Kosta Bunuševac

Kosta Bunuševac: Odlazak svestranog umetnika i pionira beogradske andergraund scene​

Kosta Bunuševac, pionir multimedijalnog pristupa umetnosti u Jugoslaviji, ali i akter u nekim od najznačajnih filmova iz osamdesetih godina 20. veka, preminuo je 8. septembra u Beogradu, saopštilo je Udruženje likovnih umetnika Srbije.
Bunuševac je bio slikar, performer, scenograf i autor televizijskih emisija.
„Bio je predstavnik generacije 'izrazitog ja', svojstveno mu je bilo da menja identitet.
„Njegovo slikarstvo je bilo bajkovito, nije pratilo trendove, ali su peformansi koje je izvodio bili izuzetni", opisuje ga istorička umetnosti Jasna Tijardović.
Kaže i da iako je Bunuševac aktivno učestvovao na umetničkoj sceni 50 godina, nije doživeo adekvatnu retrospektivu tokom života.

Super Kosta: Slikar, perfomer, glumac i nežni provokator​

Bunuševac je rođen 1948. u Splitu, a nekoliko godina kasnije njegova porodica se preselila u Beograd, gde se on školovao.
Završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstva 1971. godine u klasi profesora Stojana Ćelića.
Izlagao je na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Nije se držao jedne ideje i jednog pravca, tvrdi Jasna Tijarodović, što je karakteristika mnogih umetnika njegove generacije, koji „završe akademiju, imaju izložbe i u ostanu u okvirima građanske umetnosti".
„Posle diplomskog na Akademiji sam furao crnu baba Kalininu bundu od astragana i dugu talasastu kosu do pola leđa.
„Tada sam već znao ko sam i šta sam kao umetnik. Stvorio sam novi slikarski pravac kojem sam ostao veran sve do danas," izjavio je Bunuševac u intervjuu dnevnom listu Blic 2012. godine.
Bavio se pozorištem, dizajnom, marketingom i autorskim radom na televiziji, a bio je saradnik časopisa Izgled, koji je nastao po uzoru na njujorški Intervju Endija Vorhola.
U periodu od 1999. do 2007, radio je kao profesor na Akademiji lepih umetnosti.
Sa rediteljem Stankom Crnobrnjom, autor je televizijske emisije Oliver Mandić i Beograd noću, koja je osvojila prestižnu nagradu Zlatna ruža Montrea.
Emisija u kojoj je Mandić obučen u žensku odeću „dočekana je na nož" u javnosti, izveštavala je RTV revija 1981, a prenosi sajt Jugopapir.
Scenografiju i kostime u emisiji osmislio je Bunuševac, a Mandićev, u tom trenutku neobični imidž, u intervjuu ovom magazinu, objašnjava potrebom da se „istraži polje paradoksa i nekontrolisanih vrednosti", to jest da „gledaoci ne znaju o čemu se u emisiji radi, ali da osećaju da se događa nešto čudno".
„Kosta Bunuševac oduvek je bio svemirsko biće osuđeno da se kreće u telu Zemljanina.
„Oliver i ja smo to prepoznali kada smo se dogovarali da stvorimo nešto što TV publika nikada do tada nije ni videla ni čula.
„Kosta se odlično uklopio i iz njega je izletela ta svemirska energija - precizna, smirena, duboka i blaga istovremeno", naveo je Crnobrnja u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.
Dodao je da je Bunuševac bio je odličan saradnik iako nikada ranije nije radio na televiziji.
„Dobro je osetio koliko elektronska slika može da pojača i izoštri njegov doprinos", kaže reditelj.
Bunuševac je bio uticajan za mlađu generaciju televizijskih autora, među kojima je i pisac i reditelj Boris Miljković.
„U sam televizijski izraz, on je uneo dosta elemenata koji su do tada pripadali svetu likovne umetnosti, ukrštanjem ta dva koncepta dobio se zaista dobar rezultat," kaže Miljković za BBC na srpskom, izražavajući žaljenje što Kosta Bunuševac nije kasnije nastavio rad u ovom mediju, koji je s raspadom države „prestao da bude polje pogodno za eksperimente".
Pored rada sa Oliverom Mandićem, Bunuševac je sarađivao sa nizom rok grupa u spotovima (Pozitivan haos, Rex Ilusivii) i kao dizajner (Kozmetika, Beogradska prevara uličnog i nadzemaljskog sjaja, rok opera Zlatokosa).

Rok novinar Momčilo Rajin svrstao je Bunuševca, uz Vladimira Jovanovića, Peđu Gavrovića i Ljubomira Šimunića u predstavnike beogradskog pop arta u tekstu objavljenom u Leksikonu YU mitologije.
Naveo je da je njihov princip da su svi ljudi kreativni, samo im treba to omogućiti, doveo do proboja muzičkog novog talasa početkom 1980-tih.
Široj javnosti, Bunuševac je poznat kao Super Ridža, kontrolor iz tramvaja u omnibusu Kako je propao rokenrol (1989).
Bunuševac je imao epizodne uloge u filmovima Dečko koji obećava, Siroti mali hrčki i Doktor Rej i đavoli.
Jasna Tijardović ukazuje da je i u umetničkim peformansima, Bunuševac imao „scenski nastup baziran na kabaretskom gestu".
„Čak je i fizički ličio na glumca Džoela Greja, majstora ceremonije u filmu Boba Fosa Kabare," kaže ona.
Često je bio glavni akter u fotografijama vizuelnog umetnika i filmskog autora Ljubomira Šumunovića (1942-2021).
Umetnika, karakterističnog i mladolikog izgleda, Tijardović opisuje kao „divnog, ljubaznog i pametnog čoveka".
„Bio je diskretan, nije se isticao političkim ubeđenjima koja bi mogla da vas prestraše.
On nije imao radikalne stavove, nije želeo o tome da se razgovara, bio je određen ka umetnosti, ka beskonačnoj kreaciji", zaključuje ona.

Izvor: BBC.com

Još jedna tužna vest danas
Za one koji se sećaju '80-ih godina prošlog veka, Kosta je bio i ostao dobri duh Beograda. U ono vreme, napravio je nešto sasvim novo, avangardno i aktuelno i danas, jer je video daleko ispred svog vremena.
Idejni je tvorac emisije "Beograd noću", koju smo svi rado gledali. Za potrebe emisije, Oliver Mandić i on su napravili čudo. Oliver je bio zadužen za muziku, a Kosta za sve ostalo, uključujući i scenografiju i kostime.
Ono što me je oduvek fasciniralo bili su njegovi genijalni crteži, posebno ilustracije knjiga i plakati za predstave. Reprodukcija crteža iz knjige "Grobnica za Borisa Davidoviča" - Danila Kiša i danas stoji na zidu iznad mog stola.
Zbogom, dobri duše i hvala