Grčka i EU

Kladionice kažu: 85% Grka glasa "da"
Iako je ishod referenduma 5. jula u Grčkoj neizvestan, kladionice su ocenile da će Grci glasati za predlog sporazuma države i kreditora.

IZVOR: BETASREDA, 1.07.2015. | 17:14

Foto: Thinkstock.com

Mnoge onlajn kladionice su prestale da primaju opklade da će Grci prihvatiti sporazum jer je takvih opklada velika većina, iako premijer Aleksis Cipras poziva narod da na referendumu odbije predlog kreditora - Evropske unije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke.

Predstavnik kladionice Padi Pauer, glavne u Irskoj, izjavio je da se 85 odsto klijenata kladilo na grčko "Da" na referendumu.

DA, NE, MOŽDA Da biste razumeli grčko referendumsko pitanje morate biti ekonomski stručnjak
BlicOnline
Pitanje koje će biti na grčkom referendumu u nedelju, 5. jula, je objavljeno, ali je prava zagonetka, piše BBC.




Na listiću piše:

“Da li bi trebalo prihvatiti dogovor koji su Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond podneli evrogrupi 25.6.2015. i sastoji se iz dva dela koji čine njihov zajednički predlog?
Prvi dokument se zove “Reforme za završetak trenutnog programa i dalje”, a drugi “Analiza održivosti preliminarnog duga”.
NE PRIHVATITI / NE
PRIHVATITI / DA



Dva dokumenta koja se pominju takođe ne zvuče ništa smislenije, ocenjuje britanski medij.



Ko će objasniti pitanje prosečnom građaninu Grčke?

Pitanje je kako će se grčkim glasačima prezentovati ta dokumenta i da li će im svetski ekonomski stručnjaci biti pri ruci da ih objasne.




Pinočeov referendum

Povrh nejasnoće, “ne” – odgovor koji favorizuje grčka vlada – smešten je iznad opcije “da”, što je neke navelo na optužbe za pristrasnost.


- Ovo je neobična forma – kaže Kejti Gos, izvršna direktorka britanskog Društva za izborne reforme.


BBC navodi da grčki referendum nije jedini kada je reč o pristrasnosti.
Tako je čileanski general Augusto Pinoče 1978, nakon što su ga Ujedinjene nacije optužile za kršenje ljudskih prava, održao referendum kako bi pitao ljude da li podržavaju njegovu politiku.


Hitlerov referendum

Kućica za odgovor “da” bila je čileanska zastava, a za “ne” crni kvadrat, na malo nižoj poziciji na listiću.


Takođe, nacistički lider je 1938. na referendum pitao ljude “da li odobravaju ujedinjenje Austrije sa nemačkim Rajhom postignuto 13. marta 1938 i da li glasate za listu našeg firera Adolfa Hitlera?”. Kružić za odgovor “da” bio je značajno veći od “ne”, navodi BBC.


BBC podseća da je Kanada predstavila javnosti zakon C-20 kako bi izbegla ovakva pitanja. Nakon dva duga referenduma o nezavisnosti Kvebeka 1980. i 1995, sve se svelo na suštinu: “Želite li nezavisnost – da ili ne?”.

Kina poziva Grčku da ostane u evrozoni
Tanjug
Kina želi da Grčka ostane unutar evrozone i smatra da Atina i njeni kreditori treba brzo da postignu dogovor o rešavanju problema grčke dužničke krize, izjavio je danas kineski premijer Li Kećijang.




"Kina želi da Grčka ostane unutar evrozone, zbog čega pozivamo relevantne kreditore da što pre postignu sporazum sa grčkom vladom", izjavio je kineski premijer na samitu Evropske unije i Kine u Briselu.Kećijang se, sa članovima državne delegacije, nalazi u poseti EU, povodom obeležavanja 40-te godišnjice od uspostavljanja zvaničnih veza između Brisela i Pekinga.Kina je drugi najveći trgovinski partner Evropske unije, a lideri 28 zemalja-članica Unije koriste samit u Briselu da pozovu na dalje podizanje nivoa trgovine i investicija.

Šta je bolje za Grčku - evrozona ili drahma
Za Grčku je bolje da ostane u EU i trenutno raspoloženje javnog mnjenja je da dve trećine građana želi da ostane u evrozoni, ocenili su analitičari.

IZVOR: TANJUG

Foto: Beta/AP
Oni dodaju da se u toj zemlji moraju sprovesti korenite strukturne i ekonomske reforme, a svako odlaganje rešavanja krize otežaće život običnim građanima Grčke.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Pitić rekao je da je za Grčku bolje da ostane u EU zbog nepoznatih efekata koji takav čin može da proizvede po obe strane.

Grčka je, iako nije poglasila bankrot, praktično prestala da oplaćuje spoljne dugove, podsetio je Pitić i ocenio da je propustena šansa da se postigne dogovor kreditora i grčke vlade.

"Svako odlaganje rešavanja krize u Grčkoj otežaće život običnim građanima", upozorio je Pitić i dodao da se može desiti da će neke zemlje, izvan EU, imati interesa da kratkoročno finansijski pomognu Grčkoj iz političkih interesa ili zbog učešća u nacionalizaciji imovine.

Odgovarajući na pitanje da li može doći do prelivanja krize iz Grčke u okolne i zemlje EU, Pitić je ocenio da eurozona to neće osetiti, osim kratkoročnog šoka koji će se odraziti na pad evra i dodao da on čak ne očekuje da će u tom slučaju ni investitori reagovati nervozno.

Pitanje je kako će reagovati druge zemlje, poput Perua, ukoliko strani kreditori popuste i pristanu na uslove Grčke, zato što te druge zemlje mogu s punim pravom da traže od stranih poverilaca povoljnije uslove i olakšice u otplati spoljnih dugova, kao u eventualnom slučaju Grčke, predočio je Pitić.

Savetnik u Vladi Srbije i profesor na belgijskom univerzitetu u Luvenu Vladimir Krulj rekao je da je izgubljeno obostrano poverenje u pregovorima Vlade Grčke i predstavnika EU i ocenio da pad kreditnog rejtinga Grčke stavlja tu zemlju u poziciju, naprimer, Zimbabvea ili Somalije.

Pitanje je koliko grčka javnost upoznata sa javnim finansijama svoje zemlje i koliko zna da je Grčkoj dat moratorijum na plaćanje kamata za kredite do 2025. godine, predočio je Krulj.

Krulj smatra da je Grčka pripremila plan "B" u slučaju izlaska iz EU, tako što će nacionalizovati svoje banke da bi ograničila bankarske operacije i raspolaganje kapitalom.

Ukoliko Grčka i izađe iz eurozone, ona mora da sprovede korenite strukturne i ekonomske reforme, ukazao je Krulj.

Profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Marković ocenio je da je grčka javnost stekla pogrešan utisak o potezima premijera Aleksisa Ciprasa, jer je on učinio ustupke Briselu i to prikazao kao svoju pobedu.

Marković je ocenio da je raspoloženje javnog mnjenja u Grčkoj takvo da dvotrećinska većina želi da ostane u EU i podsetio na Ciprasove reči u današnjem obraćanju javnosti da odbijanje dogovora sa kreditorima ne znači izlazak iz EU.

Problem grčke krize leži u politici, ocenio je Marković i podsetio da su 2008. godine Grci imali standard kao najrazvijenije zemlje EU, ali se ekonomska situacija pogoršavala iz godine u godinu.

Već 2014. godine su građani izgubili strpljenje i na izborima glasali za Ciprasa, iako su javne finansije bile konsolidovane, počeo rast ekonomije i kratkoročne obaveze države pretvorene u dugoročne, objasnio je Pitić.

Evrozona: Čekamo grčki referendum
Ministri finansija evrozone dogovorili su se da sačekaju rezultate grčkog referenduma pre nastavka pregovora o grčkom zahtevu.

IZVOR: TANJUG

Thinkstock
Grčka je zahtevala novi zajam iz fonda Evropskog stabilizacionog mehanizma, napisao je slovački ministar finansija, Peter Kažimir, na svom Tviter nalogu.

"Evrogrupa je jedinstvena u odluci da sačeka ishod grčkog referenduma pre održavanja novih pregovora. Hajde da ne radimo stvari pogrešnim redosledom", rekao je Kažmir, a prenosi agencija Frans pres.

Predsednik evrogrupe Jerun Dajselblum je na svom nalogu na Tviteru napisao samo to da je telefonska konferencija ministara finansija evrozone na temu grčke dužničke krize završena.

Dajselblum je upoči današnjeg nastavka telefonske konferencije, koja je počela juče, izjavio da će ministri finansija evrozone raspravljati o najnovijem predlogu Atine, ali da su male šanse za ostvarivanje napretka u pregovorima posle obraćanja grčkog premijera Aleksisa Ciprasa naciji.

"Razgovaraćemo o predlozima, ali nakon poslednjeg govora (Ciprasa), smatram da su male šanse za napredak", rekao je Dajselblum novinarima, a prenosi Rojters.

Premijer Grčke Aleksis Cipras je danas u televizijskom obraćanju naciji poručio da će referenduma o ponudi kreditora u nedelju, 5. jula, biti, i pozvao građane da zaokruže "ne" u cilju postizanja boljeg sporazuma.

Takođe je rekao da Evropa mora da prestane da se ponaša na "nedemokratski način", i dodao da je Grčka, kada su u pitanju pregovori sa kreditorima, Grčka bila ucenjena, prenosi AP.

Predsednik grčke vlade dodao da pregovori još traju i da će se, ako sa današnjeg sastanka evrogrupe bude upućena pozitivna poruka, odmah krenuti napred.

Cipras je inistirao na tome da referendum ne predstavlja glasanje o tome da li se ostaje u evrozoni ili ne, preneo je Gardijan.

Inače, Cipras je sinoć uputio pismo Evropskoj komisiji, Evropskoj centralnoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu u kom ih je obavestio da je, uz nekoliko sitnijih izmena, spreman da pristane na veći deo uslova kreditora.

Vlada u Atini je danas, reagujući na neke medijske kvalifikacije da je Grčka prihvatajući uslove kreditora "kapitulirala", saopštila da medijski izveštaji o tome da ta zemlja u potpunosti prihvata uslove kreditora nisu tačni, budući da predlog zvanične Atine sadrži niz amandmana na tekst institucija.

Zbog grčke krize izgubili 88 milijardi dolara
Oko 200 najbogatijih ljudi na svetu izgubilo je 88 milijardi dolara zbog grčke krize samo tokom poslednjih sedam dana juna, zbog sunovrata berzanskih indeksa.

IZVOR: TANJUG

Foto: Thinkstock
Do sunovrata na berzama došlo je posle neuspeha sastanka evrogrupe 24. juna u Briselu, kada je grčki premijer Aleksis Cipras ošto kritikovao Medjunarodni monetarni fond.

Od ukupnog iznosa ovog "virtuelnog" gubitka, 52,3 odsto zabeleženo je samo u toku jednog dana, u ponedeljak 29. juna, pokazao je "Blumergov indeks milijardera".

U proseku, gubitak svakog miljardera je dostigao 217,5 miliona dolara u periodu od 24. juna do danas, prenosi list Figaro.

Iako su pojedini bogataši profitirali, poput najbogatijeg Afrikanca koji je od minulog ponedeljka zaradio 639,2 miliona dolara, veliki broj milijardera je pretpeo gubitak.

Najveću štetu zabeležio je Španac Amansio Ortega, osnivač Zare i drugi najbogatiji čovek sveta. Njegovo bogatstvo procenjeno na 69,2 milijardere dolara smanjeno je za 3,5 milijardi dolara.

Najbogatiji čovek sveta Bil Gejts izgubio je u jednom danu, u ponedeljak 29. juna, 1,4 milijarde dolara, dok je gubitak njegovog sunarodnika Vorena Bafeta iznosio 1,6 milijardi dolara, što je upravo iznos koji Atina duguje MMF.

Zbog pada Pariske berze i francuski milijarderi imali su gubitak, pa je Lilijan Betankur, vlasnica kompanije Loreal, finansijski "olakšana" za 1,1 milijardi dolara, vlasnik telekomunikacione grupe Altis, Patrik Drai, za 992,6 miliona dolara, a Bernar Arno, vlasnik konglomerata LVMH, za jednu milijardu dolara.

Grci, odrastite!
Direktorka MMF Kristin Lagard izjavila je prošle noći da je potrebno da sa Grčka u pregovorima o nastavku pomoći "ponaša malo odraslije".

IZVOR: TANJUG


"S obzirom na neizvesnost, konfuziju i stalne preokrete, mislim da je neophodno malo odraslije ponašanje", rekla je ona za CNN.

Sredinom juna, Lagard je izazvala senzaciju tražeći da razgovara "sa odraslima u sali", čime je implicitno kritkovala delegaciju Grčke. Potom su pregovori Atine i njenih kreditora (EU, ECB, MMF) propali, a u nedelju će se u Grčkoj održati referendum o tome da li će se nastaviti ili prekinuti saradnja s poveriocima.

Grčka je prva razvijena zemlja koja nije platila dug MMF-u, te je od srede automatski lišena njegove pomoći.

"To svakako nije dobra vest za MMF, ali MMF je jak", odgovorila je direktorka, uveravajući da se "jako" nada rešavanju finansijskog spora sa Atinom. Po Kristin Lagard, grčko pitanje mora biti rešeno "pravedno" da ne bi nastao utisak da je Grčka dobila "poseban tretman" MMF-a. "Kada pogledate druge krajeve sveta (u krizi), zemlje moraju da preduzmu teške mere", rekla je ona i primetila da najbogatiji stanovnici Grčke treba da tome doprinesu plaćanjem poreza.

Grci zatvorili banke, a kako će ih otvoriti?
Kontrole kapitala uvedene u Grčkoj će po svoj prilici ostati na snazi mesecima a bankama će za opstanak biti potrebne milijarde evra svežeg kapitala.

IZVOR: TANJUG

Foto: Beta/AP

Bankama će možda čak bit ipotrebna i nacionalizacija, upozoravaju stručnjaci iz grčkog bankarskog sektora.

Odluka da se banke zatvore i uvedu kontrole kapitala bila je teška, ali bi ponovno otvaranje banaka i iznalaženje načina za ukidanje kontrola kapitala moglo da se pokaže kao još teže, navode stručnjaci, a prenosi Rojters.

Premijer Grčke, Aleksis Cipras, sazvao je za 5. jul referendum na kom građani treba da se izjasne da li su za ili protiv prihvatanja najnovijeg predloga međunarodnih kreditora, koji su, pak, poručili da su vrata za pregovore i dalje otvorena i upozorili da bi zaokruživanje opcije "ne" na referendumu značilo izlazak Grčke iz evrozone.

"Prema najboljem scenariju, Grčka će pronaći način da otvori banke kada je planirano, stabilizuje sektor kao Kipar i izbori se sa visokim nivoom nenaplativih kredita i smanjenom likvidnošću. Međutim, veliki je rizik da će država bankrotirati, a sa njom i bankarski sektor", rekao je za Rojters stručnjak za restrukturu banaka koji je želeo da ostane anoniman.

"Prema lošem scenariju, ulazimo u nepoznate vode i mogli bismo da završimo u ruševinama sa nacionalizovanim bankama", dodao je on.

Banke u Grčkoj su zatvorene posle odluke Ciprasa da raspiše referendum, uz dnevni limit podizanja novca sa bankomata od 60 evra, nakon što su Grci tokom vikenda podigli velike sume novca. Od početka godine, iz grčkih banaka odlilo se oko 40 milijardi evra ušteđevine, odnosno oko jedne četvrtine depozita.

Evropska centralna banka (ECB) je u subotu saopštila da neće povećavati limit za finansiranje grčkih banaka, u jeku bojazni da bi Grčka u utorak mogla da doživi bankrot, što je podiglo verovatnoću zatvaranja banaka i restrikcija na podizanje gotovine, smatraju analitičari. ECB je zadržala hitno finansiranje grčkih banaka na nivou dogovorenom u petak, koji iznosi 89 milijardi evra.

Grčka nije prva evropska zemlja koja je uvela kontrole kapitala, posle finansijske krize iz 2007/09. to su učinili i susedni Kipar i Irska, čije je iskustvo pokazalo da su takve mere retko kratkoročne.

Kipar je u proleće 2013. zatvorio banke na dve nedelje i ograničio podizanje gotovine sa bankomata. Kontrole kapitala ostale su na snazi dve godine, ali je Kipar pohvaljen za stabilizaciju finansijskog sektora i sprečavanje dugoročne i duboke recesije.

Island je uveo kontrole kapitala 2008, posle kolapsa banaka, a popuštanje restrikcija počelo je tek ovog meseca.

"Jednom kada zatvorite banke, sve se odvija veoma brzo, jer svaki dan zatvorenih vrata pojačava svest o posledicama takve odluke. Lakše je zatvoriti banke nego ponovo ih otvoriti. Morate imati veoma jasan plan šta će se dešavati kada ih otvorite", rekao je izvor.

Likvidnost grčkih banaka i snaga njihovih bilansa stanja biće ključni faktor koji će odlučiti koliko će trajati i kakve će biti kontrole kapitala. Visokokvalitetni kapital u grčkim bankama iznosi manje od devet odsto ukupnog kapitala, što je nivo kog investitori smatraju minimalnim neophodnim. Taj nivo je, međutim, znatno manji u Eurobanci, gde iznosi 4,9 odsto, i Alpha banci, gde je 8,3 odsto, navodi analitičar Sitigrupa, Ronit Gose.

U slučaju da program hitne pomoći za likvidnost grčkih banaka (ELA) bude obustavljen, banke bi mogle da budu nacionalizovane, upozoravaju analitičari.

Cipras je po svoj prilici svestan političkih rizika koje nose kontrole kapitala. Kada je Argentina zamrzla pristup bankarskim depozitima u decembru 2001, posledice su bile tako ozbiljne da su predsednik, a potom njegov naslednik podneli ostavke u roku od mesec dana, navodi Rojters.

.

"U kom svetu živi ova kancelarka"
Nemački mediji sada kada je grčka kriza na vrhuncu, ocenjuju da je Grčka praktično bankrotirala, ali da je nemačka kancelarka Angela Merkel ostala smirena.

IZVOR: TANJUG

Foto: Tanjug/AP

Merkelova je ponovila da su vrata za pregovore sa Grčkom bila i ostaju otvorena, ali i poručila da neće biti pregovora o novom sporazumu sa Atinom pre referenduma, predviđenog za nedelju.

Dodajući da Evropa nije samo zajednica vrednosti i prava, već predstavlja i sudbinsku zajednicu, Merkelova je rekla da se će pokazati da li će ona iz krize izaći jača nego što je ušla. "Radi se o velikim stvarima. Svet gleda u nas", rekla je Merkel i dodala da, međutim, budućnost Evrope nije stavljena na kocku.

To će se dogoditi, rekla je Merkelova, ako Evropa zaboravi šta je ona i šta su njene vrednosti. "Tada će evro propasti, a time i Evropa", upozorila je Merkelova i dodala da je Evropa, kao zajednica vrednosti i prava, jaka i da je za prevladavanje krize potrebno vreme.

Vicekancelar nemačke vlade i ministar privrede Zigmar Gabrijel je u diskusiji naglasio da Evropa sebi ne sme dopustiti ucenjivanje, ali i istakao da u Evropi svako ima pravo na pomoć i podršku. "Ali, i svako u sopstvenoj zemlji mora činiti onoliko, koliko može", rekao je Gabrijel i prebacio grčkoj vladi da ne čini dovoljno.

Isto kao i Gabrijel, smatra i ministar finansija Volfgang Šojble koji je rekao da je ljudima u Grčkoj najteže i da se problem precizno mora analizirati. "Radi se o tome da Grčka mora održati ono što je obećala", rekao je Ssojble i naglasio da se situacija "dramatično pogoršala" i da aktuelna vlada u Atini nije ništa učinila.

Opozicioni političari iz partija Zeleni i Levica kritikovali su i vladu u Grčkoj, ali i u Berlinu.

Tako je Sven-Kristijan Kindler iz partije Zeleni prebacio grčkoj vladi da ne čini dovoljno, ali i naglasio da je politika rigorozne štednje u Evropi propala.

"U kom svetu živi ova kancelarka", upitao je poslanik partije Zeleni i prebacio Merkelovoj da umanjuje probleme, dok su mediji postavili pitanje da li je ona tu kritiku registrovala dok je sedela sa strane i ćaskala sa šefom poslaničkog kluba svojih demohrišćana Folkerom Kauderom.

Iz redova partije Zeleni čulo se i da izlazak Grčke iz evrozone ne bi bio kraj već početak novog užasa, dok je šef poslaničkog kluba Levice Gregor Gizi naglasio da bi jedan "Grexit" izazvao lančanu reakciju.

On je zahtevao od Mekrelove da u poslednjoj sekundi nađe rešenje. Ako to učini, onda će otići u istoriju kao spasitelj, dok će u suprotnom otići kao razarač evropske ideje, upozorio je Gizi Merkelovu.

Dnevno 50.000 otkaza rezervacija u Grčkoj
Udruženje turističkih preduzeća Grčke je saopštilo da njegovim članicama od ponedeljka dnevno stiže 50.000 otkaza rezervacija dnevno.

IZVOR: BETA

(Foto: Thinkstock.com)

Grčki mediji jutros kao "dramatične" opisuju posledice po privredu zatvaranja banaka i ograničenja raspolaganja novcem, uvedenog u ponedeljak da bi se zaustavilo masovno povlačenje uloga u strahu od bankrota države.

Udruženje turističkih preduzeća Grčke je saopštilo da njegovim članicama od ponedeljka dnevno stiže 50.000 otkaza rezervacija dnevno.

Pošto su to rezervacije "u poslednji čas" koje čine 20 odsto ukupnih tokom godine, to je veliki udarac za turizam u Grčkoj, prenosi atinski Radio SKAI.

Udruženje izvoznika Grčke je procenilo da je gubitak njegovih članica 80 miliona evra nedeljno, da će ove i iduće nedelje izvoz opasti za sedam odsto, a uvoz za 28 procenata.

Od jutros su penzioneri ponovo u dugačkim redovima pred 1.000 ekspozitura banaka gde na šalterima mogu uzeti do 120 evra od svojih penzija koje nisu uredno isplaćene za jun.

Banke uporedo penzionerima izdaju kartice da bi mogli da dozvoljeni iznos uzmu iz bankomata, ali ima žalbi na birokratsku proceduru prikupljanja i kontrole dokumenata potrebnih za to.