VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Zašto se miješaš, zašto uopće odgovaraš prije nego što pročitaš što u Svetom Pismu piše. Da si pročitao samo prethodnu Pavlovu rečenicu vidio bi o kakvoj "slabosti" Pavao piše. Evo ti sada citat i sa tom prethodnom rečenicom:
Rim 14,1-2: Slaboga u vjeri prigrlite, ali ne da se prepirete o mišljenjima. Netko vjeruje da smije sve jesti, slabi opet jede samo povrće.
Vidiš li o kakvoj slabosti Pavao piše? O "slabosti u vjeri", Laodikeja, a ne o slabosti koja se mjeri opsegom trbuha. Eto, sveti Pavao kaže da oni slabiji u vjeri jedu samo povrće, a oni drugi jedu sve što je Bog stvorio, i meso i povrće.
Stvarnoslap, ja jesam pročitao ceo taj tekst, ali upravo ti nisi shvatio njegovu suštinu koja govori o uskoj povezanosti telesnog i duhovnog zdravlja, i on upravo govori protiv tvoje teorije da čovek sme sve jesti, jer apostol Pavle u ovom tekstu ne kaže "da čovek sme sve da jede i da mu Bog to dopušta" već kaže "Netko vjeruje da smije sve jesti"
Dakle, apostol Pavle ovde govori o subjektivnom mišljenju pojedinaca - a ne o Božjoj volji.
Važno je zapaziti da ovaj tekst ne kaže "ko jede zelje on je slab" što bi u tom slučaju moglo da potvrdi tvoju teoriju da čovek treba sve da jede da bi ojačao, ali tekst govori suprotno "a koji je slab jede zelje" ( Rimljanima 14. 2 ), što znači da onaj ko je slab treba da jede biljnu hranu da bi ojačao - to ovaj tekst jasno kaže.
Dakle, prouči malo bolje ovu temu povezanosti telesnog i duhovnog zdravlja i uticaja hrane i činjenice da sve što čovek pojede zdravo ili nezdravo u umerenim i neumerenim količinama - ima dalekosežni uticaj na njegovo telesno pa tako i duhovno zdravlje.
U bibliji SEN ili tipos - predstavlja obredni ili ceremonijalni zakon, i to uglavnom one odredbe koje ukazuju na buduće realnosti koje su trebale da se odogode u budućnosti a vezane su za dolazak Mesije Isusa Hrista, i u to spada zakon o prinošenju žrtava paljenica koje su simbolično ukazivale na Isusovu žrtvu koju će prineti na krstu, potom praznični zakoni koji su u svojoj simbolici ukazivali na pojedine događaje koji su trebali da se odigraju u budućnosti i vezani su za Isusa i njegov život, kao i pojedine elemente plana spasenja.
Činjenica je ta - da je Bog dajući ovaj obredni ili ceremonijalni zakon - u njih uvrstio i određena pravila koja su UNIVERZALNOG KARAKTERA, odnosno - data su za sve ljude u svim vremenima, jer su to opšteljudska pravila koja je Bog dao za opšte ljudsko fizičko i duhovno dobro čovečanstva.
U ovo upravo spada zdravstveni zakon koji sadrži i pravila o odvajanju životinja koje je Bog stvorio kao pogodne za čovekovu ishranu, od onih koji nisu za njegovu ishranu.
Bog je ovaj zakon dao upravo jer je znao da će ljudi nakon pada u greh posegnuti da se hrane mesom životinja, iz tog razloga je uputio čoveka na to - koje životinje su zdrave za ishranu a koje ne - one koje će štetiti njegovom zdravlju, jer Bog koji je stvorio životinje - najbolje zna samu telesnu strukturu mesa tih životinja, i on unapred vidi koja će mesa štetno uticati na čovekovo zdravlje i doneti mu bolesti i preranu smrt.
Teorija koja kaže "da ono što je Bog u početku stvorio kao nezdravo za čovekovu ishranu - da se to tokom vremena nekim čudom transformisalo u zdravo i pogodno za njegovu ishranu, i da ono što čovek kao nezdravo nije jeo u starom - to može da jede u novom zavetu, jer je u novom zavetu zdravo" je potpuno pogrešna, jer ono što je nezdravo u jednom istorijskom trenutku - ne može da postane zdravo u drugom.
Ponoviću banalan primer koji sam već dao.
To bi bilo isto kada bi otac sipao otrov u jednu posudu i ostavio da odstoji deset godina, i potom ga dao svom detetu da popije - verujući da se taj otrov pretvorio u sok od jabuke, ili ralno rečeno - izgubio otrovne elemente koji bi detetu naudili.
Stvarnoslap - Adventisti nikoga NE OSUĐUJU u vezi ovoga, to je grubo pripisivanje svog sopstvenog greha drugima, ali je istina da upućuju ljude na zdravu ishranu i očuvanje kako fizičkog - tako i duhovnog zdravlja koje su usko povezani.
Mire, na osnovu duhovnog iskustva koje čovek može doživeti u potpunoj zajednici sa Bogom i usvajanjem biblijskih principa u onom najsavršenijem smislu -smatram da su oni koji se hrane mesnom hranom inferiorniji i u telesnom i u duhovnom smislu u odnosu na one koji se hrane biljnom hranom, jer uspešno savladavanje telesnih i duhovnih slabosti i strasti koje se bore za prevalast u čovekokovom biću - u velikoj meri zavise od načina čovekove ishrane, i čak mogu biti presudni faktor za čovekov duhovni razvoj.
Naravno - postoji razlika između čiste i nečiste hrane, i nikada Bog neće navoditi čoveka da jede ono što će mu doneti bolesti i time izvati telesne i duhovne slabosti i onemogućiti da čovek vodi jednu plodonosnu zajednicu sa njim.
Poslednja izmena:
