- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Katarakta i glaukom: Lečiti i slepilo sprečiti
Najčešće se javlja kao posledica procesa starenja, ali i zbog zračenja, povreda i zapaljenja struktura oka, metaboličkih promena u organizmu
Kada delimično ili potpuno izgube vid, ljudi preživljavaju pravu dramu
BEZ OBZIRA na to što su sva čula za čoveka podjednako bitna, izdvaja se, ipak, čulo vida, preko koga se prima čak 80 odsto informacija.
Zato, nimalo ne čudi što ljudi kada delimično ili potpuno izgube vid, preživljavaju pravu dramu.
A do toga, nažalost, dolazi usled fiziološkog procesa starenja, kao što je to u slučaju katarakte, ili zbog glaukoma, koji se obično kasno prepoznaje, a može da traje godinama.
To kakve su ove dve bolesti i kako nastaju, objašnjava oftalmolog prof. dr Đorđe Kontić sa beogradskog Medicinskog fakulteta.
- Katarakta predstavlja zamućenje sočiva, koje se najčešće javlja kao posledica procesa starenja. Do zamućenja može da dođe i zbog drugih faktora, kao što su zračenje, povrede i zapaljenja raznih struktura oka, metaboličke promene u organizmu... U svakom slučaju, za normalan vid je neophodno da sve strukture u oku budu providne, što se, naravno, odnosi i na sočivo. A ono služi za fokusiranje svetla koje dolazi sa predmeta u žutu mrlju, obrazujući slike. U procesu starenja dolazi do poremećaja u samom metabolizmu sočiva, koje polako počinje da se muti, odnosno počinje proces katarakte. On obično počinje u šestoj deceniji, a u osmoj čak polovina osoba ima problem ove vrste. Poslednjih godina broj katarakti se neprekidno povećava, s tim što se sve više javlja kod mlađih osoba. I to najčešće kao posledica boravka na suncu bez naočara.
Kako se katarakta razvija?
- Katarakta ima vrlo postepeni tok. Ne prate je nikakvi bolovi, ili neke druge smetnje. Prvo se javlja na jednom, pa tek onda na drugom oku. Zbog toga pacijenti ponekad nisu ni svesni da ne vide dobro, jer im zdravo oko stvara takav osećaj. Međutim, ovo može biti opasno, naročito u saobraćaju, jer sužava vidno polje. Osim toga, ljudi koji ne znaju da imaju kataraktu imaju potrebu da pojačavaju svetlo, a čini im se da slova u koja gledaju nisu jednaka.
Da li katarakta mora da se operiše?
- Za kataraktu je lek izbora operacija. Zamućeno sočivo se uklanja, ali ostavlja tanka prirodna opna u koju se stavlja veštačko sočivo. Hirurški zahvat je komforan, obavlja se u lokalnoj anesteziji, sa ultrazvukom za uklanjanje sočiva. Savremene metode omogućavaju da se za ugradnju koriste sočiva koja ne izazivaju reakciju oka na strano telo. Poslednjih godina koriste se i kod nas multifokalna sočiva, koja posle operacije omogućavaju jasan vid i na daljinu i na blizinu bez upotrebe naočara. Postoperativni oporavak je daleko kraći nego što je to bilo ranije. Većina ljudi se operiše u okviru jednodnevne hirurgije, a zbog sigurnosti, ostaje jednu noć u bolnici. Lekovi se koriste jedino u postoperativnom periodu, da bi smanjili reakciju oka na prisustvo stranog tela, odnosno veštačkog sočiva. Kod osoba koje boluju od glaukoma ili od šećerne bolesti, a dobili su i kataraktu, veoma je važno uraditi operaciju katarakte u najranijoj fazi bolesti da bi promene na očnom dnu mogle lakše da se kontrolišu.
Da li se operacijom problem katarakte trajno rešava?
- Često se dešava da nekoliko godina posle operacije dolazi do zamućenja tanke opne u kojoj se nalazi sočivo, zbog čega se kaže da se katarakta vratila. Međutim, ovde je dovoljno da se laserskim zracima ukloni opna i da se vid značajno popravi. I ova intervencija se radi u lokalnoj anesteziji i nije bolna. Inače, ukoliko se katarakta na vreme ne operiše, u odmakloj fazi može da dođe do skoka očnog pritiska. Očni pritisak nastaje zbog blokiranja puteva oticanja očne vodice, pa oko onda crveni i boli. Ako ovakvo stanje predugo traje, može doći i do zapaljenja oka, kao i do propadanja očnog živca.
Šta može da se uradi u preventivnom smislu?
- Svako ko menja naočare na blizinu, treba da obavi pregled kod očnog lekara. Jer, samo oftalmolog može da otkrije sve eventualne promene, od najranijih u sočivu, do očnog pritiska. Zapravo, pregledom mogu da se utvrde najraniji znaci katarakte.
GLAUKOM
S druge strane, pojava pritiska u očima, suženje vidnog polja i izvesne godine treba da podsete da je vreme za posetu očnom lekaru radi blagovremenog lečenja zbog jedne druge, prilično raširene bolesti.
Zapravo, kod lekara treba otići dok je još uvek očuvan centralni vid. Zašto je to važno, objašnjava dr Kontić.
- Možda ovi simptomi ne ukazuju da je nešto ozbiljno, a možda je pravi trenutak za otkrivanje glaukoma, bolesti koju upravo prate ovi simptomi. Glaukom uopšte nije bezazlena bolest, jer ako se ne leči na vreme, može da dovede i do slepila. Nažalost, obično se kasno prepoznaje jer nema uobičajenih subjektivnih simptoma poput bola ili crvenila. Najčešće se dijagnostikuje nekoliko godina od nastanka, kada već dođe do centralnog gubitka vida, odnosno kada osoba ne može da čita. A tada je stepen oštećenja očnog živca već vrlo veliki. U takvoj situaciji očni živac nije moguće popraviti, pa se lečenje praktično svodi na gašenje požara. Zato je efekat lečenja i najbolji čim se uoči suženje vidnog polja, dok je centralni vid još očuvan.
Zašto se glaukom javlja?
- Kod izvesnog broja ljudi pojava glaukoma je nasledna, ali kod većine uzrok je nepoznat. Zato je i važno da se bolest što ranije otkrije. Merenje očnog pritiska, pregled vidnog polja i očnog dna daju precizan odgovor da li je glaukom prisutan ili ne. Promene u vidnom polju, inače, najbolje uočavaju vozači, koji iznenada počinju slabije da vide bočno.
Može li preventivno da se ukloni sumnja na ovu bolest?
- Da bi se izbegla svaka sumnja na glaukom, neophodne preglede treba uraditi u trenutku kada osoba kod lekara dođe zbog naočara za čitanje. A to je već posle 45. godine. Na ovo bi posebnu pažnju trebalo da obrate svi oni koji po naočare odlaze u optičarsku radnju, a pogotovo tamo gde nema očnog specijaliste. Jer, oni mogu da dobiju naočare a da osnovni problem može da ostane u senci sakriven. A samo blagovremeno otkrivanje bolesti može da znači i uspeh u lečenju, za šta je neophodan pregled stručnjaka.
Na koji način se glaukom leči?
- Postoji čitava lepeza lekova koji u prvom redu treba da regulišu očni pritisak. Tačnije, da ga svedu u normalne okvire jer je visok. Međutim, i ovde treba biti oprezan zato što ne znači da svako ko ima povišen očni pritisak ima i glaukom. Nekada glaukom može da se javi i kod osoba sa normalnim očnim pritiskom. Primera radi, između sedam i osam odsto ljudi starijih od 45 godina ima povišen očni pritisak. Na sreću, samo jedan do dva odsto od njih ima i glaukom. Glaukom zahteva doživotno lečenje, jer je reč o hroničnoj bolesti. Međutim, zahvaljujući savremenoj medikamentoznoj terapiji, osobe sa ovom bolešću mogu normalno da rade. Tek kod manjeg procenta obolelih neophodno je i hirurško lečenje.
BEZ NAOČARA
U toku samog nastajanja katarakte ljudi odjednom shvate da mogu da čitaju bez naočara, iako naočare nose. To je zbog toga što u toj fazi dolazi do takozvanog bubrenja, odnosno uvećavanja sočiva, sa povećavanjem prelomne moći koje im omugućava da čitaju. S druge strane, u negativnom smislu se menja vid na daljinu tako što se pogoršava.
RIZIK
Rizik od operacije uvek postoji, pa čak i kada je ona apsolutno pouzdana. Kod operacije katarakte može doći do pojave zapaljenja oka, kao i do odbacivanja sočiva kao stranog tela. Na sreću, procenat ovih rizika sveden je zaista na minimum usavršavanjem operativne tehnike, korišćenjem najsavremenijih materijala za izradu intraokularnih sočiva, kao i primenom odgovarajućih kapi u postoperativnom periodu.
(Večernje novosti)
Najčešće se javlja kao posledica procesa starenja, ali i zbog zračenja, povreda i zapaljenja struktura oka, metaboličkih promena u organizmu
Kada delimično ili potpuno izgube vid, ljudi preživljavaju pravu dramu
BEZ OBZIRA na to što su sva čula za čoveka podjednako bitna, izdvaja se, ipak, čulo vida, preko koga se prima čak 80 odsto informacija.
Zato, nimalo ne čudi što ljudi kada delimično ili potpuno izgube vid, preživljavaju pravu dramu.
A do toga, nažalost, dolazi usled fiziološkog procesa starenja, kao što je to u slučaju katarakte, ili zbog glaukoma, koji se obično kasno prepoznaje, a može da traje godinama.
To kakve su ove dve bolesti i kako nastaju, objašnjava oftalmolog prof. dr Đorđe Kontić sa beogradskog Medicinskog fakulteta.
- Katarakta predstavlja zamućenje sočiva, koje se najčešće javlja kao posledica procesa starenja. Do zamućenja može da dođe i zbog drugih faktora, kao što su zračenje, povrede i zapaljenja raznih struktura oka, metaboličke promene u organizmu... U svakom slučaju, za normalan vid je neophodno da sve strukture u oku budu providne, što se, naravno, odnosi i na sočivo. A ono služi za fokusiranje svetla koje dolazi sa predmeta u žutu mrlju, obrazujući slike. U procesu starenja dolazi do poremećaja u samom metabolizmu sočiva, koje polako počinje da se muti, odnosno počinje proces katarakte. On obično počinje u šestoj deceniji, a u osmoj čak polovina osoba ima problem ove vrste. Poslednjih godina broj katarakti se neprekidno povećava, s tim što se sve više javlja kod mlađih osoba. I to najčešće kao posledica boravka na suncu bez naočara.
Kako se katarakta razvija?
- Katarakta ima vrlo postepeni tok. Ne prate je nikakvi bolovi, ili neke druge smetnje. Prvo se javlja na jednom, pa tek onda na drugom oku. Zbog toga pacijenti ponekad nisu ni svesni da ne vide dobro, jer im zdravo oko stvara takav osećaj. Međutim, ovo može biti opasno, naročito u saobraćaju, jer sužava vidno polje. Osim toga, ljudi koji ne znaju da imaju kataraktu imaju potrebu da pojačavaju svetlo, a čini im se da slova u koja gledaju nisu jednaka.
Da li katarakta mora da se operiše?
- Za kataraktu je lek izbora operacija. Zamućeno sočivo se uklanja, ali ostavlja tanka prirodna opna u koju se stavlja veštačko sočivo. Hirurški zahvat je komforan, obavlja se u lokalnoj anesteziji, sa ultrazvukom za uklanjanje sočiva. Savremene metode omogućavaju da se za ugradnju koriste sočiva koja ne izazivaju reakciju oka na strano telo. Poslednjih godina koriste se i kod nas multifokalna sočiva, koja posle operacije omogućavaju jasan vid i na daljinu i na blizinu bez upotrebe naočara. Postoperativni oporavak je daleko kraći nego što je to bilo ranije. Većina ljudi se operiše u okviru jednodnevne hirurgije, a zbog sigurnosti, ostaje jednu noć u bolnici. Lekovi se koriste jedino u postoperativnom periodu, da bi smanjili reakciju oka na prisustvo stranog tela, odnosno veštačkog sočiva. Kod osoba koje boluju od glaukoma ili od šećerne bolesti, a dobili su i kataraktu, veoma je važno uraditi operaciju katarakte u najranijoj fazi bolesti da bi promene na očnom dnu mogle lakše da se kontrolišu.
Da li se operacijom problem katarakte trajno rešava?
- Često se dešava da nekoliko godina posle operacije dolazi do zamućenja tanke opne u kojoj se nalazi sočivo, zbog čega se kaže da se katarakta vratila. Međutim, ovde je dovoljno da se laserskim zracima ukloni opna i da se vid značajno popravi. I ova intervencija se radi u lokalnoj anesteziji i nije bolna. Inače, ukoliko se katarakta na vreme ne operiše, u odmakloj fazi može da dođe do skoka očnog pritiska. Očni pritisak nastaje zbog blokiranja puteva oticanja očne vodice, pa oko onda crveni i boli. Ako ovakvo stanje predugo traje, može doći i do zapaljenja oka, kao i do propadanja očnog živca.
Šta može da se uradi u preventivnom smislu?
- Svako ko menja naočare na blizinu, treba da obavi pregled kod očnog lekara. Jer, samo oftalmolog može da otkrije sve eventualne promene, od najranijih u sočivu, do očnog pritiska. Zapravo, pregledom mogu da se utvrde najraniji znaci katarakte.
GLAUKOM
S druge strane, pojava pritiska u očima, suženje vidnog polja i izvesne godine treba da podsete da je vreme za posetu očnom lekaru radi blagovremenog lečenja zbog jedne druge, prilično raširene bolesti.
Zapravo, kod lekara treba otići dok je još uvek očuvan centralni vid. Zašto je to važno, objašnjava dr Kontić.
- Možda ovi simptomi ne ukazuju da je nešto ozbiljno, a možda je pravi trenutak za otkrivanje glaukoma, bolesti koju upravo prate ovi simptomi. Glaukom uopšte nije bezazlena bolest, jer ako se ne leči na vreme, može da dovede i do slepila. Nažalost, obično se kasno prepoznaje jer nema uobičajenih subjektivnih simptoma poput bola ili crvenila. Najčešće se dijagnostikuje nekoliko godina od nastanka, kada već dođe do centralnog gubitka vida, odnosno kada osoba ne može da čita. A tada je stepen oštećenja očnog živca već vrlo veliki. U takvoj situaciji očni živac nije moguće popraviti, pa se lečenje praktično svodi na gašenje požara. Zato je efekat lečenja i najbolji čim se uoči suženje vidnog polja, dok je centralni vid još očuvan.
Zašto se glaukom javlja?
- Kod izvesnog broja ljudi pojava glaukoma je nasledna, ali kod većine uzrok je nepoznat. Zato je i važno da se bolest što ranije otkrije. Merenje očnog pritiska, pregled vidnog polja i očnog dna daju precizan odgovor da li je glaukom prisutan ili ne. Promene u vidnom polju, inače, najbolje uočavaju vozači, koji iznenada počinju slabije da vide bočno.
Može li preventivno da se ukloni sumnja na ovu bolest?
- Da bi se izbegla svaka sumnja na glaukom, neophodne preglede treba uraditi u trenutku kada osoba kod lekara dođe zbog naočara za čitanje. A to je već posle 45. godine. Na ovo bi posebnu pažnju trebalo da obrate svi oni koji po naočare odlaze u optičarsku radnju, a pogotovo tamo gde nema očnog specijaliste. Jer, oni mogu da dobiju naočare a da osnovni problem može da ostane u senci sakriven. A samo blagovremeno otkrivanje bolesti može da znači i uspeh u lečenju, za šta je neophodan pregled stručnjaka.
Na koji način se glaukom leči?
- Postoji čitava lepeza lekova koji u prvom redu treba da regulišu očni pritisak. Tačnije, da ga svedu u normalne okvire jer je visok. Međutim, i ovde treba biti oprezan zato što ne znači da svako ko ima povišen očni pritisak ima i glaukom. Nekada glaukom može da se javi i kod osoba sa normalnim očnim pritiskom. Primera radi, između sedam i osam odsto ljudi starijih od 45 godina ima povišen očni pritisak. Na sreću, samo jedan do dva odsto od njih ima i glaukom. Glaukom zahteva doživotno lečenje, jer je reč o hroničnoj bolesti. Međutim, zahvaljujući savremenoj medikamentoznoj terapiji, osobe sa ovom bolešću mogu normalno da rade. Tek kod manjeg procenta obolelih neophodno je i hirurško lečenje.
BEZ NAOČARA
U toku samog nastajanja katarakte ljudi odjednom shvate da mogu da čitaju bez naočara, iako naočare nose. To je zbog toga što u toj fazi dolazi do takozvanog bubrenja, odnosno uvećavanja sočiva, sa povećavanjem prelomne moći koje im omugućava da čitaju. S druge strane, u negativnom smislu se menja vid na daljinu tako što se pogoršava.
RIZIK
Rizik od operacije uvek postoji, pa čak i kada je ona apsolutno pouzdana. Kod operacije katarakte može doći do pojave zapaljenja oka, kao i do odbacivanja sočiva kao stranog tela. Na sreću, procenat ovih rizika sveden je zaista na minimum usavršavanjem operativne tehnike, korišćenjem najsavremenijih materijala za izradu intraokularnih sočiva, kao i primenom odgovarajućih kapi u postoperativnom periodu.
(Večernje novosti)
