- To je ono o čemu se često u psihoanalizi diskutovalo i u čemu se psihoanaliza na neki način ogrešila o žrtve seksualnog nasilja. Naime, Frojd je smatrao da je priča o seksualnom zlostavljanju male dece uglavnom proizvod njihovih fantazija. Kasnije se ispostavilo da baš i nije tako. Kroz njenu analizu se došlo do toga da je bila svedok seksualnog zlostavljanja u uzrastu između četvrte i šeste godine. Time je otvorila put razmišljanju kako se ta potisnuta sećanja mogu transponovana naći u nesvesnom.
Ema Ekštajn
Ema Ekštajn
Prvom praktičnom psihoanalitičarkom smatra se Ema Ekštajn (1865-1924), za koju se vezuje i Frojdov slučaj Irma, opisan u Frojdovom “Tumačenju snova”.
- Ona potiče iz revolucionarne porodice. Zanimljivo, njeni roditelji su bili vrlo imućni ljudi koji su imali svoje fabrike, a najveću su pažnju posvećivali bezbednosti na radu. Govorimo o 1865. godini. Njen brat je bio dugogodišnji intiman prijatelj Sigmunda Frojda. Ema je patila od poremećaja u hodanju te često bivala u postelji, a što je uslovilo da dobije dijagnozu histerije. Ta se dijagnoze danas prilično izmenila, mada je histerija nešto što se najčešće neutemeljeno pripisuje ženskom polu samo zato što materica ima taj naziv. Jedno vreme se smatralo da je čuveni Frojdov slučaj Irma zapravo prepričan Emin slučaj. Nije tačno. Frojdova Irma je zapravo skup njegovih različitih pacijentkinja. Veliki Emin doprinos je njen aktivni rad sa žrtvama Prvog svetskog rata i ljudima koji su bili primorani da napuste svoje domove, tako da slobodno može da se kaže da je ona među rodonačelnicama analitičara koji su se bavili ratnim traumama - priča Vesna Brzev-Ćurčić.
Jungova pacijentkinja
Sabina Špilrajn
Sabina Špilrajn (1885-1942) je poznatija po skandalu kojeg možda i nije bilo nego po svom dragocenom bavljenju jezikom kod dece.
- Priča o njoj ima veze sa Jungom - veli naša sagovornica i dodaje:
- Očito da se između njih dvoje dešavao dramatičan rasplet dva fenomena psihoanalize - transfera i kontratransfera. To su osećanja koja pacijent projektuje na analitičara i obrnuto. Veliko je pitanje da li su prešli granicu, ali se taj slučaj mnogo puta tretirao kao tema u dramama, filmovima, literarnim delima. Špilrajnova je značajna jer je govorila o nečemu što se zove reproduktivni nagon, odnosno o destruktivnom nagonu i nagonu za životom. Podsetimo, i Frojd je imao učenje o erosu i tanatosu. Drugo, ona se mnogo bavila razvojem jezika kod dece. Smatrala je da nije bitna samo reč tako kako je izgovorena, nego i ritam i melodika, i da se upravo kroz to odvija društvena razmena između deteta i druge osobe. Bila je psihoanalitičar Žanu Pijažeu, rodonačelniku razvojne psihologije. Pokušavala je, takođe, da približi Marksovo i Frojdovo učenje.
Vesna Brzev-Ćurčić: Neurotičan roditelj stvara neurotično dete
Vesna Brzev Ćurčić
Na pitanje o našoj društvenoj psihoanalitičarskoj slici, Vesna Brzev-Ćurčić odgovara:
- Prvo postoje unverzalni fenomeni kao što su napetost, preopterećenost, egzistencijalni problem, strah od rata. Ali za nas akutna je višedecenijska izloženost hroničnom snažnom stresu za šta nismo opremljeni dovoljno dobrim mehanizmima odbrane. Tako da ljudi obolevaju na mnogo načina; od toga da kreću ka nekim neurotičnim ispoljavanjima do toga da i fizički obolevaju. Ovo jeste trenutak u kome bi psihoanalitička pomoć dobrodošla svakome ko ima kontakt sa sobom. Slikovito - u nekom gorućem stanju smo. I, to je veoma bitno, ne samo zbog nas koji smo odrasli. Mi moramo da mislimo ne samo na našu decu nego i na decu koja dolaze iza naše dece. Jer - neurotičan roditelj stvara neurotično dete i to je onda transgeneracijski problem.
(Blic Online)