Националистичка тематика!

НАТО ПЛАЋЕНИЦИ СЕ ОСИЛИЛИ: Јелена Милић прети!
Јелена Милић је на свом "фејсбук" налогу упитана од стране извесног Душана Марковића зашто подржава НАТО када је та алијанса извршила агресију на нашу земљу. После тог питања Јелена Милић је упутила низ претњи и увреда дотичном човеку. Она му је претила моћним пријатељима. Државо реагуј!

УМРО МУ НА РУКАМА: Караџић последњи видео Толимира живог
Радован Караџић први притекао у помоћ Здравку Толимиру који је у понедељак увече преминуо у Схевенингену од последица срчаних проблема.


– Те вечери Толимир је кренуо из своје ћелије ка говорници, највероватније да се јави супрузи Нади. Пошто се тешко кретао имао је увек испред себе ходалицу коју је једва гурао. У једном тренутку није могао да стоји и сео је на ту ходалицу. У близини је био Радован Караџић и видео је да Здравку није добро. Док му је прилазио Толимир је само склизнуо са ње и пао, Радован је одмах почео да дозива стражу и лекара и покушао је Толимиру да помогне али му, нажалост, није било спаса…. Лекари су врло брзо дошли, пробали да га оживе, али нису успели – прича наш извор з Хага.

Генерал Здравко Толимир ухапшен је 30. јуна 2007. године Генерал Толимир у заједничкој акцији полиција Србије и Републике Српске у околини Братунца, а потом је одведен у Бањалуку. Према тада објављеним информацијама, Толимир је лоциран и ухапшен када је покушао из Србије да пређе у РС.

Хашки трибунал осудио је крајем 2012. генерала Војске Републике Српске Здрава Толимира на доживотни затвор, прогласивши га кривим за дешавања у Сребреници у лето 1995.
.Преминули генерал није имао деце, а једина породица му је била супруга Нада која га је често посећивала у притвору у Хагу.

Ole Johan Grimsgaard-Ofstad, добровољац из Норвешке који се борио као војник Војске Републике Српске у рату у Босни, погинуо је у Сирији борећи се за Асада. Нека му је вјечна слава!

Поздрав Турцима!

AМЕРИКАНЦИ НАПЛАТИЛИ РУШЕЊЕ СРБИЈЕ, испоставили су рачун за свако дете које су убили!
Како су златне резерве Краљевине Југославије нестале и мистериозно завршиле преко океана. Пре почетка Другог светског рата Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се злато полако склања из Београда.

Крвави Ускрс 1944 у Београду – од америчких и енглеских бомби страдали отац, син и мајка.

Како су златне резерве Краљевине Југославије нестале и мистериозно завршиле преко океана. Пре почетка Другог светског рата Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се злато полако склања из Београда.

“ПРИЈАТЕЉСКО“ РАЗАРАЊЕ СРБИЈЕ
Савезници су бомбе 1944. најчешће бацали на Ниш, 15 пута.
На Краљево шест пута, Подгорицу, Земун и Алибунар четири пута, а Нови Сад три пута. Смедерево, Никшић, Ћуприју и Поповац код Параћина бомбардовали су по два пута.
Разарали су и цивилне циљеве Сремске Митровице, Руме, Великог Бечкерека, Крушевца, Пећи, Крагујевца, Ковина, Панчева, Велике Плане, Бијелог Поља, Пријепоља, Куршумлије, Прокупља, Вучја, Лебана, Грделице, Подујева, Рашке, Сталаћа, Митровице, Приштине…

БЕОГРАД
Београд су англо-америчке ваздушне снаге током Другог светског рата бомбардовале 11 пута. о немачким изворима погинуло је 1.160 Београђана, 343 немачких и 96 италијанских војника, од тога 250 немачких војника на главној железничкој станици, а у складишту Баново Брдо 46 Немаца и 96 Италијана. Повређено је преко 5.000 цивила. Прелиминарни подаци до којих је дошла Југословенска влада у избеглиштву говорили су о око 3.000 жртава у Београду и 1.200 у Земуну. Архивска грађа у Земуну говори о 154 погинула и сахрањена човека. По подацима београдских гробља, сахрањено је 453 идентификована леша, 104 неидентификованих мушких, 93 женских и 28 деце (укупно 668).

У другој половини тридесетих година прошлог века кнез Павле је био дубоко свестан европске реалности – да се версајски систем распада и да је Немачка постала полуга која ствара нови поредак. То је значило да у таквој констелацији односа Југославија мора да пронађе своје место.

Увиђајући опасност по земљу и пре почетка Другог светског рата, Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се златне резерве полако склањају из Београда. Први део златних резерви пребачен је у Енглеску, у мају 1939. године. Транспорт је извршен разарачем „Београд“.

У Енглеску је стигло 980 сандука у којима се налазило 3.379 златних полуга. Народна банка Краљевине Југославије у Лондону је већ имала 225 златних полуга, па је та резерва увећана на 44.886,61 килограм.

Према свим расположивим подацима до којих је дошао историчар Миодраг Јанковић, уочи пуча 27. марта 1941. године Краљевина Југославија је поседовала 84.574 килограма чистог злата.

После почетка Другог светског рата, када се очекивао напад на Енглеску, одлучено је да се злато хитно пребаци у СAД. У Њујорк је из Енглеске транспортован 33.683,51 килограм злата. У енглеском трезору до краја рата је остало 11.203,10 килограма.

Средином 1940. године организована су још два транспорта: злато је повучено из Швајцарске и преко Aтине упућено у Њујорк (344 сандука, односно 14.168,16 килограма чистог злата).

Непосредно пред бомбардовање Београда, Народна банка Краљевине Југославије је код Федералних резерви у СAД имала 41.666 килограма злата.

Тих дана, тачније 18. марта 1941. године, Народна банка продала је 20.002 килограма злата за 11.225.000 долара, а новац је депонован код Бразилске банке.

У трезорима у земљи остао је 10.703,41 килограм: у ужичком подземном трезору 9.611,30 и у Сарајеву 1.089,80 килограма. Министар финансија у Симовићевој пучистичкој влади, Хрват др Јурај Шутеј, наредио је 7. априла 1941. да се злато из ужичког трезора (204 сандука) премести у Мостар.

Кад је 10. априла у Загребу проглашена НДХ, ово злато је 14. априла хитно пребачено у Никшић и склоњено у пећини Требјеса. Ни ту није остало, већ је 15. априла склоњено на аеродром Крапино поље, ради пребацивања у иностранство. Злато које је остало у Сарајеву заплениле су усташе. На никшићком аеродрому остало је 190 сандука државног злата.

У авионе је, због мале носивости и превеликог броја „побегуља“, укрцано свега 14 сандука, са 674 килограма злата. Пучистичка влада понела је осам сандука (385 кг), а генералитет шест (289 кг). У авиону генерала Боре Мирковића било је највише – три сандука са златом.

Злато које су донели у Енглеску, пучисти су морали да депонују у Енглеској банци. Од тога су исплаћиване плате министрима и службеницима у њиховим владама у Лондону, као и месечне принадлежности краљици Марији, краљу Петру Другом и његовој браћи краљевићима Томиславу и Aндреју до 1952. године.

То није било све. Пучистичке владе – генерала Симовића, Слободана Јовановића (две), Милоша Трифуновића, Божидара Пурића и Ивана Шубашића – имале су на располагању депозит Народне банке Краљевине Југославије у банци Федералних резерви у Њујорку у износу од 24.587.814,08 долара.

На том рачуну после рата је остало неутрошено свега 662.757,13 долара. Они су, у емиграцији, потрошили близу 20 милиона долара.

Од злата које је остало у Никшићу, 100 килограма је украдено у хаосу током бекства владе. Италијани су отели 176 сандука, или 8.393,22 килограма. Немци су у манастиру Острог запленили четири сандука са 188,45 килограма. Четници су пронашли и узели један, а Озна је узела пет сандука и пренела их у Београд. Усташе су, видели смо, украле 1.089,80 килограма.

После дугогодишњих истраживања Репарационе комисије после Другог светског рата, утврђено је да су у власништву ФНРЈ остала 49.033 од предратна 84.574 килограма монетарног злата.

Власт у Вашингтону је проценила да је конфискована имовина њихових грађана у Југославији вредна 17.000.000 долара. Иначе, стварна вредност конфисковане имовине америчких грађана износила је између три милиона и пет милиона долара. Aмериканци су захтевали да Југославија то исплати од злата које је било чувано у њиховим Федералним резервама.

После ове одлуке Вашингтона, југословенска страна је сачинила приговор који је написао професор др Милан Бартош. У том поднеску професор Бартош је тврдио да је реч о депозиту у нужди и да он не сме да се дира. Међутим, овај приговор је одбијен.

И тако су наши „савезници“ Aмериканци из југословенског депозита од 41.666 килограма монетарног злата узели себи 15.649,22 килограма.

Време ће показати да Aмериканци нису наплатили само имовину коју су комунистичке власти конфисковале америчким грађанима 1948. године. Прагматичари какви јесу, као права трговачка нација, они су наплатили све оно што су током рата, нарочито последњих годину- -две, слали као помоћ. Све оружје, униформе, храну, возила, авионе… које су за време рата испоручили било Брозовим партизанима или Михаиловићевим четницима.


Током бомбардовања српских градова од стране америчких и енфлеских авиона погађани су углавном само цивилни циљеви.
Њихов цинизам се овде не завршава. По свему судећи, наплатиће и сваку бомбу коју су крајем 1943. и 1944. године бацили на српске и црногорске градове. Aмериканцима је успело да наплате и сваки литар горива за своје летеће тврђаве које су дуже од годину дане сејале смрт и разарале оно што је стотинама година грађено по Београду, Нишу, Никшићу, Подгорици, Лесковцу… Имали су за то и велико покриће. Бомбардовање Србије и Црне Горе тражио је Јосип Броз, преко својих генерала.

Aли то за нас Србе није било ништо ново. После Првог светског рата, такође наши савезници Французи и Енглези захтевали су да им се сва помоћ плати. Чак и пертле за цокуле које су биле испоручене српској војсци пред пробој Солунског фронта, а да не говоримо о топовској муницији. И плаћене су тим нашим савезницима њихове пертле!

Остаје чињеница да Карађорђевићи нису „побегли с народним парама“. Краљ Петар Други је из Никшића одлетео само са личним пртљагом. Кнез Павле је, с породицом, 27. марта 1941. године у поноћ, такође само с личним пртљагом, укрцан у воз који га је одвезао у Грчку, где је предат Енглезима, који су га интернирали у Кенију.

Шта радите то несоји?!
Злочиначка организација НАТО добила је дозволу за слободно кретање њених припадника по Србији, приступ свим државним и приватним објектима у којима се ради, укључујући и оне у којима се врше испитивања и пробе, имовина НАТО и његовог особља ослобођена пореза и царина, додељен је дипломатски имунитет члановима Алијансе по Бечкој конвенцији и приступ свим поверљивим информацијама.
Злочиначка организација НАТО добила је дозволу за слободно кретање њених припадника по Србији, приступ свим државним и приватним објектима у којима се ради, укључујући и оне у којима се врше испитивања и пробе, имовина НАТО-а и његовог особља ослобођена је пореза и царина, додељен је дипломатски имунитет члановима Алијансе по Бечкој конвенцији и приступ свим поверљивим информацијама.

Све ово је одобрила Скупштина Србије. Посланици су, сви сем једног, гласали за овај споразум и тако доказали да су све сем представници грађана. У Србији је преко 80 посто грађана против НАТО-а, НАТО-а који је мучки убијао цивиле и разарао Србију 1999. године.


Нато је убијао цивиле, разнет воз пун цивила у Грделичкој клисури
Сетите се зграде Генералштаба, бомбардовања РТС-а, воза у Грделичкој клисури, рушења Алексинца и сличних примера. Сетите се да су на нас бацали касетне бомбе, осиромашени уранијум, да су нам отели Космет, Републику Српску Крајину, да су одвојили од нас Републику Српску, да су нас ти монструми кроз векове тлачили и убијали, а ми сада њима дајемо сва права. Дајемо им сва права у земљи натопљеној крвљу наших дедова који су животе положили да би ми били слободни.

Занемаримо, иако то не може да се занемари, сада наше жртве већ се осврнимо на то шта ради НАТО по свету. Није ли тај НАТО од Либије која је била пребогата земља направио земљу терора и немаштине? Није ли тај НАТО разрушио Ирак и Авганисатн? Где год да НАТО прође ту остаје немаштина, терор, глад… НАТО војници су познати по свирепости и иживљавању. Познати су њихови затвори у којима муче, силују и убијају невине људе само из забаве и јер им се може.

По закону и уставу Србије ми смо војно неутрални. Па какви су онда ово споразуми? Шта је ово и где нас ово води? У чланство у НАТО? Е па властодршци неће моћи!

Како једном рече Ивана Жигон „Ако се силована девојка треба удати за свог силоватеља, онда и Србија треба да уђе у НАТО“. Српски народ не жели у овај савез, српски народ не жели да на својој територији има стране војнике, а то је доказао у небројано наврата. Чак ни Хитлера нисмо хтели да пропустимо иако нас је то коштало много. Једноставно таквог смо кова.

Ако већ идемо у неки савез онда хоћемо да то буде савез са Русијом! То је земља која ако нам није могла помоћи није нам ни одмагала, а пуно пута нас је ослободила. Не каже наш народ џаба: Бог на небу, на земљи Русија.

Не играјте се са народом несоји, не играјте се са судбином нашом јер је ово превршило сваку меру. Можемо да трпимо глад, немаштину, оскудицу у сваком погледу али ово не можемо. Дозовите се памети и урадите бар нешто добро за своју отаџбину јер је она једна. Наша је отаџбина, како рече Владимир Путин, болесна мајка коју не смемо да напустимо у тешким временима. Када је најтеже ми смо најјачи и нашу ћемо мајку бранити.

Илија Вуксановић

Повици против Вучића и Николића у Орашцу
У Орашцу је данас обележена годишњица Првог српског устанка и празник Сретење. У Марићевића јарузи се окупило око 2000 људи, а по први пут у Орашац није дошао ниједан представник Владе Србије, нити престолонаследник Александар Карађорђевић.

Фото: Правда

У Орашцу је данас обележена годишњица Првог српског устанка и празник Сретење. У Марићевића јарузи се окупило око 2000 људи, а по први пут у Орашац није дошао ниједан представник Владе Србије, нити престолонаследник Александар Карађорђевић.


Фото: Правда
Као и предходних година прослави су присуствовали представници Равногорског покрета, СНП Наши и покрета Образ. Они су скандирали увредљиве пароле против Александра Вучића и Томислава Николића, као и пароле протв ЕУ. На транспаренту су истакли прецртану силуету Александра Вучића са карактеристичним држањем руку.


Фото: Правда
Носили су заставе Србије, ДНР, Русије и слике Путина. У јарузи је одржан и молебан устаницима, а затим и представа у којој је Војин Ћетковић глумио Карађорђа.


Фото: Правда
На крају скупа припадници СНП Наши изгазили су заставу ЕУ и бацили је у блато.

СТАНОВНИЦИ УЛИЦЕ ПЕТАР ДРАПШИН ИЗГЛАСАЛИ: НАТО фашистима забрањен улаз у улицу
Становници улице Петра Драпшина у Змајеву донели су необичну одлуку на референдуму
Становници улице Петра Драпшина у Змајеву донели су необичну одлуку на референдуму.

Мештани овог насеља, а нарочито становници улице Петра Драпшина, ништа не препуштају случају, па су на дан св. Трифуна одржали референдум, на којем је изгласано да се свим НАТО фашистима забрањује улазак у улицу.