Oni koji su objavljivali istine iz poruke trećeg anđela, sve do tada bili su često proglašavani izazivačima nemira. Njihova predviđanja da će verska netrpeljivost zavladati u Sjedinjenim Državama, da će se država i Crkva sjediniti u gonjenju onih koji drže Božje zapovesti, smatrana su neosnovanim i besmislenim tvrđenjima. Davane su uverljive izjave da ova zemlja nikada ne može postati ništo drugo osim onoga što je uvek bila – braniteljka verske slobode! Međutim, kada se o zakonskoj obavezi svetkovanja nedelje bude vrlo široko raspravljalo, svi će shvatiti da se događaji u koje su tako dugo sumnjali, u čiju mogućnost nisu verovali, brzo približavaju, pa će treća anđeoska vest ostaviti na ljude utisak kakav do tada nikada nije ostavljala.
Bog je u svakom naraštaju imao svoje sluge koje su žigosale greh, kako u svetu tako i u Crkvi. Međutim, ljudi vole da slušaju mile reči, jer čistu, neulepšanu istinu ne žele da prihvate. Mnogi reformatori, prihvatajući se svoga dela, odlučivali su da budu vrlo oprezni u žigosanju greha u Crkvi i u narodu. Nadali su se da će svojim primerom stvarnog hrišćanskog života pokrenuti ljude da se vrate biblijskoj nauci. Međutim, Božji Duh se spustio na njih kao što se nekada spustio na Iliju, šaljući ga da žigoše grehe pokvarenog vladara i otpalog naroda, pa nisu mogli da ćute, nisu mogli da se uzdrže da ne propovedaju jasne biblijske izjave – nauku koju su prvobitno oklevali da objavljuju. Bili su navedeni da revno propovedaju istinu i da govore o opasnostima koje prete duši. Izgovarali su reči koje im je Gospod davao da govore, ne plašeći se posledica, i narod je morao da čuje opomenu.
Tako će biti objavljena i poruka trećeg anđela. Kada bude došlo vreme da se ona još snažnije objavi, Gospod će delovati preko svojih skromnih oruđa, usmeravajući misli onih koji se budu posvetili Njegovoj službi. Radnici će biti osposobljeni za rad zahvaljujući mnogo više Svetom Duhu kojim će biti pomazani, nego pripremanju u obrazovnim ustanovama.
Ljudi vere i molitve biće pokrenuti da puni svete revnosti izađu i da objavljuju reči koje im je Gospod dao. Gresi Vavilona biće obelodanjeni. Strašne posledice zakonskog nametanja crkvenih običaja autoritetom građanskih vlasti, prodiranje spiritizma, potajno, ali ubrzano jačanje rimske vlasti – sve to biće razotkriveno. Ove svečane opomene zaista će pokrenuti ljude.
Hiljade i hiljade onih koji nikada nisu čuli reči slične ovima sada će ih čuti. Začuđeno će slušati svedočanstvo da je Vavilon u stvari Crkva, koja je pala zbog svojih zabluda i greha, zbog odbacivanja istine koju joj je Nebo poslalo. I dok ljudi budu odlazili svojim dotadašnjim učiteljima i željno se raspitivali: »Da li je to zaista tako«,
njihovi sveštenici, da bi utišali strah i umirili njihovu probuđenu savest, pričaće im bajke i proricati prijatne događaje. Međutim, pošto će mnogi odbiti da se zadovolje ljudskim autoritetima i zahtevati ono jasno »Tako reče Gospod«, njihovi omiljeni klerici, kao nekada fariseji, napuniće se gneva što neko sumnja u njihov autoritet, odbiće poruku kao da je sotonska i pokrenuti mnoštvo koje voli greh da zlostavlja i progoni one koji je objavljuju.
Sotona će se pokrenuti kada sukob bude zahvatio nove oblasti i kada ljudske misli budu usmerene Božjem pogaženom zakonu. Sila koja bude pratila poruku razgneviće one koji su ustali protiv nje. Sveštenici će uložiti skoro nadljudske napore da spreče svetlost da ne obasja njihova stada. Svim raspoloživim sredstvima pokušaće da spreče rasprave o tim životnim pitanjima. Crkva će se osloniti na snažnu ruku građanskih vlasti i u tom poslu ujediniće se protestanti i katolici. Kada pokret za ozakonjenje svetkovanja nedelje postane smeliji i odlučniji, biće proglašen zakon protiv onih koji poštuju Božje zapovesti. Biće im zaprećeno kaznama i tamnicom, a nekima će biti ponuđena uticajna mesta i druge nagrade i prednosti, da bi ih privoleli da odbace svoju veru.
Međutim, njihov odlučni odgovor glasiće: »Pokažite nam iz Božje reči gde grešimo!« Ovakvu molbu uputio je i Luter kada se našao u sličnim okolnostima. Oni koji će biti pozvani pred sudove snažno će braniti istinu i neki od onih koji će ih slušati biće pokrenuti da im se pridruže i prihvate poštovanje svih Božjih zapovesti. Tako će istina biti objavljena hiljadama ljudi koji inače ne bi saznali za nju.
Savesna poslušnost Božjoj Reči biće smatrana pobunom. Zaslepljeni sotonskom silom, roditelji će postupati oštro i surovo prema svojoj voljenoj deci, koja drže Božje zapovesti, gospodari i gospodarice tlačiti sluge koje žele da poštuju Božje zapovesti. Osećanja će ohladneti, roditelji će svoju decu lišavati nasledstva i izgoniti iz svoga doma.
Doslovno će se ispuniti Pavlove reči: »I koji pobožno hoće da žive u Hristu Isusu, biće gonjeni.« (2. Timotiju 3,12) Kada branioci istine budu odbili da svetkuju nedelju kao dan odmora, neki od njih biće bačeni u tamnice, neki poslani u izgnanstvo, a prema nekima će se postupati kao prema robovima.
Ljudskom razumu sve ovo u sadašnjim prilikama izgleda nemoguće, ali kada se Božji Duh, koji zadržava ljude, bude povukao iz njihove sredine, i kada ljudi budu potpuno prepušteni vlasti sotone, koji obuzdava božanske propise, nastupiće neočekivani događaji. Ljudsko srce može postati vrlo okrutno kada u njemu nestane ljubavi i bogobojaznosti.
Velika grupa onih koji su izrazili veru u vest trećeg anđela, ali nisu bili posvećeni poslušnošću istini, kada se oluja bude razbesnela odbaciće svoju veru i pridružiće se redovima protivnika. Sjedinjujući se sa svetom, nadahnjuju istim duhom, počeli su i zbivanja da posmatraju u skoro istoj svetlosti kao i svet, i kada budu stavljeni na probu, spremno će odabrati lakšu, popularniju stranu.
Daroviti ljudi pristojnog ponašanja, koji su se nekada radovali istini, poslužiće se svojim sposobnostima da varaju i zavode bližnje. Oni će postati najogorčeniji neprijatelji svoje nekadašnje braće. Kada svetkovatelji Subote budu izvođeni pred sudove da odgovaraju zbog svoje vere,
ovi otpadnici biće najuspešnija sotonska oruđa koja će ih klevetati i optuživati i svojim lažnim izveštajima i sumnjičenjima okrenuti upravitelje protiv njih.
Vera Gospodnjih slugu u ovo vreme progonstva, biće stavljena na probu. Oni će verno objavljivati opomenu, težeći za Bogom i Njegovom Rečju. Božji Duh, koji je delovao na njihovo srce, pokrenuo ih je da govore.
Nadahnuti svetom revnošću, pokrenuti božanskim uticajem, obavljaće svoje dužnosti ne obazirući se na posledice kojima će ih izložiti objavljivanje Reči koju im je Gospod dao. Oni neće pitati za svoje zemaljske interese, niti će pokušavati da sačuvaju svoj ugled ili svoj život.
Međutim, kada se oluja protivljenja i prigovora bude razbesnela nad njima, neki od njih, savladani zaprepašćenjem, biće spremni da uzviknu: »Da smo mogli da predvidimo posledice svojih reči, mi bismo ćutali!« Biće okruženi teškoćama. Sotona će ih napadati žestokim iskušenjima.
Činiće im se da obavljanje dela, koje su prihvatili, nadmašuje sve njihove sposobnosti. Biće izloženi opasnosti da budu uništeni. Oduševljenja koje će ih pokretati sada će nestati, ali više neće moći natrag. I onda, svesni svoje potpune bespomoćnosti, zatražiće snagu od Svemogućega. Setiće se da reči koje su izgovarali nisu bile njihove, već Onoga koji ih poslao da upute opomenu. Bog će staviti istinu u njihovo srce, i oni neće moći da je ne objave.
Iste nevolje su doživele i Božje sluge iz proteklih vekova. Viklif, Hus, Luter, Tindal, Bakster, Vesli tražili su da se svaka nauka mora proveriti Biblijom i isticali da su spremni da odbace sve što Biblija osuđuje. Protiv ovih ljudi progonstvo je besnelo surovom žestinom, ali oni nisu prestali da objavljuju istinu.
Različita razdoblja u istoriji Crkve bila su obeležena pojavom posebnih istina, prilagođenih potrebama Božjeg naroda toga vremena. Svaka nova istina probijala se uprkos mržnji i protivljenju, tako da su oni koji su bili blagosloveni njenom svetlošću, prolazili su kroz iskušenja i nevolje. Gospod otkriva posebne istine ljudima kada se pojavi posebna potreba.
Ko bi se usudio da je ne objavi? On zapoveda svojim slugama da objave svetu poslednji poziv milosti. Oni ne mogu ostati nemi, ukoliko ne žele da ugroze spasenje svoje duše. Hristovi poslanici nikada ne obraćaju pažnju na posledice. Oni moraju da obave svoju dužnost, a posledice prepuštaju Bogu.
Božje sluge ponovo će postati zbunjene kada se protivljenje rasplamsa i postane žestoko, jer će im izgledati da su sami izazvali krizu. Međutim, savest i Božja Reč uveriće ih da je njihovo ponašanje bilo pravilno; pa iako se nevolje nastavljaju oni će biti dovoljno jaki da ih podnesu. Bitka postaje sve neposrednija i oštrija, ali njihova vera i njihova hrabrost jačaju u skladu sa potrebama.
Njihovo svedočanstvo glasi: »Mi se ne smemo igrati Božjom Rečju i deliti Božji zakon: označavati jedan njegov deo životno važan, a drugi nebitan da bismo tako zadobili naklonost sveta. Gospod kome služimo može nas izbaviti. Hristos je pobedio zemaljske sile i zato ne treba da se plašimo već pobeđenog sveta.«
Progonstvo u svim njegovim oblicima samo je praktična primena jednog načela koje će postojati sve dok sotona bude postojao i dok hrišćanstvo bude raspolagalo životnom snagom. Niko ne može da služi Bogu, a da time ne navuče na sebe protivljenje sila tame. Zli anđeli će ga napadati, uplašeni da će im svojim uticajem oteti plen iz ruku. Zli ljudi, ukoreni njegovim primerom, sjediniće se s demonima u pokušaju da ga primamljivim iskušenjima odvoje od Boga. Kada u tome ne budu uspeli, tada će primeniti silu kojom će savest izložiti pritisku.
http://velikaborba.com/knjiga/#tab-1362485862325-6-39
