Grčka i EU

"Grčka korak ka izlasku iz evrozone"
Grčka je načinila korak bliže izlasku iz evrozone, rekao je zamenik ruskog ministra finansija Aleksej Lihačov.

"Ne možete a da ne razumete da je ovo korak bliže izlasku iz evrozone", rekao je Lihačov, prenosi Tas s.

Grčka kriza koštaće Lagardovu fotelje
Kristin Lagard nije pokrenula grčku krizu, ali će je ona možda koštati funkcije direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), piše britanski list Spektejtor.

IZVOR: TANJUG

Foto: Beta/AP


Brojni ekonomisti optužuju Lagard da je dugo ignorisala program otpisa grčkog duga, kao i mišljenje analitičara da je potrebno naći zajednički jezik sa Evropskom komisijom i Evropskom centralnom bankom.

Kao bivša francuska ministarka finansija, Lagard je dozvolila da je evropska politička agenda, očuvanje evra po svaku cenu, odvrati od poštovanja principa MMF-a, što povećava šanse da ona ne bude ponovo imenovana na funkciju direktora fonda kada njen mandat istekne iduće godine,navodi list.

Nakon što je "nasledila" grčku glavobolju od svog prethodnika Dominika Stros-Kana 2011, Lagard je zauzimala čvrst stav, ali je trenutno na meti optužbi da zanemaruje propise MMF-a, kao i mišljenje ekonomista iz Fonda da bi se uklapala u kalupe koje kroje evropske institucije.

Za razliku od "komšije" iz Vašingtona, Svetske banke, koja je pod dominantnim uticajem Vašingtona, MMF je viđen kao "evropski igrač", navodi Spektejtor.

Ukoliko neuspeh "trojke" kreditora da postignu sporazum sa Grčkom dovede do otpisa grčkog duga MMF-u teškog 24 milijarde evra, države siromašnije od Grčke imaće otežan pristup finansiranju u budućnosti, a šanse da Lagard ostane na čelu Fonda nakon iduće godine ispariće. Moguće je čak da za novog direktora ne bude imenovan Evropljanin, što je praksa od formiranja MMF-a 1946, navodi list.

"Cipras spalio poslednji most sa Evropom"
Nemački vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel izjavio je da je grčki premijer Aleksis Cipras spalio poslednji most Grčke sa Evropom, prenosi AFP.

IZVOR: B92

Foto: Zigmar Gabriel i Angela Merkel (Foto: Beta/AP)
Spaljen je "poslednji most preko kojeg su Evropa i Grčka mogle da naprave kompromis", rekao je Gabrijel za nemačke medije nakon preliminarnih rezultata grčkog referenduma koji pokazuju da je većina Grka glasala za opciju "ne" tj. protiv predloga EU i MMF-a.

Prema njegovoj oceni, Cipras i njegova vlada vode grčki narod putem odricanja i beznađa.

Grčka poslala mere - pristala na sve
Grčka vlada predala je Evrogrupi novi paket mera, kojim je izašla u susret zahtevima međunarodnih kreditora da poveća poreze i smanji državni trošak za penzije.

IZVOR: TANJUG

Foto: Thinkstock

Grčka od kreditora zauzvrat očekuje 53,5 milijardi evra kojima bi se do kraja juna 2018. godine pokrile dospele obaveze za otplatu dugova, prenosi Rojters.

Te mere, koje uključuju povećanje poreza za brodarske kompanije i ukidanje poreskih olakšica za ostrva, treba da ispune uslove za novi sporazum sa kreditorima koji bi Grčku spasao bankrota i izlaska iz evrozone.

Vlada takođe planira da poveća porez na dodatu vrednost za restorane i hotele, da krene sa reformom penzionog sistema, kao i da odredi čvrst rok za otpočinjanje velikih privatizacija.

AP konstatuje da je grčka vlada pristala na zahteve koje je ranije odbijala da prihvati, uglavnom premeštajući razne kategorije robe i usluga u višu poresku stopu.

Rojters precizira da su među ponuđenim merama trenutno povećanje poreza na luksuz i uvođenje poreza na televizijske reklame, kao i prelazak na novi sistem koletivnog pregovaranja krajem godine.

Grčka Vlada se takođe obavezuje da do kraja oktobra objavi datume kada će raspisati tendere za privatizaciju železnice i luka u Pireju i Solunu.

Takođe će preduzeti korake u privatizaciji regionalnih aerodroma i prodaje državnih akcija u grčkom Telekomu.

Pored toga, Atina nudi kresanje troškova na odbranu.

Vlada, takođe, novu penzionu reformu najavljuje već za oktobar ove godine.

Grčki predlog stigao je u Brisel, šefu Evrogrupe Jerunu Dajselblumu, skoro dva sata pre isteka roka, ranije određenog u četvrtak u ponoć.

Ako evropski partneri budu zadovoljni, paket mera grčkog premijera Aleksisa Ciprasa mogao bi da bude prihvaćen na vanrednom samitu lidera EU u nedelju.

U suprotnom, Grčkoj preti izlazak iz evrozone, navodi Rojters.

Kraj grčke drame - dogovor postignut
Atina i njeni međunarodni kreditori postigli su jutros dogovor o trećem paketu finansijske pomoći, čime Grčka izbegava bankrot i ostaje u evrozoni.

Izvor: B92, Beta, Tanjug utorak, 11.08.2015. | 08:10

Foto: Tanjug, AP

"Sporazum je postignut. Trenutno se pregovara o nekim sitnim detaljima", izjavio je neimenovni zvaničnik ministarstva finansija posle maratonskih pregovora tokom noći u Atini, preneo je Rojters.

Zvaničnici Grčke su se i nadali da će do danas postići sporazum sa poveriocima, koji će biti poslat na odobrenje parlamentu u Atini do 18. avgusta.

U pregovorima su učestvovali grcki ministri finansija i ekonomije Euklid Cakalotos i Jorgos Statakis i predstavnici Evropske centralne banke, Me]unarodnog monetarnog fonda i Evropskog stabilizacionog mehanizma o novom paketu pomoći.

Atini se žurilo da završi sporazum o novom programu o približno 86 milijardi evra do utorka da bi dobila prvu tranšu do 20. avgusta, kada se suočava sa plaćanjem duga Evropskoj centralnoj banci.

Ukoliko nacrt memoranduma o razumevanju i ponovljena analiza održivosti grčkog duga budu spremni po planu, očekuje se da će ih grčka vlada i parlament odobriti do četvrtka, što bi otvorilo put za sednicu ministara finansija evrozone u petak.

Taj dogovor o finansijskim aktivnostima Grčke predstavlja važan korak ka postizanju sveobuhvatnog dogovora o paketu pomoći vrednom oko 85 milijardi evra.

Dogovoreno je da Grčka tokom 2015. godine zabeleži primarni deficit (uz budžetsku ravnotežu bez isplate dugova) od 0,25 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), potom primarni suficit od 0,5 odsto BDP-a 2016. godine, 1,75 odsto BDP-a 2017. godine i 3,5 odsto BDP-a 2018.

Cipras podneo ostavku, slede izbori
RTS

Grčki premijer Aleksis Cipras podneo je ostavku i predložio raspisivanje izbora. Prevremeni parlamentarni izbori biće najverovatnije održani 20. septembra, rečeno je ranije u grčkoj vladi.

Aleksis Cipras podneo je ostavku, rekavši da je se mandat koji je dobio 25. januara prešao svoj limit. Narod treba da oceni moj učinak, dodao je Cipras, prenosi Rojters.

Cipras je naglasio da će pokušati ponovo da zadobije poverenje naroda kako bi mogao da nastavi da sprovodi svoj program.

Prema njegovim rečima, Grci moraju da odluče da li ih je adekvatno predstavljao u "bici sa međunarodnim zajmodavcima" o merama štednje i novom paketu pomoći za izlazak iz krize.

On je prethodno održao konsultacije sa istaknutim savetnicima o tome da li da raspiše vanredne izbore kako bi umirio pobunu u redovima Sirize.

Prema medijima, u opticaju su bila dva termina ili da izbori budu u periodu 15-20. septembra ili u oktobru.

Spekulacije o održavanju prevremenih izbora u Grčkoj pojačale su se poslednjih dana pošto su neki od savetnika premijera, uključujući i ministra energetike Panosa Skurletisa, otvoreno pozvali na izbore.

Centralni komitet Sirize odlučio je pre tri nedelja da u septembru bude održan vanredni kongres stranke na kome bi se utvrdila vladina strategija, što je ranije zatražio Cipras.

Većina članova Centralnog komiteta glasala je za održavanje kongresa, čiji je cilj utvrđivanje strategije vlade i očuvanje jedinstva Sirize poljuljanog zbog nepopularnog paketa pomoći međunarodnih kreditora.

Cipras se nalazi pod pritiskom značajne manjine u Sirizi koja kaže da sporazum koji je grčki premijer potpisao sa međunarodnim kreditorima ide protiv vladinih obećanja protiv mera štednje.

Oko 30 poslanika Sirize odbilo je u julu da glasa za reforme, a Cipras je još tada rekao da su vanredni izbori opcija, ukoliko se sa takvim otporom nastavi.