Besmrtnost ili smrtnost duse
- Začetnik teme cobi63
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.255
Jedno pitanje, ako je dusa nesto van coveka , odnosno nastanjeno u njemu.
Sta znaci ovaj tekst: ''ali ne jedite mesa sa krvlju njegovom jer mu je to dusa''?(1. Mojsijeva 9:4)
''Jer je duša telu u krvi; a ja sam vam je odredio za oltar da se čiste duše vaše; jer je krv što dušu očišća.'' (3. Mojsijeva 17:11)
''Jer je duša svakog tela krv njegova, to mu je duša. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: Krv ni jednog tela ne jedite, jer je duša svakog tela krv njegova. Ko bi je god jeo, da se istrebi.''(3. Mojsijeva 17:14)
Sta je to dusa?
Tekst lepo kaze -to je Krv u coveku!
Sta znaci ovaj tekst: ''ali ne jedite mesa sa krvlju njegovom jer mu je to dusa''?(1. Mojsijeva 9:4)
''Jer je duša telu u krvi; a ja sam vam je odredio za oltar da se čiste duše vaše; jer je krv što dušu očišća.'' (3. Mojsijeva 17:11)
''Jer je duša svakog tela krv njegova, to mu je duša. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: Krv ni jednog tela ne jedite, jer je duša svakog tela krv njegova. Ko bi je god jeo, da se istrebi.''(3. Mojsijeva 17:14)
Sta je to dusa?
Tekst lepo kaze -to je Krv u coveku!
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.346
Mire, čitavu Bibliju treba pročitati. Ovom tvojom metodom moguće je dokazati doslovno što god je koga volja. Adventisti i svi sektaši koriste upravo ovu metodu za kojom si i ti ovdje posegao. Ja sam još ranije ovu metodu nazvao metodom "pendrečenja Biblije".
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.255
Cekaj malo, ja ovo ne tvrdim uopste, ovo tvrdi sam Bog. To su njegove reci.
A ja da budem iskren nisam siguran u vezi ove teme, 'sta se desava posle smrti' , samo trazim objasnjenje..
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Sta je to dusa?
Tekst lepo kaze -to je Krv u coveku!
Зар није цео човек? Како сад?
Мани то адвентистичко буквално злоупотребљавање, већ пробај нешто сам да схватиш. Да ти они не "објашњавају". Сачувај ме, Боже, од њиховог појашњења. Боље и остати у незнању, него у том фарисејству.
Tekst lepo kaze -to je Krv u coveku!
Зар није цео човек? Како сад?
Мани то адвентистичко буквално злоупотребљавање, већ пробај нешто сам да схватиш. Да ти они не "објашњавају". Сачувај ме, Боже, од њиховог појашњења. Боље и остати у незнању, него у том фарисејству.
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.346
Dok ne nađeš objašnjenje ne daj se "ni za Boga" na kakvu transfuziju krvi. Tko zna što bi mogao postati, prema adventistima i govedo.
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.255
Niko ovde ne govori o transfuziji. Ja sam naveo citate iz biblije, i ocekujem ozbiljan odgovor , zasto je Bog ovako pisao?
I zasto je pisao: ''Krv brata tvojega vice sa zemlje ka meni'' tj. Aveljeva krv.
Ocigledno je krv veoma bitna za Boga, i zato i u euharistiji uzimamo Hristovu krv u sebe. A zasto to radimo?
Zato sto on zivi u nama..
@Adrian BG
Ne analiziramo adventisticku teologiju po kojoj je ceo covek ''dusa ziva''..
Nego kako objasniti ove stihove, ako je dusa nesto nematerijalno u coveku, a Bog tvrdi suprotno ovim stihom?
I zasto je pisao: ''Krv brata tvojega vice sa zemlje ka meni'' tj. Aveljeva krv.
Ocigledno je krv veoma bitna za Boga, i zato i u euharistiji uzimamo Hristovu krv u sebe. A zasto to radimo?
Zato sto on zivi u nama..
@Adrian BG
Ne analiziramo adventisticku teologiju po kojoj je ceo covek ''dusa ziva''..
Nego kako objasniti ove stihove, ako je dusa nesto nematerijalno u coveku, a Bog tvrdi suprotno ovim stihom?
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Имаш разума ваљда, знаш да је то симболично. Сигурно крв не виче са земље. Већ изражајно значи да Господ осети неправедно проливену крв на земљи. То је духовна раван, а ми знамо да је Бог Свеприсутан и Сведржалац. Саме ти речи говоре шта то значи. Он у било ком делу Универзума (и ван) има присутност. Наш ум чак и не може разумети у којој равни је то, с обзиром да смо везани само за простор-време димензију. Христос нас уводи у ту унутрашњу духовну димензију.
Крв
КРВ (грч. αίμα); у Старом Завету, знак припадности Богу, у Новом Завету - дубоко јединство есхатолошке природе између Бога и људи.
Крв у Старом и Новом Завету
По Старом Завету, крв је живот (3 Мој 17,11; 5 Мој 12,23), што значи да је крв у тесној вези са дародавцем живота - Богом. Одатле следи: забрана убиства "Ко пролије крв човјечију, његову ћe крв пролити човјек; јер је Бог по својему обличју створио човјека" (1 Мој 9,6); забрана крви као хране "Вјечни закон нека вам буде од кољена до кољена у свијем становима вашим: да не једете сала на крви" (3 Мој 3,17) и култна употреба крви - савез између Бога и народа запечаћен је крвним обредом, а поред тога, крв има важну улогу у обреду помирења, као и у обреду посвећења свештеника (3 Мој 8,23).
Но, Господ Исус Христос укида крвне жртве старозаветног богослужења, па крв у Новом Завету има ново значење и нову вредност; то је "часна крв Христа" (1 Пет 1,19), проливена за откуп људи, тј. то је крв Новога Завета "која се пролијева за многе ради отпуштања грехова" (Мт 26,28). Дакле, Христова је крв двојаког значења: жртва Новог Завета и жртва откупљења. Његовом крвљу остварује се јединство између Бога и људи, јер Отац "кроз Њега измири све са собом, учинивиши мир Његовом крвљу на крсту (помиривши) кроз Њега и оно што је на земљи и оно што је на небесима" (Кол 1,20).
У Старом Завету, живот (душа) је у крви (3 Мој 17,11,14) или крв је живот (душа) (5 Мој 12,33), мада не искључиво (Пс 104,29-30). Крв представља живот (душу) и тако је живот освештан пред Богом, да би се крв убијеног Авеља могла описати као вапај Богу за осветом (1 Мој 4,10). Губитак живота је казна за грех, а победничко полагање живота (проливање крви) било је неопходно за опроштај греха (Јев 9,22). И зато према Закону, крв животиња у свим жртвама проливала се за грех. "Крв Исуса Христа" или "крв Јагњетова" јесу изрази за Његову искупитељну смрт (1 Кор 10,16; Еф 2,13; Јев 9,14; 1 Пет 1,2; Јн 1,7).
И жени кажемо: Душо моја, али то не значи да је буквално наша душа. Дакле, крв је симболично душа (живот) јер је морало да дође до проливања крви због греха (прекида живота чисте животиње). Грех је смрт, само крв спира грехе. И тако до проливања Свете Крви Христосове. Он положи душу (живот, Крв) за наше откупљење.
Мислим да можеш повезати без проблема. Само немој, молим те, буквализовати као поједини. Онда звучи потпуно другачије.
Крв
КРВ (грч. αίμα); у Старом Завету, знак припадности Богу, у Новом Завету - дубоко јединство есхатолошке природе између Бога и људи.
Крв у Старом и Новом Завету
По Старом Завету, крв је живот (3 Мој 17,11; 5 Мој 12,23), што значи да је крв у тесној вези са дародавцем живота - Богом. Одатле следи: забрана убиства "Ко пролије крв човјечију, његову ћe крв пролити човјек; јер је Бог по својему обличју створио човјека" (1 Мој 9,6); забрана крви као хране "Вјечни закон нека вам буде од кољена до кољена у свијем становима вашим: да не једете сала на крви" (3 Мој 3,17) и култна употреба крви - савез између Бога и народа запечаћен је крвним обредом, а поред тога, крв има важну улогу у обреду помирења, као и у обреду посвећења свештеника (3 Мој 8,23).
Но, Господ Исус Христос укида крвне жртве старозаветног богослужења, па крв у Новом Завету има ново значење и нову вредност; то је "часна крв Христа" (1 Пет 1,19), проливена за откуп људи, тј. то је крв Новога Завета "која се пролијева за многе ради отпуштања грехова" (Мт 26,28). Дакле, Христова је крв двојаког значења: жртва Новог Завета и жртва откупљења. Његовом крвљу остварује се јединство између Бога и људи, јер Отац "кроз Њега измири све са собом, учинивиши мир Његовом крвљу на крсту (помиривши) кроз Њега и оно што је на земљи и оно што је на небесима" (Кол 1,20).
У Старом Завету, живот (душа) је у крви (3 Мој 17,11,14) или крв је живот (душа) (5 Мој 12,33), мада не искључиво (Пс 104,29-30). Крв представља живот (душу) и тако је живот освештан пред Богом, да би се крв убијеног Авеља могла описати као вапај Богу за осветом (1 Мој 4,10). Губитак живота је казна за грех, а победничко полагање живота (проливање крви) било је неопходно за опроштај греха (Јев 9,22). И зато према Закону, крв животиња у свим жртвама проливала се за грех. "Крв Исуса Христа" или "крв Јагњетова" јесу изрази за Његову искупитељну смрт (1 Кор 10,16; Еф 2,13; Јев 9,14; 1 Пет 1,2; Јн 1,7).
http://www.
pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B2
pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9A%D1%80%D0%B2
И жени кажемо: Душо моја, али то не значи да је буквално наша душа. Дакле, крв је симболично душа (живот) јер је морало да дође до проливања крви због греха (прекида живота чисте животиње). Грех је смрт, само крв спира грехе. И тако до проливања Свете Крви Христосове. Он положи душу (живот, Крв) за наше откупљење.
Мислим да можеш повезати без проблема. Само немој, молим те, буквализовати као поједини. Онда звучи потпуно другачије.
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.346
Ja bih tebi na ovo odgovorio, ali ipak ne bih te htio sablazniti. Nije Biblija baš onakva knjiga kakvom je predstavlja Miroljub, "knjiga za pastire". U Bibliji zaista nalazimo Božju riječ za koju možemo reći da "zlata vrijedi", i baš je nalazimo kao što kopajući nalazimo zlato. Kao što kopajući u zemlji ne možemo očekivati da ćemo naći i iskopati zlatne poluge, kakve su one u sefovima, tako je slično i sa Božjom riječi u Bibliji. Biblija je knjiga od Boga, ali ona je i čovjekova knjiga o Bogu. Primjese čovjekove (ljudske) u Bibliji slične su primjesama koje sa zlatom nađemo u iskopanom grumenu zlata. Hoćemo li baciti grumen zlata zbog toga što nije već u obliku one zlatne poluge? Samo bi budala to učinila. Tako je i sa Biblijom, treba je prigrliti, i kao što se iz onog grumena može izvući i dobiti najčistije zlato, tako se i iz Biblije može pročitati najčistija Božja riječ.
