Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Ja ovakve stvari ne pratim, ali sam pročitala jer sam videla da je Mirin tekst i jednostavno morala da podelim sa Vama jer, definitivno, svaka joj je zlatna. Ne, nisu „Parovi“ šokantni, iako taj projekat predstavlja režirano zlo i tešku moralnu zarazu, šokantno je nešto drugo
Ne, nisu „Parovi“ šokantni! Šokantno je to sa kojom brzinom smo na njih oguglali, sa kojom brzinom se Srbija pomirila sa kulturnim kodom koji nudi ovo čedo orvelovske zabave, i sa kojom lakoćom i oduševljenjem tabloidi javljaju da je ona primitivna i zla devojka, po zanimanju igračica na šipki po vašarima, postala još popularnija i bolje plaćena, pošto je izbačena iz „Parova“.
A izbačena je jer je izjavila da je ona sirota devojčica, Tijana Jurić, koju je prošlog leta ubio onaj kasapin, zaslužila da bude ubijena! „Atini Ferari skočila cena“, bilo je na mnogim naslovnim stranama i šokantno je da takva promocija moralne nakaznosti nikome nije bila šokantna! I izgleda da više nikome nije neobično pri pomisli da postoje oni koji bi platili da gledaju erotski ples devojke koja podržava mučko ubistvo jedne devojčice.
Ne, nisu „Parovi“ šokantni, iako taj projekat predstavlja režirano zlo, neku vrstu teške moralne zaraze koja milionskom auditorijumu (!) svake večeri šalje poruke pred kojima bi se i Alister Krouli, pisac manifesta satanizma, zastideo – šokantna je blaziranost srpske javne scene koja se iz higijenskih razloga ne bavi ovim blatom, prepuštajući ga na volju običnom neškolovanom i nezaposlenom narodu, da u njemu nađe zabavu. I humor!?! Reklamiran kao najgledaniji program u Srbiji i šire, ovaj samoproklamovani „zabavno-humoristični“ rijaliti sa svim svojim bestidnostima, agresijom, primitivizmom, uz obilatu pomoć tabloida koji, uzgred, ovih dana objavljuju i ekskluzivnu „zabavno-humorističnu“ priču da jedan od učesnika „Parova“, izvesni Zmaj od Šipova ima ličnog roba koga drži u planini i koga s vremena na vreme siluje, više nikog ne šokira. Sve je, takoreći, zabava i humor, pa čak i objašnjenje jednog od čelnika te televizije „da niko danas nema savršenu biografiju“.
Šokantno je to što je cela Srbija postala rijaliti šou program, a da to malo ko vidi. Džeri Springer se ispostavlja kao model za ugled, kao neka vrsta duhovnog vodiča za projekat što gore – to bolje. Tamo gde je rejting najvažniji cilj, sve je moguće. Ozverivanje se fantastično isplati. Žene su kurve bez mozga. Muškarci su nitkovi bez muda i škole. Srbija je zemlja u kojoj ništa ne uspeva tako dobro kao grozomornost, agresija i nedostatak ukusa. Ništa ne vredi kao popularnost, a ljudski život se meri bojem pregleda na internetu. U međuvremenu, podsetiće vas na vaš omiljeni margarin, ili bebi kekse, ili popuste u vašem najbližem marketu. Dodajmo našem rijalitiju i duhovnu dimenziju: Raskol u SPC i ražalovane vladike, a jedan od njih kako prenose tabloidi, izjavljuje da, majke mi, nije gledao u ženske noge, i da, majke mi, nije krao.
U našem kolektivnom rijalitiju, imali smo stravičnu krvavu nedelju. Sedam ubijenih žena u samo 48 časova. Nekoliko pokušaja ubistava. Alkohol, ludilo, pretnje, pucnji, krvnici i oproštajna pisma. Beda, nezaposlenost, nesigurnost, očaj, i baš zato život prestaje da bude život ukoliko nismo redovno nahranjeni skandaloznim, šokantnim i užasnim vestima. Kad nema dovoljno užasa na naslovnim stranama, ima ga koliko hoćete po društvenim mrežama, i u komentarima po novinama.
Dakle, nisu „Parovi“ toliko šokantni, koliko je šokantno da malo ko vidi politiku simboličkih dronova, koji se neprestano puštaju kako bi se narod malo „zabavio“. Bez obzira na to da li se radi o rijaliti programima, političkim vestima, ili ličnim obračunima. Mediji su postali onaj navodni brat Edija Rame, što iz potaje sa tribina navodi letilicu koja će izazvati haos, bez obzira na to koja da je tema u pitanju. Drugim rečima, Srbija: to je utakmica visokog rizika.
To dokazuje i priprema za sledeći veliki rijaliti koji nas čeka: zahtev iz Haga, da se Vojislav Šešelj tamo vrati za nekoliko dana. Šešelj je, naravno, izjavio da se tamo neće vratiti dobrovoljno, a pojedini politički analitičari, ali i predsednik RS Milorad Dodik, to tumače kao još jedan pokušaj destabilizacije Srbije.
Koji će ukućanin rijalitija SRBIJA biti izbačen odlukom produkcije, a ko glasovima publike, ostaje da se vidi.
Još jedan Mirin tekst na sličnu temu. Dobro je da bar neko piše o tome, ali nažalost, još uvek je to premalo da bi imalo efekta. M. B. MOJSILOVIĆ: Mediji uče našu decu da budu promiskuitetni, pijani, istetovirani, izbušeni i glupi kao noć!
Izgleda da je mnogo toga ovde otišlo dođavola. Društvo koje je izgubilo moralne vrednosti, suočeno je sa lošim vestima.
Jezive tragedije mladih ljudi, alkohol, sumanuta vožnja, nasilje na sportskim događajima, nasilje na ulicama, maloletni kriminalci koji zlostavljaju i pljačkaju starce, to je, rečju, strašni bilans proteklih meseci.
Sa druge strane, mediji se gotovo utrkuju u promociji besmisla – pornografija nasilja, materijalne oblapornosti i stvarne pornografije (na društvenim mrežama sve vrvi od golih zadnjica i grudi) samo doprinosi ludilu koje ovde uzdrmava sve društvene segmente. Iako često akteri, mladi ljudi su zapravo žrtve.
Neverovatno je koliko neopaženo, i skoro bez ikakve reakcije prolaze koncepti „modernosti“ koji se kroz razne stereotipe o mladima proturaju kao novi poželjni modeli ponašanja. Jedna kompanija, na primer, u svojoj reklamnoj akciji ovih dana poziva mlade ljude da fotografišu svoje tetovaže i svoje pirsinge, a „najbolji“ (najluđi?) će kao nagradu dobiti kompjuterske igrice, mobilni telefon ili neku sličnu modernu i prestižnu igračku. Nema zbora da je ova akcija usmerena ka klincima, a onome ko zaista želi da vidi poruka je jasna: u jednom olakom, prividno opuštenom tonu, deci se sugeriše da je veoma šarmantno ako su tetovirani ili izbušeni. Normalnom čoveku se od ovoga diže kosa na glavi – nije teško pretpostaviti da će neka deca potrčati da se tetoviraju ili buše obraze, da bi dobila kompjuter na poklon.
Uopšte me ne bi čudilo da uskoro pokrenu akciju poklanjanja digitalnih fotoaparata za konkurs za tinejdžerke za najbolji selfi sopstvene zadnjice. Skrivena poruka glasi – budi majmun i radi šta ti se kaže, a za uzvrat ćeš dobiti nagradu. U čemu je tu izuzetnost, osim u psihologiji stada – najbolje ovce, najbolje prolaze?
Do duše, to je samo trend koji stiže iz epicentra Velikog Brata, u kome je pornografija i sredstvo i cilj: idol mladih je tetovirana i besprizorna Majli Sajrus koja, isplaženog jezika, bukvalno jaše ogromni penis na svojim nastupima. Koncept besprizornosti i kao „političko sredstvo“ je i pokret FEMEN, čije članice, gole, vrše nuždu po slikama političkih protivnika u istočnoj Evropi, i za to su gromoglasno podržane od globalističkih medija kao „prava stvar“ i borci za demokratiju.
Ogavno postaje normalno, a pornografski diskurs u savremenoj kulturi ne vidi samo onaj ko je slep. Pa ipak, zanimljivo je kako ovde niko nije reagovao na pokušaj „suptilnog“ preoblikovanja mladih, po standardima koji stižu sa globalnih mreža. Skandalozan primer može se videti u jednoj ovdašnjoj reklami u kojoj nekoliko lepih i mladih devojaka vrši malu nuždu nad pisoarima u muškom toaletu. I, kako jedan mladić meri svoj penis. I kako nekoliko devojaka u donjem vešu jure jednog gologuzog dečka, verovatno na ekskurziji. I kako jedan mladić masturbira. I kako su na nekoj pijanoj žurci jednog dečka lepljivim trakama zalepili za plafon. I kako je sve to, ono što mora da se uradi pre tridesete godine. I kako to znači da si uradio nešto o čemu će svi pričati.
Osim što niko normalan ne želi da vidi bilo koga na klozetskoj šolji, ni u životu ni na televiziji, radi se o mnogo perfidnijoj stvari. Šta devojke smaknutih gaća traže nad pisoarima u muškom ve-ceu? I zašto treba da se uradi nešto o čemu će svi pričati? Priča o devojkama u muškom ve-ceu, zaslužuje poseban esej (i u skladu je sa aktuelnim i vrlo moćnim pokretom ukidanja razlike među polovima), ali ništa nije slučajno. Ovo je samo deo globalnog pokreta koji uči generacije koje stižu – ne da je važno do tridesete naučiti bar jedan strani jezik, završiti neku školu, biti najbolji u nekoj veštini, u sportu, nego da život nema smisla ako nisi promiskuitetan, pijan, tetoviran, izbušen i glup kao noć.
To je život koji se reklamira.
A u stvari, jedino što svaki mladi čovek mora da uradi pre tridesete godine je – da ukapira šta mu rade mediji.
M. B. Mojsilović: Mržnja je jedina industrija koja u Srbiji beleži merljivi rast
Mržnja je jedina industrija koja u Srbiji beleži merljivi rast.
Bez obzira na to da li se radi o medijskom ratu između tabloida i pojedinih televizija, ministra policije i novinara, u rijaliti programima, Skupštini ili u stvarnom životu u kome se puca i ubija kao da smo u neprestanom građanskom ratu, mržnja, buka i bes, ono je što nas opisuje. Neprijatelja, neistomišljenika, onoga ko stoji nasuprot, treba satrti, uništiti, obrisati. Simboličko nasilje pretvara se u stvarno - uvrede, šamari i udarci lako se pretvaraju u pucnje i klanje - pa otuda nije čudo što skoro svakoga dana imamo tragediju - najnovija se desila sinoć u Zemunu kada je komšija ubio komšinicu i ranio njenog muža jer su puštali glasnu muziku.
Zanimljivo je kako je samo nekoliko dana ranije u Skupštini odbijen predlog zakona - da se svim registrovanim porodičnim nasilnicima oduzme vatreno oružje. Zakon je odbijen, ne zna se zašto: jer je predlog došao iz redova opozicije? Ili zato što su manijaci koji su u stanju da izrešetaju čitave porodice, registrovani kao lovci, u velikoj većini potencijalno biračko telo koje se u predizbornoj kampanji mora sačuvati? Zanimljivo je da žene u Skupštini, a ima ih jedna trećina, nisu bile u stanju da se bar oko ove teme slože - oduzimanje oružja porodičnim nasilnicima, uticalo bi na smanjenje nasilja prema ženama, ali očigledno je da nema ničeg prečeg od rata između pozicije i opozicije, čak i kad je neki predlog na opšte dobro.
Nasilje postaje naš model života, a sudeći po onome što nam se servira na naslovnim stranama novina i na televizijama, nasilje, u svakom obliku, namerno je kreirano: nijedna institucija ne reaguje na nasilje u rijaliti programima, na otvorene pozive na linč na naslovnim stranama tabloida, pa otuda nije čudo što nasilje raste. U jednom rijalitiju neko je ovih dana potegao nož, mesecima se gledanost podiže batinama i najvulgarnijim psovkama, gladijatorskim sukobima koje podstrekavaju produkcije zarad gledanosti i podizanja rejtinga, dok se na naslovnim stranama novina svakodnevno mogu čitati reči iz mentalnog inventarijuma kanalizacije. Dodajmo tome i bizarne opaske ministra policije koji omalovažava učesnike društvenih mreža, kao i novinarku koja se usudila da iskaže svoje mišljenje o ratu tabloida.
U toj atmosferi "sve je dozvoljeno" i "što gore to bolje" koja caruje na javnoj sceni, u toj pornografiji nasilja, Srbija se davi - obični ljudi, inspirisani atmosferom zverinjaka - pucaju, dave, kolju one koji su im u blizini - decu, roditelje, devojke, žene i komšije. Cela zemlja je postala Crna hronika, ali rejting je rejting, a agencije za istraživanje javnog mnenja imaju pune ruke posla. Dok se tabloidi hvale tiražima, televizije rejtinzima, a stranke popularnošću, obični ljudi koji bauljaju po digitalnom svetu, svoju buku i bes ispoljavaju na društvenim mrežama. Nema više nikakve dileme da je Kardeljeva ideja o medijima kao društveno-političkim činiocima, i novinarima kao društveno-političkim radnicima stvarno zaživela i ovde. Mediji kreiraju našu realnost. A naša realnost je dnevnik udaraca, uvreda, i čak ubistava. Rat svih protiv svih, bezgranična gladijatorska arena čiji najtačniji opis daje samo ovlašni pogled na rijaliti programe.
Kao što u rijalitiju važi pravilo - ti, koji ulaziš ovde, ostavi svaku nadu i budi spreman da budeš gažen, ponižavan, i tučen, ali i da gaziš, ponižavaš i tučeš, tako, isto pravilo sve više važi i za bilo koju drugu oblast na javnoj sceni - bez obzira na to da li se radi o politici, medijima, ili učešću na društvenim mrežama. I kao što u rijaliti programima ideja da su svi kurve, bednici, prostaci i jadnici, mazohisti i sadisti spremni na sve zarad popularnosti i novca, te da nema nikoga ko može biti sačuvan od otkrivanja malih prljavih tajni, tako sve više i politika i mediji prihvataju taj kodeks besprizornosti, kao neku vrstu osnove za ugovor sa Đavolom, to jest za javno eksponiranje. Ili to, ili ćutiš.
Rijaliti koncept politike i medija, ta promocija nasilja svake vrste, počiva na bagatelisanju čoveka. Ničiji život, ničije dostojanstvo nije bitno. Ako su žene opisivane uglavnom kao glupače ili kurve na sve spremne, ako one same na to pristaju, ako i same učestvuju u nasilju, ako su nasilnici pobednici i zvezde, ako RRA uopšte ne reaguje, ako je to postalo opšte mesto naših života, onda stvarno treba da ostavimo svaku nadu.
Nasilje prema ženama lako se pretvara u nasilje prema svima. Oduzimanje vatrenog oružja registrovanim nasilnicima svakako je odličan predlog. Ali, vatrenom oružju prethodi sistematsko raspirivanje nasilja i promocija koncepta sveopšteg moralnog rasula.
KNJIŽEVNICA MIRJANA BOBIĆ: Za rialiti šou „PAROVI“ i svinjac je mislena imenica!
Književnica i umetnica Mirjana Bobić – Mojsilović šokirana je ekipom koja se okupila u reality show-u „Parovi“, te je odlučila da svoje misli podeli sa prijateljima na Facebooku.
Ona kaže da je ova emisija savršena slika javne scene srbije, te da je i svinjac mislena imenica u odnosu na ovo što se trenutno dešava na ekranima. Pročitajte šta je napisala…
Kada televizijski „genije“ na jednom mestu u novom rialiti šou programu okupi srpske VIP ličnosti sa koje se zovu Cica Diskrecija, Djoka Pajser, Jagodina Mercedes, Žika Roleks, Nensi Bulja i tome slično, dovučene iz nekih prethodnih opskurnih tv rialitia, ili sa železničkih stanica, i to sa idejom da se među njima odvija neprestano tv parenje, rezultat koji se dobija je nešto za šta je i svinjac mislena imenica.
Dodajmo tome i jedan sasvim srpski detalj – svi oni smešteni su u enterijer stilskih pozlaćenih stolica, ogledala i pseudoantičkih stubova, vezani kanapima i podstrekivani da „zabavljaju narod“ spalim bretelama, obnaženim grudima i međunožjima, lascivnim opaskama, psovkama i za televiziju tako korisnim svađama. Sto hiljada evra najavljene nagrade dobiće najprostiji, najogavniji među njima.
Ovo TV Parenje, međutim, iako je izazvalo zgražavanje ogromnog broja ljudi, ispostavlja se kao savršena slika javne scene ove zemlje. Ništa ne može da bude zabavno ako nije ogavno, besmisleno, primitivno, prosto i ružno.
Da li ste primetili kako su se oko ovog parenja najviše uzbudili srpski tabloidi koji su od Leposave Azije, Miće Pendreka, Rajke BMW i Cucle Pneumatik, napravili ličnosti za primer i ugled?
Gacanje po blatu pred tv kamerama dobija svoj opasni dodatak – čak i kad su obučeni u šljokice, ovi nesrećnici, isto koliko i tv koja to emituje, s ponosom uzvikuju – JA SAM BLATO. Konje ubijaju, zar ne?
M. B. MOJSILOVIĆ: Neću da budem EU podanik, hoću da me hrani srpski seljak
Potpuno je jasno zašto Srbija obožava EU i zašto sa tog puta nećemo skrenuti. Jer, Evropa nema alternativu. Jasno je i zašto nam niko ne saopštava šta sve još treba da učinimo da bi nas primili u EU, ali nije jasno zašto nas malo ko obaveštava o blagodetima uređenog života u novoj državi u koju ćemo ući 2020.
Malo istraživanje po internetu biće nam dragoceno da spremni uđemo u carstvo briselskih birokrata. Osim što su zabranili obične sijalice, pušenje, jake fenove i usisivače jače od 1.600 vati, a upravo se spremaju da donesu i zakon o novim „štedljivim tuševima“ – inicijativa je, logično, potekla iz Nemačke, evo samo nekih primera genijalnosti briselskog uređivanja života.
Možda niste znali: 1995. Evropska unija je izdala uputstvo za gajenje banana i krastavaca. U tom uputstvu se kaže da banane sa ekstremnim ili ružnim oblinama treba da budu odbačene. A takođe i krastavci. Oni koji nisu dovoljno pravi, to jest krivi, da se ne prodaju. Inicijativa je ukinuta 2008. pošto su primetili da krivim krastavcima i bananama ništa ne fali, ali je krivi ipak stekao lošu reputaciju.
Iako su se svi smejali, EU je odlučila da proizvođači vode ne smeju da objavljuju u svojim reklamama i na etiketama na flaširanoj vodi da voda služi hidrataciji organizma. EU je ostala pri svom i sada je zabranjeno svim proizvođačima vode da objavljuju da voda ima ikakve veze sa sprečavanjem dehidratacije.
Od EU brige nisu zaštićene ni suve šljive. EU je, naime, odlučila da je protivzakonito bilo gde objaviti, a naročito ne na pakovanju suvih šljiva, da one pomažu boljoj pokretljivosti creva i da su dobro prirodno sredstvo protiv zatvora. EU je ispitivala delovanje suvih šljiva i zaključila da „dokazi kojima se raspolaže nisu dovoljni da izazovu i utiču na postojanje bilo kakve veze između konzumiranja suvih šljiva (Prunus domestica) i normalnog funkcionisanja rada creva“.
Iako se 2005. godine digla prašina jer se pisalo da je EU donela zakon po kome su konobarice dužne da pokriju dekoltee, kako bi grudi zaštitile od štetnog delovanja UV zraka, a zbog toga su se posebno pobunili u Bavarskoj, poznatoj po pivu, dekolteima i veselim konobaricama, ispostavilo se da dobronamerna preporuka EU nije baš najbolje shvaćena. Direktiva iz EU je naime nalagala šefovima da procene da li su im zaposleni prikladno obučeni kada se izlažu suncu i nije se posebno odnosila na konobarice.
EU je 2010. donela i propis po kome se mora napraviti tačna razlika između repe i švedske repe jer se radi o dva različita povrća (iako su skoro potpuno ista, s tom razlikom što švedska repa trpi mraz), pa je korniška pita ostala zaštićena kao brend. Iako lokalni seljaci običnu repu zovu švedska, Brisel im je progledao kroz prste.
Možda niste znali, ali nedavno je pokrenuta inicijativa da se ubuduće u EU dijabetičarima zabrani da voze kola, jer su briselske birokrate tako u mogućnosti, a direktiva je direktiva. Što znači da bi najmanje nekoliko desetina miliona vozača moglo da ostane bez dozvole.
A 2010. EU je objavila da prehrambeni proizvodi ne mogu više da se prodaju na komad, nego isključivo po težini. To znači da će jaja moći da se kupe na komad, ali da će im cena biti određivana po težini, pa posle 2020. mogu slobodno da kažem da idem da kupim pola kile jaja, ukoliko Brisel ne ustanovi novu mernu jedinicu.
U maju 2013. Evropska komisija je objavila takozvani Zakon o gajenju biljaka, još jednu orvelovsku direktivu koja proglašava nelegalnim gajenje i prodaju bilo kog povrća čije seme nije „testirano, odobreno i prihvaćeno od strane EU Plant variety agency.“ Brisel tako postaje gazda semenja koje će prodavati u zemljama članicama. Monopol na prozvodnju hrane, malo je reći, ali to je sve za naše dobro, zar ne? U maju 2013. EU komisija je obznanila plan da zabrani staklene boce u kafanama koje se pune maslinovim uljem i stoje na stolovima kojima se zalivaju salate i hleb. Zanimljivo, od 1. januara 2014. u restoranima je dozvoljeno da se koriste samo boce u originalnom pakovanju na kojima stoji briselski pečat.
Brisel je obznanio i kriterijum da standardizuje cug u klozetima i pisoarima. Odluka je usledila posle višegodišnjeg istraživanja eksperata koji su se bavili količinom vode u klonjama i navikama korisnika. Rezultat je bila studija na 60 strana, koja je ustvrdila da postoje dva ključna elementa prekomernog trošenja vode – oblik klozetske šolje i navike korisnika, pa su eksperti došli do zaključka da treba da se cug smanji na jednu trećinu.
