- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Konjuktivitis, nezgodni saputnik jesenjih dana
Terapiju treba da odredi isključivo oftamolog, jer uzimanje lekova na svoju ruku može da pogorša stanje. O ovoj temi smo razgovarali sa oftalmologom profesorom dr Milenkom Stojkovićem
Sa jesenjim danima počinju i muke osetljivih na alergije. Jedna od njih je konjuktivitis, bolest koja pokazuje svoju ćud u skladu sa vremenskim prilikama i takozvanim sezonskim oboljenjima koja ih prate. Konjuktivitis sam po sebi najčešće nije opasan, mada može da se iskomplikuje ukoliko se terapija sprovodi na svoju ruku, bez adekvatnog pregleda oftalmologa.
- U pitanju je zapaljenje vežnjače ili konjuktive, odnosno sluznice koja obavija prednji deo očne jabučice i unutrašnju stranu kapaka. Bolest može biti infektivnog i neinfektivnog porekla. Neinfektivni je najčešće uzrokovan alergijama iz spoljašnje sredine u koje spada polen, grinje iz kućne prašine i životinjska dlaka. Kod određenog procenta obolelih za konjuktivitis postoji predisponiranost uslovljena genetskim faktorom, a može da nastane i zbog alergija na elemente sopstvenog tkiva vežnjače. Uzrok može da bude i takozvano suvo oko, gde dolazi do blagog zapaljenja vežnjače, a u relativno retkim situacijama javlja se i toksični konjuktivitis, kao posledica ukapavanja određenih lekova u oko - objašnjava oftalmolog profesor dr Milenko Stojković iz Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Srbije.
* A kada je reč o infektivnom konjuktivitisu?
- Infektivni konjuktivitisi su ubedljivo najčešće virusnog porekla, među kojima su dominantni adeno virusi. Uglavnom se javljaju u epidemijskim formama, a ređe sporadično. Za njih se terapija ne propisuje, a pogotovo je lečenje antibioticima besmisleno. Mogu, eventualno da se primene antiseptici, kao što je tropostotni rastvor borne kiseline. U najvećem broju slučajeva, za dve do tri nedelje prolaze spontano, po analogiji sa gripom. Ovde postoji jedan drugi zanimljiv detalj. Desetog dana od početka infekcije dolazi do prolaznog smanjenja vidne oštrine, koja obolelog ne treba da uplaši. Međutim, treba voditi računa o činjenici da je virusni konjuktivitis izuzetno zarazna bolest, koja može da se prenese direktnim kontaktom sa drugom osobom, kao i indirektnim putem preko stvari koje je dodirivala bolesna osoba. Recimo, prvo oči, pa kvaku, peškir ili nešto drugo.
* Šta se dešava kod bakterijskog konjuktivitisa?
- Ovaj akutni konjuktivitis najčešće izazivaju stafilokoke i streptokoke, a kod dece više nego kod odraslih bakterija hemofilus i moraksela. Bakterije kod dece često izazivaju oboljenje mekih tkiva na glavi i vratu (grlo i unutrašnje uvo). Kod novorođenčadi infektivni konjuktivitis najčešće je izazvan hlamidijom iz porođajnog kanala i cevi uretre majke. Na ovaj način može da se prenese i infekcija gonorejom, a ukoliko zahvati rožnjaču, vrlo je opasna.
* Koliko su ove infekcije generalno opasne?
- Većina akutnih infekcija bakterijom prilično je bezazlena, ali uporna. Za mesec dana prolaze spontano. U terapijskom smislu mogu da se daju fluorohinoloni - antibiotici širokog spektra u trajanju od pet do sedam dana, ali isključivo uz preporuku očnog lekara. Da bi se ova terapija propisala mora da postoje karakteristični znaci. Zašto je važan pregled oftalmologa? Zato što su klinička slika, izgled oka i prateće tegobe veoma slične kod različitih formi konjuktivitisa, pa shodno tome terapija pažljivo mora da se odredi. Ako se to ne učini šteta često bude i daleko veća, a korist gotovo nikakva. Ako se, primera radi, zajedno daju kortikosteroidi i antibiotici može čak doći do razbuktavanja infekcije. Još je opasnije ako se infekcija prenese na rožnjaču. Oslanjanje na savete farmaceuta, lekara opšte prakse ili nekog drugog ko nije kompetentan, kada je reč o uzimanju terapije, apsolutno nije preporučljivo. Jedino tropostotni rastvor borne kiseline može da se smatra bezbednim, jer nema nekih bitnijih štetnih dejstava.
* Koji su tipični simptomi konjuktivitisa?
- Suzenje, crvenilo oka, posebno naglašeno na unutrašnjoj strani kapka ili svodu vežnjače, kao i pojačana sekrecija prvi su vidljivi simptomi. Pojačana sekrecija koja može da bude ispoljena u vidu suzenja ili pojave sluzavog gnojnog sekreta zbog čega su kapci prilikom buđenja slepljeni uz pojavu krmelja. Da bi se oko očistilo od sekreta dovoljno ga je isprati običnom vodom mada je bolje fiziološkim rastvorom ili bornom kiselinom.
POSLEDICE
TERAPIJA na svoju ruku često može da provocira herpetične infekcije rožnjače, razbuktavanje bakterijske infekcije ili otežavanje naknadne mikrobiološke dijagnostike. U retkim slučajevima hronična terapija oka lekovima kao što je, recimo, kod glaukoma, izaziva toksični hronični konjuktivitis. Ukoliko do ovog oblika konjuktivitisa dođe, najbolje se leči kapima bez konzervansa ili promenom leka za glaukom koji snižava očni pritisak - kaže dr Stojković.
(Večernje novosti)
Terapiju treba da odredi isključivo oftamolog, jer uzimanje lekova na svoju ruku može da pogorša stanje. O ovoj temi smo razgovarali sa oftalmologom profesorom dr Milenkom Stojkovićem
Sa jesenjim danima počinju i muke osetljivih na alergije. Jedna od njih je konjuktivitis, bolest koja pokazuje svoju ćud u skladu sa vremenskim prilikama i takozvanim sezonskim oboljenjima koja ih prate. Konjuktivitis sam po sebi najčešće nije opasan, mada može da se iskomplikuje ukoliko se terapija sprovodi na svoju ruku, bez adekvatnog pregleda oftalmologa.
- U pitanju je zapaljenje vežnjače ili konjuktive, odnosno sluznice koja obavija prednji deo očne jabučice i unutrašnju stranu kapaka. Bolest može biti infektivnog i neinfektivnog porekla. Neinfektivni je najčešće uzrokovan alergijama iz spoljašnje sredine u koje spada polen, grinje iz kućne prašine i životinjska dlaka. Kod određenog procenta obolelih za konjuktivitis postoji predisponiranost uslovljena genetskim faktorom, a može da nastane i zbog alergija na elemente sopstvenog tkiva vežnjače. Uzrok može da bude i takozvano suvo oko, gde dolazi do blagog zapaljenja vežnjače, a u relativno retkim situacijama javlja se i toksični konjuktivitis, kao posledica ukapavanja određenih lekova u oko - objašnjava oftalmolog profesor dr Milenko Stojković iz Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Srbije.
* A kada je reč o infektivnom konjuktivitisu?
- Infektivni konjuktivitisi su ubedljivo najčešće virusnog porekla, među kojima su dominantni adeno virusi. Uglavnom se javljaju u epidemijskim formama, a ređe sporadično. Za njih se terapija ne propisuje, a pogotovo je lečenje antibioticima besmisleno. Mogu, eventualno da se primene antiseptici, kao što je tropostotni rastvor borne kiseline. U najvećem broju slučajeva, za dve do tri nedelje prolaze spontano, po analogiji sa gripom. Ovde postoji jedan drugi zanimljiv detalj. Desetog dana od početka infekcije dolazi do prolaznog smanjenja vidne oštrine, koja obolelog ne treba da uplaši. Međutim, treba voditi računa o činjenici da je virusni konjuktivitis izuzetno zarazna bolest, koja može da se prenese direktnim kontaktom sa drugom osobom, kao i indirektnim putem preko stvari koje je dodirivala bolesna osoba. Recimo, prvo oči, pa kvaku, peškir ili nešto drugo.
* Šta se dešava kod bakterijskog konjuktivitisa?
- Ovaj akutni konjuktivitis najčešće izazivaju stafilokoke i streptokoke, a kod dece više nego kod odraslih bakterija hemofilus i moraksela. Bakterije kod dece često izazivaju oboljenje mekih tkiva na glavi i vratu (grlo i unutrašnje uvo). Kod novorođenčadi infektivni konjuktivitis najčešće je izazvan hlamidijom iz porođajnog kanala i cevi uretre majke. Na ovaj način može da se prenese i infekcija gonorejom, a ukoliko zahvati rožnjaču, vrlo je opasna.
* Koliko su ove infekcije generalno opasne?
- Većina akutnih infekcija bakterijom prilično je bezazlena, ali uporna. Za mesec dana prolaze spontano. U terapijskom smislu mogu da se daju fluorohinoloni - antibiotici širokog spektra u trajanju od pet do sedam dana, ali isključivo uz preporuku očnog lekara. Da bi se ova terapija propisala mora da postoje karakteristični znaci. Zašto je važan pregled oftalmologa? Zato što su klinička slika, izgled oka i prateće tegobe veoma slične kod različitih formi konjuktivitisa, pa shodno tome terapija pažljivo mora da se odredi. Ako se to ne učini šteta često bude i daleko veća, a korist gotovo nikakva. Ako se, primera radi, zajedno daju kortikosteroidi i antibiotici može čak doći do razbuktavanja infekcije. Još je opasnije ako se infekcija prenese na rožnjaču. Oslanjanje na savete farmaceuta, lekara opšte prakse ili nekog drugog ko nije kompetentan, kada je reč o uzimanju terapije, apsolutno nije preporučljivo. Jedino tropostotni rastvor borne kiseline može da se smatra bezbednim, jer nema nekih bitnijih štetnih dejstava.
* Koji su tipični simptomi konjuktivitisa?
- Suzenje, crvenilo oka, posebno naglašeno na unutrašnjoj strani kapka ili svodu vežnjače, kao i pojačana sekrecija prvi su vidljivi simptomi. Pojačana sekrecija koja može da bude ispoljena u vidu suzenja ili pojave sluzavog gnojnog sekreta zbog čega su kapci prilikom buđenja slepljeni uz pojavu krmelja. Da bi se oko očistilo od sekreta dovoljno ga je isprati običnom vodom mada je bolje fiziološkim rastvorom ili bornom kiselinom.
POSLEDICE
TERAPIJA na svoju ruku često može da provocira herpetične infekcije rožnjače, razbuktavanje bakterijske infekcije ili otežavanje naknadne mikrobiološke dijagnostike. U retkim slučajevima hronična terapija oka lekovima kao što je, recimo, kod glaukoma, izaziva toksični hronični konjuktivitis. Ukoliko do ovog oblika konjuktivitisa dođe, najbolje se leči kapima bez konzervansa ili promenom leka za glaukom koji snižava očni pritisak - kaže dr Stojković.
(Večernje novosti)