Povijest nedjeljnog bogoštovlja
- Začetnik teme stvarnoslap
- Datum pokretanja
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.346
A nesretnici ne znaju da ih je i u ovome Jelena obmanula. Jelena ih je "natakla" na nebulozu kako su oni vjerni Ostatak, iz Ivanova Otkrivenja, kojeg će zvijer progoniti i ubijati. Da su dobro i s razumom pročešljali Jelenine spise, koliko god kako kaže Lavić to želuca koštalo) našli bi da oni ipak nisu taj vjerni Ostatak. Naime, Jelena, opisujući te zadnje događaje, piše kako će doći neki s teškim mačevima i nasrnuti na vjerni Ostatak. A onda iznenada, vidi Jelena u svom viđenju, teški mačevi se slamaju kao da su od trstike. Zla su prošla i nitko od vjernog Ostatka nije stradao. S druge strane, u Ivanovom Otkrivenju čitamo i saznajemo kako ovi Bogu vjerni neće baš filmski stradati, kao kod Jelene. Dakle, prema samoj Jeleni, vi adventisti sedmog dana niste "Ivanov" vjerni Ostatak. Ivanov strada "namrtvo", a vi "Jelenovski", ostaje duša u vama.
Iz srca.
A zove li sveti Pavao u tvojoj Bibliji Boga onako kako ga je Pavao zvao i ime mu zapisao?
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Zabrana uzimanja krvi nema veze sa Adventistima - vec sa Jehovinim svedocima.
Cetvrta zapovest o Suboti propisuje da se toga dana ne radi nikakav fizicki posao u kuci ili van je, ili posao koji donosi materijalnu dobit i naravno da je Subotom dozvoljeno otici kod lekara ako je to potrebno.
Cetvrta zapovest o Suboti propisuje da se toga dana ne radi nikakav fizicki posao u kuci ili van je, ili posao koji donosi materijalnu dobit i naravno da je Subotom dozvoljeno otici kod lekara ako je to potrebno.
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.346
S kakvom god temom s adventistima sedmog dana započeli ovo vam je sigurno, završit ćete na priči o suboti i nedjelji. Kakav je stav adventista o nedjelji ne treba više ni riječi dodati. Kopljem u Isusova rebra okrunio je Laodikeja stavom i tvrdnjom kako kršćani Isusa predstavljaju kao Sol Invictus (Sol Invictus je najpopularnije rimsko poganstvo božanstvo s početka 4. stoljeća). Nije koplje u rukama moglo zadržati ni njegovo vlastito prijašnje priznanje kako se poganska nedjelja u kršćanstvo uvukla u Rimu polovicom 2. stoljeća. Eto, nije došlo do spoja neurona u mozgu da dojave kako kćer ne rađa majku.
Najčešća metoda adventista sedmog dana, to smo i ovdje svjedočili, je metoda "zasipanja hrpetinom". Oni vas zaspu desetinom citata iz Djela apostolskih, u kojima Pavao u sinagogama naviješta Evanđelje, sugerirajući kako je sve jasno. Pavao svetkuje subotu, okupljeni svetkuju subotu, i ostali apostoli svetkuju subotu, dakle Biblija dokazuje da kršćani svetkuju i da trebaju svetkovati subotu. Ovako tvrde adventisti i pokušavaju druge nagovoriti da tako prihvate. A je li tako. Odmah ću vam reći, nije. Svi ovi argumenti s citatima iz Djela apostolskih najdrskija su podvala i pokušaj adventista sedmog dana da vas prevare, zavedu i obmane. Sva mjesta iz Djela apostolskih gdje se spominje subota detaljno sam provjerio (to može svatko od vas, i učinite to) i došao do kristalno jasnog zaključka (i sami ćete doći do njega provjerom). A stvari stoje ovako. Niti jedno Pavlovo propovijedanje okupljenom mnoštvu subotom, koje spominju Djela apostolska, nema nikakve veze s okupljanjem kršćana. Takva okupljanja proglasiti okupljanjima kršćana s Pavlom na slavljenje subote, što čine adventisti, drsko je i bogohulno. Zar zaista netko može zamisliti da su Pavlova naviještanja Evanđelja kršćanima izgledala tako da bi najprije Pavao govorio o Kristu, a nakon toga okupljeni kršćani bi se protivili onome što je Pavao govorio i hulili bi. Još strašnije. Zar zaista netko može zamisliti da bi na tim okupljanjima kršćana, nakon Pavlova govora o Kristu, nasrnula grupa kršćana i natamburali ga. Zar zaista netko može ovakvo što zamisliti? Zar i adventisti mogu ovakvo što zamisliti?
Zadnja je subota, pa da nju dostojno ispratimo:
Dj 18,4-6: Svake je pak subote raspravljao u sinagogi i uvjeravao Židove i Grke. Kad iz Makedonije pristigoše Sila i Timotej, Pavao se potpuno posveti Riječi svjedočeći Židovima da Isus jest Krist. Kako se pak oni stadoše protiviti i huliti, otrese on haljine i reče im: "Krv vaša na glave vaše! Ja sam nedužan. Od sada idem k poganima."
Primjetite, nakon Pavlove rečenice, "Od sada idem k poganima.", nema više u Djelima apostolskim ni spomena subote. Zašto? Neka adventisti probaju odgovoriti.
Vidjeli smo gore kako izgleda adventistička apologetika subote. Za nedjelju kažu kako se gotovo ne spominje, a i ona mjesta na kojima se nedjelja spominje zapravo su beznačajna. Pogledajmo jesu li baš beznačajna mjesta na kojima se spominje nedjelja (prvi dan).
- Krist uskrisava od mrtvih u prvi dan
- Uskrsli Krist susreće žene u prvi dan
- Uskrsli Krist susreće dvojicu učenika na putu u Emaus u prvi dan
- Uskrsli Krist susreće okupljene učenike u prvi dan
- Uskrsli Krist ponovo susreće okupljene učenike u prvi dan, kad je s njima i Toma
- Na okupljene apostole silazi Duh Sveti u prvi dan
Dj 1,3: Njima je poslije svoje muke mnogim dokazima pokazao da je živ, četrdeset im se dana ukazivao i govorio o kraljevstvu Božjem.
Ne nalazimo u Svetom Pismu točan broj koliko se puta Uskrsli Krist ukazao svojim učenicima, međutim, nalazimo nešto drugo. Od svih ukazanja i susreta Krista sa svojim učenicima, jedini susreti za koje znamo i dan u koji su se dogodili, bili su oni u prvi dan. Kad bi bilo moguće da se netko vrati u ono vrijeme, i kad bi želio susresti Uskrslog Krista, ja bih mu savjetovao da u prvi dan bude u blizini okupljenih Isusovih učenika. Nakon Kristova uskrsnuća interesantno je nešto drugo, nemamo u Novom zavjetu zapisan niti jedan događaj koji bi bio okupljanje kršćana u subotu. Gore smo vidjeli da oni "tamburaši" zacijelo nisu bili kršćani. Međutim, imamo nešto drugo, imamo okupljanje kršćana u prvi dan, i to okupljanje na lomljenje kruha baš kako je Isus tražio od apostola, pogledajmo:
Dj 20,7: U prvi dan tjedna, kad se sabrasmo lomiti kruh, Pavao im govoraše i kako je sutradan kanio otputovati, probesjedi sve do ponoći.
Vrlo interesantno je ovo uočiti:
Dj 2,1: Kad je napokon došao dan Pedesetnice, svi su bili zajedno na istome mjestu.
Na dan Pedesetnice (prvi je dan u tjednu), židovski hodočasnički blagdan koji obvezuje sve Židove, kada u Jeruzalem hodočaste Židovi sa svih strana, apostoli nisu u Hramu sa svojim sunarodnjacima, nego su okupljeni na istom mjestu na kojem ih je Isus susretao i prije Uzašašća. I onda, na tako okupljenu zajednicu apostola, čitamo odmah u nastavku na gornju rečenicu:
Dj 2,2-4: I eto iznenada šuma s neba, kao kad se digne silan vjetar. Ispuni svu kuću u kojoj su bili. I pokažu im se kao nekiognjeni razdijeljeni jezici te siđe po jedan na svakoga od njih. Svi se napuniše Duha Svetoga i počeše govoriti drugim jezicima, kako im već Duh davaše zboriti.
Ako bismo najkraće karakterizirali prvi dan u tjednu (nedjelju) u Novom zavjetu onda bi to izgledalo ovako:
- Isusovo uskrsnuće
- okupljeni apostoli u molitvi i Isusov susret s njima
- silazak Duha Svetoga
Što je onda danas, a i kroz čitava dva tisućljeća, Kristova Crkva i kako je prepoznati? To su svi oni koji se u prvi dan tjedna (nedjelju) okupljaju na molitvu kako bi slavili i zahvaljivali Bogu, i koje onda pohodi Uskrsli Krist baš kako je pohodio svoje učenike.
Najčešća metoda adventista sedmog dana, to smo i ovdje svjedočili, je metoda "zasipanja hrpetinom". Oni vas zaspu desetinom citata iz Djela apostolskih, u kojima Pavao u sinagogama naviješta Evanđelje, sugerirajući kako je sve jasno. Pavao svetkuje subotu, okupljeni svetkuju subotu, i ostali apostoli svetkuju subotu, dakle Biblija dokazuje da kršćani svetkuju i da trebaju svetkovati subotu. Ovako tvrde adventisti i pokušavaju druge nagovoriti da tako prihvate. A je li tako. Odmah ću vam reći, nije. Svi ovi argumenti s citatima iz Djela apostolskih najdrskija su podvala i pokušaj adventista sedmog dana da vas prevare, zavedu i obmane. Sva mjesta iz Djela apostolskih gdje se spominje subota detaljno sam provjerio (to može svatko od vas, i učinite to) i došao do kristalno jasnog zaključka (i sami ćete doći do njega provjerom). A stvari stoje ovako. Niti jedno Pavlovo propovijedanje okupljenom mnoštvu subotom, koje spominju Djela apostolska, nema nikakve veze s okupljanjem kršćana. Takva okupljanja proglasiti okupljanjima kršćana s Pavlom na slavljenje subote, što čine adventisti, drsko je i bogohulno. Zar zaista netko može zamisliti da su Pavlova naviještanja Evanđelja kršćanima izgledala tako da bi najprije Pavao govorio o Kristu, a nakon toga okupljeni kršćani bi se protivili onome što je Pavao govorio i hulili bi. Još strašnije. Zar zaista netko može zamisliti da bi na tim okupljanjima kršćana, nakon Pavlova govora o Kristu, nasrnula grupa kršćana i natamburali ga. Zar zaista netko može ovakvo što zamisliti? Zar i adventisti mogu ovakvo što zamisliti?
Zadnja je subota, pa da nju dostojno ispratimo:
Dj 18,4-6: Svake je pak subote raspravljao u sinagogi i uvjeravao Židove i Grke. Kad iz Makedonije pristigoše Sila i Timotej, Pavao se potpuno posveti Riječi svjedočeći Židovima da Isus jest Krist. Kako se pak oni stadoše protiviti i huliti, otrese on haljine i reče im: "Krv vaša na glave vaše! Ja sam nedužan. Od sada idem k poganima."
Primjetite, nakon Pavlove rečenice, "Od sada idem k poganima.", nema više u Djelima apostolskim ni spomena subote. Zašto? Neka adventisti probaju odgovoriti.
Vidjeli smo gore kako izgleda adventistička apologetika subote. Za nedjelju kažu kako se gotovo ne spominje, a i ona mjesta na kojima se nedjelja spominje zapravo su beznačajna. Pogledajmo jesu li baš beznačajna mjesta na kojima se spominje nedjelja (prvi dan).
- Krist uskrisava od mrtvih u prvi dan
- Uskrsli Krist susreće žene u prvi dan
- Uskrsli Krist susreće dvojicu učenika na putu u Emaus u prvi dan
- Uskrsli Krist susreće okupljene učenike u prvi dan
- Uskrsli Krist ponovo susreće okupljene učenike u prvi dan, kad je s njima i Toma
- Na okupljene apostole silazi Duh Sveti u prvi dan
Dj 1,3: Njima je poslije svoje muke mnogim dokazima pokazao da je živ, četrdeset im se dana ukazivao i govorio o kraljevstvu Božjem.
Ne nalazimo u Svetom Pismu točan broj koliko se puta Uskrsli Krist ukazao svojim učenicima, međutim, nalazimo nešto drugo. Od svih ukazanja i susreta Krista sa svojim učenicima, jedini susreti za koje znamo i dan u koji su se dogodili, bili su oni u prvi dan. Kad bi bilo moguće da se netko vrati u ono vrijeme, i kad bi želio susresti Uskrslog Krista, ja bih mu savjetovao da u prvi dan bude u blizini okupljenih Isusovih učenika. Nakon Kristova uskrsnuća interesantno je nešto drugo, nemamo u Novom zavjetu zapisan niti jedan događaj koji bi bio okupljanje kršćana u subotu. Gore smo vidjeli da oni "tamburaši" zacijelo nisu bili kršćani. Međutim, imamo nešto drugo, imamo okupljanje kršćana u prvi dan, i to okupljanje na lomljenje kruha baš kako je Isus tražio od apostola, pogledajmo:
Dj 20,7: U prvi dan tjedna, kad se sabrasmo lomiti kruh, Pavao im govoraše i kako je sutradan kanio otputovati, probesjedi sve do ponoći.
Vrlo interesantno je ovo uočiti:
Dj 2,1: Kad je napokon došao dan Pedesetnice, svi su bili zajedno na istome mjestu.
Na dan Pedesetnice (prvi je dan u tjednu), židovski hodočasnički blagdan koji obvezuje sve Židove, kada u Jeruzalem hodočaste Židovi sa svih strana, apostoli nisu u Hramu sa svojim sunarodnjacima, nego su okupljeni na istom mjestu na kojem ih je Isus susretao i prije Uzašašća. I onda, na tako okupljenu zajednicu apostola, čitamo odmah u nastavku na gornju rečenicu:
Dj 2,2-4: I eto iznenada šuma s neba, kao kad se digne silan vjetar. Ispuni svu kuću u kojoj su bili. I pokažu im se kao nekiognjeni razdijeljeni jezici te siđe po jedan na svakoga od njih. Svi se napuniše Duha Svetoga i počeše govoriti drugim jezicima, kako im već Duh davaše zboriti.
Ako bismo najkraće karakterizirali prvi dan u tjednu (nedjelju) u Novom zavjetu onda bi to izgledalo ovako:
- Isusovo uskrsnuće
- okupljeni apostoli u molitvi i Isusov susret s njima
- silazak Duha Svetoga
Što je onda danas, a i kroz čitava dva tisućljeća, Kristova Crkva i kako je prepoznati? To su svi oni koji se u prvi dan tjedna (nedjelju) okupljaju na molitvu kako bi slavili i zahvaljivali Bogu, i koje onda pohodi Uskrsli Krist baš kako je pohodio svoje učenike.
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 25.12.2012
- Poruka
- 1.901
@slap
neznam zašto se koristiti lukavštinom kada to nije od Boga
polako kolega, idemo redom, sve ćemo riješiti
prvo bih volio čuti šta piše u tvojoj Bibliji u poslanici apostola Pavla,
koju piše Hebrejima četvrto poglavlje riječima - slovima 4
red deveti slovima, brojkom 9
nemožemo preskakati, Bog nije Bog nereda i zbrke nego reda
kada si već započeo temu, da je riješimo
usput
postaviću i jedan video koji govori tko je i kako uveo nedjelju u nazovikršćanstvo
i mala djeca ga shvaćaju
toplo se nadam da se nečeš izmotatvati, bježati, sakrivati kroz nekakva nova pitanja i podpitanja, nego odgovoriti šta piše Pavao u Poslanici Hebrejima 4:9
kada to riješimo idemo vidjeti kako naziva Boga
želja mog srca je da se istina Biblijska širi, jer če je ljudi upoznati a istina če ih umudriti na spasenje
inače
tema ti je odlična
link gdje se govori da Bog nije odobrio promjenu svetkovanja subote
razumni če razumijeti
u ljubavi Gospodina Isusa Krista, pomireni smo s Bogom
neznam zašto se koristiti lukavštinom kada to nije od Boga
polako kolega, idemo redom, sve ćemo riješiti
prvo bih volio čuti šta piše u tvojoj Bibliji u poslanici apostola Pavla,
koju piše Hebrejima četvrto poglavlje riječima - slovima 4
red deveti slovima, brojkom 9
nemožemo preskakati, Bog nije Bog nereda i zbrke nego reda
kada si već započeo temu, da je riješimo
usput
postaviću i jedan video koji govori tko je i kako uveo nedjelju u nazovikršćanstvo
i mala djeca ga shvaćaju
toplo se nadam da se nečeš izmotatvati, bježati, sakrivati kroz nekakva nova pitanja i podpitanja, nego odgovoriti šta piše Pavao u Poslanici Hebrejima 4:9
kada to riješimo idemo vidjeti kako naziva Boga
želja mog srca je da se istina Biblijska širi, jer če je ljudi upoznati a istina če ih umudriti na spasenje
inače
tema ti je odlična
link gdje se govori da Bog nije odobrio promjenu svetkovanja subote
razumni če razumijeti
u ljubavi Gospodina Isusa Krista, pomireni smo s Bogom
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.346
Pa ja vas "jeleniste" čitavo vrijeme k'o Boga molim, dajte redom, jedno po jedno pa da riješimo.
Međutim, vi nikako, pogotovo Laodikeja, kanit se one metode "zatrpavanje hrpetinom". Zato pozdravljam
tvoj prijedlog da idemo redom.
Evo što točno piše: Heb 4,9: Dakle: preostaje neki subotni počinak narodu Božjemu!
Pretpostavljam da si mislio na ovaj "subotni počinak". E vidiš, to ti uopće nije ono na što ti ciljaš. Nije to redoviti tjedni subotni počinak.
Najprije jezično: Svaki put kada se govori o suboti ili subotnom počinku koji je Bog zapovjedio Izraelcima u Izl 20,10, nalazimo grčku riječ sabata (sabaton), pogledajmo:
- Izl 20,8: Sjeti se da svetkuješ dan subotni. - U Septuaginti nalazimo grčku riječ σαββατων.
- Izl 20,10: A sedmoga je dana subota, počinak posvećen Jahvi .. - U Septuaginti nalazimo grčku riječ σαββατα
- Izl 35,3: Na subotnji dan ni vatre ne ložite po svojim stanovima. - U Septuaginti nalazimo grčku riječ σαββατα
- Br 28,9: Na subotnji dan: dva jednogodišnja janjeta bez mane i ... - U Septuaginti nalazimo grčku riječ σαββατων
- Pnz 5,12: Dan subotnji obdržavaj i svetkuj, kako ti je naredio Jahve - U Septuaginti nalazimo grčku riječ σαββατων
- Pnz 5,14: A sedmoga je dana subota, počinak posvećen Jahvi - U Septuaginti nalazimo grčku riječ σαββατα
- Pnz 5,15: Zato ti je zapovjedio Jahve, Bog tvoj, da držiš dan subotnji. - U Septuaginti nalazimo grčku riječ σαββατων
A koju riječ sveti Pavao koristi u poslanici Hebrejima. Koristi grčku riječ - σαββατισμὸς. Koristi riječ koju jedan jedini put nalazimo u Bibliji. Zašto je sveti Pavao izbjegao grčku riječ σαββατα (σαββατων) i upotrijebio riječ koja nikada prije nije upotrijebljena i koja nikada više neće biti upotrijebljena u Bibliji??? Sveti Pavao je bio izuzetno školovan, i bio je izvrstan poznavatelj židovsta, a jednako tako i grčkog svijeta. Dakle, nije tako napisao iz neznanja. Što je to potpuno novo, kakav je to novi počinak za koji Pavao traži i potpuno novu riječ?
Pogledajmo što je to "Počinak" o kojem Pavao piše u poslanici Hebrejima:
- Heb 1,1: Bojmo se dakle da se, dok ostaje obećanje o ulasku u njegov Počinak, za koga od vas ne bi utvrdilo kako je zakasnio.
- Heb 4,3: U Počinak doista ulazimo mi koji povjerovasmo, prema onom što je rekao: Tako se zakleh u svom gnjevu: Nikad neće ući u moj počinak, premda su djela od postanka svijeta dovršena.
- Heb 4,7-11: Zato Bog ponovno određuje jedan dan, Danas, u Davidu nakon toliko vremena govoreći, kako je već rečeno: Danas ako glas mu čujete, ne budite srca tvrda. Zbilja, da je Jošua njih u Počinak uveo, ne bi Bog nakon toga govorio o drugome danu. Dakle: preostaje neki subotni počinak narodu Božjemu! Zaista, tko uđe u njegov počinak, počinuo je od djela svojih kao ono i Bog od svojih. Pohitimo dakle ući u taj Počinak da nitko ne padne po uzoru na takvu nepokornost.
Evo zbog čega Pavao u Heb 4,9 ne koristi grčku riječ σαββατα (σαββατων), kojom se uvijek u Bibliji označavaju tjedni počinci (tjedne subote) Izraelaca, nego potpuno novu grčku riječ σαββατισμὸς. Koristi zbog toga jer se radi o potpuno novom Počinku - Božjem Počinku. Da subotni počinak Izraelaca sa Sinaja uvodi u Božji Počinak, uveo bi i Jošua Izraelce u Božji Počinak, i ne bi Bog govorio o drugome danu, piše sveti Pavao. Dakle, u Počinak, o kojem Pavao piše Hebrejima, ulaze oni koji povjerovaše, jednako kao što se spašavaju oni koji povjerovaše a ne oni koji ulazak u Zakonu traže. Zakon s brda Sinaja rađa za ropstvo (Gal 4,24).
Za Počinak, o kojem piše Pavao u poslanici Hebrejima, Pavao također koristi potpuno novu riječ - κατάπαυσιν, a ne riječ σαββατα (σαββατων) kojom se uvijek označava subotni počinak iz Dekaloga. Osam puta Pavao koristi ovu riječ u poslanici Hebrejima i još je jedan put nalazimo u Dj 7,49. To je svih devet mjesta na kojima nalazimo ovu riječ u Novom zavjetu. Zaista nešto posve novo.
Upravo sam ja zbog toga sve ovo gore poslagao.
Zato mene i čudi kako ti ne shvaćaš. Pogledao sam video i mogu ti reći slijedeće.
1. Ti nisi potpuno razumio pravi kontekst svega onoga što je u videu navedeno.
2. Sve tamo izrečeno nije jednako stav Katoličke Crkve.
3. Temeljna teza koja je tamo izrečena - praksu okupljanja kršćana u prvi dan tjedna (nedjelju) uvela je katolička Crkva - je točna, i podudara se sa stavom Katoličke Crkve. Naime, Crkva je katolička (sveopća) od prvog dana, od dana Pedesetnice i silaska Duha Svetoga. Apostoli su članovi katoličke (sveopće) Crkve. Zbog toga je katolička Crkva i apostolska Crkva. Dakle, od dana Pedesetnice Kristova Crkva = katolička (sveopća), apostolska i pravovjerna (pravoslavna, kažu istočni kršćani) Crkva.
OK.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Jos niko nije dao odgovor na pitanje - gde su u bibliji Hristos i apostoli zapovedili da se Nedelja drzai kao sveti dan posvecen Hristovom vaskrsenju umesto Subote?
Jednostavno pitanje - gde u bibliji stoji da je Subota promenjena u Nedelju?
Nedelja je jednostavno nazvana prvi dan.
CINJENICE O SUBOTI I NEDELJI:
Deo sotonske strategije da uništi poverenje ljudi u Boga, sastojao se u tome da napadne Njegovu titulu kao Tvorca. Očigledno da je teorija evolucije deo tog varljivog i po dušu opasnog napora. Sa tim amoralnim humanističkim naglašavanjem, Darvinova doktrina je preobratila milione u religiozne skeptike i zamračila njihovu potrebu za Spasiteljem.
Ipak, dok mnogi Hrišćani sa pravom odbacuju to nenaučno verovanje, ironično, mnogi još uvek padaju u đavolsku zamku odbacivanja Božije vrhovne vladavine nad zemljom. Ta zamka je rezultat dugo-godišnjeg napora da se iskrivi i uništi svetost sedmog dana - subote.
Kroz sotonske lažne informacije i ljudsko verovanje u tradiciju, nasuprot sigurnoj reči Svetog Pisma, milioni Hrišćana su povedeni da obezvrede pa čak i odbace važnost svetkovanja subote. "Sedmi dan je subota Gospodnja, tada nemoj raditi nijednog posla" (2.Mojs. 20:10). Niko se ne protivi jasnom značenju ovog teksta, pa ipak milioni traže način da to ne slede.
Zašto? Generalno Biblijsko neznanje crkve i lukavi argumenti sotone, stvorili su klimu predrasuda, nasuprot svetosti sedmog dana u korist svetkovanja nedelje. Iz tog razloga u interesu uzdizanja Božijeg zakona, nasuprot ljudskim teorijama, odvojimo trenutak da otkrijemo neke važne činjenice o pravom sedmom danu - suboti.
1. Činjenica: Subota - sedmi dan uspostavlja i potvrđuje Božiju vrhovnu vlast
Zašto sotona tako mnogo mrzi subotu? Zato što subota ističe pravog Boga i Njegovu ultimativnu vlast.
Bog je svakako predvideo kontraverze oko izveštaja stvaranja iz postanja. On je znao da će nakon čovekovog pada biti sumnji sa tvrdnjom da je Njegovom zapovešću sve stvoreno.
Da bi sačuvao svoju suverenost, On je uspostavio obeležje koje prikazuje Njegovo apsolutno pravo da vlada kao Gospodar. On je izabrao da podigne spomenik prikazu Njegove kreativne sile, izdvajanjem sedmog dana sedmice stvaranja kao svetog dana za odmor i sećanje.
Bog je zapisao ove reči:"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga." (2.Mojs. 20 8-11).
Jednom sedmično, subotni podsetnik treba da dosegne do svakog čoveka, žene i deteta sa porukom koja svedoči o stvaranju i Onom koji je stvarao.
Zašto je Bog rekao "sećaj se" ? Zato što zaboraviti pravu subotu, zapravo znači zaboraviti Tvorca.
Da li je to zaista toliko važno? Pogledaj “Jedna Nebitna Zapovest?” ispod.
2. Činjenica: Subota - sedmi dan je namenjen svakome
Mnoštvo Hrišćana naziva četvrtu Božiju zapovest "jevrejskom subotom". Međutim, nigde u Bibliji se takav izraz ne spominje. Sedmi dan se naziva "subota Gospodnja", i nikada se ne naziva "Jevrejska subota" (2.Mojs, 20:10).
Luka, ne-jevrejski pisac Novog Zaveta, često je pisao o "jevrejskoj naciji" (Dela 10:22); "jevrejskom narodu" (Dela 12:11); "jevrejskoj zemlji" (Dela 10:39); i "Jevrejskoj sinagogi" (Dela 14:1). Međutim nikada nije navodio "jevrejska subota", iako je spominjao subotu u više navrata.
Hristos je takođe učio da je "subota načinjena čoveka radi" (Marko 2:27). Adam i Eva su bili jedini ljudi, koji su postojali kada je Bog uspostavio subotu. Nije bilo Jevreja na svetu još 2,000 godina kasnije, tako da ona nikada nije bila namenjena samo njima. Isus je upotrebio izraz "čovek" u opštem smislu, koji se odnosi na celo čovečanstvo. Ista reč je korišćena u vezi sa institucijom braka koja je takođe uvedena u vreme stvaranja. Sigurno nijedan Hrišćanin ne veruje da je brak uspostavljen samo za Jevreje.
3. Činjenica: Nije sve samo držanje bilo kog dana
Svaka reč od Deset Božijih Zapovesti napisana je Njegovom rukom u kamenu. Svaka reč je važna i ozbiljna. Nema ni jednog misterioznog ili dvosmislenog reda. Grešnici i Hrišćani, učeni i i nenaučeni, nisu zbunjeni u vezi sa rečju "sedmi dan". Zašto dakle onda omalovažavaju te reči ako se svaka druga reč u zapovestima smatra nepromenljivom?
Sotona želi da svet prihvati nedelju kao dan koji je on izabrao za obožavanje, ali i svaki drugi dan mu je dobar, sve dok to predstavlja kršenje Božije zapovesti.
Knjiga o stvaranju opisuje originalnu subotu na ovaj način:"Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini" (1.Mojs. 2:1-3).
Koji je dan Bog blagoslovio i posvetio? Sedmi dan. Na koji način on treba da se drži svetim? Odmorom. Može li se bilo koji od ostalih šest dana držati svetim? Ne. Zašto? Zato što Bog nije zapovedio da se odmara drugim danima, već da se radi. Da li Božiji blagoslov donosi neku razliku? Naravno. Roditelji se mole Bogu da blagoslovi njihovu decu zato što veruju da će to doneti promenu. Sedmi dan je drugačiji od svih ostalih dana, zato što nosi Božiji blagoslov.
Da li je Bog ikada dao čoveku privilegiju da sam bira taj dan? Ne, zapravo, Bog je potvrdio u Bibliji da je subota uređena i zapečaćena Njegovom božanskom silom. U 2. Mojsijevoj 16. možemo čitati da je za 40 godina, Bog pravio tri čuda svake sedmice kako bi pokazao Izrailjcima koji dan je svet: 1. Mana nije padala u sedmi dan; 2. Oni nisu mogli da je čuvaju za sledeći dan, bez da se pokvari; 3. Samo kada se trebala sačuvati za subotu, mana je ostajala sveža i ukusna.
Međutim, neki Izrailjci su imali istu ideju kao i mnogi Hrišćani danas, Oni su pretpostavili da je u redu posvetiti bilo koji dan: "I u sedmi dan iziđoše neki od naroda da kupe, ali ne nađoše. A Gospod reče Mojsiju: Dokle ćete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim?" (2.Mojs.16:27,28).
Bog ih je prekorio za kršenje Njegovog zakona jer ga nisu poštovali. Da li bi Bog isto učinio danas kada su u pitanju svi oni koji krše subotu? Sigurno. On je isti juče, danas i zauvek (Jevrejima 13:8).
Ipak, zbog čega, konkretno sedmi dan ? Pogledaj "Zašto sedmi dan?" ispod.
4. Činjenica: Mi znamo za pravi sedmi dan
Neki odbacuju sedmi dan uvereni da mi ne možemo jasno znati u koji dan, danas on pada i zbog toga im je u redu da izaberu bilo koji . Ali to je zabluda. Evo dokaza koji identifikuju pravu subotu.
1: Prema Svetom Pismu, Hristos je umro u petak, ustao u nedelju, prvi dan sedmice. Praktično sve crkve to priznaju svetkujući Uskršnju nedelju i Veliki petak. "On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo. I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut.I dan beše petak, i subota osvitaše. A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu." (Luka 23:52-56).
Ovo je jedan jasan dokaz da je Isus umro dan pre subote! Dan Njegove smrti, bio je "dan pripreme" jer je to bilo vreme kada se spremalo za subotu. Zapazite da su žene odmarale u subotu "prema zakonu". Zapovest kaže "Sedmi dan je subota", zato mi znamo da su oni odmarali u subotu. Odmah zatim sledeći stih kaže: "A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima; Ali nađoše kamen odvaljen od groba." (Luka 24:1,2)
2: Kalendar nije bio promenjen tako da to napravi pometnju dana u sedmici. Kao što znamo da su Isus i Njegovi sledbenici svetkovali isti dan koji je Mojsije svetkovao, možemo biti spokojni da je i naš sedmi dan isti dan koji je Isus svetkovao. Papa Grgur XII je napravio promenu kalendara 1582, ali se nije mešao u sedmični ciklus. Šta je Papa Grgur uradio sa kalendarom? On je petak, 5.Oktobar 1582. promenio u petak, 15, 1582. Nije menjao sedmični ciklus.
3: Jevreji su svetkovali sedmi dan još od Avramovog vremena i još uvek ga svetkuju i danas.
4: Preko 100 jezika na zemlji koriste reč "Sabbath" za subotu. Na primer Španska reč za subotu je "Sabado", što znači "Sabbath", Čak i kod nas naziv "subota" je istog porekla. Šta to govori? Govori da kada su svi ti jezici davno nastali, subota je prihvatana kao Sabbath (dan odmora) i njeno se ime sačuvalo u samom nazivu dana.
5. Činjenica: Subota nije uspomena na izbavljenje iz Egipta
Tekst koji podupire ovo ubeđenje uzet je iz Starog Zaveta: "A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao ni ti, ni sin tvoj ni kći tvoja, ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni vo tvoj ni magarac tvoj, niti koje živinče tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti. I pamti da si bio rob u zemlji misirskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te odande rukom krepkom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da svetkuješ dan od odmora." (5. Mojs. 5:14,15).
Neki ljudi predpostavljaju da ovo znači da je Bog dao subotu kao uspomenu na Izlazak iz egipta. Međutim, priča iz knjige postanja o uvođenju subote (1.Mojs. 2:1-3) kao i tekst četvrte Božije zapovesti (2.Mojs. 20:11) otkrivaju nam da je sedmi dan - subota u stvari uspomena na stvaranje.
Ključ razumevanja ova dva stiha leži u reči "služiti". Bog je rekao: "I pamti da si bio rob u zemlji Misirskoj". A u rečenici pre toga, On ih podseća "da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti". Drugim rečima, njihovo iskustvo iz Egipta kao sluge, treba da ih podseti da budu pravedni prema svojim slugama pružajući i njima subotni odmor.
Nije bilo neuobičajeno da ih Bog vraća na izlazak iz Egipta, kako bi im dao potsticaj da poštuju zapovesti. U 5.Mojsijevoj, jedan drugi tekst kaže :"Ne izvrći pravice došljaku ni siroti, i ne uzimaj u zalogu haljine udovici. Nego se opominji da si bio rob u Misiru, i da te je iskupio odande Gospod Bog tvoj; zato ti zapovedam da ovo činiš" (5.Mojs. 24:17,18).
Zapovest o suboti, nije im ostavljena da podseća na izlazak iz Egipta, već im je Bog rekao da im Njegova dobrota, koju je pokazao izvodeći ih iz ropstva, daje jak razlog da ljubazno postupaju sa njihovim slugama u subotu i tretiraju pravedno strance i udovice.
Na isti način, Bog im je govorio u 3. Mojsijevoj :"Jer ja sam Gospod, koji sam vas izveo iz zemlje misirske da vam budem Bog; budite, dakle, sveti, jer sam ja svet." (3.Mojs. 11:45).
6. Činjenica: Subota nije namenjena da bude uspomena na Vaskrsenje
Istina je da je Isus vaskrsao u Nedelju. To je jedan od ključnih trenutaka u istoriji sveta.
Ipak, nigde Biblija ne spominje da nedelju trebamo držati svetom. Mnogi drugi, značajni događaji desili su se na određene dane u sedmici, ali nam nije zapoveđeno da ih držimo svetim.
Postoji, naravno uspomena na vaskrsenje koja je zapoveđena u Bibliji, ali to ne određuje novi dan svetkovanja. Pavle je napisao "Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo" (Rimljanima 6:4). Krštenje je uspomena Hristove smrti i vaskrsenja. Sa druge strane, subota je uspomena na stvaranje.
7. Činjenica: Subota će biti svetkovana kroz večnost
Subota je Božija uredba koja ima snažnu svrhu. Ona je Njegova potvrda - Njegov pečat nad celim svetom i nad svakim ljudskim životom. To je takođe i znak otkupljenja koje On nudi svakom od nas ponaosob.
To je svakako razlog da održi Subotu kroz večnost. "Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod." (Isaija 66:22,23)
Subota je toliko dragocena Bogu, da će je Njegov narod svetkovati kroz sva vremena na predivnoj novoj zemlji koja će nastati. Ako je ona tako dragocena Njemu, zar ne bi prebala da bude dragocena i nama? Ako ćemo je svetkovati kroz večnost, zašto je ne bismo držali i sada u znak poslušnosti Njemu?
Lako je shvatiti zašto đavo i dalje vodi očajničku bitku protiv subote. On je delovao kroz ponos tradicije, kroz dezinformacije i religijoznu netrpeljivost da bi uništio svetost Božijeg posebnog znaka autoriteta.
Ali zajedno sa tim činjenicama o suboti, Bog može dati svakom Hrišćaninu i hrabrosti da poštuje subotnu zapovest kao naročit znak naše ljubavi i odanosti.
Trebalo bi nam biti dužnost da držimo sedmi dan svetim. Ipak, to ne treba da bude teret. U vreme lažnih bogova i spiritizma, ateističke evolucije i uporne ljudske tradicije, svet treba subotu više nego ikad. Ona je više nego test naše odanosti Tvorcu. Ona je više nego samo znak našeg posvećivanja kroz Njegovu silu. To je Njegovo obećanje trajnog, večnog dara obnove.
Još interesantnih činjenica...
Jedna nevažna zapovest ?
Bog je pojasnio da bez obzira na osećanja, oni koji krše subotu, krivi su za kršenje Njegovog zakona. Jakov objašnjava da je greh prekršiti makar i jednu od Deset zapovesti:"Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve, Jer Onaj koji je rekao: Ne čini preljube, rekao je i: Ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona." (Jakov 2:10,11)
Većina zapovesti počinje sa rečima: "Ne čini", ali četvrta zapovest počinje sa rečima "Seti se". Zbog čega? Zbog toga što ih je Bog želeo podsetiti na nešto što je već postojalo, ali se zaboravilo.
Zašto sedmi dan?
Zašto je Bog blagoslovio sedmi dan kao dan bogosluženja? Zato što je stvorio svet za šest dana. To je uspomena na rođenje sveta, način da se zapamti Njegovo moćno delo.
Može li dakle, uspomena na subotu biti promenjena? Ne, jer ukazuje na nekadašnje ostvareno delo. Može li se datum nečijeg rođenja promeniti? Istorija bi se morala ponoviti da bi to bilo izvodljivo. Isto je i sa sedmim danom, mi možemo i neki drugi dan nazvati subotom, ali to ne znači da je tako.
Gornja soba
Oni koji veruju da se nedelja slavi u čast Isusovog vaskrsenja, često citiraju susret sa učenicima u gornjoj sobi, jer se to desilo istog dana kada je On ustao iz groba. Oni tvrde da je to okupljanje značilo proslavljanje Njegovog vaskrsenja. Međutim, Biblijski zapis događaja otkriva drugi splet okolnosti.
Marko je zapisao da čak iako su se učenici suočili sa očevidnom pričom Marije, oni nisu verovali:"I oni čuvši da je živ i da Ga je ona videla ne verovaše.A potom javi se na putu dvojici od njih u drugom obličju, kad su išli u selo. I oni otišavši javiše ostalima; i ni njima ne verovaše. A najposle, javi se kad njih jedanaestorica behu za trpezom, i prekori ih za njihovo neverje i tvrđu srca što ne verovaše onima koji su Ga videli da je ustao" (Marko 16:11-14)
Očigledno, niko od učenika u gornjoj sobi nije verovao da je On ustao iz mrtvih, tako da nisu mogli "radosno" proslavljati vaskrsenje. Jovan objašnjava njihov razlog za zajedničko okupljanje ovim rečima:"A kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha jevrejskog..." (Jovan 20:19)
--------------------------------------------------------------------------
- 100 Činjenica o suboti
Zašto držati subotu? Ko je objekt subote? Ko ju je uspostavio? Kada je uvedena i sa čije strane? Koji dan je pravi shabbat? Mnogi drže prvi dan sedmice - nedelju, kakav Biblijski autoritet imaju za to? Neki se drže sedmog dana - subote, šta Sveto Pismo govori o tome? Činjenice u vezi sa ova dva dana, koje Reč Božija jasno iznosi:
Biblijske činjenice o suboti
-10
Nakon šest dana delovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je počinuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2,1-3)
Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili subotu. Ime subota znači dan odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rodendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog počinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.
Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zameniti dan svog rodenja danom u koji nismo rodjeni? Ne. Isto tako ne možemo zameniti Božji dan odmora danom u koji On nije počinuo. Tako je sedmi dan još uvijek Božji subotni dan.
Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)
On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)
Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)
Subota je ustanovljena pre pada u greh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni posle pada u greh.
Isus je rekao da je subota načinjena za čoveka (Marko 2,27); što znaci za sve Ijude bez obzira na vreme ukome su živeli i narod kome su pripadali.
Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim počivanjem u sedmi dan mi se sećamo tog veličanstvenog dogadaja.
Subota je dana Adamu, praocu Ijudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)
11-20
Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)
To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina pre nastanka jevrejske nacije.
Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, već uvijek »subotom Gospoda Boga tvojega«. Ljudi trebaju pažljivo obeležiti Božji sveti dan odmora.
Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.
Ona je prije Sinaja bila deo Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)
Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2. Moisijeva 20,1-17) Zapovest o suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovesti.
Zapovest o suboti kao i sve ostale zapovesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5. Mojsijeva 4,12.13)
Svaku zapovest Bog je lično napisao. (2. Mojsijeva 31,18)
Bog ih je ispisao na kamenim pločama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5. Mojsijeva 5,22)
Ploce na kojima je bio ispisan Božji zakon cuvane su u Kovcegu zaveta, u Svetinji nad svetinjama. (5. Mojsijeva 10,1-5)
21-30
Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34.21)
Zato što su prezreli subotu, Bog je dozvolio da jedan naraštaj Izrailjaca umre u pustinji. (Jezekilj 20,12.13)
Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)
Bog je obećao da će Jerusalim zauvek stajati ako Jevreji budu čuvali i poštovali subotu. (Jeremija 17,24.25)
U svojoj kasnijoj istoriji dospeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu. (Nemija 13,18)
I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovest o suboti. (Jeremija 17,27)
Bog je obecao naročiti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)
Ovo obećanje sastavni je dio proročanstva koje se odnosi na hriščansku religiju. (Vidi: Isaija 56. poglavlje)
Bog ce uzdići svakoga ko čuva subotu. (Isaija 56,2)
Bog nas poziva da je zovemo »slavnom«, a ne »starom jevrejskom subotom« ili »jarmom ropstva«. (Isaija 58,13)
31-40
Budući da su »mnoge generacije« gazile subotu, ona ce u posljednjim danima biti obnovljena. (Isaija 58,12.13)
Svi proroci čuvali su i poštovali sedmi dan.
Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je sledio primer svoga Oca. Zar da ne sledimo siguran primer i Oca i Sina? (Luka 4,16; Jovan 15,10)
Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)
Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znači da je On ovaj naročiti i posveceni dan držao i poštovao.
On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmerene čoveku. (Marko 2,23-28)
Isus nije napustio subotu, već je pažljivo učio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1-13)
Svoje učenike učio je da subotom ne čine ništa što nije »po zakonu«. (Matej 12,12)
On je poučio učenike da subota treba biti poštovanom i posle Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)
Pobožne žene koje su nakon raspeća brinule o Isusovom telu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)
41-50
Mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u »subotnji dan« vrlo nadahnuto propoveda o planu spasenja čoveka. (Dela 13,14)
Pavle, apostol neznabožaca, ističe da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka čije su reci čitali svake subote. (Dela 13,27)
Luka, nadahnuti hrišćanski istoričar, pišući svoje hronike ovaj dan označava kao naročiti dan za okupljanje i propovijedanje Božje reči. (Dela 13,44)
Obraćenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto značenje. (Dela 13,42)
Prilikom velikog hršćanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i učenika apostol Jakov spominje subotu. (Dela 15,21)
Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovedi i molitvene sastanke. (Dela 16,13)
Apostol Pavle na javnim sastancima subotom čitao je i s' prisutnima proučavao Bibliju. (Dela 17,2.3)
Propovednici mlade hrišćanske Crkve posvećivali su mnogo vremena proučavanju Božje reči na skupovima koji su održani subotom. (Dela 17,2)
U knjizi Dela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Dela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)
Jevreji i vernici prve hrišćanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znači da su hrišćani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa jevrejima.
51-60
Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.
Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: »Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagreših.« (Dela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.
Subota se s najvećim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.
Nijednom rečju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.
Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI TOG DANA.
Nijedan hrišćanin pre ili posle Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane apostola ili vernika rane hrišćanske Crkve.
U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvećenje sa subotnjeg dana.
Subota ce biti večno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)
Subota kao dan odmora važan je deo Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom na kamenim pločama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje) Kad je Isus započeo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon: »Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke ...« (Matej 5,17)
Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok su istovremeno Božji zakon podredivali svojim običajima i tradiciji. Svetkovanje nedelje deo je Ijudske tradicije.
Biblijske činjenice o nedelji
01-10
Prve reči zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je učinio sam Tvorac gradeći temelje istorije života na našoj planeti.
Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?
Nijedan patrijarh nlkada nije svetkovao nedelju.
To nije činio nijedan prorok.
Izričitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je običan radni dan najmanje
4000 godina.
Sam Bog naziva ga »radnim - težačkim« danom. (Jezekilj 46,1]
Bog nije počivao u taj dan.
Bog ga nikada nije blagoslovio.
Hristos nikada nije počivao u taj dan.
Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.
11-20
Apostoli su radili nedeljom.
Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.
Crkva je nikada nije blagoslovila.
Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autoriteta.
Nlkada nije bila posvećena.
Nijedan zakon božanskog porekla nije odredio svetkovanje nedelje.
Novi zavet ne zabranjuje rad tog dana.
Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?
21-30
Nedelja nikada nije nazvana »hrišćanskom subotom«.
Nikada nije nazvana subotom.
Nigde nije nazvana Gospodnjim danom.
Nigde nije nazvana danom odmora.
Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
Nedelja je nazvana jednostavnim imenom: »prvi dan sedmice«.
Isus je nikada nije spomenuo.
Nedelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
Nijednu reč u korist nedelje kao svetog dana nisu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti ljudi.
Prvi dan sedmice u celom Novom zavetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Ivan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korincanima 16,2.
31-40
Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
Pavle je pozvao prve hrišćane da nedeljom obavljaju svoje svetovne poslove. (1. Korinćanima16,2)
U celom Novom zavetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to
bio večernji sastanak koji se protegao duboko u noć. (Dela 20,5-12)
Ne postoji nijedna nagovest da je neki sličan sastanak održan pre ill posle toga.
Apostoli i vernici prve Crkve nisu imali običaj da se nedeljom okupljaju.
Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb loml nedeljom.
Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Dela 20,7)
Ovaj sastanak trajao je do posle ponoći tj. do zore. (Dela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u četvrtak (Luka 22), a učenici su to činill svakog dana. (Dela 2,42-46)
Bibllja nigde ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim značenjem krštenje nas izmedu ostaloga podseća na Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)
Novi zavet nigde ne spominje promenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana.
---------------------------------------------------------------------------
Kako je došlo do promene?
Kako je promena nastupila, zamenjujući subotu za nedelju kao dan svetkovanja, jedno je od pitanja sa kojim se često susreću Hriščani danas. Na žalost, problem nije tako često javno ispitivan iz razloga koje ćemo mi ovde razmotriti.
Nema promene dokumentovane u Bibliji
Ni u Starom ni u Novom Zavetu nema ni nagoveštaja koji se tiče promene doktrine o Suboti. Sedmi dan, Subota, je jedini dan ikada dodeljen terminu Shabbat u celom Svetom Pismu. Ne samo da je Isus bio savršen primer sedmičnom svetkovanju sedmog dana-Subote, već su i svi Njegovi učenici sledili isti primer nakon što se On vazneo na nebo. Nema dakle, nagoveštaja bilo kakve promene dana. Apostol Pavle, koji je pisao o manjim problemima Jevrejskih i paganskih konflikata, ni u jednom slučaju nije spomenuo bilo kakvu kontraverzu o danu svetkovanja. Obrezanje, hrana prinošena idolima, i ostali Jevrejski običaji su spremno osporavani od strane ne-jevrejskih hrišćana u crkvi, ali mnogo važnije - sedmično svetkovanje, nije nikada predstavljalo problem. Zašto? Iz jednostavnog razloga što promena nije načinjena u istorijskom periodu Starog Zaveta, pa ni u vremenu samog stvaranja. Da je kojim slučajem došlo do prebacivanja subote u nedelju, budite sigurni da bi takva kontraverza tim Jevrejskim Hrišćanima bila mnogo eksplozivnija od ijedne druge.
Istorija nam pruža neke dokaze
Ukoliko promena nije našla svoje mesto u pismima ili kroz uticaj apostola, kada i kako se onda to desilo? Da bi smo to mogli razumeti, moramo najpre razumeti šta se desilo u toj ranoj crkvi, ubrzo nakon apostola. Pavle je nagovestio da će otpadništvo zauzeti mesto, vrlo brzo nakon njegovog odlaska. On je kazao da će doći do odstupanja od istine. Ne mora se ići mnogo daleko u ranu crkvu da bi se shvatilo kako se taj nagoveštaj ispunio. Gnosticizam je počeo da raste pod uticajem filozofa koji su zahtevali da se pomire Hrišćanstvo i paganstvo. U isto vreme, jaka anti-jevrejska osećanja postajala su sve više izražena. Veoma špekulativne interpretacije su počele da se pojavljuju vezano za neke velike doktrine Hrista i apostola.
Konstantinovo preobraćenje
U vreme kada je Konstantin postavljen za imperatora Rima, početkom četvrtog veka, desile su se podele u crkvi kao rezultat mnogobrojnih faktora. On je postao prvi Hrišćanski Imperator Rimskog Carstva. Priča njegovog preobraćenja je postala vrlo dobro poznata studentima starovekovne istorije. On je marširao u bitku kod Milvijanskog mosta, gde je navodno dobio viziju i ugledao zapaljen krst na nebu. Ispod su stojale reči na latinskom "Pod ovim znakom ćeš pobedjivati". Konstantin je to uzeo kao predskazanje, da treba on i sva njegova vojska da postanu Hrišćani. Dao je objavu da se svi vojnici - pagani moraju preobratiti u Hrišćane i postao je vrlo revnostan da izgradi snagu i prestiž crkve. Kroz njegov uticaj, mnoštvo paganaca je ušlo u Hrišćanske redove. Ali su uprkos tome ipak ostali paganci u srcu pa su tako doneli mnoštvo pribora za obožavanje sunca, čemu su nastavili da budu posvećeni. Mnogobrojni njihovi običaji su postali hristijanizovani i izdvajani za službu u okviru crkve.
Obožavanje Sunca
Može se primetiti da je tokom tog razdoblja, kult Mitraizma ili obožavanja sunca bio zvanična religija Rimskog Carstva. Ona je bila najveći konkurent novoj Hrišćanskoj religiji. Posedovala je svoju ličnu organizaciju, hramove, sveštenstvo, haljine-sve. Takodje je imala i jedan zvanični dan obožavanja, putem čega se odavao naročiti značaj suncu. Taj dan se nazivao "Prečasni Dan Sunca." Bio je prvi dan u sedmici i odatle potiče naziv "Sunday" (Dan Sunca). Kada je Konstantin naterao svoje paganske horde u crkvu, oni su proslavljali dan sunca kao njihov dan obožavanja boga sunca. To je bio njihov posebno sveti dan. U nameri da to napravi što prikladnijim za njih, kako bi prihvatili novu religiju, Konstantin je prihvatio njihov dan svetkovanja nedelju umesto Hrišćanske subote (Sabbath) koja je svetkovana od strane Isusa i njegovih sledbenika. Medjutim, put za to je već bio pripremljen rastom anti-Jevrejskih emocija protiv onih koji su osudili Isusa na smrt. Bilo je sasvim prirodno da ta osećanja doprinesu da mnogi Hrišćani napuste nešto što su Jevreji tako religiozno držali. Zbog toga je lakše razumeti kako je promena nametnuta Hrišćanstvu kroz snažni građanski zakon, a od strane Konstantina kao Imeratora Rima. Puno tekstova o tom zakonu može se naći u bilo kojoj pouzdanoj enciklopediji. Osećanja koja su gajili ti rani Hriščani - da Jevreje ne treba slediti više nego što je neophodno, pripremila su ih da se okrenu od subote, koju su oni držali.
Istorijska pozadina
Nakon što je Konstantin objavio i izdao legalni dekret u vezi te promene, Katolička Crkva je pojačala taj akt na crkvenim koncililima. Iz tog razloga je načinjeno mnogo zvaničnih izjava od strane Katoličkih izvora tvrdeći da je crkva napravila tu promenu sa subote u nedelju. Pre nego što izložimo te izjave, pogledajmo šta o tome piše u enciklopediji Britanika pod artiklom - Nedelja. "Konstantin je najpre napravio zakon za pravilno svetkovanje nedelje i odredio da se to treba pravilno svetkovati u celom Rimskom carstvu".
Evo izjave od strane Dr. Gilbert Murray M.A.,D.Litt, LLD,FBA, Profesora Grčog na Oxfordskom univerzitetu, koga zasigurno ne brine Hrišćansko mišljenje po pitanju dana odmora. On piše: "Sada pošto je Mitra predstavljao nepobedivo sunce, a sunce je važilo za kraljevsku zvezdu, religija je zatražila kralja koji će da posluži kao predstavnik Mitre na zemlji. Rimski Imperator je po svemu sudeći bio jasno označen kao pravi kralj. U oštrom kontrastu Hrišćanstva, Mitraizam je prepoznao cezara kao nosioca božanske blagodati. Njegovo prihvatanje je bilo toliko da je bio u stanju-Hrišćanskom svetu nametnuti svoj sopstveni dan-sunca i zameni ga mesto Sabbath-a; rođendan njegovog sunca, 25 decembar, kao Isusov rodjendan" (Istorija Hrišćanstva u Svetlu Savremenog Shvatanja).
Posmatrajući malo dalje istorijske izjave, Dr. William Frederick navodi "Neznabošci su bili idolopoklonički narod koji je obožavao sunce, a nedelja je bila njihov najsvetiji dan. Sada u nameri da zadobije ljude na ovom novom polju, bilo je sasvim prirodno kao i neophodno nedelju načiniti danom odmora crkve. U tom času bilo je neophodno za crkvu da ili da prihvati ili promeni paganski dan. Ukoliko bi promenila taj paganski dan, to bi izazvalo negodovanje i kamen njihovog spoticanja. Crkva bi ih prirodno više zadobila zadržavanjem njihovog dana". Druga izjava, vrlo slična ovoj može se naći u North British Review.
Izjava u Katoličkoj Enciklopediji Vol.4,p.153. "Crkva je nakon promene dana odmora sa Jevrejske subote ili sedmog-dana sedmice u prvi, prilagodila treću zapovest nedelji, danu koji treba držati svetim kao Gospodnji dan".
Rimoatolička Crkva preuzima zasluge za promenu
Citat iz Katoličke press štampe u Sidneju, Australija. "Nedelja je Katolička institucija i njen zahtev da bude poštovana može biti odbranjena jedino na Katoličkim principima. Od početka do kraja Svetog pisma, nema ni jednog stiha koji odobrava prenos javnog sedmičnog bogosluženja sa poslednjeg dana sedmice u prvi".
List "Katoličko Ogledalo" iz 18. Septembra 1894 ovako to objašnjava: "Katolička crkva je za više od hiljadu godina pre postojanja protestanata na osnovu njene božanske misije, promenila dan sa subote u nedelju".
U prilog ovim tvrdnjama pročitajmo tekstove iz dva katehizma. Najpre, iz "Preobražaja Katehizma Katoličke doktrine" od prečasnog Peter Giermann-a.
"Pitanje: Koji je Dan Odmora? Odgovor: Subota je Dan Odmora. Pitanje: Zašto mi svetkujemo nedelju umesto subote? Odgovor: Mi svetkujemo nedelju umesto subote zato što je Katolička Crkva na Laodikejskom koncilu izvršila promenu svetosti sa subote na nedelju".
Drugi je od prečasnog Steven Keenan's-a - "Doktrinarni Katehizam", gde čitamo sledeće: "Pitanje: Imate li bilo kakav drugi dokaz koji dokazuje da Crkva ima moć da uspostavlja pravila svetkovanja? Odogovor: Da nije imala takvu moć, ne bi mogla uticati na to da se skoro svi moderni pripadnici religija slože sa njom. Ona ne bi mogla izvršiti zamenu svetkovanjem nedelje, prvog dana sedmice, umesto svetkovanja subote, sedmog dana, to je promena za koju nema autoriteta u Svetom Pismu".
Zatim iz knjige Kardinala Gibbona "The Question Box, p.179": "Ako je Biblija jedini putokaz za Hrišćane, tada su Adventisti Sedmog-dana u pravu jer poštuju subotu zajedno sa Jevrejima. Zar nije čudno da oni koji uzimaju Bibliju za svog jedinog učitelja, nedosledno prate, u ovom slučaju tradiciju Katoličke Crkve?"
Još jedna izjava, preuzeta iz knjige Vera Miliona (Faith of Millions p.473) "Ali s' obzirom da je Subota, a ne Nedelja određena u Bibliji, zar nije čudno da ne-katolici koji ispovedaju svoju religiju direktno iz Biblije, a ne od strane Crkve, svetkuju nedelju a ne subotu? Da, naravno, to je nedoslednost, ali ta promena je načinjena oko petnaest vekova pre nego što je Protenstantizam rođen i vremenom, običaj je univerzalno posmatran. Oni su nastavili da slede taj običaj, iako on počiva na autoritetu Katoličke Crkve, a ne na eksplicitnom tekstu iz Svetog Pisma. To svetkovanje nam ostavlja podsetnik Majke Crkve od koje su se ne-katoličke sekte odcepile kao dečak što beži od kuće, ali još uvek nosi u svom džepu sliku svoje majke ili uvojak njene kose".
To je jako interesantna izjava, zar ne, prijatelji? I to je veoma istinita izjava. Postoji neka nedoslednost, negde u redovima i to su proverene istorijske izjave, koje se mogu proveriti po bibliotekama. Ne čitamo ovde nešto jednostrano, već nam je cilj da vam pružimo jednu nepristrasnu sliku. Premda smo videli tvrdnje od strane Katoličke crkve date u javnosti, mi ih ne čitamo da bi smo bacili bilo kakvu refleksiju na nekoga, u bilo kom obliku. Jednostavno vam prenosimo šta je bilo napisano i kakve su izjave bile date.
- Koncil u Trentu
Reformatori su često ukazivali da je Rimokatolička Crkva odstupila od istine koja se nalazi u pisanoj reči. "Pisana reč," "Biblija i samo Biblija," "Tako veli Gospod," su bili njihovo geslo; i "Sveto Pismo, pisana reč, kao jedino merilo," - bilo je istaknuta platforma Reformacije i Protenstantizma.
Samo Pismo ili Pismo i tradicija?
"Pismo i tradicija." "Biblija kao interpretacija Crkve" i "usklađivanje sa jednodušnom saglasnošću Oca." je bio stav i izjašnjavanje Katoličke Crkve. Bio je to glavni predmet koncila u Trentu, koji je sazvan da posebno razmotri pitanja koja su se postavljala i širila uticajem reformatora nad pažnom Evrope. Prvo važno pitanje u pogledu vere, koje je razmatrano od strane koncila, bilo je pitanje koje se ticalo ovog slučaja.
Bilo je jakih struja, čak i među Katolicima koji su bili za napuštanje tradicije i prihvatanje "samo Svetog Pisma" kao standarda autoriteta. Taj stav se toliko odlučno održavao kroz debate koncila, da su legati za papu pisali njemu, kako postoji jaka tendencija da se u potpunosti izdvoji tradicija i postavi Sveto Pismo kao jedini vrednosni standard. Ali, ako bi se to izvelo, očigledno bi to bio dug put ka opravdavanju tvrdnji Protestanata. Ova kriza, koja sa razvijala nad ultra-Katoličkim delom koncila, pokrenula je nameru da se ubede ostali o tome kako su "Pismo i tradicija" jedino sigurno tlo. Ako se to uspe postići, koncil bi sproveo izdavanje dekreta, osuđujući Reformaciju, dok se u drugom slučaju to ne bi desilo. O pitanju se raspravljalo dan za danom, dok koncil nije doveden do zastoja.
Nadbiskup Ređa (Reggio)
Napokon, posle dugačkih i intenzivnih mentalnih napora, nadbiskup iz oblasti Ređa, došao je na sabor sa sledećim jakim argumentom, grupi koja se držala jedino Pisma: "Protestanti tvrde da se drže samo Svetog Pisma. Oni se izjašnjavaju da drže samo Pismo, kao jedinu standard vere. Oni opravdavaju svoj revolt izgovorom da je Crkva odstupila od pisane reči i da sledi tradiciju. Sada, to što Protestanti tvrde da se drže jedino pisane reči nije istina. Njihovo učenje o držanju samo Svetog Pisma kao standarda vere je lažno.
Dokaz: Pisana reč nedvosmisleno nalaže poštovanje sedmog dana-subote. Oni ne poštuju sedmi dan, već ga odbacuju. Ako zaista drže Sveto Pismo kao jedini standard, trebali bi da poštuju sedmi dan, kao što je to naloženo u Svetom Pismu. Oni ne samo što odbacuju poštovanje Subote iz pisane reči, već su takođe usvojili i praktikuju svetkovanje nedelje, za koju je odgovorna jedino tradicija Crkve. Kao rezultat toga, tvrdnje da se drže 'Pisma kao jedinog standarda' otpadaju i doktrina 'Pismo i tradicija' je upotpunosti usvojena, Protestanti su sami sebi sudije".
Za Protestante sopstvena izjava vere - Augsburgška Ispovest, 1530. bila je jasno potvrđivanje da je svetkovanje Gospodnjeg dana (nedelje) bilo postavljeno jedino od strane Crkve.
Argument je bio pozdravljen na koncilu kao sama Inspiracija; stranka koja je zastupala princip "Jedino Sveto Pismo", je izgubila bitku; koncil je jednoglasno osudio protestantizam i celu Reformaciju kao samo jedan nepravedni revolt prema zajednistvu i autoritetu Katolicke Crkve; te su to prosledili, 8. aprila 1546, proglašavanjem dveju uredbi, od kojih prva uspostavlja, pod anatemom, da Sveto Pismo i tradicija treba da se prihvate i poštuju podjednako, i da su deutero-kanonske knjige (apokrifi) deo kanona Svetog Pisma.
Nedoslednost donosi poraz
Tako je nedoslednost u Protenstantske prakse učenja, dala Katoličkoj Crkvi dugo priželjkivanu i nestrpljivo željenu poziciju sa kojom će osuditi Protestantizam i celu Reformaciju kao jednu sebično-ambicioznu pobunu protiv Crkvenog autoriteta. I u toj vitalnoj kontraverzi, ključ glavne i krajnje izraženosti Protestantske protivrečnosti, bilo je odbacivanje subote Gospodnje, sedmog dana, koji je zapoveđen u Svetom Pismu i usvajanje svetkovanja nedelje koju je usvojila Rimokatolička Crkva.
- Romes' Challenge,p. 25-27
IZVOR - sajt: Subota 7 dan
Jednostavno pitanje - gde u bibliji stoji da je Subota promenjena u Nedelju?
Nedelja je jednostavno nazvana prvi dan.
CINJENICE O SUBOTI I NEDELJI:
Deo sotonske strategije da uništi poverenje ljudi u Boga, sastojao se u tome da napadne Njegovu titulu kao Tvorca. Očigledno da je teorija evolucije deo tog varljivog i po dušu opasnog napora. Sa tim amoralnim humanističkim naglašavanjem, Darvinova doktrina je preobratila milione u religiozne skeptike i zamračila njihovu potrebu za Spasiteljem.
Ipak, dok mnogi Hrišćani sa pravom odbacuju to nenaučno verovanje, ironično, mnogi još uvek padaju u đavolsku zamku odbacivanja Božije vrhovne vladavine nad zemljom. Ta zamka je rezultat dugo-godišnjeg napora da se iskrivi i uništi svetost sedmog dana - subote.
Kroz sotonske lažne informacije i ljudsko verovanje u tradiciju, nasuprot sigurnoj reči Svetog Pisma, milioni Hrišćana su povedeni da obezvrede pa čak i odbace važnost svetkovanja subote. "Sedmi dan je subota Gospodnja, tada nemoj raditi nijednog posla" (2.Mojs. 20:10). Niko se ne protivi jasnom značenju ovog teksta, pa ipak milioni traže način da to ne slede.
Zašto? Generalno Biblijsko neznanje crkve i lukavi argumenti sotone, stvorili su klimu predrasuda, nasuprot svetosti sedmog dana u korist svetkovanja nedelje. Iz tog razloga u interesu uzdizanja Božijeg zakona, nasuprot ljudskim teorijama, odvojimo trenutak da otkrijemo neke važne činjenice o pravom sedmom danu - suboti.
1. Činjenica: Subota - sedmi dan uspostavlja i potvrđuje Božiju vrhovnu vlast
Zašto sotona tako mnogo mrzi subotu? Zato što subota ističe pravog Boga i Njegovu ultimativnu vlast.
Bog je svakako predvideo kontraverze oko izveštaja stvaranja iz postanja. On je znao da će nakon čovekovog pada biti sumnji sa tvrdnjom da je Njegovom zapovešću sve stvoreno.
Da bi sačuvao svoju suverenost, On je uspostavio obeležje koje prikazuje Njegovo apsolutno pravo da vlada kao Gospodar. On je izabrao da podigne spomenik prikazu Njegove kreativne sile, izdvajanjem sedmog dana sedmice stvaranja kao svetog dana za odmor i sećanje.
Bog je zapisao ove reči:"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga." (2.Mojs. 20 8-11).
Jednom sedmično, subotni podsetnik treba da dosegne do svakog čoveka, žene i deteta sa porukom koja svedoči o stvaranju i Onom koji je stvarao.
Zašto je Bog rekao "sećaj se" ? Zato što zaboraviti pravu subotu, zapravo znači zaboraviti Tvorca.
Da li je to zaista toliko važno? Pogledaj “Jedna Nebitna Zapovest?” ispod.
2. Činjenica: Subota - sedmi dan je namenjen svakome
Mnoštvo Hrišćana naziva četvrtu Božiju zapovest "jevrejskom subotom". Međutim, nigde u Bibliji se takav izraz ne spominje. Sedmi dan se naziva "subota Gospodnja", i nikada se ne naziva "Jevrejska subota" (2.Mojs, 20:10).
Luka, ne-jevrejski pisac Novog Zaveta, često je pisao o "jevrejskoj naciji" (Dela 10:22); "jevrejskom narodu" (Dela 12:11); "jevrejskoj zemlji" (Dela 10:39); i "Jevrejskoj sinagogi" (Dela 14:1). Međutim nikada nije navodio "jevrejska subota", iako je spominjao subotu u više navrata.
Hristos je takođe učio da je "subota načinjena čoveka radi" (Marko 2:27). Adam i Eva su bili jedini ljudi, koji su postojali kada je Bog uspostavio subotu. Nije bilo Jevreja na svetu još 2,000 godina kasnije, tako da ona nikada nije bila namenjena samo njima. Isus je upotrebio izraz "čovek" u opštem smislu, koji se odnosi na celo čovečanstvo. Ista reč je korišćena u vezi sa institucijom braka koja je takođe uvedena u vreme stvaranja. Sigurno nijedan Hrišćanin ne veruje da je brak uspostavljen samo za Jevreje.
3. Činjenica: Nije sve samo držanje bilo kog dana
Svaka reč od Deset Božijih Zapovesti napisana je Njegovom rukom u kamenu. Svaka reč je važna i ozbiljna. Nema ni jednog misterioznog ili dvosmislenog reda. Grešnici i Hrišćani, učeni i i nenaučeni, nisu zbunjeni u vezi sa rečju "sedmi dan". Zašto dakle onda omalovažavaju te reči ako se svaka druga reč u zapovestima smatra nepromenljivom?
Sotona želi da svet prihvati nedelju kao dan koji je on izabrao za obožavanje, ali i svaki drugi dan mu je dobar, sve dok to predstavlja kršenje Božije zapovesti.
Knjiga o stvaranju opisuje originalnu subotu na ovaj način:"Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini;I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini" (1.Mojs. 2:1-3).
Koji je dan Bog blagoslovio i posvetio? Sedmi dan. Na koji način on treba da se drži svetim? Odmorom. Može li se bilo koji od ostalih šest dana držati svetim? Ne. Zašto? Zato što Bog nije zapovedio da se odmara drugim danima, već da se radi. Da li Božiji blagoslov donosi neku razliku? Naravno. Roditelji se mole Bogu da blagoslovi njihovu decu zato što veruju da će to doneti promenu. Sedmi dan je drugačiji od svih ostalih dana, zato što nosi Božiji blagoslov.
Da li je Bog ikada dao čoveku privilegiju da sam bira taj dan? Ne, zapravo, Bog je potvrdio u Bibliji da je subota uređena i zapečaćena Njegovom božanskom silom. U 2. Mojsijevoj 16. možemo čitati da je za 40 godina, Bog pravio tri čuda svake sedmice kako bi pokazao Izrailjcima koji dan je svet: 1. Mana nije padala u sedmi dan; 2. Oni nisu mogli da je čuvaju za sledeći dan, bez da se pokvari; 3. Samo kada se trebala sačuvati za subotu, mana je ostajala sveža i ukusna.
Međutim, neki Izrailjci su imali istu ideju kao i mnogi Hrišćani danas, Oni su pretpostavili da je u redu posvetiti bilo koji dan: "I u sedmi dan iziđoše neki od naroda da kupe, ali ne nađoše. A Gospod reče Mojsiju: Dokle ćete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim?" (2.Mojs.16:27,28).
Bog ih je prekorio za kršenje Njegovog zakona jer ga nisu poštovali. Da li bi Bog isto učinio danas kada su u pitanju svi oni koji krše subotu? Sigurno. On je isti juče, danas i zauvek (Jevrejima 13:8).
Ipak, zbog čega, konkretno sedmi dan ? Pogledaj "Zašto sedmi dan?" ispod.
4. Činjenica: Mi znamo za pravi sedmi dan
Neki odbacuju sedmi dan uvereni da mi ne možemo jasno znati u koji dan, danas on pada i zbog toga im je u redu da izaberu bilo koji . Ali to je zabluda. Evo dokaza koji identifikuju pravu subotu.
1: Prema Svetom Pismu, Hristos je umro u petak, ustao u nedelju, prvi dan sedmice. Praktično sve crkve to priznaju svetkujući Uskršnju nedelju i Veliki petak. "On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo. I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut.I dan beše petak, i subota osvitaše. A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu." (Luka 23:52-56).
Ovo je jedan jasan dokaz da je Isus umro dan pre subote! Dan Njegove smrti, bio je "dan pripreme" jer je to bilo vreme kada se spremalo za subotu. Zapazite da su žene odmarale u subotu "prema zakonu". Zapovest kaže "Sedmi dan je subota", zato mi znamo da su oni odmarali u subotu. Odmah zatim sledeći stih kaže: "A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima; Ali nađoše kamen odvaljen od groba." (Luka 24:1,2)
2: Kalendar nije bio promenjen tako da to napravi pometnju dana u sedmici. Kao što znamo da su Isus i Njegovi sledbenici svetkovali isti dan koji je Mojsije svetkovao, možemo biti spokojni da je i naš sedmi dan isti dan koji je Isus svetkovao. Papa Grgur XII je napravio promenu kalendara 1582, ali se nije mešao u sedmični ciklus. Šta je Papa Grgur uradio sa kalendarom? On je petak, 5.Oktobar 1582. promenio u petak, 15, 1582. Nije menjao sedmični ciklus.
3: Jevreji su svetkovali sedmi dan još od Avramovog vremena i još uvek ga svetkuju i danas.
4: Preko 100 jezika na zemlji koriste reč "Sabbath" za subotu. Na primer Španska reč za subotu je "Sabado", što znači "Sabbath", Čak i kod nas naziv "subota" je istog porekla. Šta to govori? Govori da kada su svi ti jezici davno nastali, subota je prihvatana kao Sabbath (dan odmora) i njeno se ime sačuvalo u samom nazivu dana.
5. Činjenica: Subota nije uspomena na izbavljenje iz Egipta
Tekst koji podupire ovo ubeđenje uzet je iz Starog Zaveta: "A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao ni ti, ni sin tvoj ni kći tvoja, ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni vo tvoj ni magarac tvoj, niti koje živinče tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti. I pamti da si bio rob u zemlji misirskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te odande rukom krepkom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da svetkuješ dan od odmora." (5. Mojs. 5:14,15).
Neki ljudi predpostavljaju da ovo znači da je Bog dao subotu kao uspomenu na Izlazak iz egipta. Međutim, priča iz knjige postanja o uvođenju subote (1.Mojs. 2:1-3) kao i tekst četvrte Božije zapovesti (2.Mojs. 20:11) otkrivaju nam da je sedmi dan - subota u stvari uspomena na stvaranje.
Ključ razumevanja ova dva stiha leži u reči "služiti". Bog je rekao: "I pamti da si bio rob u zemlji Misirskoj". A u rečenici pre toga, On ih podseća "da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti". Drugim rečima, njihovo iskustvo iz Egipta kao sluge, treba da ih podseti da budu pravedni prema svojim slugama pružajući i njima subotni odmor.
Nije bilo neuobičajeno da ih Bog vraća na izlazak iz Egipta, kako bi im dao potsticaj da poštuju zapovesti. U 5.Mojsijevoj, jedan drugi tekst kaže :"Ne izvrći pravice došljaku ni siroti, i ne uzimaj u zalogu haljine udovici. Nego se opominji da si bio rob u Misiru, i da te je iskupio odande Gospod Bog tvoj; zato ti zapovedam da ovo činiš" (5.Mojs. 24:17,18).
Zapovest o suboti, nije im ostavljena da podseća na izlazak iz Egipta, već im je Bog rekao da im Njegova dobrota, koju je pokazao izvodeći ih iz ropstva, daje jak razlog da ljubazno postupaju sa njihovim slugama u subotu i tretiraju pravedno strance i udovice.
Na isti način, Bog im je govorio u 3. Mojsijevoj :"Jer ja sam Gospod, koji sam vas izveo iz zemlje misirske da vam budem Bog; budite, dakle, sveti, jer sam ja svet." (3.Mojs. 11:45).
6. Činjenica: Subota nije namenjena da bude uspomena na Vaskrsenje
Istina je da je Isus vaskrsao u Nedelju. To je jedan od ključnih trenutaka u istoriji sveta.
Ipak, nigde Biblija ne spominje da nedelju trebamo držati svetom. Mnogi drugi, značajni događaji desili su se na određene dane u sedmici, ali nam nije zapoveđeno da ih držimo svetim.
Postoji, naravno uspomena na vaskrsenje koja je zapoveđena u Bibliji, ali to ne određuje novi dan svetkovanja. Pavle je napisao "Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo" (Rimljanima 6:4). Krštenje je uspomena Hristove smrti i vaskrsenja. Sa druge strane, subota je uspomena na stvaranje.
7. Činjenica: Subota će biti svetkovana kroz večnost
Subota je Božija uredba koja ima snažnu svrhu. Ona je Njegova potvrda - Njegov pečat nad celim svetom i nad svakim ljudskim životom. To je takođe i znak otkupljenja koje On nudi svakom od nas ponaosob.
To je svakako razlog da održi Subotu kroz večnost. "Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod." (Isaija 66:22,23)
Subota je toliko dragocena Bogu, da će je Njegov narod svetkovati kroz sva vremena na predivnoj novoj zemlji koja će nastati. Ako je ona tako dragocena Njemu, zar ne bi prebala da bude dragocena i nama? Ako ćemo je svetkovati kroz večnost, zašto je ne bismo držali i sada u znak poslušnosti Njemu?
Lako je shvatiti zašto đavo i dalje vodi očajničku bitku protiv subote. On je delovao kroz ponos tradicije, kroz dezinformacije i religijoznu netrpeljivost da bi uništio svetost Božijeg posebnog znaka autoriteta.
Ali zajedno sa tim činjenicama o suboti, Bog može dati svakom Hrišćaninu i hrabrosti da poštuje subotnu zapovest kao naročit znak naše ljubavi i odanosti.
Trebalo bi nam biti dužnost da držimo sedmi dan svetim. Ipak, to ne treba da bude teret. U vreme lažnih bogova i spiritizma, ateističke evolucije i uporne ljudske tradicije, svet treba subotu više nego ikad. Ona je više nego test naše odanosti Tvorcu. Ona je više nego samo znak našeg posvećivanja kroz Njegovu silu. To je Njegovo obećanje trajnog, večnog dara obnove.
Još interesantnih činjenica...
Jedna nevažna zapovest ?
Bog je pojasnio da bez obzira na osećanja, oni koji krše subotu, krivi su za kršenje Njegovog zakona. Jakov objašnjava da je greh prekršiti makar i jednu od Deset zapovesti:"Jer koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve, Jer Onaj koji je rekao: Ne čini preljube, rekao je i: Ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona." (Jakov 2:10,11)
Većina zapovesti počinje sa rečima: "Ne čini", ali četvrta zapovest počinje sa rečima "Seti se". Zbog čega? Zbog toga što ih je Bog želeo podsetiti na nešto što je već postojalo, ali se zaboravilo.
Zašto sedmi dan?
Zašto je Bog blagoslovio sedmi dan kao dan bogosluženja? Zato što je stvorio svet za šest dana. To je uspomena na rođenje sveta, način da se zapamti Njegovo moćno delo.
Može li dakle, uspomena na subotu biti promenjena? Ne, jer ukazuje na nekadašnje ostvareno delo. Može li se datum nečijeg rođenja promeniti? Istorija bi se morala ponoviti da bi to bilo izvodljivo. Isto je i sa sedmim danom, mi možemo i neki drugi dan nazvati subotom, ali to ne znači da je tako.
Gornja soba
Oni koji veruju da se nedelja slavi u čast Isusovog vaskrsenja, često citiraju susret sa učenicima u gornjoj sobi, jer se to desilo istog dana kada je On ustao iz groba. Oni tvrde da je to okupljanje značilo proslavljanje Njegovog vaskrsenja. Međutim, Biblijski zapis događaja otkriva drugi splet okolnosti.
Marko je zapisao da čak iako su se učenici suočili sa očevidnom pričom Marije, oni nisu verovali:"I oni čuvši da je živ i da Ga je ona videla ne verovaše.A potom javi se na putu dvojici od njih u drugom obličju, kad su išli u selo. I oni otišavši javiše ostalima; i ni njima ne verovaše. A najposle, javi se kad njih jedanaestorica behu za trpezom, i prekori ih za njihovo neverje i tvrđu srca što ne verovaše onima koji su Ga videli da je ustao" (Marko 16:11-14)
Očigledno, niko od učenika u gornjoj sobi nije verovao da je On ustao iz mrtvih, tako da nisu mogli "radosno" proslavljati vaskrsenje. Jovan objašnjava njihov razlog za zajedničko okupljanje ovim rečima:"A kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha jevrejskog..." (Jovan 20:19)
--------------------------------------------------------------------------
- 100 Činjenica o suboti
Zašto držati subotu? Ko je objekt subote? Ko ju je uspostavio? Kada je uvedena i sa čije strane? Koji dan je pravi shabbat? Mnogi drže prvi dan sedmice - nedelju, kakav Biblijski autoritet imaju za to? Neki se drže sedmog dana - subote, šta Sveto Pismo govori o tome? Činjenice u vezi sa ova dva dana, koje Reč Božija jasno iznosi:
Biblijske činjenice o suboti
-10
Nakon šest dana delovanja u sedmici stvaranja Zemlje, Bog je počinuo sedmog dana. (1. Mojsijeva 2,1-3)
Ova istina potvrdila je taj dan kao Božji dan odmora, ili subotu. Ime subota znači dan odmora. Dan u koji se beba rodi kasnije postaje njezinim rodendanom. Tako je sedmi dan, dan u koji je Bog počinuo, postao Njegovim danom odmora - subotnjim danom.
Zato je sedmi dan postao Božjim danom odmora. Da li možemo zameniti dan svog rodenja danom u koji nismo rodjeni? Ne. Isto tako ne možemo zameniti Božji dan odmora danom u koji On nije počinuo. Tako je sedmi dan još uvijek Božji subotni dan.
Stvoritelj je blagoslovio sedmi dan. (1. Mojsijeva 2,3)
On je posvetio sedmi dan. (2. Mojsijeva 20,11)
Bog je ustanovio subotu u Edemskom vrtu. (1. Mojsijeva 2,1-3)
Subota je ustanovljena pre pada u greh i zato nije simbol, jer su simboli uvedeni posle pada u greh.
Isus je rekao da je subota načinjena za čoveka (Marko 2,27); što znaci za sve Ijude bez obzira na vreme ukome su živeli i narod kome su pripadali.
Ona je uspomena na stvaranje. (2. Mojsijeva 20,11; 31,17) Svojim počivanjem u sedmi dan mi se sećamo tog veličanstvenog dogadaja.
Subota je dana Adamu, praocu Ijudskog roda. (Marko 2,27; 1. Mojsijeva 2,1-3)
11-20
Ona je preko njega, kao našeg predstavnika, dana svim narodima. (Djela 17,26)
To nije jevrejska institucija, jer je uspostavljena 2300 godina pre nastanka jevrejske nacije.
Biblija je nikad ne zove jevrejskom subotom, već uvijek »subotom Gospoda Boga tvojega«. Ljudi trebaju pažljivo obeležiti Božji sveti dan odmora.
Subota se spominje u razdoblju patrijaraha.
Ona je prije Sinaja bila deo Božjeg zakona. (2. Mojsijeva 16,4.5.27-29)
Bog je stavio subotu u srce svog moralnog Zakona. (2. Moisijeva 20,1-17) Zapovest o suboti kao danu odmora nepromjenljiva je kao i ostalih devet zapovesti.
Zapovest o suboti kao i sve ostale zapovesti izgovorena je glasom živoga Boga. (5. Mojsijeva 4,12.13)
Svaku zapovest Bog je lično napisao. (2. Mojsijeva 31,18)
Bog ih je ispisao na kamenim pločama i tako potvrdio njihovu nepromjenljivost. (5. Mojsijeva 5,22)
Ploce na kojima je bio ispisan Božji zakon cuvane su u Kovcegu zaveta, u Svetinji nad svetinjama. (5. Mojsijeva 10,1-5)
21-30
Bog je potpuno zabranio svaki rad subotom. (2. Mojsijeva 34.21)
Zato što su prezreli subotu, Bog je dozvolio da jedan naraštaj Izrailjaca umre u pustinji. (Jezekilj 20,12.13)
Ona je uzvišenim znakom istinitog Boga. (Jezekilj 20,20)
Bog je obećao da će Jerusalim zauvek stajati ako Jevreji budu čuvali i poštovali subotu. (Jeremija 17,24.25)
U svojoj kasnijoj istoriji dospeli su u vavilonsko ropstvo zato što su prekršili subotu. (Nemija 13,18)
I Jerusalim je bio razoren zbog toga što je prekršena zapovest o suboti. (Jeremija 17,27)
Bog je obecao naročiti blagoslov svima koji je svetkuju. (Isaija 56,6.7)
Ovo obećanje sastavni je dio proročanstva koje se odnosi na hriščansku religiju. (Vidi: Isaija 56. poglavlje)
Bog ce uzdići svakoga ko čuva subotu. (Isaija 56,2)
Bog nas poziva da je zovemo »slavnom«, a ne »starom jevrejskom subotom« ili »jarmom ropstva«. (Isaija 58,13)
31-40
Budući da su »mnoge generacije« gazile subotu, ona ce u posljednjim danima biti obnovljena. (Isaija 58,12.13)
Svi proroci čuvali su i poštovali sedmi dan.
Božji Sin u svojoj otkupiteljskoj misiji na našoj Zemlji poštovao je sedmi dan. Tako je sledio primer svoga Oca. Zar da ne sledimo siguran primer i Oca i Sina? (Luka 4,16; Jovan 15,10)
Sedmi dan je Gospodnji dan. (Vldl: Otkrivenje 1,10; Marko 2,28; Isaija 58,13; 2. Mojsijeva 20,10)
Isus je bio Gospodar subote (Marko 2,28), što znači da je On ovaj naročiti i posveceni dan držao i poštovao.
On je odbranio subotu kao ustanovu i poseban izraz Božje milosti usmerene čoveku. (Marko 2,23-28)
Isus nije napustio subotu, već je pažljivo učio kako je treba svetkovati. (Matej 12,1-13)
Svoje učenike učio je da subotom ne čine ništa što nije »po zakonu«. (Matej 12,12)
On je poučio učenike da subota treba biti poštovanom i posle Njegovog vaskrsenja. (Matej 24,20)
Pobožne žene koje su nakon raspeća brinule o Isusovom telu i grobu, vrlo pažljivo su svetkovale sedmi dan. (Luka 23,56)
41-50
Mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja apostol Pavle u »subotnji dan« vrlo nadahnuto propoveda o planu spasenja čoveka. (Dela 13,14)
Pavle, apostol neznabožaca, ističe da Jerusalimljani i njihovi knezovi nisu poštovali glasove proroka čije su reci čitali svake subote. (Dela 13,27)
Luka, nadahnuti hrišćanski istoričar, pišući svoje hronike ovaj dan označava kao naročiti dan za okupljanje i propovijedanje Božje reči. (Dela 13,44)
Obraćenici iz mnogoboštva pridaju suboti isto značenje. (Dela 13,42)
Prilikom velikog hršćanskog sabora 52. godine n. e. U prisustvu apostola i učenika apostol Jakov spominje subotu. (Dela 15,21)
Na svojim misionarskim putovanjima apostoli su subotom držali propovedi i molitvene sastanke. (Dela 16,13)
Apostol Pavle na javnim sastancima subotom čitao je i s' prisutnima proučavao Bibliju. (Dela 17,2.3)
Propovednici mlade hrišćanske Crkve posvećivali su mnogo vremena proučavanju Božje reči na skupovima koji su održani subotom. (Dela 17,2)
U knjizi Dela apostolska spominje se 48 sastanaka održanih tog dana. (Vidi: Dela 13,14.44; 16,13; 17,2; 18,4.11)
Jevreji i vernici prve hrišćanske Crkve nisu raspravljali o svetkovanju subote. To znači da su hrišćani u apostolskom razdoblju svetkovali subotu zajedno sa jevrejima.
51-60
Ni u jednoj optužnici podignutoj protiv apostola Pavla, nije mu se pripisivalo da zanemaruje subotnji dan.
Apostol Pavle jasno je objavio da je poštovao Zakon: »Niti zakonu jevrejskome, ni crkvi, ni cezaru što sagreših.« (Dela 25,8) On ovo ne bi mogao kazati da nije svetkovao subotu.
Subota se s najvećim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu.
Nijednom rečju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena.
Bog nikada ni u jednom tekstu u SVETOM PISMU NIKOME NIJE DOZVOLIO DA RADI TOG DANA.
Nijedan hrišćanin pre ili posle Hristovog vakrsenja nije subotom obavljao svakodnevne poslove. U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane apostola ili vernika rane hrišćanske Crkve.
U Svetom pismu ne postoji zapis da je Bog ikada povukao svoj blagoslov ili posvećenje sa subotnjeg dana.
Subota ce biti večno svetkovana na obnovljenoj Zemlji. (Isaija 66,22.23)
Subota kao dan odmora važan je deo Božjeg zakona, koji je izašao iz Njegovih usta i bio zapisan Njegovim prstom na kamenim pločama kod Sinaja. (Vidi: 2. Mojsijeva 20.poglavlje) Kad je Isus započeo svoj rad, objavio je da nije došao poništiti Zakon: »Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke ...« (Matej 5,17)
Isus je ozbiljno prekorio fariseje kao licemjere koji su se pretvarali da Ijube Boga dok su istovremeno Božji zakon podredivali svojim običajima i tradiciji. Svetkovanje nedelje deo je Ijudske tradicije.
Biblijske činjenice o nedelji
01-10
Prve reči zapisane u Bibliji govore o radu koji je izvršen u nedelju, prvog dana u sedmici. (1. Mojsijeva 1,1-5) Ovo je učinio sam Tvorac gradeći temelje istorije života na našoj planeti.
Bog je prvi dan u sedmici odredio da bude radni dan. (2, Mojsijeva 20,8-11) Da li je pogrešno poslušati Boga?
Nijedan patrijarh nlkada nije svetkovao nedelju.
To nije činio nijedan prorok.
Izričitom Božjom naredbom za Njegov izabrani narod prvi dan sedmice bio je običan radni dan najmanje
4000 godina.
Sam Bog naziva ga »radnim - težačkim« danom. (Jezekilj 46,1]
Bog nije počivao u taj dan.
Bog ga nikada nije blagoslovio.
Hristos nikada nije počivao u taj dan.
Isus se bavio drvodjeljskim zanatom sve do svoje tridesete godine. (Marko 6,2.3) On je svetkovao subotu i radio šest dana u sedmici.
11-20
Apostoli su radili nedeljom.
Apostoli je nikada nisu posebno izdvojill.
Crkva je nikada nije blagoslovila.
Nikada nije nosila blagoslov nebeskog Autoriteta.
Nlkada nije bila posvećena.
Nijedan zakon božanskog porekla nije odredio svetkovanje nedelje.
Novi zavet ne zabranjuje rad tog dana.
Nikakva kazna ne postoji za nepoštovanje tog dana.
Svetkovanje toga dana ne donosi nikakav blagoslov.
Nikakvo pravilo ne odreduje svetkovanje tog dana. Da li bi doista to tako bilo da je Gospod želio da ga svetkujemo?
21-30
Nedelja nikada nije nazvana »hrišćanskom subotom«.
Nikada nije nazvana subotom.
Nigde nije nazvana Gospodnjim danom.
Nigde nije nazvana danom odmora.
Nijedan sveti naziv nije udružen s tim danom.
Nedelja je nazvana jednostavnim imenom: »prvi dan sedmice«.
Isus je nikada nije spomenuo.
Nedelja kao dan za svetkovanje nikad se ne spominje u Bibliji.
Nijednu reč u korist nedelje kao svetog dana nisu izrekli ni Bog Otac, ni Hristos ni nadahnuti ljudi.
Prvi dan sedmice u celom Novom zavetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Ivan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korincanima 16,2.
31-40
Šest od ovih navedenih tekstova odnose se na isti prvi dan sedmice.
Pavle je pozvao prve hrišćane da nedeljom obavljaju svoje svetovne poslove. (1. Korinćanima16,2)
U celom Novom zavetu postoji samo jedan zapis o religijskom okupljanju održanom na taj dan, ali je to
bio večernji sastanak koji se protegao duboko u noć. (Dela 20,5-12)
Ne postoji nijedna nagovest da je neki sličan sastanak održan pre ill posle toga.
Apostoli i vernici prve Crkve nisu imali običaj da se nedeljom okupljaju.
Nlje postojala nikakva obaveza da se hleb loml nedeljom.
Postoji samo jedan zapis u kome se spominje ovakav skup. (Dela 20,7)
Ovaj sastanak trajao je do posle ponoći tj. do zore. (Dela 20,7-11.) Isus je lomio hleb u četvrtak (Luka 22), a učenici su to činill svakog dana. (Dela 2,42-46)
Bibllja nigde ne spominje da je prvi dan sedmice izdvojen da obznanjuje Hristovo vaskrsenje. Ovo je Ijudska tradicija koja nije u skladu s Božjim zakonom. (Matej 15,1-9) Svojim bogatim značenjem krštenje nas izmedu ostaloga podseća na Isusovu sahranu i vaskrsenje. (Rimljanima 6,3-5)
Novi zavet nigde ne spominje promenu svetosti subote ili bilo kakvu svetost prvog dana.
---------------------------------------------------------------------------
Kako je došlo do promene?
Kako je promena nastupila, zamenjujući subotu za nedelju kao dan svetkovanja, jedno je od pitanja sa kojim se često susreću Hriščani danas. Na žalost, problem nije tako često javno ispitivan iz razloga koje ćemo mi ovde razmotriti.
Nema promene dokumentovane u Bibliji
Ni u Starom ni u Novom Zavetu nema ni nagoveštaja koji se tiče promene doktrine o Suboti. Sedmi dan, Subota, je jedini dan ikada dodeljen terminu Shabbat u celom Svetom Pismu. Ne samo da je Isus bio savršen primer sedmičnom svetkovanju sedmog dana-Subote, već su i svi Njegovi učenici sledili isti primer nakon što se On vazneo na nebo. Nema dakle, nagoveštaja bilo kakve promene dana. Apostol Pavle, koji je pisao o manjim problemima Jevrejskih i paganskih konflikata, ni u jednom slučaju nije spomenuo bilo kakvu kontraverzu o danu svetkovanja. Obrezanje, hrana prinošena idolima, i ostali Jevrejski običaji su spremno osporavani od strane ne-jevrejskih hrišćana u crkvi, ali mnogo važnije - sedmično svetkovanje, nije nikada predstavljalo problem. Zašto? Iz jednostavnog razloga što promena nije načinjena u istorijskom periodu Starog Zaveta, pa ni u vremenu samog stvaranja. Da je kojim slučajem došlo do prebacivanja subote u nedelju, budite sigurni da bi takva kontraverza tim Jevrejskim Hrišćanima bila mnogo eksplozivnija od ijedne druge.
Istorija nam pruža neke dokaze
Ukoliko promena nije našla svoje mesto u pismima ili kroz uticaj apostola, kada i kako se onda to desilo? Da bi smo to mogli razumeti, moramo najpre razumeti šta se desilo u toj ranoj crkvi, ubrzo nakon apostola. Pavle je nagovestio da će otpadništvo zauzeti mesto, vrlo brzo nakon njegovog odlaska. On je kazao da će doći do odstupanja od istine. Ne mora se ići mnogo daleko u ranu crkvu da bi se shvatilo kako se taj nagoveštaj ispunio. Gnosticizam je počeo da raste pod uticajem filozofa koji su zahtevali da se pomire Hrišćanstvo i paganstvo. U isto vreme, jaka anti-jevrejska osećanja postajala su sve više izražena. Veoma špekulativne interpretacije su počele da se pojavljuju vezano za neke velike doktrine Hrista i apostola.
Konstantinovo preobraćenje
U vreme kada je Konstantin postavljen za imperatora Rima, početkom četvrtog veka, desile su se podele u crkvi kao rezultat mnogobrojnih faktora. On je postao prvi Hrišćanski Imperator Rimskog Carstva. Priča njegovog preobraćenja je postala vrlo dobro poznata studentima starovekovne istorije. On je marširao u bitku kod Milvijanskog mosta, gde je navodno dobio viziju i ugledao zapaljen krst na nebu. Ispod su stojale reči na latinskom "Pod ovim znakom ćeš pobedjivati". Konstantin je to uzeo kao predskazanje, da treba on i sva njegova vojska da postanu Hrišćani. Dao je objavu da se svi vojnici - pagani moraju preobratiti u Hrišćane i postao je vrlo revnostan da izgradi snagu i prestiž crkve. Kroz njegov uticaj, mnoštvo paganaca je ušlo u Hrišćanske redove. Ali su uprkos tome ipak ostali paganci u srcu pa su tako doneli mnoštvo pribora za obožavanje sunca, čemu su nastavili da budu posvećeni. Mnogobrojni njihovi običaji su postali hristijanizovani i izdvajani za službu u okviru crkve.
Obožavanje Sunca
Može se primetiti da je tokom tog razdoblja, kult Mitraizma ili obožavanja sunca bio zvanična religija Rimskog Carstva. Ona je bila najveći konkurent novoj Hrišćanskoj religiji. Posedovala je svoju ličnu organizaciju, hramove, sveštenstvo, haljine-sve. Takodje je imala i jedan zvanični dan obožavanja, putem čega se odavao naročiti značaj suncu. Taj dan se nazivao "Prečasni Dan Sunca." Bio je prvi dan u sedmici i odatle potiče naziv "Sunday" (Dan Sunca). Kada je Konstantin naterao svoje paganske horde u crkvu, oni su proslavljali dan sunca kao njihov dan obožavanja boga sunca. To je bio njihov posebno sveti dan. U nameri da to napravi što prikladnijim za njih, kako bi prihvatili novu religiju, Konstantin je prihvatio njihov dan svetkovanja nedelju umesto Hrišćanske subote (Sabbath) koja je svetkovana od strane Isusa i njegovih sledbenika. Medjutim, put za to je već bio pripremljen rastom anti-Jevrejskih emocija protiv onih koji su osudili Isusa na smrt. Bilo je sasvim prirodno da ta osećanja doprinesu da mnogi Hrišćani napuste nešto što su Jevreji tako religiozno držali. Zbog toga je lakše razumeti kako je promena nametnuta Hrišćanstvu kroz snažni građanski zakon, a od strane Konstantina kao Imeratora Rima. Puno tekstova o tom zakonu može se naći u bilo kojoj pouzdanoj enciklopediji. Osećanja koja su gajili ti rani Hriščani - da Jevreje ne treba slediti više nego što je neophodno, pripremila su ih da se okrenu od subote, koju su oni držali.
Istorijska pozadina
Nakon što je Konstantin objavio i izdao legalni dekret u vezi te promene, Katolička Crkva je pojačala taj akt na crkvenim koncililima. Iz tog razloga je načinjeno mnogo zvaničnih izjava od strane Katoličkih izvora tvrdeći da je crkva napravila tu promenu sa subote u nedelju. Pre nego što izložimo te izjave, pogledajmo šta o tome piše u enciklopediji Britanika pod artiklom - Nedelja. "Konstantin je najpre napravio zakon za pravilno svetkovanje nedelje i odredio da se to treba pravilno svetkovati u celom Rimskom carstvu".
Evo izjave od strane Dr. Gilbert Murray M.A.,D.Litt, LLD,FBA, Profesora Grčog na Oxfordskom univerzitetu, koga zasigurno ne brine Hrišćansko mišljenje po pitanju dana odmora. On piše: "Sada pošto je Mitra predstavljao nepobedivo sunce, a sunce je važilo za kraljevsku zvezdu, religija je zatražila kralja koji će da posluži kao predstavnik Mitre na zemlji. Rimski Imperator je po svemu sudeći bio jasno označen kao pravi kralj. U oštrom kontrastu Hrišćanstva, Mitraizam je prepoznao cezara kao nosioca božanske blagodati. Njegovo prihvatanje je bilo toliko da je bio u stanju-Hrišćanskom svetu nametnuti svoj sopstveni dan-sunca i zameni ga mesto Sabbath-a; rođendan njegovog sunca, 25 decembar, kao Isusov rodjendan" (Istorija Hrišćanstva u Svetlu Savremenog Shvatanja).
Posmatrajući malo dalje istorijske izjave, Dr. William Frederick navodi "Neznabošci su bili idolopoklonički narod koji je obožavao sunce, a nedelja je bila njihov najsvetiji dan. Sada u nameri da zadobije ljude na ovom novom polju, bilo je sasvim prirodno kao i neophodno nedelju načiniti danom odmora crkve. U tom času bilo je neophodno za crkvu da ili da prihvati ili promeni paganski dan. Ukoliko bi promenila taj paganski dan, to bi izazvalo negodovanje i kamen njihovog spoticanja. Crkva bi ih prirodno više zadobila zadržavanjem njihovog dana". Druga izjava, vrlo slična ovoj može se naći u North British Review.
Izjava u Katoličkoj Enciklopediji Vol.4,p.153. "Crkva je nakon promene dana odmora sa Jevrejske subote ili sedmog-dana sedmice u prvi, prilagodila treću zapovest nedelji, danu koji treba držati svetim kao Gospodnji dan".
Rimoatolička Crkva preuzima zasluge za promenu
Citat iz Katoličke press štampe u Sidneju, Australija. "Nedelja je Katolička institucija i njen zahtev da bude poštovana može biti odbranjena jedino na Katoličkim principima. Od početka do kraja Svetog pisma, nema ni jednog stiha koji odobrava prenos javnog sedmičnog bogosluženja sa poslednjeg dana sedmice u prvi".
List "Katoličko Ogledalo" iz 18. Septembra 1894 ovako to objašnjava: "Katolička crkva je za više od hiljadu godina pre postojanja protestanata na osnovu njene božanske misije, promenila dan sa subote u nedelju".
U prilog ovim tvrdnjama pročitajmo tekstove iz dva katehizma. Najpre, iz "Preobražaja Katehizma Katoličke doktrine" od prečasnog Peter Giermann-a.
"Pitanje: Koji je Dan Odmora? Odgovor: Subota je Dan Odmora. Pitanje: Zašto mi svetkujemo nedelju umesto subote? Odgovor: Mi svetkujemo nedelju umesto subote zato što je Katolička Crkva na Laodikejskom koncilu izvršila promenu svetosti sa subote na nedelju".
Drugi je od prečasnog Steven Keenan's-a - "Doktrinarni Katehizam", gde čitamo sledeće: "Pitanje: Imate li bilo kakav drugi dokaz koji dokazuje da Crkva ima moć da uspostavlja pravila svetkovanja? Odogovor: Da nije imala takvu moć, ne bi mogla uticati na to da se skoro svi moderni pripadnici religija slože sa njom. Ona ne bi mogla izvršiti zamenu svetkovanjem nedelje, prvog dana sedmice, umesto svetkovanja subote, sedmog dana, to je promena za koju nema autoriteta u Svetom Pismu".
Zatim iz knjige Kardinala Gibbona "The Question Box, p.179": "Ako je Biblija jedini putokaz za Hrišćane, tada su Adventisti Sedmog-dana u pravu jer poštuju subotu zajedno sa Jevrejima. Zar nije čudno da oni koji uzimaju Bibliju za svog jedinog učitelja, nedosledno prate, u ovom slučaju tradiciju Katoličke Crkve?"
Još jedna izjava, preuzeta iz knjige Vera Miliona (Faith of Millions p.473) "Ali s' obzirom da je Subota, a ne Nedelja određena u Bibliji, zar nije čudno da ne-katolici koji ispovedaju svoju religiju direktno iz Biblije, a ne od strane Crkve, svetkuju nedelju a ne subotu? Da, naravno, to je nedoslednost, ali ta promena je načinjena oko petnaest vekova pre nego što je Protenstantizam rođen i vremenom, običaj je univerzalno posmatran. Oni su nastavili da slede taj običaj, iako on počiva na autoritetu Katoličke Crkve, a ne na eksplicitnom tekstu iz Svetog Pisma. To svetkovanje nam ostavlja podsetnik Majke Crkve od koje su se ne-katoličke sekte odcepile kao dečak što beži od kuće, ali još uvek nosi u svom džepu sliku svoje majke ili uvojak njene kose".
To je jako interesantna izjava, zar ne, prijatelji? I to je veoma istinita izjava. Postoji neka nedoslednost, negde u redovima i to su proverene istorijske izjave, koje se mogu proveriti po bibliotekama. Ne čitamo ovde nešto jednostrano, već nam je cilj da vam pružimo jednu nepristrasnu sliku. Premda smo videli tvrdnje od strane Katoličke crkve date u javnosti, mi ih ne čitamo da bi smo bacili bilo kakvu refleksiju na nekoga, u bilo kom obliku. Jednostavno vam prenosimo šta je bilo napisano i kakve su izjave bile date.
- Koncil u Trentu
Reformatori su često ukazivali da je Rimokatolička Crkva odstupila od istine koja se nalazi u pisanoj reči. "Pisana reč," "Biblija i samo Biblija," "Tako veli Gospod," su bili njihovo geslo; i "Sveto Pismo, pisana reč, kao jedino merilo," - bilo je istaknuta platforma Reformacije i Protenstantizma.
Samo Pismo ili Pismo i tradicija?
"Pismo i tradicija." "Biblija kao interpretacija Crkve" i "usklađivanje sa jednodušnom saglasnošću Oca." je bio stav i izjašnjavanje Katoličke Crkve. Bio je to glavni predmet koncila u Trentu, koji je sazvan da posebno razmotri pitanja koja su se postavljala i širila uticajem reformatora nad pažnom Evrope. Prvo važno pitanje u pogledu vere, koje je razmatrano od strane koncila, bilo je pitanje koje se ticalo ovog slučaja.
Bilo je jakih struja, čak i među Katolicima koji su bili za napuštanje tradicije i prihvatanje "samo Svetog Pisma" kao standarda autoriteta. Taj stav se toliko odlučno održavao kroz debate koncila, da su legati za papu pisali njemu, kako postoji jaka tendencija da se u potpunosti izdvoji tradicija i postavi Sveto Pismo kao jedini vrednosni standard. Ali, ako bi se to izvelo, očigledno bi to bio dug put ka opravdavanju tvrdnji Protestanata. Ova kriza, koja sa razvijala nad ultra-Katoličkim delom koncila, pokrenula je nameru da se ubede ostali o tome kako su "Pismo i tradicija" jedino sigurno tlo. Ako se to uspe postići, koncil bi sproveo izdavanje dekreta, osuđujući Reformaciju, dok se u drugom slučaju to ne bi desilo. O pitanju se raspravljalo dan za danom, dok koncil nije doveden do zastoja.
Nadbiskup Ređa (Reggio)
Napokon, posle dugačkih i intenzivnih mentalnih napora, nadbiskup iz oblasti Ređa, došao je na sabor sa sledećim jakim argumentom, grupi koja se držala jedino Pisma: "Protestanti tvrde da se drže samo Svetog Pisma. Oni se izjašnjavaju da drže samo Pismo, kao jedinu standard vere. Oni opravdavaju svoj revolt izgovorom da je Crkva odstupila od pisane reči i da sledi tradiciju. Sada, to što Protestanti tvrde da se drže jedino pisane reči nije istina. Njihovo učenje o držanju samo Svetog Pisma kao standarda vere je lažno.
Dokaz: Pisana reč nedvosmisleno nalaže poštovanje sedmog dana-subote. Oni ne poštuju sedmi dan, već ga odbacuju. Ako zaista drže Sveto Pismo kao jedini standard, trebali bi da poštuju sedmi dan, kao što je to naloženo u Svetom Pismu. Oni ne samo što odbacuju poštovanje Subote iz pisane reči, već su takođe usvojili i praktikuju svetkovanje nedelje, za koju je odgovorna jedino tradicija Crkve. Kao rezultat toga, tvrdnje da se drže 'Pisma kao jedinog standarda' otpadaju i doktrina 'Pismo i tradicija' je upotpunosti usvojena, Protestanti su sami sebi sudije".
Za Protestante sopstvena izjava vere - Augsburgška Ispovest, 1530. bila je jasno potvrđivanje da je svetkovanje Gospodnjeg dana (nedelje) bilo postavljeno jedino od strane Crkve.
Argument je bio pozdravljen na koncilu kao sama Inspiracija; stranka koja je zastupala princip "Jedino Sveto Pismo", je izgubila bitku; koncil je jednoglasno osudio protestantizam i celu Reformaciju kao samo jedan nepravedni revolt prema zajednistvu i autoritetu Katolicke Crkve; te su to prosledili, 8. aprila 1546, proglašavanjem dveju uredbi, od kojih prva uspostavlja, pod anatemom, da Sveto Pismo i tradicija treba da se prihvate i poštuju podjednako, i da su deutero-kanonske knjige (apokrifi) deo kanona Svetog Pisma.
Nedoslednost donosi poraz
Tako je nedoslednost u Protenstantske prakse učenja, dala Katoličkoj Crkvi dugo priželjkivanu i nestrpljivo željenu poziciju sa kojom će osuditi Protestantizam i celu Reformaciju kao jednu sebično-ambicioznu pobunu protiv Crkvenog autoriteta. I u toj vitalnoj kontraverzi, ključ glavne i krajnje izraženosti Protestantske protivrečnosti, bilo je odbacivanje subote Gospodnje, sedmog dana, koji je zapoveđen u Svetom Pismu i usvajanje svetkovanja nedelje koju je usvojila Rimokatolička Crkva.
- Romes' Challenge,p. 25-27
IZVOR - sajt: Subota 7 dan
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.346
Robovi obdržavaju iz poslušnosti Zakonu, a slobodni slave i zahvaljuju u svojoj slobodi. Za sve što je na slavu Isusa Krista slobodnima ne treba zapisana zapovijed.
A evo tebi još jedno jednostavnije pitanje: Iv 10,22-23: Svetkovao se tada u Jeruzalemu Blagdan posvećenja. Bila je zima. Isus je obilazio Hramom po trijemu Salomonovu. Gdje je Bog u Bibliji Židovima zapovjedio da svetkuju Blagdan posvećenja? Evo i Isus došao u Jeruzalem za Blagdan posvećenja.
A nakon Isusova uskrsnuća kršćanima postade dan Gospodnji.
Sve imaš u mome predposljednjem postu.
Molim urednika da izbriše ovaj dio Laodikejina posta, jer je proračunato spamanje teme. Osim toga, zašto se Laodikeja nije oglasio povodom svoje tvrdnje (i vrijeđanja kršćana) kako kršćani Isusa Krista predstavljaju kao Sol Invictus.
Poslednja izmena:
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Dies Natalis Solis Invicti je bio Rimski praznik posvecen rodjenju Boga sunca Mitre ili Vavilonskog Mitoloskog Tamuza, a slavio se 25 Decembra.
Ovaj praznik je prenesen u Hriscanstvo i postao dan Hristovog rodjenja kao vaskrslo sunce pravde.
Dies Natalis Solis Invicti
Следбеници Митре су 25. децембра, чији је култ био веома раширен у Римском царству, славили Dies Natalis Solis Invicti или „Рођендан непобедивог Сунца“. Назив Sol Invictus допуштао је слављење неколико божанстава повезаних са Сунцем. Цар Аурелијан прогласио је тај дан празником широм целог царства. Неки аутори сматрају да је хришћанска црква „напросто преотела митраизму главни празник Непобедивог Сунца и предала га Божићу, тј. свом младом Богу“.[12]
Izvor: Vikipedija
Ovaj praznik je prenesen u Hriscanstvo i postao dan Hristovog rodjenja kao vaskrslo sunce pravde.
Dies Natalis Solis Invicti
Следбеници Митре су 25. децембра, чији је култ био веома раширен у Римском царству, славили Dies Natalis Solis Invicti или „Рођендан непобедивог Сунца“. Назив Sol Invictus допуштао је слављење неколико божанстава повезаних са Сунцем. Цар Аурелијан прогласио је тај дан празником широм целог царства. Неки аутори сматрају да је хришћанска црква „напросто преотела митраизму главни празник Непобедивог Сунца и предала га Божићу, тј. свом младом Богу“.[12]
Izvor: Vikipedija