Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
Ohrid
Delovi Ohrida u kojima se turisti najčešće zadržavaju (kad nisu na kupanju ili na razgledanju istorijskih znamenitisti) su pored jezera oko centra grada. To je skoro u celini pešačka zona.
Čaršija počinje kod pijace i pruža se prema jezeru, tj. pristaništu. Ako se može ograničiti dokle se taj deo smatra za čaršiju (bar kako sam ja shvatio) to je do fontane.
Pošto smo bili u predsezoni (a i vreme je bilo dovoljno loše krajem juna u krajevima odakle je većina turista) nije još bilo prave letnje atmosfere. No, imalo je to i svojih prednosti: moglo se bez gužve razgledati. A ja sam jednog jutra poranio da slikam onako kako se to redje čini - uz rano jutarnje svetlo.
Ovo je slikano u povratku sa jutarnjeg 'foto-safarija'.
U blizini fontane je ovo drvo staro 1.100 godina! A ima ih još nekoliko u gradu ili okolini, istina, mladjih za polovinu milenijuma.
Korzo, ali u predvečerje.
Bela zgrada je 'Riblji restoran' u neposrednoj blizini pristaništa.
Na trgu kod pristaništa do koga stiže Korzo i od koga počinje Stari grad se održavaju kulturno-turističke manifestacije.
U centralnom predelu pored jezera ima više spomenika ličnosti značajnih za istoriju Makedonije i nacionalni identitet. Na levoj slici je predstavljen sv. Kliment Ohridski, a na desnoj su Ćirilo i Metodije.
Ovo je deo kojim se kod jezera završava Korzo.
Na Korzo smo odlazili svako veče, i to u poslastičarnicu sa istim imenom, na izvrsne baklave. I na put smo ih poneli.
Odatle se kreće u Stari grad.
Čaršijom se naziva deo i ulica koja je u prošlosti bila glavni zanatski i trgovački centar Ohrida. I sada se tu nađe i po koja radnja koja potseća na prošla vremena. A u čaršiji (i na Korzu, ali manje) vlasnici ili radnici, kada nema mušterija, sede ispred radnji na stolicama ili stoličicama (kao nekada, čuvaju svoj ćepenak), piju kafu ili čaj.
Tu smo 'pronašli' dva restorana sa gotovim, tradicionalnim jelima - čorbama, gulašom, škembićima, gravče na tavče-tima, musakom i sl. A cene ja vrlo umerena: teleća ili pileća čorba (gusta, sa puno mesa) i ostala jela koštaju oko 150 din. Objektvno jedna porcija je dovoljna za glavni obrok.
U tom delu su i dve veće čajdžinice, uvek prilično popunjene ohriđanima, starijim ali žena u njima nema. U njima se uz čaj u čašicama od jedan decilitar sedi, igraju domine, gledaju utakmice na TV, vode muški razgovori.
Čekajući ručak, video sam momka kako na biciklu, na visećoj tacni raznosi čaj i kafu po čaršiji. Spremio sam aparat i 'ulovio' ga kad je krenuo sa novom turom.
izvor:vojvodinacafe.rs
Malo mi to liči na priče koje su se nekada uz večernju vatru ispredale, ali ipak krećem od odatle.
Na Ohridu sam prvi put bio na ekskurziji VIII razreda osnovne škole, tu nedavno 1958!
(Moram ovako da se izrazim jer kad čujem da se danas govori 'davne 1988....' imam utisak kao da sam pogrešio vremensku dimenziju u kojoj sam.)
Posle tog prvog susreta sa Ohridom (a putovanje od Novog Sada, posebno uskom prugom od Skoplja, je tada bilo nešto na šta bi se danas retko ko usudio ili pristao) bio sam tamo još dva puta, pa onda od 1966. do danas samo sam pričao da treba opet otići na Ohrid.
A kako poslovica kaže 'ono što kasni, to ne izostaje'. Za najavu mog povratka na Ohrid i gomilu slika koje sam napravio (a to nije nimalo teško jer Ohrid bukvalno izaziva da bude slikan) i koje ću i vama prikazati, za početak jedan paketić slika povadjenih, bez pažljivog probiranja, koje pokazuju ponešto iz tih nekoliko dana i raznih doba dana; sa nekih od mesta koje smo obilazili.
A u narednim postovima biće i pomalo od mojih zapažanja, komentara, podataka onome što se može videti u Ohridu i okolini.
Duga je bila tako velika da nije stala u jedanu sliku.
Na kraju, kao dokaz da sam to ja bio na Ohridu - cigareta u ruci je znak prepoznavanja! (Slikano na izvorištu Sv. Naum.)
izvor:vojvodinacafe.rs
KORZO I ČARŠIJANa Ohridu sam prvi put bio na ekskurziji VIII razreda osnovne škole, tu nedavno 1958!
(Moram ovako da se izrazim jer kad čujem da se danas govori 'davne 1988....' imam utisak kao da sam pogrešio vremensku dimenziju u kojoj sam.)
Posle tog prvog susreta sa Ohridom (a putovanje od Novog Sada, posebno uskom prugom od Skoplja, je tada bilo nešto na šta bi se danas retko ko usudio ili pristao) bio sam tamo još dva puta, pa onda od 1966. do danas samo sam pričao da treba opet otići na Ohrid.
A kako poslovica kaže 'ono što kasni, to ne izostaje'. Za najavu mog povratka na Ohrid i gomilu slika koje sam napravio (a to nije nimalo teško jer Ohrid bukvalno izaziva da bude slikan) i koje ću i vama prikazati, za početak jedan paketić slika povadjenih, bez pažljivog probiranja, koje pokazuju ponešto iz tih nekoliko dana i raznih doba dana; sa nekih od mesta koje smo obilazili.
A u narednim postovima biće i pomalo od mojih zapažanja, komentara, podataka onome što se može videti u Ohridu i okolini.
Duga je bila tako velika da nije stala u jedanu sliku.
Na kraju, kao dokaz da sam to ja bio na Ohridu - cigareta u ruci je znak prepoznavanja! (Slikano na izvorištu Sv. Naum.)
izvor:vojvodinacafe.rs
Delovi Ohrida u kojima se turisti najčešće zadržavaju (kad nisu na kupanju ili na razgledanju istorijskih znamenitisti) su pored jezera oko centra grada. To je skoro u celini pešačka zona.
Čaršija počinje kod pijace i pruža se prema jezeru, tj. pristaništu. Ako se može ograničiti dokle se taj deo smatra za čaršiju (bar kako sam ja shvatio) to je do fontane.
Pošto smo bili u predsezoni (a i vreme je bilo dovoljno loše krajem juna u krajevima odakle je većina turista) nije još bilo prave letnje atmosfere. No, imalo je to i svojih prednosti: moglo se bez gužve razgledati. A ja sam jednog jutra poranio da slikam onako kako se to redje čini - uz rano jutarnje svetlo.
Ovo je slikano u povratku sa jutarnjeg 'foto-safarija'.
U blizini fontane je ovo drvo staro 1.100 godina! A ima ih još nekoliko u gradu ili okolini, istina, mladjih za polovinu milenijuma.
Korzo, ali u predvečerje.
Bela zgrada je 'Riblji restoran' u neposrednoj blizini pristaništa.
Na trgu kod pristaništa do koga stiže Korzo i od koga počinje Stari grad se održavaju kulturno-turističke manifestacije.
U centralnom predelu pored jezera ima više spomenika ličnosti značajnih za istoriju Makedonije i nacionalni identitet. Na levoj slici je predstavljen sv. Kliment Ohridski, a na desnoj su Ćirilo i Metodije.
Ovo je deo kojim se kod jezera završava Korzo.
Na Korzo smo odlazili svako veče, i to u poslastičarnicu sa istim imenom, na izvrsne baklave. I na put smo ih poneli.
Odatle se kreće u Stari grad.
Čaršijom se naziva deo i ulica koja je u prošlosti bila glavni zanatski i trgovački centar Ohrida. I sada se tu nađe i po koja radnja koja potseća na prošla vremena. A u čaršiji (i na Korzu, ali manje) vlasnici ili radnici, kada nema mušterija, sede ispred radnji na stolicama ili stoličicama (kao nekada, čuvaju svoj ćepenak), piju kafu ili čaj.
Tu smo 'pronašli' dva restorana sa gotovim, tradicionalnim jelima - čorbama, gulašom, škembićima, gravče na tavče-tima, musakom i sl. A cene ja vrlo umerena: teleća ili pileća čorba (gusta, sa puno mesa) i ostala jela koštaju oko 150 din. Objektvno jedna porcija je dovoljna za glavni obrok.
U tom delu su i dve veće čajdžinice, uvek prilično popunjene ohriđanima, starijim ali žena u njima nema. U njima se uz čaj u čašicama od jedan decilitar sedi, igraju domine, gledaju utakmice na TV, vode muški razgovori.
Čekajući ručak, video sam momka kako na biciklu, na visećoj tacni raznosi čaj i kafu po čaršiji. Spremio sam aparat i 'ulovio' ga kad je krenuo sa novom turom.
izvor:vojvodinacafe.rs
Poslednja izmena:
