UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.547
STIGAO TERMINATOR 5 Švarceneger - Američki san austrijskog seljačeta
BlicOnline
Kažu da je mladi Arnold imao tri želje: da se preseli u Ameriku, postane glumac i oženi se Kenedijevom. Ispunio je sve tri.
Švarceneger i njegova sadašnja devojka Heder
Arnold Švarceneger (67) vratio se liku Terminatora posle 12 godina pauze i tumačiće ga četvrti put. Kaže da je povratak liku koji ga je proslavio bio kao vožnja bicikla.
- Odmah se prisetiš kako ide. Čim sam dobio scenario, počeo sam da pričam kao mašina. To se ne zaboravlja. To je divan, zanimljiv lik i imam osećaj kao da igram čitav život - priznao je glumac koji je već potpisao ugovor i za šesti nastavak.
Bivši bodibilder se šest meseci pripremao za ulogu vežbajući tri sata dnevno ne bi li dobio istu telesnu težinu i mišićnu masu kao i pre 12 godina kada je glumio u trećem delu „Uspon mašina“.
Bio je Mister univerzum
Lik kiborga Terminatora osmislio je pre tridesetak godina tada malo poznati reditelj Džejms Kameron i on je bio autor prva dva nastavka („Ideja o svetu kojim upravljaju mašine u to vreme je bila nečuvena“, kaže Arnold).
Arnoldovi saveti
- Najvažnija stvar je da sanjate na veliko i da shvatite svoje snove ozbiljno.
Ne obraćajte pažnju na negativce, večite kritičare, neverne tome.
Previše je ljudi koji će vas ubeđivati kako ste ludi, nerealni, nedostojni...
da treba da idete na posao od devet do pet i budete kao i svako drugi.
Ne slušajte ih. Samo sledite svoju jasno zacrtanu viziju i ne osvrćite se - kaže Arnold
Originalni „Terminator“ snimljen je 1984. sa skromnim budžetom i ambicijama, ali je postao pravi akcioni klasik. Drugi deo „Sudnji dan“ bio je najgledaniji film 1991. sa zaradom od 500 miliona dolara. I kada je Kameron odbio da učestvuje u trećem nastavku 2003, Arnold je ostao veran liku („Džejms mi je rekao da je Terminator moj koliko i njegov i da pristanem pod uslovom da maznem veliku lovu“), ali je posle mlakih kritika okačio naočare i kožnu jaknu o klin i okrenuo se politici.
U petom nastavku, koji se dešava 2029, vođa pokreta otpora Džon Konor (Džejson Klark) šalje svog poverenika Kajla Risa (Džej Kortni) u 1984. godinu da zaštiti Saru Konor (Emilija Klark). Neplanirani sled događaja napraviće pukotinu u vremenskom toku i Ris će se susresti sa neočekivanim saveznicima uključujući i Čuvara u liku Arnolda Švarcenegera.
Bivša supruga Marija Šriver (iz porodice Kenedi)
Scenaristkinja Leta Kalogridis, koja je često sarađivala sa Kameronom, tražila je od njega „blagoslov” da pristupi projektu. Kameron joj je čak dao i neke savete.
- Ja sam Arnoldov lik posmatrala kao Limenka. Kako on to postaje okosnica i srce priče, a nema srce? Bilo je nečeg privlačnog u tome da Arnold igra ostarelog Terminatora. Ljudsko tkivo koje okružuje ovog kiborga stari, ali on je ostario i iznutra jer je toliko mnogo vremena proveo s ljudima. Bilo nam je zabavno da istražimo taj aspekt - kaže Leta i dodaje da je napredak na polju veštačke inteligencije omogućio da osveže franišizu.
Ljubavna priča
Tvorci „Genesisa“ smatraju da je u srcu svega „nefunkcionalna porodica“ i
ljubavna priča koju je Kameron do sada provlačio između redova.
Producent Dejvid Elison kaže da „Terminator Genesis“ nije rimejk, ni nastavak,
već „reinterpretacija zasnovana na Kameronovom izvornom materijalu“.
Arnold se nada da će mu ovaj film doneti uspeh koji je izostao u poslednjih nekoliko filmova otkad se vratio iz penzije pred kamere.Rođen u austrijskom selu Talu 1947, Švarceneger je postao jedno od najpoznatijih lica na planeti. Sa 20 godina postao je najmlađi mister univerzuma,a osvojio je još četiri titule i sedam mister Olimpija (U Ginisovoj knjizi rekorda proglašen je „najsavršenije građenim čovekom u istoriji sveta“).
Pošto je postao najuspešniji bodibilder svih vremena, prešao je u svet filma. Posle nekoliko manjih uloga, od kojih mu je jedna (u filmu „Ostani gladan“) donela Zlatni globus 1977. za najboljeg debitanta, snimio je „Konana varvarina“ (1982) koji ga je vinuo među zvezde i doneo mu status najvećeg akcionog heroja na svetu. Okušao se i kao komičar, a onda je poželeo da bude političar.
Sa Barakom Obamom
U novembru 2003. izabran je za guvernera Kalifornije. Na tom položaju zadržao se više od dva mandata (odbivši da prima platu), do januara 2011, kada se vratio glumi. I dalje promoviše bodibilding i fitnes, a postao je i odličan motivacioni govornik.
Njegovi prijatelji iz detinjstva kažu da je mladi Arnold imao tri želje: da se preseli u Ameriku, postane glumac i oženi se Kenedijevom. Ispunio je sve tri.
- Uvek sam imao visoke ciljeve. A kada sam ih ostvario, dobio sam priliku da iskoristim popularnost da bih učio i inspirisao druge - poručuje Švarceneger.
Odbio 4. nastavak
U četvrtom delu nije hteo da se pojavi (njegov lik je prikazan pomoću CGI tehnologije) i, uprkos odličnoj ekipi koja je 2009. stala iza projekta „Terminator - Spasenje“ (Kristijan Bejl, Mekdži, nezvanično i Kristofer Nolan), film je doživeo fijasko. Švarceneger se sada vratio jer veruje u novu autorsku ekipu.
- Uživao sam u čitanju nove priče. Scenaristi su pronašli savršen način da u izvesnom smislu održe kontinuitet sa originalnom idejom istovremeno ignorišući poslednji film - objašnjava Arni.
BlicOnline
Kažu da je mladi Arnold imao tri želje: da se preseli u Ameriku, postane glumac i oženi se Kenedijevom. Ispunio je sve tri.
Švarceneger i njegova sadašnja devojka Heder
Arnold Švarceneger (67) vratio se liku Terminatora posle 12 godina pauze i tumačiće ga četvrti put. Kaže da je povratak liku koji ga je proslavio bio kao vožnja bicikla.
- Odmah se prisetiš kako ide. Čim sam dobio scenario, počeo sam da pričam kao mašina. To se ne zaboravlja. To je divan, zanimljiv lik i imam osećaj kao da igram čitav život - priznao je glumac koji je već potpisao ugovor i za šesti nastavak.
Bivši bodibilder se šest meseci pripremao za ulogu vežbajući tri sata dnevno ne bi li dobio istu telesnu težinu i mišićnu masu kao i pre 12 godina kada je glumio u trećem delu „Uspon mašina“.
Bio je Mister univerzum
Lik kiborga Terminatora osmislio je pre tridesetak godina tada malo poznati reditelj Džejms Kameron i on je bio autor prva dva nastavka („Ideja o svetu kojim upravljaju mašine u to vreme je bila nečuvena“, kaže Arnold).
Arnoldovi saveti
- Najvažnija stvar je da sanjate na veliko i da shvatite svoje snove ozbiljno.
Ne obraćajte pažnju na negativce, večite kritičare, neverne tome.
Previše je ljudi koji će vas ubeđivati kako ste ludi, nerealni, nedostojni...
da treba da idete na posao od devet do pet i budete kao i svako drugi.
Ne slušajte ih. Samo sledite svoju jasno zacrtanu viziju i ne osvrćite se - kaže Arnold
Originalni „Terminator“ snimljen je 1984. sa skromnim budžetom i ambicijama, ali je postao pravi akcioni klasik. Drugi deo „Sudnji dan“ bio je najgledaniji film 1991. sa zaradom od 500 miliona dolara. I kada je Kameron odbio da učestvuje u trećem nastavku 2003, Arnold je ostao veran liku („Džejms mi je rekao da je Terminator moj koliko i njegov i da pristanem pod uslovom da maznem veliku lovu“), ali je posle mlakih kritika okačio naočare i kožnu jaknu o klin i okrenuo se politici.
U petom nastavku, koji se dešava 2029, vođa pokreta otpora Džon Konor (Džejson Klark) šalje svog poverenika Kajla Risa (Džej Kortni) u 1984. godinu da zaštiti Saru Konor (Emilija Klark). Neplanirani sled događaja napraviće pukotinu u vremenskom toku i Ris će se susresti sa neočekivanim saveznicima uključujući i Čuvara u liku Arnolda Švarcenegera.
Bivša supruga Marija Šriver (iz porodice Kenedi)
Scenaristkinja Leta Kalogridis, koja je često sarađivala sa Kameronom, tražila je od njega „blagoslov” da pristupi projektu. Kameron joj je čak dao i neke savete.
- Ja sam Arnoldov lik posmatrala kao Limenka. Kako on to postaje okosnica i srce priče, a nema srce? Bilo je nečeg privlačnog u tome da Arnold igra ostarelog Terminatora. Ljudsko tkivo koje okružuje ovog kiborga stari, ali on je ostario i iznutra jer je toliko mnogo vremena proveo s ljudima. Bilo nam je zabavno da istražimo taj aspekt - kaže Leta i dodaje da je napredak na polju veštačke inteligencije omogućio da osveže franišizu.
Ljubavna priča
Tvorci „Genesisa“ smatraju da je u srcu svega „nefunkcionalna porodica“ i
ljubavna priča koju je Kameron do sada provlačio između redova.
Producent Dejvid Elison kaže da „Terminator Genesis“ nije rimejk, ni nastavak,
već „reinterpretacija zasnovana na Kameronovom izvornom materijalu“.
Arnold se nada da će mu ovaj film doneti uspeh koji je izostao u poslednjih nekoliko filmova otkad se vratio iz penzije pred kamere.Rođen u austrijskom selu Talu 1947, Švarceneger je postao jedno od najpoznatijih lica na planeti. Sa 20 godina postao je najmlađi mister univerzuma,a osvojio je još četiri titule i sedam mister Olimpija (U Ginisovoj knjizi rekorda proglašen je „najsavršenije građenim čovekom u istoriji sveta“).
Pošto je postao najuspešniji bodibilder svih vremena, prešao je u svet filma. Posle nekoliko manjih uloga, od kojih mu je jedna (u filmu „Ostani gladan“) donela Zlatni globus 1977. za najboljeg debitanta, snimio je „Konana varvarina“ (1982) koji ga je vinuo među zvezde i doneo mu status najvećeg akcionog heroja na svetu. Okušao se i kao komičar, a onda je poželeo da bude političar.
Sa Barakom Obamom
U novembru 2003. izabran je za guvernera Kalifornije. Na tom položaju zadržao se više od dva mandata (odbivši da prima platu), do januara 2011, kada se vratio glumi. I dalje promoviše bodibilding i fitnes, a postao je i odličan motivacioni govornik.
Njegovi prijatelji iz detinjstva kažu da je mladi Arnold imao tri želje: da se preseli u Ameriku, postane glumac i oženi se Kenedijevom. Ispunio je sve tri.
- Uvek sam imao visoke ciljeve. A kada sam ih ostvario, dobio sam priliku da iskoristim popularnost da bih učio i inspirisao druge - poručuje Švarceneger.
Odbio 4. nastavak
U četvrtom delu nije hteo da se pojavi (njegov lik je prikazan pomoću CGI tehnologije) i, uprkos odličnoj ekipi koja je 2009. stala iza projekta „Terminator - Spasenje“ (Kristijan Bejl, Mekdži, nezvanično i Kristofer Nolan), film je doživeo fijasko. Švarceneger se sada vratio jer veruje u novu autorsku ekipu.
- Uživao sam u čitanju nove priče. Scenaristi su pronašli savršen način da u izvesnom smislu održe kontinuitet sa originalnom idejom istovremeno ignorišući poslednji film - objašnjava Arni.
