UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.547
Zbogom, Rozeta: Najvažnija misija ESA okončana uz prasak
Misija Roseta, vredna 1,4 milijardi evra, okončana je udarom sonde u kometu koju je sonda pratila protekle dve godine.
Izvor:B92
Tanjug / J. Huart/ESA via AP
Roseta nije dizajnirana za spuštanje, tako da sasvim sigurno nije preživela pad, a definitivnu potvrde o tome trebalo bi da dobijemo sutra, zbog vremena koje je potrebno da signal dođe do Zemlje.
Šef ESA Jan Verner rekao je da je misija već ostvarila uspeh. Pored toga što je na kometu 67/P Čurjumov-Gerasimenko već spustila svoju robotsku stanicu File u novembru 2014, Rozeta je prikupila veliku količinu podatka koje će naučnici u narednim godinama analizirati.
Naučnici su već došli do više otkrića o hemijskom sastavu komete što omogućava uvid u Sunčev sistem i poreklo života na Zemlji.
Sletanje je započeto tokom 29. septembra i trajalo je ukupno 14 sati. Letelica se spuštala slobodnim padom sa visine od 19 kilometara. Prvi kontakt sa površinom i veliko finale misije odigralo se u 12 časova i 40 minuta po našem vremenu. Međutim, zbog udaljenosti letelice i komete od planete Zemlje, signal sa informacijom o konačnom sletanju na kometu, kao i prateće fotografije, kasnie su 40 minuta. Na Zemlju su stigle u 13 časova i 20 minuta, kada je zvanično progalašen kraj misije.
U tačno 10 časova po našem vremenu, poslat je poslednji set instrukcija koji je fino podesio sletanje letelice. Ovaj set instrukcija sačinjen je na osnovu poslednjih slika koje su stigle sa kamere za navigaciju, nakon što je sinoć izveden takozvani ”sudarni” manevar.
ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team
Čurjumov-Gerasimenko kruži oko Sunca između orbite Jupitera i Zemlje, a sondi je bilo potrebno čak 10 godina da dođe do nje. Kad je konačno došla do svog odredišta, mali lender File je spušten na četiri kilometra širok komad leda i prašine koji juri svemirom.
Međutim, robot se odbio o tlo i na neko vreme bio izgubljen, šaljući podatke o kometi samo tri dana pre nego što je njegova baterija “umrla” i robot pao u hibernaciju. Još jednom je uspeo da nakratko komunicira sredinom 2015.
Evropska svemirska agencija (ESA) je isključila radio-vezu Rosete sa lenderom, ali će ona sada poći njegovim putem.
Roseta mora da se sruši jer njeni solarni paneli više ne mogu da upiju dovoljno sunčeve svetlosti da bi funkcionisala. Njen pad će biti praćen u nadi da će Roseta poslati poslednje fotografije pre udara.
Rosetta je lansirana ka kometi 2. marta 2004. a 4. avgusta 2014. približila se kometi na isto rastojanje, kao što je ono između Zemlje i Međunarodne svemirske stanice.
Sa te udaljenosti, napravljene su veoma detaljne, prve fotografije komete.
ESA/Rosetta/NavCam
Značaj misije je neprocenjiv. Instrumenti na sondi Rosetta detektovali su gradivne blokove života, uključujući i aminokiselinu glicin i element fosfor i to u gasovima koji okružuju kometu 67P/Čurjumov – Gerasimenko.
Naučnici su po prvi put direktno detektovali ključnu aminokiselinu i bogatu selekciju organskih molekula u “prašnjavoj” atmosferi komete što ide u prilog hipotezi da su ovi ledeni objekti u jednom trenutku istorije naše planete doneli “život” na nju.
Iako je glicin ranije detektovan i u uzorcima prašine s komete, koje je na Zemlju donela misija Stardust, ovo je prvi put da je ta materija primećena u svemiru.
Misija Roseta, vredna 1,4 milijardi evra, okončana je udarom sonde u kometu koju je sonda pratila protekle dve godine.
Izvor:B92
Tanjug / J. Huart/ESA via AP
Roseta nije dizajnirana za spuštanje, tako da sasvim sigurno nije preživela pad, a definitivnu potvrde o tome trebalo bi da dobijemo sutra, zbog vremena koje je potrebno da signal dođe do Zemlje.
Šef ESA Jan Verner rekao je da je misija već ostvarila uspeh. Pored toga što je na kometu 67/P Čurjumov-Gerasimenko već spustila svoju robotsku stanicu File u novembru 2014, Rozeta je prikupila veliku količinu podatka koje će naučnici u narednim godinama analizirati.
Naučnici su već došli do više otkrića o hemijskom sastavu komete što omogućava uvid u Sunčev sistem i poreklo života na Zemlji.
Sletanje je započeto tokom 29. septembra i trajalo je ukupno 14 sati. Letelica se spuštala slobodnim padom sa visine od 19 kilometara. Prvi kontakt sa površinom i veliko finale misije odigralo se u 12 časova i 40 minuta po našem vremenu. Međutim, zbog udaljenosti letelice i komete od planete Zemlje, signal sa informacijom o konačnom sletanju na kometu, kao i prateće fotografije, kasnie su 40 minuta. Na Zemlju su stigle u 13 časova i 20 minuta, kada je zvanično progalašen kraj misije.
U tačno 10 časova po našem vremenu, poslat je poslednji set instrukcija koji je fino podesio sletanje letelice. Ovaj set instrukcija sačinjen je na osnovu poslednjih slika koje su stigle sa kamere za navigaciju, nakon što je sinoć izveden takozvani ”sudarni” manevar.
ESA/Rosetta/MPS for OSIRIS Team
Čurjumov-Gerasimenko kruži oko Sunca između orbite Jupitera i Zemlje, a sondi je bilo potrebno čak 10 godina da dođe do nje. Kad je konačno došla do svog odredišta, mali lender File je spušten na četiri kilometra širok komad leda i prašine koji juri svemirom.
Međutim, robot se odbio o tlo i na neko vreme bio izgubljen, šaljući podatke o kometi samo tri dana pre nego što je njegova baterija “umrla” i robot pao u hibernaciju. Još jednom je uspeo da nakratko komunicira sredinom 2015.
Evropska svemirska agencija (ESA) je isključila radio-vezu Rosete sa lenderom, ali će ona sada poći njegovim putem.
Roseta mora da se sruši jer njeni solarni paneli više ne mogu da upiju dovoljno sunčeve svetlosti da bi funkcionisala. Njen pad će biti praćen u nadi da će Roseta poslati poslednje fotografije pre udara.
Rosetta je lansirana ka kometi 2. marta 2004. a 4. avgusta 2014. približila se kometi na isto rastojanje, kao što je ono između Zemlje i Međunarodne svemirske stanice.
Sa te udaljenosti, napravljene su veoma detaljne, prve fotografije komete.
ESA/Rosetta/NavCam
Značaj misije je neprocenjiv. Instrumenti na sondi Rosetta detektovali su gradivne blokove života, uključujući i aminokiselinu glicin i element fosfor i to u gasovima koji okružuju kometu 67P/Čurjumov – Gerasimenko.
Naučnici su po prvi put direktno detektovali ključnu aminokiselinu i bogatu selekciju organskih molekula u “prašnjavoj” atmosferi komete što ide u prilog hipotezi da su ovi ledeni objekti u jednom trenutku istorije naše planete doneli “život” na nju.
Iako je glicin ranije detektovan i u uzorcima prašine s komete, koje je na Zemlju donela misija Stardust, ovo je prvi put da je ta materija primećena u svemiru.