Хришћанство

piramida4 · 04.03.2014

[Quote = "slobadidi, post: 52884, member: 5485"] nulte godine, razapinjanjem na križ isusa hrista, nastupilo je novo doba i religija: kršćanstvo.
kršćani su bili proganjani i ubijani od tadašnje vlasti, svih zemalja.
313. je konstantin - imperator, vidio na nebu križ (mač) i od tada je kršćanstvo bilo ozakonjeno kao religija.
milanskim ediktom 321.godine, a zatim i vaseljenskim saborom 325.godine.
1054.godine dolazi do razdvajanja istočne i zapadne religije.
nastaju rimokatolici i pravoslavci, kasnije luteranci, protestanti ....
svi se kunu u isusa hrista, a gdje je nestalo. kršćanstvo?

---------------------------------------------------------------------------
Prvotnog Kršćanstva više NEMA!

Tvorac Laži potrudio se zavesti lakovjerne.

Matej 24,11
Ustat će mnogi lažni proroci i mnoge zavesti.

----------------------------

Današnji Kršćani nemaju veze s vezom s provotno Kršćanima.
Današnji nazovi Kršćani stvorili su sasvim drugu religiju,
pod istim imenom.
Današnji Kršćani su višebošci zamaskirani pod Trojstvo.

Isabeleta · 05.03.2014

piramida4 je napisao(la):
---------------------------------------------------------------------------
Prvotnog Kršćanstva više NEMA!

Tvorac Laži potrudio se zavesti lakovjerne.

Matej 24,11
Ustat će mnogi lažni proroci i mnoge zavesti.

----------------------------

Današnji Kršćani nemaju veze s vezom s provotno Kršćanima.
Današnji nazovi Kršćani stvorili su sasvim drugu religiju,
pod istim imenom.
Današnji Kršćani su višebošci zamaskirani pod Trojstvo.

Ma, je li? :beee:

Znači, po tebi, Isus je lažac? On je jasno rekao da vrata paklena neće nadvladati njegovu Crkvu. I nije. To što pojedincima i grupama, koje su odbacile svaki autoritet, Crkva smeta, to je vaš problem. Da nije bio Crkve, ne bi ti sada ni imao Bibliju, pa se ne bi imao čime kočoperiti, zar ne, brate?

piramida4 · 06.03.2014

Isabeleta je napisao(la):
Ma, je li?
Znači, po tebi, Isus je lažac? On je jasno rekao da vrata paklena neće nadvladati njegovu Crkvu. I nije. To što pojedincima i grupama, koje su odbacile svaki autoritet, Crkva smeta, to je vaš problem. Da nije bio Crkve, ne bi ti sada ni imao Bibliju, pa se ne bi imao čime kočoperiti, zar ne, brate?

Tako je!
Skoro!

Kad sam ja reko da je Isus = lažac?
Jer - KOJA je to ispravna Crkva?

Reci ime te Crkve - pa ću ti ja reč - što ima krivo,
a ti mi onda reci da je tamo, gdje je neistina,
i Isus Istiniti.

KC je toliko dobro čuvala Bibliju - tako da je nitko nije mogao ni pročitati.
Super!

Isabeleta · 06.03.2014

piramida4 je napisao(la):
Tako je!
Skoro!

Kad sam ja reko da je Isus = lažac?
Jer - KOJA je to ispravna Crkva?

Reci ime te Crkve - pa ću ti ja reč - što ima krivo,
a ti mi onda reci da je tamo, gdje je neistina,
i Isus Istiniti.

KC je toliko dobro čuvala Bibliju - tako da je nitko nije mogao ni pročitati.
Super!

Piramida, brate! Simpatičan si mi i drag, vjeruj mi. Ali, žao mi je što se mučiš. Ti još nisi prihvatio Isusa, Sina Božjega, našeg Spasitelja, niti mu dao mjesta u svom srcu da bi te mogao ispuniti mirom. Nisi pao pred Njegove noge, kao nevjerni Toma i rekao mu: "Gospodin moj i Bog moj!"
Dok god ne povjeruješ da je Isus Bog, bit ćeš u stalnom traženju i nemiru, u preispitivanju Biblije i raspravi s drugima, a Istina ti je u srcu. Nemoj mi zamjeriti, ali ovo je moj dojam kad čitam tvoje postove. Znaš Bibliju na pamet ili barem tako izgleda, a opet, kao da nisi sretan. I farizeji su dobro poznali Pismo i citirali ga, a vidimo da nisu prepoznali Isusa.

Dragi brate, poskupio si protestanske "istine" o skrivanju Biblije od Katoličke Crkve. 1456 g. tiskana je prva Bibija, tkz. mazarinova (po kard. Mazariniju).
Prije nego se pojavio Luther i njegovi "pajdaši", Katolička Crkva je imala 626 izdanja Biblije, od toga 198 na narodnim jezicima. Samo na njemačkom je bilo 9 izdanja još prije nego se Luther rodio, a 27 izdanja prije izlaska prve protestanske Biblije.

Tako da...nemojte se kititi tuđim perjem!

piramida4 · 06.03.2014

Isabeleta je napisao(la):
Piramida, brate! Simpatičan si mi i drag,

Fala, također.

vjeruj mi.

Ali ne vjerume ni tebi ni drugima ni Crkvama,
nego samo Božjim riječima.

Ali, žao mi je što se mučiš.

Ja se ne mučim.
Bog Jedni Jahve blagoslovio me po spoznanju.

Ti još nisi prihvatio Isusa, Sina Božjega,

Kako ne?
Moga Gospodina Isusa, ja prihvaćam baš onako kako ga
i Biblija UVJETUJE za prihvaćanje - KAO BOŽJEG SINA,
ne kao Boga!
Nema stiha - za spasenje je potrebno vjerovati u TO,
da je Isus = Bog!
Jel priznaješ TO?

našeg Spasitelja,

Isus je spasitelj, ali postoji i SPASITELJ Bog Jahve,
Onaj koji je spasio ISUSA kad je umro!
Jedini Bog!
Isusov Bog!

niti mu dao mjesta u svom srcu da bi te mogao ispuniti mirom.

Nemoj tako govoriti - jer - ne znaš da ne znaš.
Ti ne znaš koliko sam ja suza prolio za moga Gospodina Isusa!

Nisi pao pred Njegove noge, kao nevjerni Toma i rekao mu: "Gospodin moj i Bog moj!"

Padao sam i padat ću pred Isusom - ali - NE kao pred Boga!
Ja ću se uvijek klanjati kao Bogu SAMO ONOME
Kome se je i Isus klanjao - Bogu Jedinome Jahvi!

Ako je Toma i ostali apostoli TADA spoznao da je Isus = Bog,
zašto nadalje ne oslovljava Isusa sa Bože Isuse?
Zašto nadalje ne padaju svi na koljena kada vide Isusa?
Zašto se nitko ne zapita - kako to da vidimo Boga - a živi smo?
Zašto nadalje apostoli tvrde da Boga nitko nije vidio?
TKO TU LAŽE?

Možeš na to gornje odgovoriti?
Sama sebi prvenstveno!

Dok god ne povjeruješ da je Isus Bog, bit ćeš u stalnom traženju i nemiru, u preispitivanju Biblije i raspravi s drugima, a Istina ti je u srcu. Nemoj mi zamjeriti, ali ovo je moj dojam kad čitam tvoje postove.

Ja sam pronašao - ne sam!
Bog Jahve mi se obratio - a ja Ga prihvatio.
Ja mogu svaku svoju tvrdnju - koja nije moja nego Biblijska,
dokazati masom jednoznačnih jasnih stihova!

Biblija kaže za spasenje, život vječni i Isusa - OVO:
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1. IVANOVA 4,15
Tko ispovijeda da je Isus Sin Božji, Bog ostaje u njemu, i on u Bogu.
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,
Za vječni život treba vjerovati da je Isus – Božji Sin.
Ne treba vjerovati da je Isus – Bog, jer Isus to nije.
Da li ti ispovijedaš da je Isus = Bog – ili – Božji Sin?
Gornje ti kaže tvoju budućnost!
Želiš li da Bog Otac Jahve ostane u tebi i ti u Njemu?
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Da li mi možeš objasniti - zašto ne vjeruješ Bibliji,
nego više vjeruješ dogmi?
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
IVAN 14,1
"Neka se ne uznemiruje srce vaše!
Vjerujte u Boga
i
u mene vjerujte!
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,
Što ti sam Gospodin Isus kaže?
Treba vjerovati u Osnovu – BOGA – Oca Jahvu,
I još
U Božjeg Sina Isusa.
Isus se jasno odvaja – nije Bog.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Da li ti više vjeruješ Gospodinu Isusu, ili dogmi?

Znaš Bibliju na pamet ili barem tako izgleda, a opet, kao da nisi sretan. I farizeji su dobro poznali Pismo i citirali ga, a vidimo da nisu prepoznali Isusa.

Ne znam ja Bibliju na pamet. Jako brzo zaboravaljam - ALI - znam što piše u Bibliji.
A nigdje Isus nije reko - ja sam Bog - za razliku od Boga Jedinoga Jahve,
koji TO govori na 1.000e mjesta.
A TO govori i Isus - a ti Isusu ne vjeruješ!?
Ja jako dobro prepoznajem TKO je Isus!
Isus je ONO što i sam kaže za se - Božji Sin,
koji sjedi vječno zdesna Božjeg Jahvina prijestolja.

Dragi brate, poskupio si protestanske "istine" o skrivanju Biblije od Katoličke Crkve. 1456 g. tiskana je prva Bibija, tkz. mazarinova (po kard. Mazariniju).
Prije nego se pojavio Luther i njegovi "pajdaši", Katolička Crkva je imala 626 izdanja Biblije, od toga 198 na narodnim jezicima. Samo na njemačkom je bilo 9 izdanja još prije nego se Luther rodio, a 27 izdanja prije izlaska prve protestanske Biblije.

Nisam ja ni za P ni za KC ni za PC ni za JS ni za AC,....
Kada mi je Bog Jedini Jahve rekao da čitam Bibliju - samo TO radim.
Moja osnova je Katolička - Jeruzalemska Biblija.
Prvo poslije Biblije proučio sam Katekizam KC.
Sama KC kaže - TTT - ne piše u Bibliji - ali - mi to uzimamo po dogmi.

Mene su exkomunicirali iz Evanđeoske pentekostalne C,
nakon što sam i njima dao ONO što krivo naučavaju.

Ja nisam pod dogmom niti jedne C.

Tako da...nemojte se kititi tuđim perjem!

2. Korinćanima 10,17

Tko se hvali, u Gospodinu neka se hvali.

Ja se hvalim u Gospodinu.
A tebi poručujem, jer ti želim samo dobro - kao i svima ostalima -
Primi se Biblije!
Ne vjeruj ni meni!
SVE provjeravaj SAMA u Bibliji.
Ne slušaj što ti dogmatičari nameću,
jer:

2. Timoteju 4,3

Jer doći će vrijeme
kad ljudi neće podnositi zdrava nauka
nego će sebi po vlastitim požudama
nagomilavati učitelje
kako im godi ušima;

СлаваОбилићу · 20.04.2014

ВАСКРС - ХРИШЋАНСКА ПАСХА (грч:Χριστιανικό Πάσχα) - највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ Хришћанства: "А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша" (1 Кор 15,14), тј. сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког Хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада Хришћана у сопствено васкрсење: "јер као што у Адаму сви умиру, тако ћe и у Христу сви оживети" (1 Кор 15,22).

Дакле, Васкрс је врхунац хришћанске Црквене године, празник над празницима, јер на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Св. Јована Крститеља. Васкрс се зове и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је Хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот. Пошто је Христово васкрсење било у недељу, тога дана ћe се Хришћани сећати и славити своје ослобођење од греха и смрти. Тога дана је новозаветни празник Васкрс, а на тај дан Црква пева:"Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему."

Васкрс је покретан празник, који се увек везује само за дан недељни, и може пасти у размаку од 35 дана, од 22. марта до 25. априла. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а Црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља, певају се чак и у тужним приликама, на погребу, ако би се десио те недеље.

Како је у прва три века Хришћанства долазило до несугласица око датума слављења Васкрса (разлика између синоптичара и јеванђелисте Јована у погледу датума Христове смрти), Црква је на Првом васељенском сабору у Никеји (325), донела општеважећу одлуку ο датуму празновања Васкрса: Васкрс се слави у прву недељу после првог пуног месеца који дође после пролећне равнодневице, и после јеврејске Пасхе. Иако је одлука ο празновању Васкрса донета 325. године, тек је 526. године успостављена равнотежа између Истока и Запада у погледу датума празновања Васкрса.

Код Хришћана је обичај да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја, и исписује поздрав: "Христос васкрсе." По предању, овај обичај потиче из времена Христовог Васкрсења и Вазнесења. Наиме, следбеница Исуса Христа Mapиja Магдалена дошла је, после Христовог Вазнесења, у Рим ради проповедања Јеванђеља. И када је изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима: "Христос васкрсе" и пружила му на дар офарбано јаје, а по угледу на њу, Хришћани су продужили праксу бојења и шарања јаја.

Васкршњим јајетом жели се представити очигледност Васкрсења и како из мртвила постаје живот. Јер, јаје је само по себи мртва ствар, али под утицајем топлоте, кад се стави под кокош, развије се у њему живот и излеже се живо пиле, које својом снагом развали свој гроб - љуску, и изађе на свет - као што је и Исус Христос оживео и из гроба устао. Црвена боја је боја радости, због тог радосног догађаја, и символизује Божанску природу Христову; то је боја Божанске љубави. Обичај је да се васкршња јаја шарају на Велику суботу. Постоје бројни локални обичаји везани за украшавање (шарање) васкршњих јаја. У воду у којој се кувају јаја ставља се и освећена водица.

Домаћица рано буди укућане да се умију водом. Рано се одлази у цркву, на јутрење и Васкршњу Литургију, са собом носе јаја, један део подели по цркви, а други после богослужења комшијама, пријатељима, рођацима, пред црквом. Где нема цркве људи се у селима окупљају око "записа". Ту је долазио свештеник, ту су се делила јаја, секао колач, први пут мрсило, а мушкарци се договарали ο литији која се носи сутрадан око села. Уобичајен поздрав је "Христос воскресе - Ваистину воскресе", и он се употребљава у току целе наредне седмице. Кад се заврши служба у цркви, људи, жене, деца, свечано обучени, засели би око ње или на обижњим ливадама, ако је лепо време. Ту се поред јаја јело све од белог мрса и печеног меса. Пила се ракија и вино, играло, певало и веселило.

У Горњој Пчињи, свако село је приређивало сабор, на коме се први пут, после вишенедељног поста, играло и певало. Ујутру, У селима јужне Србије, прво се прима "комка" - причешћују се, и то пошто су сви укућани свечано се обукли и"поновили" за Ускрс неким делом одеће или целим оделом. Комка се код куће; прво домаћица спреми ресе од дрена, коприве и здравца и све то потопи у вино заједно са комадићима васкршњег колача. После тога је породични ручак, а затим млађарија иде на "вртешку", која је чврсто усађен стожер на који се стави дугачка греда. На оба краја греде уденута су по два вертикална клина за које се придржавају играчи, а трбухом се ослањају ο саму греду. Два играча трчећи врте греду или једноставно неко стане у средину и заврти их. Да би се вртешка лакше окретала, врх греде се намаже соком стабљике младог кукурека. Док се једни врте, други играју клиса или пиљке, играју у колу и певају разне пригодне песме.

У Левчу и Темнићу се каже: "Васкрс је до подне црвен, а од подне зелен" и "До подне у јаја, а од подне у коприве", јер Васкрс је падао у дане када су села била у највећој пролетњој оскудици, након зиме, а пре него је нова летина стигла, те се није имало довољно хлеба за исхрану.

Деца се изузетно радују Васкрсу и црвеним јајима, којима се туцају. Чије се јаје разбије, тај губи и предаје ономе који има јаче. Прво офарбано јаје чува се у кући годину дана и назива "чуваркућа". Сремци месе посебан васкршњи колач, који зову "буздован", а у Шумадији се зове "витица". Витицу домаћин ломи уз ручак и дели свима говорећи: "Све нам крсло и васкрсло".

Adrian BG · 20.04.2014

СлаваОбилићу je napisao(la):
ВАСКРС - ХРИШЋАНСКА ПАСХА (грч:Χριστιανικό Πάσχα) - највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ Хришћанства: "А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша" (1 Кор 15,14), тј. сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког Хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада Хришћана у сопствено васкрсење: "јер као што у Адаму сви умиру, тако ћe и у Христу сви оживети" (1 Кор 15,22).

Дакле, Васкрс је врхунац хришћанске Црквене године, празник над празницима, јер на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Св. Јована Крститеља. Васкрс се зове и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је Хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот. Пошто је Христово васкрсење било у недељу, тога дана ћe се Хришћани сећати и славити своје ослобођење од греха и смрти. Тога дана је новозаветни празник Васкрс, а на тај дан Црква пева:"Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему."

Васкрс је покретан празник, који се увек везује само за дан недељни, и може пасти у размаку од 35 дана, од 22. марта до 25. априла. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а Црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља, певају се чак и у тужним приликама, на погребу, ако би се десио те недеље.

Како је у прва три века Хришћанства долазило до несугласица око датума слављења Васкрса (разлика између синоптичара и јеванђелисте Јована у погледу датума Христове смрти), Црква је на Првом васељенском сабору у Никеји (325), донела општеважећу одлуку ο датуму празновања Васкрса: Васкрс се слави у прву недељу после првог пуног месеца који дође после пролећне равнодневице, и после јеврејске Пасхе. Иако је одлука ο празновању Васкрса донета 325. године, тек је 526. године успостављена равнотежа између Истока и Запада у погледу датума празновања Васкрса.

Код Хришћана је обичај да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја, и исписује поздрав: "Христос васкрсе." По предању, овај обичај потиче из времена Христовог Васкрсења и Вазнесења. Наиме, следбеница Исуса Христа Mapиja Магдалена дошла је, после Христовог Вазнесења, у Рим ради проповедања Јеванђеља. И када је изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима: "Христос васкрсе" и пружила му на дар офарбано јаје, а по угледу на њу, Хришћани су продужили праксу бојења и шарања јаја.

Васкршњим јајетом жели се представити очигледност Васкрсења и како из мртвила постаје живот. Јер, јаје је само по себи мртва ствар, али под утицајем топлоте, кад се стави под кокош, развије се у њему живот и излеже се живо пиле, које својом снагом развали свој гроб - љуску, и изађе на свет - као што је и Исус Христос оживео и из гроба устао. Црвена боја је боја радости, због тог радосног догађаја, и символизује Божанску природу Христову; то је боја Божанске љубави. Обичај је да се васкршња јаја шарају на Велику суботу. Постоје бројни локални обичаји везани за украшавање (шарање) васкршњих јаја. У воду у којој се кувају јаја ставља се и освећена водица.

Домаћица рано буди укућане да се умију водом. Рано се одлази у цркву, на јутрење и Васкршњу Литургију, са собом носе јаја, један део подели по цркви, а други после богослужења комшијама, пријатељима, рођацима, пред црквом. Где нема цркве људи се у селима окупљају око "записа". Ту је долазио свештеник, ту су се делила јаја, секао колач, први пут мрсило, а мушкарци се договарали ο литији која се носи сутрадан око села. Уобичајен поздрав је "Христос воскресе - Ваистину воскресе", и он се употребљава у току целе наредне седмице. Кад се заврши служба у цркви, људи, жене, деца, свечано обучени, засели би око ње или на обижњим ливадама, ако је лепо време. Ту се поред јаја јело све од белог мрса и печеног меса. Пила се ракија и вино, играло, певало и веселило.

У Горњој Пчињи, свако село је приређивало сабор, на коме се први пут, после вишенедељног поста, играло и певало. Ујутру, У селима јужне Србије, прво се прима "комка" - причешћују се, и то пошто су сви укућани свечано се обукли и"поновили" за Ускрс неким делом одеће или целим оделом. Комка се код куће; прво домаћица спреми ресе од дрена, коприве и здравца и све то потопи у вино заједно са комадићима васкршњег колача. После тога је породични ручак, а затим млађарија иде на "вртешку", која је чврсто усађен стожер на који се стави дугачка греда. На оба краја греде уденута су по два вертикална клина за које се придржавају играчи, а трбухом се ослањају ο саму греду. Два играча трчећи врте греду или једноставно неко стане у средину и заврти их. Да би се вртешка лакше окретала, врх греде се намаже соком стабљике младог кукурека. Док се једни врте, други играју клиса или пиљке, играју у колу и певају разне пригодне песме.

У Левчу и Темнићу се каже: "Васкрс је до подне црвен, а од подне зелен" и "До подне у јаја, а од подне у коприве", јер Васкрс је падао у дане када су села била у највећој пролетњој оскудици, након зиме, а пре него је нова летина стигла, те се није имало довољно хлеба за исхрану.

Деца се изузетно радују Васкрсу и црвеним јајима, којима се туцају. Чије се јаје разбије, тај губи и предаје ономе који има јаче. Прво офарбано јаје чува се у кући годину дана и назива "чуваркућа". Сремци месе посебан васкршњи колач, који зову "буздован", а у Шумадији се зове "витица". Витицу домаћин ломи уз ручак и дели свима говорећи: "Све нам крсло и васкрсло".

Предухитрио си ме, за мало и ја да исто постујем. Радост и мир Господњи свима који верују у Васкрсење.

За очување Библије су подједнако заслужне православна, католичка и протестантска црква, да будем прецизнији: сви они који верују искрено и којима је сам Господ био у срцу да очувају и рашире реч Божију. Сви су имали "непријатеље" који су хтели да спрече очување и ширење Библије. Свако је по својој вери (или невери) чинио, али је реч Божија победила, у шта се није смело ни сумњати.

Тако и данас имамо оне који искрено и правоверно исповедају хришћанску веру, али имамо такође и оне који траже раскол и нејединство у исповедању. Свакоме ће плата бити по учинку. Хришћанин не сме да има предрасуде, нити да мисли да је бољи, праведнији или вернији од других хришћана. Самом Господу је то право да суди и никоме више. Исповедајмо правилно хришћанску веру, тј. основу Спасења. А трвења и лукава запиткивања заобиђимо јер нису на славу Цркве, већ на победу ђавола коме је циљ да разори саме темеље хришћанске вере. Држимо се само Господа и нећемо се мрзети, свађати, ружити, већ величати Господа. Ипак, све нас Он позва под Своје окриље.

26. Јер сте ви сви синови Божји вером Христа Исуса;
27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
28. Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.
29. А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници. (Галатима 3)

12. Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.
13. Јер који год призове име Господње спашће се. (Римљанима 10)

1. Коринћанима, глава 12
12. Јер као што је тело једно и уде има многе, а сви уди једног тела, премда су многи, једно су тело: тако и Христос.
13. Јер једним духом ми се сви крстисмо у једно тело, били Јевреји, или Грци, или робови, или сами своји; и сви се једним Духом напојисмо.
14. Јер тело није један уд, него многи.
15. Ако каже нога; ја нисам рука, нисам од тела; еда ли зато није од тела?
16. И ако каже ухо; ја нисам око, нисам од тела; еда ли зато није од тела? Кад би све тело било око, где је чувење?
17. А кад би све било чувење, где је мирисање?
18. Али Бог постави све уде у телу како је кога хтео.
19. А кад би сви били један уд, где је тело?
20. Сад су пак многи уди, а једно тело.
21. Али око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми.

Колошанима, глава 3
10. И обуците новог, које се обнавља за познање по обличју Оног који га је саздао:
11. Где нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос.
12. Обуците се дакле као избрани Божији, свети и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, и трпљење,
13. Сносећи један другог, и опраштајући један другом ако има ко тужбу на кога: као што је и Христос вама опростио тако и ви.

14. А сврх свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства.
15. И мир Божји да влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једном телу, и захвални будите.

16. Реч Христова се богато усели међу вас, у свакој премудрости учећи и саветујући сами себе са псалмима и појањем и песмама духовним, у благодати певајући у срцима својим Господу.
17. И све шта год чините речју или делом, све чините у име Господа Исуса Христа хвалећи Бога и Оца кроза Њ.

Zaokret · 04.05.2014

Danasnje takozvano hriscanstvo je ujedinjeno u svim stvarima.
Eto sujeverje pre svega
Praznovanje nebiblijskih praznika kao sto je Bozic,Uskrs ....
Kakve veze ima uskrsenje Isusa Hrista sa farbanjem i tucanjem jaja???Ama samo nevrenicke veze.
Najnovije otkrice im je da je ispod stuba na kojem je ubijen Isus bilo gnezdo sa kokosinjim jajima,na koje se slivala Isusova krv,pa prvo jaje treba farbati u crveno....Da nije mozda Irod dao da se ispod stuba stavi i gnezdo sa jajima?Ovakva sujeverja nema ju ama bas nista sa uskrsnucem isusa hrista vec samo da se jedu i napiju....itd

Adrian BG · 05.05.2014

Praznovanje nebiblijskih praznika kao sto je Bozic,Uskrs ....

То не само да су Библијски празници, већ су за хришћане највећи празници. Има ли већег празника од Васкрса за једног хришћанина (или људски род, уопште)? Наравно да нема. Ако нема Васкрса, онда је све узалуд. А ви сте назови хришћани који нападају хришћанство. С обзиром да имате потпуно исту антихришћанску науку као и ислам, још само у Меку и Медину да одете и ствар је решена. Ионако вам све хришћанско смета.

Мени лично је Васкрс (или Ускрс) највећи празник, празник над празницима. Ви не морате славити ништа везано за догађаје везане за Христоса, апостоле и мученике, шта се ту може.

Zaokret · 06.05.2014

Adrian BG je napisao(la):
Praznovanje nebiblijskih praznika kao sto je Bozic,Uskrs ....

То не само да су Библијски празници, већ су за хришћане највећи празници. Има ли већег празника од Васкрса за једног хришћанина (или људски род, уопште)? Наравно да нема. Ако нема Васкрса, онда је све узалуд. А ви сте назови хришћани који нападају хришћанство. С обзиром да имате потпуно исту антихришћанску науку као и ислам, још само у Меку и Медину да одете и ствар је решена. Ионако вам све хришћанско смета.

Мени лично је Васкрс (или Ускрс) највећи празник, празник над празницима. Ви не морате славити ништа везано за догађаје везане за Христоса, апостоле и мученике, шта се ту може.

Nemoj misliti da ako hiljadu puta ponovis neistinu da ce postati istina.
Sve ti je to samo sujeverje koje praznujes i ti i tvoji istomisljenici.
Da bi jedan praznik bio praznik potrebno je da se ispune odgovarajuci uslovi,da li znas koji uslovi?
Da tvoj papa kaze da je Uskrs hriscanski praznik,i da se farbaju i tucaju jaja,ili da za bozic dzarate vatru i bajate "kolko varnica tolko pilica" itd??? Ne!
Potrebno je da Bog to zapovedi,
Potrebno je da Bog kaze tacan datum tog praznika,
Potrebno je da Bog propisu ceremoniju tog praznovanja,a ne ljudski popovi i popadije!!!